Non progredi est regredi

„Ne napredovati znači nazadovati“
Na ovaj citat me je podsetila gospođa, koja je prošle noći pozvala broj 94,radi saveta, zbog visokog pritiska. Posle datog saveta, javila se ponovo, bilo joj je bolje. Nastavila je razgovor sa rečima : „ Da li znate, da ste mi vi mnogo pomogli, pre nekoliko meseci? „ ( prepoznala mi je glas ).„ Zvala sam vas i požalila se da mi je pritisak stalno visok, a nijedan lek mi ne deluje. Promenula sam tri kardiologa i velik broj lekova, ali niko mi nije pomogao. Tada ste vi zaćutali, zamislili se i posavetovali me da sutra ( to je bila noć ) kupim šumeće tablete Magnezijuma, i da počnem redovno uz ostalu terapiju da pijem i magnezijum. Poslušala sam vas i od tada se dobro osećam, a lekovi su počeli da deluju. Pohvalila sam vas i prof. dr Bencu-kardiologu, a čudila sam se, kako se ni jedan od kardiologa, kojima sam se obraćala, nije setio toga i prepisao mi magnezijum uz diuretike. „
Preplavio me je osećaj ponosa i sreće, zbog pohvale i zadovoljstvo, što sam gospođi pomogla samo lepom reči, razumevanjem i pravim savetom. Te večeri (pre nekoliko meseci), sam se setila predavanja sa jednog od stručnih sastanaka.
Nekoliko reči o Mg. Magnezijum je mineral neophodan za funkcije svake ćelije, učestvuje u brojnim enzimskim reakcijama. Bitan je za pravilno funkcionisanje nervnog i kardiovaskularnog sistema. Relaksirajuće deluje na skeletnu muskulaturu. Važan je za realizaciju funkcija drugih minerala u organizmu (Na, K, Ca). Ima aktivnu ulogu u metabolizmu proteina i masti. Simptomi deficita Mg su brzo umaranje, grčevi u listovima, nervna napetost....
Indikacije
- Stanja akutnog i hroničnog stresa
- Sportistima
- Kod grčeva u listovima i menstrualnih grčeva
- Trudnoća (posebno II i III semestar)
- Kao zaštita i dodatna terapija bolesti srca
- Loša glikoregulacija
- Kod neumerenog konzumiranja alkohola
- Osobama preko 60 godina
- kao dodatak th. diureticima i laksativima
Doziranje i nacin primene::
Efervetu Mg rastvoriti u 2 dl vode.
U skladu sa RDA za Mg (300-420 mg), preporučuje se 1 do 2 efervete na dan.
Hipermagneziemija nastaje retko, udružena sa bubrežnom insuficijencijom.
Deficit Mg zbog svega ovoga dovodi i do toga da se na ćelijskom nivou, lek ne iskoristi. Pa se desi kao kod pacijentkinje, da joj ni jedan lek ne pomogne, a ona postane razočarana i u medicinu i u lekare. www.lekoteka.com/Metabolizam_i_Vitamini-Preparati_Magnezijuma.html
Sve rečeno do sada samo dokazuje da treba redovno posećivati stručna predavanja i pratiti nova saznanja . www.exatest.com/index.html .Da završimo ovaj tekst sa još jednom Latinskom izrekom
"Non scholae, sed vitae discimus. " - Ne učimo za školu, nego za život. - Seneka

