31.12.07

Godine donose zrelost



Svi smo stariji za još jednu godinu. Hogar me uvek nasmeje, a ima i dobre savete.
Najnoviji je u današnjem listu Politika.

29.12.07

Nadimci

Kao i u svakoj firmi i kod nas ima raznih nadimaka. Na primer: Okac, Her Frick, Dax, Max, Đoša, Cvele, Lobanja, Rikverc, Konj, Ždrebe, Košuta, Pas, Kuca, Krava, Kiki, Miki, Čamac, Kisik, Fića, Bombaš itd ...
Imali smo i doktora Popovića (nažalost nije dočekao penziju, već je umro zbog teškog oboljenja srca), njegov nadimak je bio Pop. Svi smo ga zvali Pop. Dugo je radio neodložnu.
Jedne večeri, supruga je zvala Hitnu, jer joj je muž bio teško i neizlečivo bolestan.
Dispečer je saslušao celu anamnezu, i posle uzete adrese rekao: „Nema problema gospođo, poslaćemo Popa“.
Sa druge strane žice se čulo, panično: „Molim Vas, nemojte slati popa, on je još uvek živ!“

Deda Mraz

Juče je pomoćniku Deda Mraza pozlilo. Ceo dan je delio paketiće deci u Humanitarnoj, Hrišćanskoj organizaciji. Umorio se, a i ogladneo. Nekoliko dobre dece su ga hranili sa bombonama. Kad je došao kući, pao mu je šećer i nešto mu se uzlupalo srce. Pozvao je doktore a oni su mu pomogli. Posle toga mu je još jednom pozlilo, pa je gospođa Mraz, ponovo zvala doktore, a oni su još jednom došli i izlečili ovog pomoćnika, da bi sva deca dobila svoj paketić pre Nove 2008 Godine.

26.12.07

Veče posle

Posle neugodnog dočeka Urgentne ekipe u stanu, od strane supruga i ćerke, koji su zvali zbog temperature, kod supruge/majke, medicinski tehničar me je nazvao i u afektu, rekao „Ili takav izlaz primi odmah, ili ga nemoj primiti uopšte. A, ne da nas ljudi napadaju i vređaju u stanu!!“ ???MOLIM??? Posle toga mi se izvinuo, i objasnio da nije baš tako mislio, ali sam ja odlučila da ću sutra veče primiti baš svaki poziv; svaku temperaturu, bol u leđima, bolnu menstruaciju, stomačne tegobe, neurotične tegobe zbog svađe, pritisak koji je povišen jer lekove neće da pije, razna bolna stanja a tablete nisu kupili itd itd ....bez pokušaja davanja saveta i upućivanja bilo gde. Jer i to nije prvi put da se ekipe sa terena bune što su dati saveti pre nego je izlaz primljen. Ljudi, ponekad, budu nezadovoljni, kad oni dođu.To sam i uradila. Više od tri sata , su sve ekipe bile non stop na terenu. I gle čuda !! Ni to nije bilo dobro, i pored moje odluke, da baš sve primim; ali sam u toj gužvi morala imati bar osnovnu orjentaciju o urgentnosti stanja, tj ne slati redom po vremenu prijema, već po hitnosti (da mi ne čeka saobraćajna nesreća, a da pošaljem ekipu kod pacijenta, koji ima tri dana lumbago), javila se supruga jednog bolesnog čoveka, upisala sam adresu, ali želela sam samo osnovne podatke o čemu se radi i kakve tegobe suprug ima, osim što je dijabetičar. Nevoljno mi je rekla da ga boli grlo i da je prehlađen, a onda počela da viče“ Vi ste bezobrazni i neljubazni. Sram Vas bilo! Zašto vi mene ispitujete?Ako nećete da dođete, recite mi odmah! To nema smisla. Mi smo iz stare lekarske porodice. Valjda ja znam zašto zovem Hitnu. Ne zovem vas zato što Vas volim!!“ Držala sam slušalicu telefona u ruci i nisam verovala da se sve ovo dešava. Više je ličilo na skrivenu kameru. Izvinula sam se gospođi, što sam je pitala, kakve tegobe suprug ima, ali sam joj napomenula da je velik broj poziva primljen i da će morati sačekati slobodnu ekipu. Tada je ona u istom stilu nastavila „Šta? Ja sam vas zvala. Ima da stignete za 10 minuta.“ Ponovo sam se izvinula i napomenula joj da je to nemoguće, jer pre njih je primljeno 10-tak pacijenata sa sličnim tegobama. Mada, ova taktika primanja svakog poziva, me je spasla neugodnosti, kako sa ovom gospođom, tako i sa još jednom zabrinutom suprugom. Poziv ove supruge je „krenuo žestoko na prvu loptu“, brzo, ljuto i agresivnim tonom je započela priču „Moj suprug je nedelju dana prehlađen. Danas sam vas zvala 5 puta. Sve sam uradila, kako mi je „onaj“ rekao. Mom suprugu nije dobro.“ Mislim da je sve ovo izgovorila u jednom dahu. Moje reči su je umirile „Gde stanijete? Kako se zove Vaš suprug?“ Jedino je meni ostala gorka pilula u grlu, jer „onaj“ je moj kolega Doktor, koji je radio pre podne, a ja sam ne Lekar već „ona“. Ekipa koja je upućena na tu intervenciju je prokomentarisala „Veome interesantno“, kad su čuli o kakvim tegobama se radi. Izlaz su obavili za 10 tak minuta.
Ali nema veze. Sve će to, o, mila moja,
Prekriti ruzmarin, snjegovi i šaš
. A moglo je bolje. Uzalud, uzalud, sve je protiv nas.

Nije bio moj dan

U dispečerskom centru sam pronašla popunjeno nekoliko anketa o zadovoljstvu zaposlenih. Svi su okružili, da su pod velikim stresom i da bi posao menjali ali van zdravstvene zaštite. Taj radni dan sam započela vedro, došla sam naspavana, odmorna u dnevnu smenu ( što je izuzetak jer nam je skoro svima, poremećen normalan ritam dnevno noćnog spavanja ). Na TV „ Dugi“ je prikazivana konkurencija zdravstvenim radnicima, jer je Tarot majstor- Zvonko, lečio putem raznih saveta i energije preko malog ekrana TV prijemnika. Etika mi zabranjuje da vam prenesem njegove savete, ali ljudi ga zovu, a on priča (lupeta) i skupo naplaćuje svaki telefonski impuls. Smejala sam se, a da nije smešno, bilo bi tužno. Sve je teklo uobičajeno, sa manje ili više nerazumnih poziva hitnoj pomoći zbog tegoba koje treba da leče lekari opšte medicine. Rodbina i/ili pacijenti su upućivani da se jave u najbližu ambulantu, posle razgovora i uzete anamneze. Jedan stariji čovek je nekoliko puta (4 do 6 puta) pozivao HMP na teren zbog supruge, koja od jutros ima temperaturu, pečenje pri mokrenju. Nepokretna je, ima polomljenu karlicu.Od prvog do poslednjeg njegovog poziva, a to je od ujutru do 16-17 h je razgovor tekao na isti način. Stanje pacijentkinje se nije menjalo. Uz tbl. antipiretika temeratura bi spala,ali je posle ponovo rasla i taj rast je praćen neprijatnim osećajem jeze i groznice. Suprug je saslušan, upućen na lekara OM, koji će mu prepisati neophodne antibiotike, ali ni on ni komšinica, ni njihova ćerka (koja stanuje u blizini) nisu poslušali taj savet, jer je to podrazumevalo njihovo angažovanje i čekanje u ordinaciji, a osim toga lekari OP su ranije teže izlazili na teren, pa ljudi neće ni da ih pozivaju. Nije bilo svađe, ljutnje, nedoličnog obraćanja. Da bi oko 18h30min. pozvala ljuta, neprijatna, svađalački raspoložena ćerka bolesnice, koja još nije otišla do bolesne mame, ali je bila upoznata sa činjenicom da nas je njen tata zvao, a mi nismo primili poziv i uputili lekara. „Kakav je to način? Zbog čega Vi postojite?Njoj nije dobro! Tako ste i meni rekli da bolovi zbog kamena u žuči nisu za hitnu pomoć!? Zato Vam pacijenti i umiru!“ Zamolila sam je da poseti bolesnu majku, (pošto je ona zvala od kuće, a navodila pogoršanje stanja, tj temperaturu preko 40oC uz povraćanje) pa ako je tako, naravno da ćemo poslati lekara. Upisana je adresa, broj telefona, a jedna ekipa je već bila par ulica dalje, kod pacijenta, koji boluje od maligne bolesti, ima bolove (a iz humanih razloga iako ni to nije hitno stanje, pošaljemo lekara). Što bi rekli, ekipa će brzo doći kod njene mame. Nažalost, pravu pomoć, tj antibiotike, nemamo, tako da osim pregleda, davanja novog antipiretika i eventualno transporta u bolnicu, mada do tada nije bilo prave indikacije, ne možemo pružiti. Gospođa ima i neke političke veze, koje je odmah angažovala, tako da sam za par minuta(baš pre nego što sam ekipi izdiktirala adresu) dobila poziv od politički značajne ličnosti, ali nije bilo argumenata za ljutnju, jer su oni ubrzo stigli kod nesretne žene. Bolesnica je preživela tešku saobraćajnu nesreću ( koja koincidencija ) zahvaljujući, toj istoj ekipi pre nekoliko meseci. Nažalost, prelom još nije u potpunosti saniran, tako da ona miruje. Ekipa ulazi u stan, ali ih dočekuju neprijateljski raspoložen suprug, a još više ćerka. Medicinski tehničar se okreće, ne želi da sluša psovke i ružne reči i izlazi, a mlada doktorka, prepoznaje ženu, kojoj je spasla život, pacijentkinja prepoznaje nju, i time se stišaju strasti. Bolesnica je bila pri svesti ( nije imala 40oC tem.), nije povraćala, ali je imala upalu mokraćnih puteva, koja je zahtevala lečenje antibioticima.

