Neopravdano nerazumevanje

Svi smo svesni povremenog nerazumevanja između zdravstvenih radnika i konflikata do kojih dolazi. Nažalost to se pokazalo i u tekstu Politike i teme dana o Medicinskoj etici. www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=20475
Međutim u Novom Sadu, u odnosima lekara između zavoda za HMP i lekara Opšte medicine „ Doma Zdravlja Novi Sad „ kao i lekara Kliničkog centara i Instituta u Sr.Kamenici, odnosi su popravljeni.
Razumevanje i međusobno uvažavanje,poštovanje je na sve većem nivou. Nadam se da su i ostali zdravstveni radnici Zavoda za HMP Novog Sada toga svesni. Dokaz ovoj tvrdnji je događaj i moj razgovor, kao dispečera HMP sa koleginicama iz Opšte prakse, pre neki dan.
Povremeno pacijenti koji nisu akutno oboleli od teže urgentne i vitalno ugrožavajuće bolesti, već spadaju u kategoriju hroničnih-bez akutnih pogoršanja, insistiraju na dolasku ekipe HMP sa rečima „ Šta vredi da se javljam lekaru Opšte medicine. Oni neće da izađu na teren. Šta mi oni mogu pomoći.... „ a povremeno čak i podcenjuju stručnost i znanje lekara Opte medicine. Vrlo često su takve tvrdnje netačne i nepravedne. Sa druge strane, ti isti bolesnici, ogovaraju , ljute se a u isto vreme zloupotrebljavaju službu HMP sa optužbama „ Oni su bezobrazni, neljubazni. Neće da dođu kod mene. Valjda sam ja zaslužio/la da mi dođe HMP u kućnu posetu itd...“Lekari opšte medicine, nisu u mogućnosti tog momenta da izađu na teren jer su preopterećeni ogromnim brojem pacijenata u ambulanti, ali to u većini slučajeva ne znači da oni ne žele ili ne mogu da dođu u kućnu posetu kod svojih pacijenata sledećeg dana ili kasnije posle rada u ambulanti (nažalost i dalje postoje i oni lekari, koji stvarno odbijaju da izađu na teren, kao što je trenutno ambulanta OP u Sremskoj Kamenici). Lekari HMP, posle čestih, neopravdanih poziva od strane istih pacijenata, stvarno postanu neljubazni prema njima i više im ne veruju da im je ugrožen život, čak i kada se to stvarno desi.

Pre nekoliko dana je upućen poziv službi HMP od strane poznate pacijentkinje ( često zove lekare HMP ), prijavila je Hipertenzivnu krizu i srčane tegobe. U toku prijave je naglasila, kako se uopšte ne obraća lekarima OM i kako oni nemaju razumevanja i dovoljno strpljenja za nju. Lekove kupuje i navodno ih redovno koristi. Pošto je zahvaljujući novoj, boljoj, organizaciji rada Zavoda, predloženo da se takvi pacijenti, ako postoji mogućnost, prvo upute da pozovu lekara OM, a da nama izlaz sa svim relevantnim podacima u vezi stanja datog pacijenta prijavi njihov izabrani lekar, ja sam kao dispečer u ovom slučaju insistirala na tome. Pacijentkinja se konačno obratila lekaru OM, a doktorka je pozvala nas. Naravno da smo prihvatili poziv, od strane koleginice za taj dan, a ona se obavezala da će voditi dalju brigu o svojoj pacijentkinji uz redovno propisivanje potrebne terapije.
Korist ovakve organizacije je višestruka. Hitna medicinska pomoć će biti manje opterećena ovakvim neurgentnim pacijentima, a i zaboravićemo ime i adresu ove bolesnice, pa u slučaju da nas pozove kad joj je stvarno potrebna Urgentna pomoć, odazvaćemo se na pravi način. Doktorka opšte prakse je zadobila poštovanje i poverenje pacijentkinje, jer se lično angažovala i organizovala posetu HMP taj dan, a sledećih dana je ona posetila bolesnicu. Pacijentkinja će redovno uzimati propisanu terapiju, jer neće više kupovati sve lekove i time preventivno unaprediti svoje zdravlje i adekvatnije lečiti postojeće bolesti.