Nesuglasice

Ponekad kolege iz Kliničkog centra sa Neurologije, vode mali rat sa kardiolozima iz Kamenice. Pacijenti boluju od bolesti srca i krvnih sudova, kod nekih je više ispoljeno oboljenje srca a kod drugih, krvnih sudova mozga.Postoji jedna izreka koja slikovito govori o tome kako je nama, zaposlenima u HMP Novog Sada i pacijentima, zajedno sa rodbinom, kad se nađemo u njihovoj unakrsnoj vatri, „ Tukla se braća preko magarca, pa sve po magarcu „. Nažalost, ova situacija, nije ni prva, ni jedina, ovaj slučaj nije jedinstven, već je taj problem prisutan već duže vreme :
Prošle noći smo za jednu istu pacijentkinu angažovali ČETIRI razne ekipe,( a druga dva pacijenta smo samo tri puta vozili gore-dole i konačno kući- ali nije angažovana urgentna ekipa, sa lekarom već su to uradili vozači transporta). Na uspaničen poziv sinova brzo je poslata ekipa HMP u kuću, kod bolesnice koja je bila bez svesti, ta ekipa ju je posle pregleda i ukazivanja pomoći, odvezla na neurologiju.Dežurni specijalista, neurolog, je tražio da se ona preveze u Kamenicu, kod kardiologa i da u pratnji bude i lekar HMP,pošto je pacijetkinji loše ( poslata je druga lekarska ekipa ). Posle toga su kolege iz Kamenice, tražile da se pacijentkinja vrati nazad na neurologiju, takođe uz pratnju lekara, jer je navodno bolesnica u komi. ( poslali smo trećeg lekara ). Posle te vožnje i maltretiranja i nas i same bolesnice,a uplašeni i zabrinuti sinovi su išli za našim kolima i nadali se da će neko od dežurnih specijalista učiniti nešto više i zadržati njihovu mamu u bolnici da bi se lečila, konačno su dežurni sa neurologije pozvali transportna kola da se ista bolesnica, vrati kući . Na moje pitanje kako mogu da vrate kući bolesnika u komi, dobila sam odgovor da nije ni bila u komi !!!! Hvala kolegama što su nam omogućili da toliko radimo te noći, (od 20h do 23h su bile angažovane , zauzete, 7 urgentnih ekipa, od ukupno 8) koje rade na na teritoriji opštine Novi Sad, tj grad i sva okolna sela, a žao mi je bolesnice i njene rodbine, koji su se posle svega, razočarani i izmoreni vratili kući. Ovde su lekari u svom neslaganju „ istukli „ dva „ magarca „, jedan smo mi- radnici HMP, a drugi su bolesni ljudi. Nažalost pacijenti to ne znaju, misle da je hitna pomoć u sklopu bolnice i nas krive što su se izmaltretirali i što smo ih vratili kući, pa nas zovu telefonom i grubo nam prebacuju " Vi ste nas vratili kući, a njoj nije dobro" .

Noćna smena

Prošle noći, kao i obično, HMP Novog Sada je imala preko 40 ( a ponekad bude i preko 50-60 ) izlaza na teren. Većinom su bili hronični bolesnici, koji čekaju noć da pozovu lekare u kućnu posetu, a ne urgentni, vitalno ugroženi pacijenti. Nadam se da će Posebna radna grupa za urgentnu medicinu Ministarstva zdravlja do 2007.godine,završiti izradu vodiča za urgentna stanja, da ćemo konačno imati usaglašene stavove u svim urgentnim situacijama. www.danas.co.yu/20061003/hronika1.html#7
Možda bi nam bilo malo lakše, ako bi nas kolege razumele. Koleginica iz opšte prakse je savetovala rodbinu stare bake, svoje pacijentkinje, da sačekaju noć pa da pozovu ekipu HMP, da je vozi na hirurgiju, da bi se plasirao kateter, iako baka ne može da mokri ceo dan, a i dan pre toga je imala iste smetnje. Problem te pacijentkinje se lepo mogao rešiti u toku dana, a ne u 20h noću, samo da je doktorka otišla u kućnu posetu i dala nalog terenskoj službi ili pozvala transportnu ekipu HMP , ali zašto bi se ona mučila da ide u kućnu posetu, piše nalog i brine se o svojoj pacijentkinji, kad smo tu mi,da uradimo njen posao.Kod druge bolesnice smo bili tri puta za 24h,dan ranije, sledeću noć,ponovo sledećeg dana-tad su je odvezli na hirurgiju (rana posle operacije, nije dobro zarasla), vraćena je kući, i konačno četvrti put, u toku noći , ponovo je vraćena na hirurgiju. Tek tada je ostala u bolnici. Naravno da takvo ponašanje, ne uliva poverenje i razumevanje za zdravstvene radnike.