24.12.07

Sretni Vam Praznici

Umesto čestitke želim vam da se nasmejete. U Zavodu za HMP Novog Sada je 20.12. održana predstava za decu i Deda Mraz je podelio paketiće. Deca su bila zadovoljna, a predstava je bila veoma interesantna ( tako kažu neki od roditelja ). Ovu šalu sam prepisala iz jednog "Skandi&Humor"časopisa i učinila mi se adekvatnom za sve nas. Svetu nikad ugoditi.


Pripreme za proslavu
Kako su se u jednoj firmi na Demokratskom Zapadu pripremali za Božićnu proslavu ...



Obaveštenje

01.12.
Svim Saradnicama i Saradnicima
Želim da Vas sve srdačno pozovem na našu ovogodišnju božićnu zabavu koja će se održati 20.12. u „Argentina Steakhouse“ restoranu. Uz pratnju muzike, pevaćemo poznate božićne pesme, a naš poslovođa će upaliti božićne sveće na jelci u kostimu Deda Mraza!
Radujem se Vašem dolasku i želim Vama i Vašim porodicama srećne nastupajuće praznike.
Bernard Mejer
Direktor firme

Obaveštenje
02.12.
Svim Saradnicama i Saradnicima
Naravno, ni u kom slučaju naš jučerašnji poziv ne bi trebalo da izoluje naše turske saradnike. Svesni smo da njihovi praznici nisu isti kao naši pa ćemo zato od sada naše okupljanje zvati „zabava pre kraja godine“. Takođe neće biti jelke niti ćemo da pevamo božićne pesme. Vama i Vašim porodicama želim lepo vreme.
Bernard Mejer
Direktor firme

Obaveštenje
03.12.
Svim Saradnicama i Saradnicima
Povodom diskretne primedbe jednog anonimnog člana lečenih alkoholičara koji zahteva tzv.“suvi sto“, odnosno bezalkoholno posluženje, obaveštavam Vas da mi je drago da mogu da ispunim ovu želju, ali ukazujem da anonimnost više neće biti sto posto garantovana....
Bernard Mejer
Direktor firme

Obaveštenje
07.12.
Svim Saradnicama i Saradnicima
Uspeo sam da rezervišem sto svim članovima udruženja „Kontrolisana ishrana“ daleko od švedskog stola, a svim trudnicama sto blizu toaleta. Pederi smeju da sede zajedno. Lezbejke ne moraju da sede s pederima već će imati zaseban sto. Jeste li napokon svi zadovoljni ?
Bernard Mejer
Direktor firme

Obaveštenje
09.12.
Svim Saradnicama i Saradnicima
Naravno da ćemo zaštititi i nepušače od pušača koristeći paravan kojim ćemo pušače saterati u poseban ćošak.
Bernard Mejer
Direktor Ludnice

10.12.
Vegetarijanci! Vas sam čekao!
Boli me ku*ac da li vam se sviđa ili ne: ići ćemo u „Steakhouse“! Možete, ako želite, da 20.12. odletite na Mesec, da bi ste seli što je moguće dalje od „grila smrti“ kako vi to nazivate. Hranite se maslinama iz koktela i prožderite sve sirove paradajze!
P.S. I paradajz ima osećanja, dere se kad ga sečemo, već sam ga čuo kako se dere, ha-ha-ha! Želim vam da se za ku**eve praznike napijete k’o kreteni i da svi izginete! Totalna budala s trećeg sprata koji s ludacima gubi vreme!

Obaveštenje
14.12.
Dragi Saradnici i Saradnice
Kako smo saznali, gospodinu Majeru je malo bolje. Doktori kažu da ćemo moći da ga posetimo za nekoliko meseci kada planiraju da ga sa pojačanog nadzora prebace na odeljenje s mirnijim pacijentima.
Aleksander Rajt
VD direktora firme

P.S. Božićna zabava je otkazana

Da li se sećate, zašto je dolazila HMP ?

Odnos naših sugrađana prema radu Hitne pomoći, opravdanosti poziva i poštovanju rada svih zaposlenih u ovoj, kako se često ističe "Vitalnoj Službi" za svaki grad, opštinu, celu državu nije na zadovoljavajućem nivou. Postoji Projekat za Reformu Službe HMP u Srbiji, na čijim web stranicama piše "Imajte na umu da Hitna pomoć, kako je narod popularno zove,
treba tamo gde je najhitnije
tamo gde je život u opasnosti.
Ne koristite vašu Hitnu kao da je taksi!"

A, kako je u životu?
Ćerka: Molim vas dođite.Mojoj mami nije dobro.Oseća neki pritisak u glavi, nešto kao pulsiranje i mučninu.
Dispečer: Da li je mama pri svesti? Da li ste joj merili pritisak i temperaturu ?
Pacijent: Taj osećaj me je probudio. Nije to neki jak bol. Temperatura je normalna. Aparat za merenje krvnog pritiska nemam. Ovakav neprijatan osećaj se prvi put javio.
Dispečer uzima adresu, broj telefona i razmišlja koja će ekipa najbrže i najbolje pregledati pacijentkinju. Ceo intervju, deluje kao veoma ozbiljno akutno stanje, a pacijentkinja je i usporenog misaonog toka. Ali đavo mi ne da mira, pa na kraju pitam :"Da li je nekad Hitna pomoć bila kod vas ?"
Pacijentkinja: Da. Bila je.
Dispečer: Zbog čega ?
B U M!!!
Pacijentkinja: Ne znam. Ne sećam se.Ovako, slično, nije mi bilo dobro.
Pravi razlog poziva je bio da se izmeri TA ( krvni pritisak ). Verovatno je zbog toga zvala i ranije, pa je zaboravila. Nalaz je bio uredan. Pritisak normalan.Ekipa je bila zadržana oko 30 minuta, u putu i pregledu gospođe, kojoj su dali savet.

