Tri dana žalosti

Šta reći posle tragedije koja je zadesila naš grad? Kako reagaovati? Suze, tuga, zabrinutost, strah... Sve se to objedinilo u srcima mladih, starih, roditelja, prijatelja, rodbine... svih novosađana, a možemo reći čak i cele Srbije. Mi smo bili tamo. Nemi i užasnuti. Jedno kraće vreme je cela smena, svih osam urgencija, dva transporta a i direktor Zavoda za HMP, stajala oko kafea "Lounge". Nadali smo se da će još neko iskočiti, da će vatrogasci izvući neku devojku ili mladića. Kolega je zvao mlađeg brata, tek da mu čuje glas. Ja nisam zvala sina (prošlo je 02h), ali sam mu sutra rekla: "Kad uđeš u kafić, prvo pogledaj, kako ćeš iz njega izaći, ili sedi blizu izlaza." Tada mi je ispričao da su njegova dva druga u toku večeri bili u tom kafeu. "Lounge"= soba za odmor, leškarenje. Opušteno. Više o požaru i slike kafea, pogledajte na sajtu RTV.

Godišnjica braka

Kad su se moji mama i tata pre skoro 50 godina venčali, nisu znali da će godišnjicu braka slaviti baš na Dan zaljubljenih .

Napadi i pretnje novosadskoj Hitnoj Pomoći

Da li postoje pacijenti koji napadaju ekipe i dispečere nosadske hitne pomoći? Nažalost, postoje. Na sreću, retki su fizički napadi, ali verbalnih pretnji i uvreda putem telefona je mnogo veći broj. Mada sam vam već pisala da su naši sugrađani uglavnom zadovoljni radom Hitne pomoći pa nam se zahvaljuju i hvale nas. Za vreme praznika nas pozivaju na broj 94 sa čestitkama i pohvalama. Postoje i oni koji se žale, ali mi se svi trudimo da je broj opravdanih žalbi mali, a naročito da je stručnih grešaka što manje i da one nemaju teže posledice.
Dnevnik je 08.02. pisao o tome, ali i o radu dispečera. Nisam Vam se hvalila, da od prvog januara, ne radim kao dispečer, baš zbog stresa i uvreda kojima sam tada bila izložena i to od strane onih koji ne primaju savete, a drsko i nekulturno reaguju na bilo kakvo pitanje i potrebnu informaciju. Jednom sam gospodinu uspela objasniti, da bih i ja kao i svi ostali stanovnici Srbije, volela da je naše zdravstvo na nivou npr Norveške, i da se svaki poziv prima. Naravno to podrazumeva mnogo veća izdvajanja za zdravstvo od strane države, ali i samih stanovnika, sa jedne strane, a sa druge, veoma skupo naplaćivanje svakog neopravdanog poziva i angažovanja Zavoda za HMP.
Nekoliko puta sam bila u situaciji da sam izbegla udarac nogom i šamar. Dva, tri puta se radilo o bolesnim ljudima, psihijatriski pacijenti, a zbog mog neiskustva u radu, prišla sam im bliže nego što sam smela. Jednom prilikom mi je pretio sin, koji je revoltiran uleteo u stanicu HMP i tražio dežurnu doktorku-dispečera (tada nisam bila dispečer, tek sam došla na posao, i još uvek bila u civilnom odelu). Uhvatio me je za ramena i vikao je "Ako je moj otac umro!? Sve ću Vas poubijati! Baciću Vam bombu." Pre toga je zvao 94, a koleginica mu je posle upisane adrese i upućivanja jedne od ekipa, spustila slušalicu. To ga je jako naljutilo. Srećom, i pre 14 godina, mi smo imali registrofon, pa smo preslušavajući razgovor čuli molbe i kulturno obraćanje dežurne doktorke, ali i psovke, uvrede i pretnje sina. Šta se stvarno desilo? Sin je došao da poseti oca. Zatekao ga je mrtvog. Zbog griže savesti, pomešane sa tugom zbog gubitka, pozvao je 94, a na obavezna pitanja o trenutnom stanju pacijenta (oca) , potrebnoj adresi i broja telefona sa kog se poziva(tada nismo imali identifikator) , odgovorio je salvom ružnih reči. Na kraju, posle neuspešne reanimacije (smrt oca je nastala pre više od pola sata) i smirivanja sina od strane ostalih zaposlenih radnika HMP, tužan ali razuman, prihvatio je smrt svog oca, kao neminovan kraj života, a izvinuo se za predhodno ponašanje, uvrede i pretnje koje je izneo.