Miholjsko leto

Miholjsko leto

krajem oktobra,
prijatna toplota sunca obradovala je mlade i mališane ali sudeći po broju poziva Hitnoj pomoći,nije prijala starijim i srčanim bolesnicima.
Juče su se usijali točkovi naših automobila, jureći od jedne do druge adrese, takođe više pacijenata je transportovano u bolnicu, Institut za Kardiovaskularne bolesti, u Sremskoj Kamenici i Institut za Neurologiju, Kliničkog centra u Novom Sadu. Nije neuobičejeno da se javi tri do pet pacijenata u isto vreme, sa srčanim tegobama i akutnim pogoršanjem već ranije dijagnostikovane bolesti srca i krvnih sudova, ali juče je u toku pre podneva od 09h do 11h bilo tri puta više tih bolesnika, i svi u Novom Sadu.
Sreća naša, da su neki od bolesnika već bili u raznim zdravstvenim ustanovama, Domu Zdravlja i na klinikama, pa su tu pregledani, data im je početna terapija, pomoglo im se u tom prvom hitnom stanju a potom je pozvana ekipa HMP da ih preveze do odgovarajuće bolnice.
Kasnije se situacija malo smirila, ali i dalje su se javljali pacijenti i kolege iz Doma Zdravlja te je dan završen, tako da su svih 30 do 40 veoma ozbiljno bolesnih ljudi zbrinuti.Ostali pacijenti nisu spadali u vitalno ugrožene, ali nisu dozvolili zaposlenima u Hitnoj pomoći da predahnu i malo se odmore. Hitnjaci su doručkovali tek negde posle 13h, ili i kasnije ( izašli smo na teren preko 60 puta ). Kako je bilo kolegama na hitnom prijemu u Kamenici i Neurologiji, ne znam, ali pretpostavljam da ni oni nisu stali sa poslom celo pre podne.
Srećom nije bilo saobraćajnih nesreća ( sem jedne i to posle podne ) , inače nikako ne bi smo uspeli da ovako dobro i efikasno završimo jučerašnju dnevnu smenu. Sudbina !