21.12.07

Pad

Juče je pala ledena kiša. Ulice su bile klizave. Rezultat toga je veći broj padova i saobraćajnih nesreća. Bilo je i onih, koji su se vraćali sa slave Sv.Nikole, pa je umor bio značajan činilac poremećaja ravnoteže. Hitna pomoć u Novom Sadu je intervenisala preko 100 puta u toku 24h, a od toga je više od 20 osoba u svesci prijema vođeno kao NN, nepoznato lice.
Jedna intervencija pokazuje kako ne treba da se radi. Žena stara oko 60 godina je pala u svom stanu, oko 23h. Povredila je desnu ruku. Suprug je pozvao HMP, zbog te povrede. Interesantna činjenica je, da ona od pre mesec dana ima povređenu levu nogu, i da joj je za sutra dan u 07h zakazan prijem na Ortopediji, radi operacije noge. Ona ima pripremljen uput za bolnicu, međutim, zbog ove nove povrede je od teže pokretne (uz štake), postala nepokretna. Nevoljno, ali zbog nove povrede i mogućeg preloma ruke, poslali smo Urgentnu ekipu. Žena je pregledana na Urgentnoj Hirurgiji. Dijagnostikovan je prelom ruke. Suprug je ponovo pozvao nas, da je vratimo kući i pored toga što će za 5 časova biti primljena na odeljenje. Pokušao je da ubedi dežurne hirurge-ortopede da je odmah zadrže jer joj je teško sa ta dva preloma da se voza, a i ima bolove, ???...tu noć je "prespavala" u svom krevetu.

Raspust

Preživeli smo mnogobrojne reforme našeg obrazovnog sistema. Na žalost našu i naše dece, nisu dale rezultate. Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje i kulturu je ove godine doneo f e n o m e n a l a n Pravilnik o školskom kalendaru, koji deci iz Vojvodine omogućava 23 dana Radnog odmora, uz Novogodišnje i Božićne praznike. Naša deca su od danas na Raspustu. Kada se vrate sa Raspusta 14.januara, čeka ih još dve nedelje učenja, odgovaranja i zaključivanje ocena iz prvog polugodišta. Prvo polugodište se završava u petak 25.januara, a ponedeljak 28.01.2008 god. je nenastavni dan, ali već od utorka počinje drugo polugodište !!! Deca u ostalim delovima Srbije će krenuti nedelju dana kasnije na zasluženi odmor. Raspust mogu provesti bezbrižno, jer će im ocene za prvo polugodište biti zaključene, a drugo polugodište im počinje u ponedeljak 21 januara 2008 godine.

20.12.07

Saradnja HMP i Vatrogasaca


Vatrogasci Novog Sada su ovog decembra veoma popularni, zbog tragičnog događaja koji se desio 11.12.2007 god. posle 23h.Požar u Hotelu Putnik je odneo tri života. Rame uz rame sa vatrogascima u toku spašavanja i ukazivanja pomoći učestvovali su i pripadnici policije i Hitne medicinske pomoći. Mali broj medija je pohvalio i nas. "Zadimljenost je bila jako velika, tako da je hitna pomoć vatrogascima koji su ulazili u hotel i gasili ga iznutra nekoliko puta ukazivala pomoć."
Te noći je na lice mesta upućeno četiri urgentne ekipe i dve transportne, a pomoć na terenu je (kao u svum vanrednim situacijama) pružio i direktor Zavoda za HMP, dr S.Saravolac. Pomoć povređenim i spasiocima je pružalo 17 radnika HMP (pola noćne smene). Saradnja sa Vatrogascima ( komentar 32, jednog vatrogasca) se odvija osim u slučaju požara i kod raznih drugih nesreća.

11.12.07

Zlatibor

Bila sam 7 dana na Zlatiboru. Šta reći? Bilo je super! Sunce. Vazduh. Sneg. I dobro društvo. Hrana, ukusna i obilna. Ljudi dolaze u hotel Čigotu na Zlatiboru da bi smršali, a ja sam se ugojila. Pre podne-šetnja, posle podne-bazen. Penjanje do V-og sprata, peške (lift je često bio zauzet). Povremeno opuštanje uz tretmane lica i tela. Posle večere smo igrale Kanastu (rezultat je 2:1 za koleginicu). Poslednjeg dana smo pokupovale "pola" pijace, a onda sa kesama punim suvenira i ukusnih poslastica, svratile smo do obližnjeg restorana na čašu Šumadijskog čaja. Kući u Novi Sad smo krenule u subotu oko 10h i slatko se smejale dosetkama Pantića, Šojića i ostalih likova filma Tesna koža.

30.11.07

Renoviranje dispečerskog centra

Ovih dana je osvežen dispečerski centar. Okrečena je prostorija gde se primaju pozivi. Pomeren je sav nameštaj, pa je spremačica do 19h prala i ribala ćoškove, do kojih se nije moglo doći. Postavljen je novi itison. Ta dva tri dana prvo nas je gušilo isparavanje gasa Merkaptan iz Gasne stanice, koja je pored ambulante, a posle masna boja i lepak u toku renoviranja naših prostorija. Dobili smo plave, plišane duks jaknice uz ostalu uniformu. Krajem novembra je u Građanskom listu objavljen tekst o našem radu na terenu, a dobro se uklopio sa danima borbe protiv porodičnog nasilja, doduše primer koji je prikazan nije tako čest, jer se radi o nasilju žene, prema mužu.
Naša dva lekara su se ozbiljno razbolela. U roku od pet dna, obojica su preživela ac.IVC (šegrt šlog). Stariji, simpatično popunjen ( debeo ) doktor, je na kraju svoje dnevne smene, u kolima HMP, osetio nelagodnost, pa je umesto kući, taj dan završio na klinici za Neurologiju. Drugi mlađi kolega se spremao za posao, trebao je da radi noćnu smenu, ali poremećaj svesti, zbog kog je pozvao kolege u pomoć i dalja dijagnostika su pokazali da je i on imao IVC. Obojica su se oporavili.Infarkt i šlog - ubice broj jedan u Srbiji Oko 57 odsto svih smrtnih slučajeva u Srbiji posledica je bolesti srca i krvnih sudova, izjavila je dr Nevena Karanović, državna sekretarka Ministarstva zdravlja Srbije, na konferenciji za novinare u Medjunarodnom pres centru Tanjuga, povodom obeležavanja Svetskog dana srca - 30. septembra.

25.11.07

Opet je Hitna kriva za sve

Pre neko veče sam otišla na posao, veoma neraspoložena, razočarana i po zna koji put zatečena tolikom količinom neznanja, primitivizma i bezobrazluka ljudi koji žive u našoj Srbiji. Čitala sam tekstove i transkripte razgovora lekara beogradske hitne pomoći i rodbine bolesnice. Novinari B92 su se poneli potpuno neprofesionalno, jer su objavili vest, a nisu se potrudili da čuju i drugu stranu, optuženog lekara i upotpune razgovor drugim važnim detaljima. To su uradili novinari Blica i Politike. Ono što mi je zasmetalo nisu bili tekstovi, već komentari čitaoca. Tačno je da je lekar ( posle psovki koje su mu bile upućene) bio nekulturan. Trebao je spustiti slušalicu i ne nastavljati dalji razgovor. Zašto su lekari hitne ponekad neljubazni i grubi? Baš zato što se stalno sreću sa ogromnom količinom gluposti, neznanja… a osim toga izloženi su vređanju, psovkama, pretnjama i ostalim "civilizovanim" načinima komunikacije.Tačno je da se kultura ophođenja uči u kući( to je jedan od komentara ) a drušvo bi trebalo da organizuje i kulturu razgovora sa dežurnim službama. Baš me interesuje da li su se tako derali na dežurne u bolnici, da li njima prete itd. Ne tamo ćute manji od makovog zrna, plaćaju mito, a posle su im drugi krivi i žale se na korupciju. Od 22 komentara na B92, samo jedan lekar iz hitne je pokušao da objasni i opravda ponašanje kolege, a naš zemljak iz Kanade je objasnio kako finkciniše služba u Kanadi, a uz to naglasio da se svaka zloupotreba kažnjava. U Blicu su bila dva teksta, 21.11. i 22.11. Lekar ne sme da bude neljubazan ovde je bilo 10 i 12 komentara. Prvi dan je 5 čitaoca branilo nesretnog dispečera, a drugi dan samo dvoje. Nekoliko foruma se takođe bavilo ovom temom, ali su tamo ljudi uglavnom pokazali veći stepen razumevanja, komentari su bili u ovom smislu “Nacin na koji se lekar poneo u razgovoru je neprihvatljiv.
Meni se cini da glavni krivac za smrt lekar iz Gradske bolnice. On je otpustio zenu i stvorio sumnju u opravdanost nove intervencije hitne pomoci. Da je lekar ljubazno rekao da HP nece odvesti zenu u bolnicu da li bi se tvrdilo da je HP kriva za smrt? “
Dan pre toga sam imala neprijatan razgovor sa gospođom, koja je smatrala svojom građanskom dužnošću da nas pozove, iz udobne topline svoga doma, da izađemo na teren, zbog čoveka kojeg je zapazila pre 30 minuta iz autobusa. Čovek je krvario na ulici, a pao je ispred jedne ambulante Doma Zdravlja. Srećom po tog pacijenta, drugi ljudi su bili pored njega , ukazali mu pomoć, pozvali našu ekipu, a u momentu kad je ona zvala, ekipa koja ga je odvezla u bolnicu je već bila na putu prema sledećem pacijentu. Pitala me je “Zašto se Vi ljutite?”, jer je moj glas odao nezadovoljstvo, a ona i danas misli, ubeđena je da je dobro postupila, a da sam ja neljubazna i gruba (nisam bila nekulturna).

