"Petrovaradinski most je sagrađen za 160 dana davne 1946. godine. NATO avionima je trebalo mnogo manje da ga sruše."
Prvi most, Varadinski most je srušen 01. aprila oko 05h u zoru. U tom trenutku sam bila na intervenciji u Sremskoj Kamenici, kod pacijenta koji je imao bolove i davala mu injekciju. Preko radio veze sam čula da je srušen most, ali nisam 
znala koji. Prvo što mi je prošlo kroz glavu je bilo „Kako ću se ja vratiti u grad, kad sam sa sremske strane?“ Sela sam u auto i krenula nazad u Novi Sad, prešla sam Most Slobode, jer on tada nije bio srušen.( srušen oko 03. aprila,oko 20h, pre nego što su se sirene oglasile, dok je bilo automobila i ljudi na njemu). Na mostu se nalazio, poginuo je Oleg Nasov. Naš medicinski tehničar i lekarska ekipa su imali veliki sreću. Tehničar je trebao da ode u Petrovaradin na intervenciju, ali mu se pokvario auto, pa je pozvao lekarsku ekipu da to uradi umesto njega. Krenuli su, približavali se mostu, ali je on granatiran i prelomljen pao. To jutro, oko 06h su novosađani došli do srušenog mosta i bacali cveće u Dunav, stavljali vence na Kej i odavali počast Mostu, kao da je živo biće. A, bio je star, jednostavan ali lep i voleli smo ga.
24.3.08
Čelični "Varadinski most"
Subscribe to:
Post Comments (Atom)
4 comments:
Most se i tretira kao zivo bice,svaki srusen most,to jest njegovi ostaci se skupljaju i sahranjuju i to je ziva istina.
U blizini mog grada je sahranjen jedan most koji je pao ali ne od agresorskih bombi vec od starosti. I sad ima jasno obelezen grob tog mosta.
To jutro 01.april-kao da je aprillili a nije. Policija nas je terala dalje od obale (da se neko ne povredi, a osim toga joŠ nije prošla vazdušna opasnost). Bilo je tako tužno. Svi mostovi su srušeni, a Žeželjev je bio tako jak da su ga rušili tri dana.
Jako je tesko kada se covek seti svi tih ''crnih dana'' NATO agresije na nasu zemlju.Sta rec iza sve izgubljene zivote,sta reci za izgubljene vrednosti,sta reci a ne zaplakati!!!
Zaplakati, da. Samo da se ne ponovi.
Post a Comment