Da li imamo status službenih lica

Ponovo napad na zdravstvene radnike!!!
10.oktobra 2006 godine u popodnevnim časovima prebijena medicinska sestra u Somborskoj bolnici. Pacijentkinja je primljena u bolnicu 02.10. sa dijagnostikovanim ponovljenim infarktom srca ( prvi je bio 2002.godine ), 07.10. je došlo do komplikacija razvio se šlog, i pacijentkinja je pala u komu. 10.10. je sin prvi put došao da obiđe majku. Dozvoljeno mu je da je poseti i pored toga što je vreme za posete prošlo.Tada je nasrnuo na jednu od medicinskih sestara, a kako list Dnevik 12.10.2006 piše : „Nakon nekoliko šamara sestra je pala, a sin pacijentkinje Z. D. je nastavio da je šutira. Kolege su pokušale da je zaštite, ali je on nasrnuo i na njih. Pozvana je policija, koja je ovo lice lišila slobode i odvela van kruga bolnice. Povređena medicinska sestra je u teškom psihičkom stanju, a stepen njenih fizičkih povreda, “puka sreća kako nije mrtva”.
“ Da li ste ikada čuli da je neki lekar prebio kasirku u samoposluzi zato što mu je mala plata? “
“Majka preminula, sin u pritvoru “, sinu pacijentkinje Z. D. je određen pritvor u trajanju do 30 dana, na osnovu krivične prijave somborskog SUP za “napad na službeno lice tokom vršenja službene delatnosti”. Pročitajte tekst na stranici www.dnevnik.co.yu/modules.php?name=News&file=article&sid=15306
A ovo su neke od interesantnih stranica iz naših novina o temi :
Šta zdravstveni radnici misle o inicijativi Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo da se zdravstvenim radnicima da status službenog lica
Takav status, primera radi, imaju policajci, pripadnici vojske, poreske policije i carinici.
List Danas četvrtak, 17. avgust 2006. www.danas.co.yu/20060817/terazije1.html#0
Najčešće u delikatnoj poziciji: Hitna pomoć.
List Politika istog dana piše : “– Свуда у свету лекари и сестре су на радном месту заштићени. “, a ja bih dodala i mnogo, bolje plaćeni. Već sam pomenula kako nas štiti
МИНИСТАР ЗДРАВЉА ТОМИЦА МИЛОСАВЉЕВИЋ
„Бићу отворен и јасан: ја не кажем да сам против ове иницијативе, али не сматрам да ће давање таквог статуса решити тај проблем у нашем здравству. Морамо бити свесни да је наш посао, у суштини, жртвовање и давање, па и медицински радници, с друге стране, треба тако да схвате своју улогу. Као лекар сматрам да је сувише отуђености између лекара и пацијената. “
Kad je ministar zadnji put radio kao lekar i došao u direktan kontakt sa pacijentima? Tačno je da je suviše otuđenosti između lekara i pacijenata ali i između samih zdravstvenih radnika kao i između ministra i nas.
www.politika.co.yu/detaljno_arhiva.php?nid=4090&y=2006&m=8&d=17
“Вербални напади су код нас као „добар дан”, али сада су учестали и физички напади, каже др Бранислава Планчак “. dr Branislava Plančak je Predsednica Sindikata ZZSZS
“Малтретирањима су посебно изложене медицинске сестре, које раде на шалтерима. Као да су оне криве за све промене и незадовољства пацијената. Разумем и бес пацијената, јер су до сада навикли да све буде бесплатно, а и стално слушају уверавања да нема гужви, листа чекања, док је то у пракси мало другачије. Међутим, прописе и правила не доносе лекари и сестре или чистачице, а на радном месту не сме нико да их угрожава и закон од таквих напада мора да их штити – оценила је др Планчак.”
Sindikat zdravstva ima svoju web stranicu
www.zdravko.org.yu
Pismo upućeno 13.10.2006 Ministarstvu zdravlja
ZDRAVSTVENI RADNICI PONOVO NA METI