16.11.07

International Day for the Elimination of Violence against Women

Hvala Blicu na reklami.Pre neki dan je objavljen tekst sa naslovom “I rad hitne pomoći na blogu” gde se pominju neki od važnih i poznatih blogera, ali nema linka ka njihovim stranama. Jedini link je na moj blog. Naravno, porebno je naglasiti da je ovo bio susret blogera iz Evrope, doduše samo je Stephanie Booth bila iz Švajcarske, ali je bilo učesnika iz Slovenije, Makedonije,Hrvatske, BiH, velik broj iz Bora itd..
Već duže vreme želim da napišem nešto o susretu Blogera, kom sam prisustvovala, ali nisam uzela aktivno učešće ( nedostatak nikotina u krvi, mi je još uvek pravio smetnje u kreativnom izražavanju ). Organizacija i predavanja su bila interesantna, a ideja da se promoviše Sigurna ženska kuća, kao vid borbe protiv nasilja je dala humanu, toplu notu ovom susretu. O samom susretu pročitajte na stranicama Tamburixa, Svakodnevnice ,
Bitno,a na dve slike sam se prepoznala u publici kod Fotomaniaka.
Ujedinjene Nacije su još 1999 god . proglasile 25.novembar kao Internacionalni dan za borbu, do potpune eliminacije, nasilja prema ženama, po Resolution 54/134.
Neću vam pisati o konkretnim primerima naših intervencija na terenu ( mada ih ima ), kad su žena ili dete povređeni zbog ispoljavanja “ljubavi” njihove porodice, već želim da vam prenesem nekoliko citata iz knjige “Pozdravi nekog”, koja je objavljena još 1971god. Materijal za knjigu čine prikupljeni dečiji iskazi na testovima i spontano, u Centru za socijalni rad i Prihvatilištu za decu u Beogradu.
Autori knjige su Vesna Ognjenović i Budimir Nešić.
Dečak 14 godina se žali : Išao sam u opštinu kod jedne tetke da se žalim, a ona mi kaže:” Kaži majci i očuhu da sam ja rekla da ne smeju više da te tuku”. Posle me još više prebili.
Dečak 11 godina, koji je bežao od kuće, priča : Najveća tuča između tate i mame odigrana je 31 avgusta, ne znam tačno koje godine. Baš na moj rođendan.
Konačno, meni lično najtužnija rečenica, na 130 strani knige, izdvojena bez dodatnih objašnjenja :

Dragane, pozdravi ….. pozdravi nekog !

14.11.07

Nikotinizam

Nikotinizam je uvršten u međunarodnu klasifikaciju bolesti, kao jedna od bolesti zavisnosti, paranarkomanija. Nikotin kao glavni alkaloid izaziva zavisnost dejstvom na nervni sistem , u malim dozama deluje kao stimulator a u velikim kao depresor. Kod pušača se javlja tolerancija prema nikotinu, fizička, psihička i emocionalna zavisnost, a to se ogleda u nikotinskom apstinencijalnom sindromu, koji počinje sat vremena nakon poslednje cigarete, a vrhunac dostiže u prvih 24 časa. Ispoljava se žudnjom za nikotinom, koja je praćena razdražljivošću, nemirom, anksioznošću, usporenjem srčanog rada.
Da je sve ovo istina, uverila sam se i sama. Pušenje sam ostavila pre desetak dana, tačnije 03.11.2007 god. i imala sam izražene simptome apstinencije. Prvih 24 časa su bila veoma neprijatna, nisam imala koncentracije, bila sam strašno rasejana, ali sam odlučila. Zašto ? Da je razlog samo zdravlje, onda ne bi ni počela, ili bih se ranije rešila ove ružne navike. Ne, već duže vreme razmišljam o tome da se oslobodim kandži nikotina:
-sin me stalno upozorava i ljuti se na mene ( a i ja sam se tako ljutila na moje roditelje )
-kupovinu obavljam nedeljno u mega marketima, kad kupujem cigarete ( na boxove ) račun bude mnogo veći nego kad ih ne kupujem. Na ovom sajtu iz Hrvatske, sam saznala koji sam tip pušača Test za pušače i koliko sam para ispušila za nedelju, mesec, godinu dana, a i koliko sam do sada skratila svoj život.
- zakoni, pravila, guranje pušača u stranu.Pušači su postali građani drugog reda
- kako ja kao lekar da ubedim nekog drugog da ostavi cigarete ( kao kad dođete kod debelog doktora, a on počne priču „Manje jedite, morate smršati„ izađete i jedino što možete je da se nasmejete.
Ovih dana sam stalno čitala razne forume, sajtove, proglase protiv pušenja, pa je na jednom od njih pisalo ovo: “PRESTANITE PUŠITI ZATO ŠTO TO VI ŽELITE, KADA VI ŽELITE. Jedino tako vam je uspeh zagarantovan. A da je pušenje štetno=štetno je.”
Našla sam nekoliko raznih medoda za ostavljanje pušenja,
jedna je uzimanje leka Chantix(varenicline), koliko znam kod nas ga nema.
Druga je uzimanje leka Zyban ( bupropion ) , ima ga kod nas.
Treći je Alen Karov lak način da ostavite pušenje
Nadam se da ću istrajati. Iako nisam religiozna, prihvatam reči Sv.Vladike Nikolaja Velimirovića :” duvan dušu guši, zdravlje ruši, džep buši pa ti ako hoćeš puši !”
Za spot ’jedan pušac, mnogo žrtava’ Ministarstvo Zdravlja Srbije je nagradeno ove godine od strane WHO.
videoNaravno ima i drugačijeg mišljenja, pa se Ivona Živković pita: DA LI CIGARETE ZAISTA IZAZIVAJU RAK PLUĆA? Dalje nastavlja tekst :”Da je duvan božija biljka kaže i stara indijanska legenda”a za nastanak i sve veći broj onkoloških bolesti ona krivi radioaktivne čestice, emitovane u atmosferu pri svakoj nuklearnoj eksploziji, od 1945god do 1963 godine, kad su nuklearne probe zabranjene.