Res, non verba ; Dela, ne reči

"Subota u znaku humanitarne pomoći"
Šišanje za jedan dinar. Jedan radni dan za pomoć malom Petru.
"Proverite da li ste zaista dobar čovek. Pomozite onima koji vam ne mogu uzvratiti."
Dušan Radović
Frizerski salon "Čarolija"

Nada u potpuni oporavak

Sudbina malog Petra

Batinanje medicinske ekipe

Od subote 02.februara i vesti na B92 “Tri lekara hitne pomoći napadnuta su rano jutros u podstanici u centru Zemuna.” sve do danas, skoro svakodnevno smo mogli pročitati nešto novo, u raznim novinama o tom događaju. Najinteresntniji su komentari, stavovi, opravdanja za batinjanje, kao i osuđivanje istog, ali i mnogobrojne osude profesije a ne pojedinca.
Ana je napisala”Kod nas svi sve najbolje znaju” i “Bijete li svakoga ko vam je za nešto u životu kriv?!? Uzroci lošeg stanja u zdravstvu su brojni, krivce treba imenovati, odgovorne kazniti”. Predrag je predložio:” Svima koji misle da je rad u hitnoj pomoci lak treba omoguciti da 12 sati provedu sa ekipom, od prijema poziva do intervencije. Samo da budu tu, ne moraju nista da rade. Mislim da bi posle toga komentari bili drugaciji.” Komentar jednog lekara je da “Lekari prema pacijentima i pacijenti prema lekarima treba da se ophode s poštovanjem i uvažavanjem. Problem nevaspitanog i bahatog ponašanja kod nas je opšti.”
Ministarstvo Zdravlja je reagovalo Inicijativom za dopunu Krivičnog zakonika , 05.02.2008.
Najviše komentara je bilo u listu Blic , a jedan od boljih je br 18 teksta: Lekari traže zaštitu na B92, gde piše : “Imate pravo!Lep slogan. Bojim se da tipičan srpski obespravljeni gradjanin to shvata ovako:
1. Ja znam koji lekovi meni najviše prijaju, samo probaj da mi ih ne propišeš.
2. Moju ženu boli glava, hoću skener!
3. Valjda ja znam da moj otac treba da se primi u bolnicu. Odmah!
4. Čekam već pola sata, hoću odmah da se pregledam!
Ovo su samo neki primeri iz prakse, koji otežavaju rad lekarima i dovode do svadja i incidenata.”
Svi se slažu da je neophodna bolja komunikacija, da su problem agresivni i bahati pojedinci, i da su Zdravi opasniji od bolesnih.
Na Hitnu pomoć u Novom Sadu je tek poneko kivan, ali biće nam bolje.
I pored sve većih ulaganja naše zdravstvo još nije dostiglo susedne zemlje, jer “U Srbiji se po stanovniku za zdravstvo izdvaja 186 evra, što je četiri puta manje nego u Hrvatskoj i devet do deset puta manje nego u Sloveniji”. Ministarstvo je poslalo predlog Poslovnog kodeksa, koji bi trebalo da doprinese unapređenju profesionalnog obavljanja posla i disciplini. Sindikat Lekara i Farmaceuta Srbije je odbacio ovaj predlog. Mada veći broj zdravstvenih ustanova pozitivno ocenjuje najveći broj odredbi jer ničega spornog, čudnog, a ni smešnog nema u tome što se od zdravstvenih radnika zahteva da na posao dolaze, uredni i čisti.

Apel

Retko pišem peticije, apele i molbe, ali ova akcija "Dnevnika"," Građanskog lista ", Frizerskog salona"Čarolija" i Radia 021 sa naslovom "NOVOSAĐANI, POMOZIMO PETRU!", koji je u avgustu preživeo pad sa četvrtog sprata zgrade na Novom Naselju, a o čemu sam pisala u tekstu "Radimo i van Radnog vremena" 25.8.07. me je podstakla da se priključim apelu za pomoć. Povrede unutrašnjih organa su sanirane, ali je ostala povreda kičmenog stuba zbog koje mali Petar još ne može da hoda. Dnevni trošak lečenja u ljubljanskoj bolnici košta 300 evra. Evidentan je napredak motorike ruku i nogu.
Deo teksta sa internet stranice Radia 021 je "Građani i organizacije koje žele da pomognu, novac mogu uplatiti kod Vojvođanske banke. Primalac je: Branislav Jevtić, Braće Dronjak 14, Novi Sad, a svrha uplate: POMOĆ PETRU JEVTIĆU ZA LEČENJE U INOSTRANSTVU. Broj računa je 355-9010019-91, a poziv na broj: 50700-1301016758. (021)" Prikupljanje novca će trajati mesec dana.