Lažni pozivi i uznemiravanja službe Hitne Medicinske Pomoći

Raditi kao dispečer je bilo izuzetno teško, još teže nego sada, sve dok nismo dobili identifikator poziva.
Nažalost , na broj 94, osim osoba koje su tražile pomoć ili savet od zdravstvenih radnika, postojao je velik broj poziva koji su uznemiravali zdravstvene radnike, a ujedno blokirali telefone službe Urgentne medicine i na taj način onemogućili bolesnim ljudima da se obrate lekaru. Takvih poziva ima i sada, ali ih je manje, osim toga, sad imamo 4 linije i 4 telefona, vidimo da je to broj koji nas uznemirava i na njega se ne javljamo a na ostala tri telefona primamo pozive.
Tih poziva ima više vrsta;
- poziva od strane dece koja zbijaju šale :
primer : dete- Halo
dispečer - Izvolite, Hitna med. Pomoć . Kako mogu da vam pomognem ?
dete- Da li je to mlekara ?
dispečer - Ne, pogrešili ste broj .
dete - Otkud onda krava na telefonu ! Ha! Ha ! Ha ! i slični pozivi .
- poziva od strane mladih nekulturnih i zlonamernih osoba :
primer : pozivalac - Halo, Hitna, ovde se desila nesreća, ( ili čovek pao bez svesti , ne diše )
dispečer - Izvolite, Hitna med. Pomoć . Kako mogu da vam pomognem ? Gde se desila nesreća?
pozivalac - daje odgovor i locira neko opšte poznato mesto ili konkretnu ulicu
dispečer - sa kog broja telefona zovete, ostanite na vezi, kako se zovete? Odmah šaljemo ekipu .
Na to on ili ona prekida vezu. Da li slati ekipu ili je povući ? Da li je poziv lažan ? Da li se stvarno desila nesreća ? To su pitanja, u toj sekundi , koje dispečer rešava u datom trenutku na različite načine, više po osećaju i iskustvu, boji glasa pozivaoca i naglasku. Što naravno moze dovesti do grešaka.
Pozivalac, ponovni poziv - da li ste poslali ekipu na adresu?
Dispečer - kazite br. tel. i ostanite na vezi . Šaljemo ekipu ( odmah šalje ili preusmerava ekipu ), a pozivalac daje br. tel . ( koji nije tačan, ili ne postoji ) i dalje ostaje na vezi dajući lažne podatke i lažno ime, potom opet prekida vezu.
Ekipa dolazi na lice mesta i ne nalazi unesrećene, niti znake da je bilo nesreće. Proverava se dati br. tel. i zaključuje se, da sa njega nije upućen poziv ili da ne postoji. Za to vreme može se desiti da unesrećen ili bolestan čovek u žutoj zoni indeksa čeka da ekipa bude slobodna i pređe u crvenu zonu i slično. Sad imamo identifikator i odmah proverimo broj kod poziva koji su nam sumnjivi. Nažalost , baš zbog ovakvih poziva, ne primamo ni jedan poziv sa javnih govornica, već isključivo sa brojeva koje možemo proveriti ponovnim pozivanjem.
- poziva od strane „ psihički promenjenih osoba „ koje koriste besplatnu 94 liniju za svoje „bolesno“ iživljavanje kao Hot-line liniju i govore opscene reči uz pokušaj podsticanja svog polnog uzbuđenja ili uz uzdisanje i čulno-psihopatsko dahtanje . Te osobe to ne kriju, nego naprotiv , često ponavljaju poziv , ponekad uz „molbu“ „ Nemoj prekinuti liniju, sačekaj da svršim , !!!“ i slično.
Sluzba HMP Novog Sada ranije je imala izuzetno velik broj poziva ove vrste, posebno kad je dispečer žena , naročito noću . Poslednjih meseci pozivi te vrste su retki i manje uporni, ali su i dalje prisutni, a kolege prijavljuju da su se pojavili i novi pozivaoci , homoseksualci, koji traže muški glas.
- poziva od strane nacionalista iz raznih krajeva zemlje , sa naglašenim albanskim akcentom ili pričaju na albanskom, uz izražavanje vulgarnim rečima začinjeni sa obiljem psovki i vređanja . Nekad čak i kažu odakle zovu. I ovih poziva je sada manje ali su i dalje prisutni.