30.10.07

Primedbe velikog broja lekara

Predala sam dokumenta za učlanjenje u Lekarsku Komoru. Ta moja zakonska obaveza me je koštala oko 9000 dinara. Kazaćete, " kako 9000?", kad je cena 8000 din. Zaboravili ste obavezu overavanja dokumenata i poštarine. Što je mnogo, mnogo je, ali šta da se radi. Zakon se mora poštovati. Kao i većina lekara i ja sam član DLV odnosno SLD pa vam prenosim kopiju teksta sa web stranice: IZVOD IZ ZAPISNIKA SA SASTANKA IZVRŠNOG ODBORA PREDSEDNIŠTVA DLV-SLD
održanog dana 17. oktobra 2007. godine
"S obzirom na primedbe velikog broja lekara iz Vojvodine upućenih Društvu lekara Vojvodine na račun visokog iznosa upisnine za Lekarsku komoru Srbije, kao i relativno visoko mesečno izdvajanje za funkcionisanje Komore, Izvršni odbor DLV je na sednici od 17.10. zauzeo sledeći stav:
1. Učlanjenje u Lekarsku komoru Srbije, odnosno Regionalnu komoru Vojvodine je zakonska obaveza i Izvršni odbor apeluje na članstvo da se u zakonski određenom roku učlani u Lekarsku komoru.
2. Međutim, Izvršni odbor smatra da rad Lekarske komore i njenih organa mora biti transparentan i da prikupljanje i upravljanje materijalnim sredstvima mora biti razložno i shvatljivo celokupnom članstvu u Lekarske komore. Odrediti 8.000,00 dinara za upisninu, kao i 0,8% od neto ličnog dohotka mesečnog izdvajanja, bez ikakvog obrazloženja, nije mnogo pametno. Isticati kao jedini adut da je to legalna odluka i da su je doneli najviši organi Komore ne znači mnogo, jer ubrana sredstva pripadaju onima koji daju, to znači lekarima Vojvodine i oni imaju apsolutno pravo da znaju gde odlaze tolika sredstva.
3. Prema Zakonu o komorama zdravstvenih radnika (član 31) osnovna sredstva za početak rada Lekarske komore se obezbeđuju iz državnog budžeta. Nažalost, za organizovanje izbora za članove Skupštine Lekarske komore, što je učinjeno u organizaciji Srpskog lekarskog društva i Društva lekara Vojvodine, a nisu dobijena nikakva sredstva. Da li je ovaj član u Zakonu napisan reda radi ili ima neku obziljnu težinu? Još jednom napominjemo da svi lekari ozbiljno shvataju Zakon i da se nadaju da će funkcionisanje Lekarske komore biti u skladu sa zakonskim odredbama, a ne sa voluntarističkim potezima kojima započinje rad Lekarke komore. Odluka o 8.000,00 dinara upisnine je, priznaćete, krajnje voluntaristička i svako može pitati gde idu tolika sredstva koja se procenjuju da će u startu biti preko 2 miliona eura.
4. Nadamo se da će saradnja između Društva lekara Vojvodine i lekarske komore Vojvodine biti korektna i u skladu sa jasno određenim delokrugom rada, a sve u cilju dobrobiti lekarstva Vojvodine.

Predsednik Društva lekara Vojvodine SLD
Prof. dr MLADEN PRVULOVIĆ "

27.10.07

Lepljenje etiketa

Vlada Bulatović Vib ima nekoliko interesantnih aforizama. Jedan od njih je „Od svih poslova najlakši je lepljenje etiketa. Zaista je lako: isplaziš jezik, ovlažiš etiketu i zalepiš je na čoveka. Može i ovako: pljuneš čoveka pa zalepiš etiketu.“ Na Kolegijumu lekara pod tačkom razno, jedan od kolega je pokušao da nastavi lepljenje etiketa po direktoru Zavoda za HMP, koje je započeto još decembra prošle godine. Međutim nije imao otvorenu podršku ostalih kolega koji su prisustvovali sastanku, tako da se ove etikete nisu ni prilepile. Direktor nije odgovarao. Nije imao potrebe da se brani rečima : CONCIENTIA MILLE TESTES (Savest vrijedi hiljadu svedoka.). Nije reagovao na neutemeljene i nepravedne optužbe i tračeve koji su se pojavljivali u medijima i razgovorima. Etikete koje su mu zalepljene u decembru od strane 30-tak sadašnjih i bivših radnika HMP(od ukupno oko 2o0 tada zaposlenih) su za ovih deset meseci otpale.
Zaposleni radnici Zavoda za HMP ponosno uz veće samopuzdanje oblače nove uniforme i podignute glave komuniciraju na ravnopravnim osnovama sa lekarima koji rade u Kliničkom Centru i Institutu u Sr.Kamenici. Pomoć koji im pružamo , više se ne sprovodi po principu “VI STE DUŽNI!”, a poziv za našu intervenciju obavi medicinska sestra, već nas sad pozivaju lekari, stručno, korektno i kolegijalno uz reči “Molim” i “Hvala” kad im je potrebna ispomoć zbog intervencije ili transporta vitalno ugroženog pacijenta.
Nadam se da se u budućnosti ni drugi Vib-ov aforizam neće ostvariti :”Nesposobni poseduju sposobnost da onesposobe sposobne.”

Kolegijum lekara

U petak u 12h je održan stručni sastanak, kolegijum lekara Zavoda za HMP. Dnevni red je činio pet tačaka :
1. upis i učlanjenje u Lekarsku Komoru Srbije
2. Rezultat konkursa za prijem lekara na neodređeno vreme
3. izveštaj doktora medicine, koji su učestvovali u Predavanjima i Edukaciji iz oblasti reanimacije
4. izveštaj i lična viđenja koleginica koje su prisustvovale Petom Kongresu Urgentne Medicine
5. razno
U toku diskuje o učlanjenju u Lekarsku komoru Srbije, iskazali smo nezadovoljstvo visokom cenom upisa, uz objašnjenje pravnice da je članstvo, naša zakonska obaveza. Obavešteni smo da Sindikat zaposlenih u Zavodu za HMP, trenutno nema sredstva, koja bi izdvojio za pomoć pri upisu u Komoru.
Konkurs za prijem sedam lekara je završen, ali nismo dobili konačan odgovor od Ministarstva zdravlja. Direktor nam je izneo činjenicu da po ugovoru koji je sklopljen sa Fondom imamo pravo da u Zavodu za HMP radi ukupno 53 lekara. Kod nas osam lekara radi na određeno vreme ( neki i više od 2-3 godine ), on će pokušati da ti lekari budu primljeni za stalno, ukoliko to bude prihvaćeno.
U Zavodu su nastavljene aktivnosti u oblasti Edukacija, koje su započete još 1986 godine. Sada su savremenije, usaglašene sa novim standardima, a osim predavanja vrši se i praktično uvežbavanje potrebnih mera za oživljavanje na našim trenažerima-lutkama. Svi novoprimljeni radnici Zavoda za HMP su pozvani da prisustvuju predavanjima i upoznaju se sa aparatima koje će koristiti u svom radu. Osim njih imali smo i goste, radnike HMP, iz drugih opština, većih i manjih gradova, uglavnom iz Vojvodine.
Koleginice,koje su boravile na Tari od 11-14. oktobra 2007. su prisustvovale Petom Kongresu Urgentne Medicine sa samo jednim prihvaćenim radom na poster prezentaciji :Epidemiološko-farmakološki prikaz bola u grudima i terapije bola u grudima u radu HMP Novi Sad u periodu jul 2003.- jun 2004 , su iznele svoje viđenje predavanja i radova ostalih Zavoda i Službi HMP. Direktor je naglasio obavezu svih zaposlenih da se više angažuju u pripremi radova za sledeći Kongres, tako da se naš Zavod predstavi sa minimum 3-4 rada. Kolegijum je dao predlog da teme budu iz oblasti traumatologije, toksikologije, neurologije…Bilo je predloga da se obnovi postojeća biblioteka novim izdanjima, kao i da se nabave knjige/radovi u elektronskom obliku.
Pod tačkom razno je bilo reči o daljem radu i planovima Zavoda za HMP, uz poštovanje radne discipline. Najavljena su nova predavanja iz raznih oblasti medicine. Raspisan je tender za pet novih vozila. Naš zadatak obavljamo dobro, ali ćemo se truditi da pružimo i više u kvalitetu usluga, a kao i do sada treba da smo tolerantni, ljubazni i profesionalni. Bilo je nekoliko reči o pomoći koju pružamo Kliničkom Centru i intervencijama koje obavljamo umesto njih. Posle toga se diskusija počela rasplinjavati, jer je jedan od kolega započeo nekonstruktivnu kritiku. Sastanak je ubrzo završen, bez daljeg nastavljanja neosnovanih i nepravednih optužbi na račun rukovodstva Zavoda za HMP.

24.10.07

Drvo se na drvo naslanja,a čovek na čoveka.