Zloupotreba imena "Sveti Georgije"

Sveti Georgije,najveći mučenik u hrišćanstvu je prikazan na ikonama kao junak na konju koji kopljem probada aždaju, a Gospod ga je učinio moćnim da pomaže svima koji su u nevolji.
Pansion za stare u Petrovaradinu registrovan je kao turistički objekat sa sobama za izdavanje. Raspolaže sa 34 ležaja, a pre dve godine Gradski sekretarijat za privredu ga je kategorizovao sa četiri zvezdice.
To znači da oni nisu Dom za stara lica, i ako se tako reklamiraju u najnovijoj telefonoteci i na svojoj internet prezentaciji www.svetigeorgije.co.yu/ , www.domzastare.co.yu/ je nepostojeća internet adresa, jer nisu dom za stare već pansion.

Pre neko jutro sam bila iznenađena bezobrazlukom , nad svim dosadašnjim bezobrazlucima i lažima sa kojima sam se kao lekar u Hitnoj pomoći do sada susretala. U toku večeri je službi HMP po ko zna koji put upućen poziv iz ovog pansiona, radi intervencije. Naime oni nemaju ni jednog zaposlenog lekara u ustanovi, lekar Opšte medicine povremeno radi honorarno, a specijaliste pozivaju i te preglede posebno naplaćuju.( neuropsihijatar 1500 din, a internista 1000 din.) To znači da su netačni navodi u njihovoj reklami;
“нуди својим корисницима врхунску негу, здравствену заштиту..
Дежурство нашег стручног медицинског особља је омогућено 24 часа.”
Mi smo svoj posao obavili,stručno, profesionalno i humano. Ekipa je otišla u pansion,ali je ovaj put tražila od vlasnika zvaničan dopis sa pečatom i potpisom, zbog usluge naše službe. Kad su vlasnici shvatili da neće više moći da ZLOUPOTREBLJAVAJU zaposlene u Zavodu za HMP, radi lečenja, transporta, pa i utvrđivanja smrti “gostiju” ovog pansiona, odmah se sledeće jutro javila gazdarica sa BEZOČNOM LAŽI, tvrdeći da Ekipa HMP nije ni bila kod njih.
Pošto joj je naglašeno da će se njeni navodi proveriti i predloženo joj je da se javi Direktoru Zavoda, odmah je promenula priču u “ Proveriću. Ispitaću.”, a posle toga otkrila prave razloge svog poziva rečima : “ Zašto se plaća Zdravstveno osiguranje? Šta će nam knjižica, ako treba da se plati Hitna pomoć?” Napominjem vam da je cena smeštaja u ovoj “Vrhunskoj “ ustanovi 700 Euro mesečno,plus neki od dodatnih troškova. Postojanje ovog i ostalih neregistrovanih privatnih domova, ima ih oko 50, ne ide u prilog ni onima koji su svoje obaveze uredno obavili, pa su se vlasnici privatnih domova udružili i oformili Društvo privatnih domova, koje se bori protiv zloupotrebe starih lica. U Srbiji trenutno postoji sedam registrovanih privatnih Domova za stare ljude, a registraciju nije teško obaviti. Bitno je da se ispoštuju tri kategorije-prostor, kadrovi i oprema. Svi oni koji sebe krste kao “starački dom” a ne žele da posao legalizuju, zapravo i nemaju za cilj negu i staranje o starima nego gledaju samo svoju zaradu.
Šta jedan dom mora da ima?
Svaki gerontološki centar mora da ima tim lekara (opšte prakse, internistu, kardiologa), medicinsko osoblje (medicinske sestre, negovateljice, fizioterapeute), tim socijalnih radnika, radnog terapeuta, koordinatora sa klubovima za penzionere, osoblje za restoran i pomoćno osoblje. U domu se pružaju usluge slične onima u hotelu (tri obroka, sendvič bar, pranje rublja), pa i malo više. Socijalni radnici koordiniraju prijem korisnika i njihov otpust, međusobne odnose i sa radnim terapeutom osmišljavaju aktivnosti u domu. Tako se organizuju filmske projekcije, posete drugim domovima, izleti, posete pozorištima i muzejima, kulturno-umetničke predstave. Sama zgrada mora biti prilagođena invalidima i posedovati vozilo hitne pomoći, dok sobe moraju imati izdvojen deo za spavanje.
Država nema ništa protiv privatnih domova već naprotiv, za njih su predviđene olakšice time što mogu da sklapaju ugovore o radu sa raznim agencijama i zdravstvenim ustanovama za pružanje svih predviđenih usluga.