Meni lično se pre nekoliko godina desilo da je psihopata dahtao i blokirao telefone od 23h do 05h. Zvao je svakih 2-10 sekundi. Posle sat vremena, više se nisam odazivala, već sam spuštala slušalicu onog trena čim sam čula duboko disanje. Posle dva sata sam se toliko razljutila , da sam mu rekla , da je manijak i još po koju etiketu, sa upozorenjem da neko od bolesnih ljudi te noći može da umre zbog njega i njegovog iživljavanja. Međutim efekta nije bilo i pozivi su se nastavili istim intenzitetom još 3 sata. Epilog cele situacije je za mene bio strašan. Oko 6h ujutu, baš kad su prestali ti pozivi, zazvonio je telefon i sa druge strane žice se čuo uzemiren glas, starijeg čoveka. Gospodin se predstavio i izjavio da će me tužiti. Rekao mi je, da je on star i bolestan od hroničnoh bronhitisa, a da sam mu ja TRI PUTA SPUSTILA SLUŠALICU u toku noći, kad je zvao i imao gušenje, osim toga najgore od svega je što sam mu rekla neke uvredljive reči , da je manijak ...i time ga uvredila. U tom trenu mi se zavrtela cela soba, shvatila sam da je taj, jedini put,kad sam ljuto odreagovala (na jedan od 5000 dahtanja te noći ) bio, ne psihopata, već bolestan čovek. Narednih pola sata sam mu se izvinjavala i objašnjavala razlog mog postupka i reči, uz napomenu da je sve ružno što sam mu izgovorila snimljeno na registrofonu, da on ima dokaz, ako želi da me tuži, ali i da je to sve upućeno osobi koja me je ponižavala cele noći i zbog koje sam i naglasila da bolesni ljudi ne mogu dobiti vezu. Nažalost tada nismo imali identifikator, a deka koji se gušio nije ni jedan od tri puta, kad je dobio vezu izgovorio bilo koju reč. Gospodin je prihvatio moje izvinjenje. To jutro sam se odmah obratila , tadašnjem načelniku, dr Saravolcu, i iznela mu neprijatnu situaciju koja mi se desila. On je odmah pronašao broj telefona bolesnog Gospodina, ( sa obzirom da se on često obraćao HMP i mi smo dolazili kod njega ) pozvao ga i još jedan put, kao načelnik službe, mu objasnio celu situaciju uz dodatno izvinjenje. Deka me nije tužio. Ovom prilikom se zahvaljujem i dr Saravolcu, time što nas je uvek saslušao i zaštitio, kad nismo bili krivi, ali i opomenuo i kaznio, kad je bilo propusta u radu i odnosima prema pacijentima ili kolegama.
Drugi psihopata koji je bio naročito neprijatan, uznemirio je sve doktorke HMP Novog Sada, jer je na neki način saznao naša imena i tražio nas lično, po imenu , predstavljajući se kao prijatelj ili kum. Priču je obično počinjao normalno, traženjem saveta za bolesno dete,koje ima temperaturu, a posle toga, kad bi smo mu dali savet, on bi dalje razvio svoju bolesnu, pedofilsku fantaziju, na različite načine. Posle desetak dana, od kako smo, zahvaljujući donaciji grada
dobili identifikator, saznali smo broj mobilnog sa kog je zvao, i da pozivi nisu iz Novog Sada, već iz mesta dosta udaljenog od našeg grada. Isti dan smo ga prijavili načelniku dr Stevanoviću, sa molbom da se osim prijave telekomu, odmah pošalje prijava i Policiji, zbog sumnje na pedofiliju. Poziva od strane tog lica, sa tog broja telefona, više nema.
Problem je prisutan i u susednim zemljama
u Rumuniji- članak u listu Dnevnik NEDELJA, 23. JUN 2002. GODINE
/www.dnevnik.co.yu/arhiva/23-06-2002/Strane/svet.htm
Ispitivanja lista “Adevarul” pokazuju da se svi ovi pozivi mogu grupisati u tri kategorije: javljanja čudaka, manijaka i šaljivdžije.
Dispečer vatrogasaca žalio se na neozbiljnost građana i molio štampu za pomoć da urazume one koji zbijaju šale na račun ove službe. Požari nisu stvar za igru, jer dok cisterne pune vode jure za lažnim pozivom, dotle se na drugom kraju grada zaista može dogoditi nesreća. Tragom ovog apela tiražni dnevnik, “Adevarul”, (Istina) sproveo je opširna istraživanja i konstatovao da svaki vatrogasac za 24 sata dežurstva ,,popije” do 3.000 psovki, vređanja i drugih vidova maltretiranja. Specijalnost novijeg datuma su seksi razgovori. Takvi razgovori ometaju rad službe i otežavaju prijavljivanje istinskih požara.
U Hrvatskoj-23.11.2005. tekst u Hrvatskim novinama : Više od 10.000 telefonskih poziva u 36 sati upućeno je na dežurne telefone 94 Hitne medicinske pomoći u Zadru.
članak napisan 24.11.2005. u novinama Glas Slavonije
www.glas-slavonije.hr/trazi2.asp?ID=49364
članak u Jutarnjem hr.napisan 27.03.2006.
www.jutarnji.hr/dogadjaji_dana/clanak/art-2006,3,27,halo_manijaci,18836.jl
kao i drugim službama HMP širom naše zemlje
na primer: U listu Danas objavljen tekst u petak, 25. jun 2004.
Vulgarni pozivi blokirali rad Hitne pomoći
"Dom zdravlja u Rožaju zbog čestih uznemiravanja bio primoran da menja broj telefona 24 časa uznemiravali osoblje Hitne službe, a samim tim onemogućavali građane kojima je stvarno bila potrebna intervencija lekara da dođu do pomoći."