Čitam teks u časopisu Blic . Rastužila me je priča, ali još više činjenica da postajemo strašno nehumano, necivilizovano, sebično i hladno društvo. Tekst opisuje bolest cerebralnu paralizu. Ono što je mene zapanjilo je početak i naslov teksta. “O nepokretnima nema ko da brine”. “Kada je nedavno majka nepokretnog mladića, obolelog od cerebralne paralize, hitno smeštena u bolnicu zbog srčanog udara, ovaj momak ostao je u stanu četiri dana bez vode, hrane i mogućnosti da mu iko pomogne u obavljanju osnovnih fizioloških potreba.” Zar je moguće da niko nije došao da pomogne nepokretnom i bolesnom mladiću? Gde su komšije, poznanici, prijatelji, ostala rodbina…? Postoji Centar za socijalni rad, samo ih treba pozvati. U Novom Sadu se nalazi u ulici Zmaj Ognjena Vuka 13, a broj telefona je 021 421 166, u Beogradu postoji Gradski centar, a svaka opština ima svoje regionalne centre, ostali su registrovani u svakoj opštini. Čak postoji Asocijacija Centara za Socijalni rad . Gde su mnogobrojne, humane NVO ? “imamo više od 30.000 NVO u Srbiji. Ukupno 315 udruženja građana u svom nazivu imaju reč "humanitarno".Piše u Večernjim Novostima .Zar niko nije mogao da okrene taj broj telefona? Da li se ovo dešavalo u nekom gradu, selu ili u pustinji? Ne kažem da je trebalo pozvati Hitnu pomoć, jer mi nismo služba za socijalno staranje i ne bi adekvatno pomogli, zbrinuli mladića. Pretpostavljam da je Hitna odvezla mamu u bolnicu, zbog srčanog udara. To je naš delokrug rada. Baš me interesuje razmišljanje ljudi koji žive u komšiluku. Da li postoji još humanosti među nama ? Zastati i dati čašu vode bolesnoj osobi. Pridržati ženu ili muškarca, pomoći. Juče je jedna devojka pozvala zavod za HMP, zbog žene koja se loše osećala na ulici. Ekipa koju sam poslala je bila u neposrednoj blizini. Stigli su na datu adresu za 2-3 minuta, ali nisu odmah videli gde se bolesnica nalazi ( bila je ispred ulaza zgrade, u pasažu ).Pozvala sam broj mobilnog sa kog je prijavljen izlaz, ali je “zabrinuta” devojka otišla dalje. Nije bila na toj adresi. Verovatno nije ni zastala, već je u hodu okrenula broj 94. Ekipa je ipak uspela da nađe bolesnicu ( starija žena, koja je imala povišen pritisak, trenutno se osećala malaksalo ), pregledali su je i odveli kući. Koliko smo otuđeni i mi i naši susedi pročitajte u jednom blogu hrvatske blogerke Ima li ljudski život cijenu , koja je navela i reči Đoleta Balaševića "Neko to odgore vidi sve".

22.10.07

Novosti iz Zavoda za HMP

Oktobar nam je doneo dosta novina. Konačno smo postali nezavisni od Doma Zdravlja. O tome je pisalo u listu Građanskilist 04.10.2007. Direktor Zavoda je dr Siniša Saravolac. Zadovoljstvo što smo konačno nezavisni je umanjila činjenica da nam je plata kasnila nekoliko dana. Svi smo bili nezadovoljni, ljuti na službu koja radi obračune-administraciju i negodovali, jer računi su pristigli, a uplate nema. Najlakše je bilo kritikovati, kao što pacijenti ponekad kritikuju nas, a ne uzeti u obzir probleme i nedostatak pravih informacija i svih potrebnih parametara za obračune, sa kojima su se susreli zaposleni ekonomisti u Zavodu za HMP.Uz izreku "Errando discimus. - Griješeći učimo" obračuni za naše plate su završeni, a sledeća lista će biti preglednija, jer imamo novi kompjuterski program.
Završen je konkurs za prijem sedam lekara, u stalni radni odnos, a pristiglo je preko 80 molbi. Nažalost lekari koji već rade u Zavodu za HMP-na određeno vreme, nemaju prednost u odnosu na ostale nezaposlene doktore.
Iz budžeta grada izdvojeno je 25 miliona dinara Zavodu za hitnu medicinsku pomoć, a najviše novca, odnosno 16.150.000 dinara, biće uloženo u nabavku vozila. Planirano je i da Zavod dobije novu zgradu i za izradu projektno-tehničke dokumentacije izdvojeno je milion dinara. O ovome više možete pročitati u listu Dnevnik 16.10.2007

19.10.07

Da li vam je potrebna pomoć?

Pre nego što se okrene broj 94, potrebno je prići nepoznatoj osobi, za koju se sumnja da joj je potrebna medicinska pomoć i pitati je, ako je u svesnom stanju, „Da li vam je potrebna pomoć“ a isto pitanje postaviti i poznatoj komšinici, poznaniku ....
Kada se desila saobraćajna nesreća?
Pitanje je veoma jednostavno, ali su zaposleni u jednoj novosadskoj prodavnici zaboravili da ga postave. Pozvali su nadležne službe, Hitnu pomoć i policiju, zbog lica koje je povređeno. Rotacija je upaljena i Ekipa je pojurila na lice mesta. Zatekli su „povređenog“.Objasnio je da mu nije potrebna medicinska pomoć, niti uviđaj policije. Nesreća se desila sinoć. Njemu je potrebna šlep služba.

16.10.07

Naše dužnosti

Petak, posle podne. Poziva nas medicinska sestra u penziji i traži intervenciju Hitne pomoći zbog zabrinutosti za zdravlje mame. Mama je stara, ima 87 godina, živi u Hrvatskoj, a ovde je u gostima. Sada SPAVA. Pre nedelju dana joj je pozlilo, pozvali su privatno lekara internistu, a on je dijagnostikovao virozu i prepiso joj antibiotike. „ALI.... možda je nešto ozbiljnije u pitanju? Možda je nešto centralno ?Mama je imala i vrtoglavice.“ Upisala sam adresu i poslali smo lekara, koji će proceniti zdravstveno stanje, a neurološkim pregledom, pokušati da potvrdi ili isključi centralno oboljenje. Medicinskoj sestri, ćerki, sam napomenula, da nije prijavila ni jedno urgentno stanje, ali da ćemo joj izaći u susret i poslati lekara, a izlaz nećemo naplatiti, iz kolegijalnih razloga ( iako imamo pravo na to ). To joj se nije dopalo. Nije se zahvalila, već prokomentarisala „Vi ste neljubazni. Svi se žale na VAS. Nemate razumevanja. To je moja mama, bez obzira koliko ima godina.„ Kad je lekar došao, zatekao je baku kako mirno spava.
Tog dana je još jedna pacijentkinja iskazala svoje negodovanje i pokušala da mi objasni šta je naša dužnost i obaveza. „Moj suprug je srčani bolesnik, a imao je i nekoliko šlogova. Danas je povraćao tri puta. Povraća od pre tri dana. Zvala sam njegovog doktora-neurologa. On me je posavetovao da pozovem Hitnu i da se pregleda. Možda je srce? Pre tri dana je bio na pregledu, kod kardiologa i nije bilo srce.“
Na pitanje dispečera „Da li ste pozvali njegovog lekara opšte prakse da ga pregleda i prepiše potrebnu terapiju u toku ova tri dana ?“- počinje paljba :
„Kako VAS nije sramota da me pitate ???!! Njegov lekar je radio pre podne. Ne mogu sada da ga zovem. Vaša je dužnost da ga pregledate. Ako on umre, vi ste krivi!!??“
Interesantna je činjenica, da niko drugi ne snosi odgovornost za zdravlje ovog pacijenta: ni supruga, ni lekar opšte prakse, ni svi specijalsti kod kog smo ga nosili na preglede ( pacijent je nepokretan ), već samo MI. Ekipa, koja ga je pregledala je utvrdila da ovaj put, njen suprug, nepokretan i organski izmenjen, nije povraćao zbog oboljenja srca, niti mu je šećer bio povišen, a nije se ni gušio.
Pozivi ostalih pacijenata su bili mnogo prijatniji. Gospođa, koja je zvala zbog saveta u vezi povišenog krvnog pritiska, se zahvaljivala i blagosiljala nas zbog ljubaznosti i razumevanja. Pacijent M.T. je tražio jednog našeg lekara lično, kao i direktora Zavoda za HMP. Želeo je da istakne činjenicu; „Vaš lekar je meni spasao život 04.10. Došao je brzo, a uz jedan izuzetno ljubazan i human odnos, posle pregleda mi dao pravu-odgovarajuću terapiju.Hvala Svima Vama u Hitnoj Pomoći.“

10.10.07

Sestrić iz Kanade

Tamburix i brat Damir
Da li znate šta je HDI -indeks društvenog razvoja, koji meri (engl. The UN Human Development Index (HDI), siromaštvo, pismenost, obrazovanje, životni vek i druge faktore.
Damir se rodio 1974.god u popularnom novosadskom porodilištu „Betaniji“.Njegova porodica, je bila Jugoslavija u malom ( Srbi, Hrvati, Bosanci-Muslimani,Mađari , a kad sam se ja udala za njegovog ujku, dodali smo još i Slovake, Nemce ). Roditelji su se zaposlili i odselili u Sarajevo. Tamo je dečak živeo i rastao okružen ljubavlju i pažnjom uz tatinu rodbinu. Raspuste i praznike je provodio u Novom Sadu, kod mamine rodbine. Vaspitan je u duhu bratstva, jedinstva i ravnopravnosti svih naroda i narodnosti, pa njegova naivna porodica nije prepoznala novo doba, kad su reči razumevanja i uvažavanja zamenjene sa rečima netrpeljivosti i mržnje prema drugim narodima i verama. Nisu verovali u te reči i početak bratoubilačkog rata. Ostali su u svom stanu. Kad je ratni vihor zahvatio njihovu ulicu a ispod prozora videli ljude sa crnim kapuljačama koji su vikali „ubićemo, zaklaćemo“, mladić je spakovao kofere i krenuo kod rodbine u Novi Sad. Nažalost, taj dan su zatvoreni svi izlazi iz grada. Ostao je sa roditeljima. Zgrada je ubrzo, u jednom od granatiranja, srušena.Našli su privremeni smeštaj i nekako preživeli svu nesreću koja ih je zadesila. Mladić je pre devet godina, uneo svoje kofere u avion i otišao daleko preko Atlantika, u Kanadu. Tri dana posle njegovog odlaska, mami je skočio pritisak, pukao krvni sud u mozgu, i masivno krvarenje izazvalo smrt. Otac je povremeno dolazio u posetu sinu jedincu. Konačno su se stekli uslovi, da mlad čovek dođe u posetu rodbini. Kupio je avionsku kartu. Ali sreća i uzbuđenje njegovog oca, posle svih nedaća, bili su previše za njegovo srce. Dve nedelje, pre dolaska sina i otac je umro. Damir je stigao u Sarajevo. Dočekao ga je stric i dve humke na groblju, gde su ležali mama i tata. Posle toga je došao u Novi Sad i proveo nedelju dana sa rodbinom u svom rodnom gradu. Posetio je i grobove, bake i deke, koji su takođe umrli u poslednjih 15 godina, od kako je zadnji put bio na raspustu. Osetio je ogromnu čežnju i nostalgiju za svojom zemljom, ali je ipak odlučio da se kao kanadski građanin vrati u Kanadu, jer život je tamo lakši, smireniji, a cene su iste kao i kod nas, čak i nešto niže, a plate....naravno mnogo veće. HDI је u Kanadi 0,950 i raste, u Bosni i Hercegovini 0,800 i raste, a za Srbiju nema podataka, procenjuje se da je 2002god. iznosio 0,772 ( podaci iz Srbije navode da je veći 0,811 ). www.en.wikipedia.org/wiki/Human_Development_Index

9.10.07

Pretnje pacijenata

Postoje pacijenti koji su veoma uporni u pozivanju Hitne pomoći.
Njihove tegobe nisu urgentna stanja, već razni bolovi i stanja koja traju duže vreme.
Obično navode da im tablete ne pomažu. Kad ih dispečer odbije, tada iskazuju ljutnju, a počinju i pretnje, „Dajte mi vašeg šefa“ ili „Zvaću novinare.Sutra ćete biti u svim listovima.“ „Kako se vi zovete?“ itd...
Subota veče. Zove me gospođa, žali se na jake bolove u kuku. „Godinu dana čekam operaciju na kuku. Obećao mi je prof.dr.S.... da ću uskoro biti operisana. Više mi ne pomažu tablete, a ni injekcije.“ Posle ovih reči, ostao mi je znak pitanja iznad glave. Nisam shvatala šta ona očekuje od nas. Očekivala je da joj se pošalje ekipa i da ipak dobije injekciju, koja joj neće pomoći. Te večeri, kao i obično subotom, velik broj poziva.Osim toga u Sremskim Karlovcima je dan ranije počela manifestacija „Grožđenbal“, pa iako Zavod za HMP iz Novog Sada nije obezbeđivao ovu svečanost, već je angažovana Ekipa HMP Doma Zdravlja iz Inđije ( kao i na EXIT-u ), mi smo imali mnogo više posla u gradu, a posle ponoći smo dve ekipe poslali na intervenciju u Sr.Karlovce, jer HMP iz Inđije, nije mogla dovoljno dobro da obezbedi celu manifestaciju. Te večeri su ekipe intervenisale 52 puta. Osim pacijenta koji su imali tegobe od strane srca i disanja, ekipe su zbrinule 10 nepoznatih lica, koja se nisu dobro osećala ili su povređeni u tuči,( uglavnom pijani ). Gospođa se sledećeg dana žalila direktoru Zavoda, zato što joj nije poslata ekipa, jer ona ima bolove već godinu dana.

21.9.07

Beneficia non obtruduntur

Jedne noći Urgentna ekipa Zavoda za HMP je predala pacijenta na odeljenje Psihijatrije, Kliničkog centra u Novom Sadu. Po izlasku iz zgrade, u 03h30min, na parkingu ih je zaustavio čovek i zamolio za pomoć. U kolima je bila njegova supruga. Krenuli su kući, u Austriju. Njoj je pozlilo. Došli su do bolnice da bi joj lekar pomogao.Nema osiguranje, ali će on platiti sve potrebne preglede. Naš lekar je došao do kola i bolesne žene. Doveli su je na Interno prijemno i zajedno sa dežurnim internistom pregledali pacijentkinju. Stanje bolesnice je bilo ozbiljno. Posumnjali su na šok, zbog disekantne aneurizme aorte. Kolima HMP su je prevezli na Urgentnu hirurgiju ( zgrada u neposrednoj blizini ). Tu je dežurni hirurg indikovao hitan CT pregled, radi tačnije Dg, a prema našoj ekipi se odnosio kao prema podređenim slugama i rekao da je oni moraju voziti na pregled i sačekati rezultat nalaza, jer “Ako se radi o aneurizmi torakalne aorte, on će ponovo zvati HMP, radi transporta u Sr. Kamenicu. Dok mi dođemo, može da bude kasno.” Zbog humanosti i želje da se bolesnici što efikasnije pomogne, ekipa ju je i odvezla na CT. Nalaz nije ukazivao na disekciju. Suprug je prepun zahvalnosti, želeo da plati, “časti” našu ekipu, ali su oni to odbili i pozvali ga da reguliše dug Zavodu za HMP, putem uplate na račun Zavoda, tako što će mu se izdati priznanica računa, za pružene usluge. Krenuli su u Bazu-na Liman, posle sat vremena , jer kod sebe nisu imali račun za naplatu, a suprug je trebao doći za njima. Međutim, pošto je bolesnica zadržana na odeljenju Hirurgije u Kliničkom centru, suprug je ostao pored nje i verovatno plaćao za dalju pomoć njihovom osoblju.
Pre neki dan je doktorka OP, pomogla bolesnoj ženi ispred ambulante u Novom Sadu. Doveli su je u ordinaciju. Tada su saznali da je pobegla sa odeljenja Psihijatrije. Pozvali su Kliniku i dobili potvrdu da se radi o njihovoj pacijentkinji. Savetovano im je da pozovu Zavod za HMP, pa da je mi vratimo na odeljenje, ako bolesnica prihvata dalje lečenje, a ako odbija, da je u tom slučaju odvezemo kući ( bez otpusne liste ). Bolesnica je prihvatila dalju hospitalizaciju, pa je “taxi” služba Zavoda za HMP ( koja od ranije već ima iskustva sa vraćanjem odbeglih pacijenata iz Kliničkog centra ), odvezla i predala nadležnom osoblju Instituta za Psihijatriju.
Istog dana, pacijent je kolabirao ispred Poliklinike Kliničkog centra. Pomoć su mu ukazali med.tehničar B.S. i vozač P.S. transportne ekipe Zavoda za HMP. U stanju bez svesti, su ga prevezli do Urgentne hirurgije, a tamo je uz lekarsku pomoć, došao svesti i zahvalio se na ukazanoj pomoći.