U zemljama Evropske unije, takvih poziva nema. Možda će neko pomisliti da je razlog isključivo u kulturi, odnosno nekulturi Balkanskih zemalja, ali mislim da nije. Razlog je i u načinu kako se kažnjavaju te osobe. Na nekom od sajtova Hitne pomoći zemlje članice EU piše, da se osobe koje lažno prijavljuju poziv hitnoj pomoći prijavljuju Policiji i podnosi se krivična tužba za pokušaj ubistva , uz objašnjenje da su ugrozili život jednog ili više bolesnih ljudi koji su čekali urgentnu ekipu.

Kad komšije zovu

Kad komšije ili slučajni prolaznici pozovu Hitnu pomoć, retko se stanje na terenu i dispečerska anamneza slažu. Obično je situacija blaža i bezazlenija, od one koja je prijavljena. Najčešće su razlozi pozivanja socijalne prirode. O starim, bespomoćnim licima se ne vodi dovoljno brige, a na ulici se viđaju pijane osobe, koje leže na travi i betonu. Pozivi upućeni od tih, trećih lica nemaju u sebi dovoljnu notu zabrinutosti, niti bilo kakvih podataka o dotadašnjem zdravlju te osobe. “ Ja sam vas obavestio, a vaša je dužnost da dođete i da vidite “, je jedan od čestih završetka takve prijave.
Pre neki dan je bilo slično, a drugačije. Ono što je prijavljeno od strane komšija : “ Komšinici nije dobro, loše se oseća, jedva je došla do vrata i tražila pomoć” nije upućivalo na urgentno i po život opasno stanje. Prva slobodna ekipa je ipak poslata, a na terenu su videli mlađu ženu, koja je imala jake bolove u stomaku.Neobjašnjivo, teže opšte stanje. Tek posle upornog insistiranja, lekar je saznao da se radilo o nasilju u porodici i povredama u predelu trbuha. Odnešena je na Urgentnu hirurgiju i odmah prebačena u salu zbog teških telesnih povreda. Sličan slučaj se desio i na ulici. Prijavljeno je od strane građana, da žena leži na betonu, a jedan mladić je i prišao i konstatovao da njoj i nije loše “ Lepo joj je “.
Moj zaključak je bio da je pijana. Osim njega i drugi prolaznici su pozvali za istu osobu , a ona nije odlazila sa date adrese. Poslali smo ekipu. Lekar pri pregledu nije osetio alkohol, ali je video povrede na glavi, siromašne i nesretne žene. Tada je ona dala podatak da su je NN osobe istukle. U kolima je osetila mučninu, povraćala i osim opšte slabosti imala i poremećaj svesti. I ona je odvežena na hirurgiju, sa uputnom Dg potresa mozga .