14.9.07

Pomoć klinici za NPK

Koliko se klinika za NPK, oba Instuta, za Neurologiju i za Psihijatriju, oslanjaju na našu pomoć, pokazuju česti pozivi njihovih sestara i lekara, radi transporta pacijenta do drugih odeljenja ali i radi ukazivanja urgentne medicinske pomoći njihovim pacijentima, kako u prijemnoj ambulanti, tako i na odeljenjima. Ako je potrebna reanimacija za nekog pacijenta, oni ne pozivaju Kliniku za reanimaciju, koja je je u krugu Kliničkog centra, već zovu HMP. Prosečno bar dva–tri puta mesečno naša Urgentna ekipa dolazi na NPK, radi pomoći i/ili transporta vitalno ugroženog pacijenta. ( Pozivaju nas i sa drugih Instituta i Klinika, ali malo ređe i to samo za transport uz pratnju lekara). Transportne ekipe HMP, svakodnevno prevoze nepokretne pacijente iz Kliničkog centra u Novom Sadu do Instituta u Sremskoj Kamenici i nazad. Nažalost, oni naš rad i pomoć, ne cene dovoljno. Naprotiv, ako ih odbijemo, tada se ljute. Na mene su se nekoliko puta ljutile sestre ili lekari, zato što sam odbila da im pošaljem transporta kola za prevoz, sa NPK do Hirurgije „Da li Vi znate, koliko smo mi daleko od zgrade Hirurgije? Napolju pada kiša, ili sneg !! Ne mogu ja da guram pacijenta na nosilima. On je u teškom stanju, a na putu ima rupa.itd ...“
Najčudniji poziv, koji sam takođe odbila, i koji je vrhunac pokušaja neopravdanog angažovanja HMP, desio se pre otprilike godinu dana. Mlada koleginica zaposlena na Institutu za Psihijatriju nas je pozvala radi utvrđivanja smrti kod pacijenta koji je ležao na odeljenju. Poziv je upućen i policiji, zato što je to bila nasilna smrt ( verovatno samoubistvo ). Nažalost, moguće je da se to desi, a sa druge strane, srećom, veoma retko. Oni imaju velik broj pacijenta sklonih samoubistvu, ali na njih posebno paze i daju im odgovarajuće lekove. Ovaj bolesnik je bio, tek primljen, nedovoljno sediran i uspeo je da ih zavara pa time i ostvari svoju nameru. Naravno, odbila sam ovaj poziv. Lekari HMP, nisu veštaci, a koleginica je završila Medicinski fakultet, pa je i ona bila u stanju da konstatuje smrt, a mogla je pozvati i starijeg dežurnog lekara.
O ovoj temi sam već pisala . Posećam vas , 27.08.2006 god. tekst: Verovali ili ne i 27.10.2006 god. tekst : Nesuglasice.

12.9.07

Интернет

У Википедији, пише :
Интернет је глобална рачунарска мрежа. Пре свега, појам интернет значи мрежа унутар мреже, или интернаконекција између више рачунара. Структурно постоје мале мреже које се међусобно везују, и тиме чине ову структуру. Интернет се све више назива глобалном мрежом информација (велика интернационална-глобална база података). Број рачунара на интернету се тренутно процењује на око 150.000.000. Количина информација коју ти сервери поседују је огромна, и тешко је проценити и приказати реално колика је она заиста.

Interesantni sajtovi:

www.stetoskop.info/naslovna
Stetoskop.info i zvanično najbolji sajt iz zdravstva u Srbiji
www.farmaceuti.com/forum/index.php?www
Portal Farmaceuta
www.medicinari.com/
Поштоване колегинице и колеге, ово је Сајт студената медицине, Медицинског факултета у Београду. Надамо се да ће Вам сајт користити, као што се надамо да ћете и Ви користити сајту.

ps. Nije po pravilima gramatike. Pomešala sam ćirilicu i latinicu, ali se nadam da mi ne zamerate.
Oba pisma su zastupljena u Srbiji. Lično, više koristim latinicu, ali podržavam očuvanje našeg pisma, pisanje ćirilicom.

11.9.07

Nagrada

Ponovo sam počela da radim.Vratila sam se u staru smenu i radim kao lekar konsultant - dispečer. Ono što me je prijatno iznenedilo pri povratku na posao je odluka našeg direktora koju sam pročitala na oglasnoj tabli u dispečerskom centru. Na osnovu člana 18 stav 1. Odluke o osnivanju Zavoda za HMP Novi Sad, a u skladu sa članom 7, stav 1. Pojedinačnog kolektivnog ugovora pravnog predhodnika Zavoda za HMP, Doma Zdravlja “Novi Sad” doneta je ODLUKA:
O povećanju mesečne plate zaposlenima koji su učestvovali u zbrinjavanju povređenih u sudaru vozova kod Sr.Karlovaca 24.08.2007 god. Povećava se mesečna plata za mesec avgust 2007 u iznosu od 3000 din iz sopstvenih sredstava za sledeće zaposlene..... Sve ekipe i dispečeri koji su bili aktivni učesnici su nagrađeni. (O ovoj nesreći sam pisala tekst 25.08.07 Radimo i van radnog vremena)
Svaki radnik- od lekara do vozača je nagrađen jednako.
Ovo je drugi put, od kako ja radim u HMP da su radnici nagrađeni, zbog efikasnog, brzog i samopregornog rada. Prvi put je bilo, posle tragične i velike saobraćajne nesreće 29. jula 1988 god. na raskrsnici autoputa Beograd – Subotica i temerinskog puta. Tada je kamion “Metalprometa” iz Rožaja, kojim je upravljao Mirsad Hat, prošao kroz crveno svetlo i bukvalno prepolovio zglobni autobus GSP “Novi Sad”. U ovoj stravičnoj nesreći poginulo je deset ljudi, dok je više od 50 teže i lakše povređeno. Sve slobodne ekipe HMP su tada pojurile na lice mesta, da bi spasli povređene i što ranije ih prevezli na Urgentnu hirurgiju. Dispečeri nisu imali potrebe da traže slobodna vozila. Za 10 do 15 minuta, svi poveđeni su zbrinuti.

9.9.07

Dopunsko zdravstveno osiguranje kod nas


Pre nego što sam otišla na operaciju, setila sam se da mi je službenica Delta banke , kod koje otvorila Intesa Hit tekući , kad sam uzela kredit za refinansiranje, napomenula da uz njega dobijam i dopunsko zdravstveno osiguranje Delta Generali Osiguranja . Ovo osiguranje obezbeđuje novčanu nadoknadu u slučaju teže bolesti, izvršene hirurške intervencije ili invaliditeta kao posledice nesrećnog slučaja. Isplaćena naknada se može koristiti bez uslovljavanja svrhe u koju će biti potrošena. Napomenula je :“Naravno, nadamo se da Vam neće trebati. Ipak, za svaki slučaj.” i dala mi je brošuru : Zdravstveno Osiguranje - Za svaki slučaj . Pozvala sam ih na dati broj telefona, a ljubazna doktorka-službenik njihovog Medic-Call centra mi je detaljno objasnila proceduru i potvrdila, da imam pravo na naknadu, posle operacije. Poslala sam im traženu dokumentaciju, posle izlaska iz bolnice, a već za sedam dana, oni su mi na račun uplatili 15.000 din, koji čine 50% ukupne svote koja se islaćuje, u slučajevima hirurške intervencije.
Tada sam se setila da uplaćujemo i dopunsko porodično osiguranje kroz komunalni račun. Obratila sam se i Osiguravajućem društvu UNIQA , koje se nekad zvalo Zepter osiguranje. Oni su mi takođe izašli u susret i posle dve nedelje uplatili 14.000 din. na račun. Taj novac mi je dobro došao, jer osim manje plate, troškovi koje sam imala ovaj mesec su bili značajni. Mada mi skoro svi imamo zdravstveno osiguranje, velik broj lekova, koje sam koristila i još ću ih koristiti nisu na pozitivnoj listi. Zato sam ih kupovala, a nisu jeftini ( osim Baralgetas tbl.-18 din. ), cene su se kretale od 100 din. pa do 800 din. po jednom pakovanju, razne terapije koju koristim.
Sada mi je žao što nisam imala dovoljno novca da uplaćujem pravo DOBROVOLJNO PRIVATNO ZDRAVSTVENO OSIGURANJE