Srčani bolesnici

Teži srčani bolesnici često pozivaju lekare HMP, i može se reći da su po pravilu najkorektniji pacijenti, sa najviše razumevanja za naš rad, uvek spremni da saslušaju savet, pa čak i otkažu dolazak ekipe, čim im se stanje popravi. „ Sad mi je bolje, ako mi bude lošije, zvaću vas pa će te onda doći. Hvala vam, ali za sada ne morate dolaziti. „ .Lekari HMP , i kao dispečeri , a i na terenu, posebnu pažnju poklanjaju baš bolestima srca i krvnih sudova. Jedan od naših lekara, specijalista urgentne medicine, po znanju i umećima iz oblasti kardiologije, može se meriti i sa najboljim kardiolozima u zemlji ( ko poznaje lekare HMP Novog Sada , tačno zna , o kom lekaru je reč ). Ostali će u skladu sa svojim znanjem, učiniti sve da se pacijent oseća sigurno, a ako je samo stanje nedovoljno definisano , kamenički Institut nam je blizu pa ćemo, za svaki slučaj pacijenta odvesti do specijaliste kardiologa, ili u „Dom Zdravlja „ do dispanzera za kardiologiju.
Ali kao što obično biva , postoji neki izuzetak. Pre neko veče, koleginica me je zamolila da radim na terenu, a ona će raditi kao dispečer-konsultant, prehladila se i leđa su joj se ukočila,na bolovanje nije otišla, za to veče drugu zamenu ne može naći, te i pored toga što ni to nije adekvatno, lakše joj je fizički sedeti i primati pozive. ( najmanje mislimo na svoje zdravlje, a dešava se da je lekar ili tehničar bolesniji od pacijenta kod kog odemo na teren ). Odmah po dolasku na posao, dispečer iz predhodne smene, hitno nas šalje na adresu gde je prijavljeno jako gušenje starijeg čoveka koji je operisao srce. Odmah sedamo u kola i krećemo. Dolazimo do kuće i zatičemo unuka, koji ne zna da je deda bolestan, proverava kod bake i pušta nas u kuću, sa rečima da se deda napio i ukočila su ga leđa. Ulazimo u sobu, i uzimam anamnezu od dede. Time saznajemo da je unuk u pravu. U alkoholisanom stanju, vidno neprijatan i svađalački raspoložen, pacijent nam se obraća „ Kosio sam travu posle podne i ukočilo me je „ Na pitanja o gušenju i srčanim tegobama, pokazuje stari operativni rez na grudima . Na pitanje zbog čega je zvao HMP, osorno odgovara „ Pa da mi date injekciju. Ja već dugo imam problema sa leđima. Ovo je kuća, treba mnogo da se radi. Meni pomaže samo injekcija, vitamini B6, B1, B12 , to sam ranije dobijao." Prišla sam mu, palpirala stomak, izmerila pritisak, i u toku pregleda osetila miris alkohola. Pitala sam ga da li je popio neku tabletu protiv bolova i savetovala ga da popije neki od antireumatika i sedativ kad se otrezni. Iz kuće smo ispraćeni rečima „ Nisam vas zvao da mi popujete, već da mi date injekciju. Marš, đubre jedno" i još po koja reč „zahvalnosti“.

Every human being is the author of his own health or disease. - Buddha

Posle ovako “prijatnog” ispraćaja, dispečer nas šalje kod bake, sa naznakom da se ne radi o hitnom stanju. Dolazimo na datu adresu, te zatičemo siromašnu, bolesnu ženu u hodniku zgrade, spremila se da je vozimo u bolnicu. Uzimamo anamnezu, te saznajemo da tegobe traju već dva meseca, da je na neke preglede išla, i da su joj rekli da treba da obavi još pregleda,ali je njena penzija toliko mala da na žalost nema para da plati, čak ni participaciju. Pošto ništa do tada rečeno nije ukazivalo na urgentno stanje, odvodimo je nazad u sobu. Pregledam je. Glavne tegobe su joj problemi sa trbuhom, želudac, proliv i povraćanje, kao i temperatura, a celo telo joj treperi, uz to u nalazimo vidimo da se leči i kod neuropsihijatra. Pokušavam da joj izmerim pritisak i tada čujem izraženo ubrzan rad srca sa čestim preskakanjima. Tražim nalaz od kardiologa, ali ga ona nema ( predložen joj je i taj pregled, no nije imala para da ga plati ). Uradili smo joj EKG, dali joj terapiju, napravili kontrolni EKG. Bilo joj je bolje, telo joj više nije treperilo. Posavetovali smo je da se sutra obrati svom lekaru, sa EKG snimcima i da joj se prepiše terapija i za srce. Bilo mi je žao žene, ne može adekvatno da se leči, zbog siromaštva , a zbog psihijatriske dijagnoze do tada joj se nije ni verovalo kad se žalila na slične tegobe. Ni ovaj slučaj nije bio urgentan, ali je bio hitan i mnogo ozbiljniji od prethodnog.