Sreća u nesreći

Mnogo je bolje kad se desi sreća u nesreći, nego obratno.
Desila se saobraćajna nesreća. Ekipa, dolazi. Vozač i suvozač su pretrpeli lakše povrede (sreća da su se aktivirali zaštitni jastuci).
Isto veče, u blizini ove nesreće, dispečeri su primili poziv za drugu nesreću:"Auto je udario u benzinska pumpu". Za nekoliko minuta ekipa je na licu mesta. Očekuju požar, eksplozije. Auto je udario u stub. Nema povređenih.
Nesreća u okolini Novog Sada. Sudar dva automobila. Jedan od njih je udario u električni stub, pa su žice pale dole i usled varničenja, zapalio se jedan od dva automobila. Vozač zapaljenog auta je ispao iz kola u jendek. Drugi vozač ga je uz pomoć jednog prolaznika izvukao iz jendeka, neposredno pre nastanka požara. Ispostavilo se da su obojica isto godište i da su išli u istu školu.
Nesreća u sreći: "Mom ocu je jako loše. Mi smo na svadbi. Ja se ženim. On je spustio glavu. Mislili smo da je umoran. Požurite! Ne diše!"
Ovakvih primera je dosta. Rado se sećam onih "sreća u nesreći", a "nesreće u sreći" svi pokušavamo da potisnemo duboko, daleko, jer zaboraviti ne možemo.

Uskršnji ponedeljak

Danas je Uskršnji ponedeljak, a naziva se i svetli. Kako ste obeležili, proslavili Uskršnje praznike? U petak sam radila. Radno mesto mi je bila, tzv neodložna. Pre 10-tak godina sam redovno radila "neodložnu", sada sam se malo podsetila. Nije toliko stresogeno, ali obično ima veći broj intervencija, koje nisu hitne (zato nam fond ne odobrava lekare za tu vrstu rada). Humanost uz želju da i dalje uspešno pomažemo skoro svima koji nam se obrate (čak i kada po proceni dispečera, ovi pozivi ne spadaju ni u prvi, niti drugi red hitnosti), dok Služba kućnog lečenja, koja je počela rad ne ustali svoju delatnost, je opravdanje za rad lekara na neodložnoj. Sve što Vas interesuje iz delokruga rada i nadležnosti Ministarstva zdravlja od sutra možete saznati putem tzv Belog telefona za građane. U subotu sam takođe radila, ali noćnu smenu i to kao lekar jedne od urgencija, van grada. Nije bilo previše posla. Ipak, Uskršnje jutro i ceo dan sam bila više nenaspavana, nego umorna. Srećom dan je bio prelep. Toplo, sunčano. Provela sam ga sa porodicom, kod devera. Njegova kuća je u vikend naselju, blizu Novog Sada, na obroncima Fruške Gore. Pravili smo roštilj, igrali stoni tenis, a meni je ceo dan prošao, kao da je Prvi Maj. Da nije bilo šarenih uskršnjih jaja i šunke, ne bi se ni razlikovali.

Христос Воскресе!

СРЕЋАН ПРАЗНИК НАД ПРАЗНИЦИМА И СЛАВЉЕ НАД СЛАВЉИМА
уз НАЈРАДОСНИЈИ ХРИШЋАНСКИ ПОЗДРАВ
ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ!
“Христос воскресе из мртвих,
Смрћу смрт сокруши
И мртвим у гробовима
Живот дарова.”

Edukacije

Rukovodstvu Zavoda za HMP je veoma značajna edukacija zaposlenih. Nas petoro je prisustvovalo Seminaru u Master centru
22.aprila od 09h do 17h, a u sredu 23.aprila smo Mi, zaposleni u Zavodu za HMP sa gostima, uz podršku Jugohemije farmacije prisustvovali predavanju "Tromboliza i trobolitička terapija kod Akutnog infarkta miokarda" koje je održala Prof.dr Gordana Panić, načelnica odeljenja za intenzivnu negu Klinike za kardiologiju.
Seminar je organizovan u vidu predavanja i radionica, a na početku i samom kraju ovog seminara smo popunjavali ulazni i završni test znanja, koji je pokazao značajno bolje rezultate na kraju, odnosno poznavanje savremenih trendova medicine u oblasti
Dijabetesa tip 2.


Dijagnostika, a posebno lečenje Akutnog infarkta miokarda je
veoma važna tema, prvenstveno zbog toga što je to oboljenje vodeći uzrok smrti ili teškog invaliditeta u visoko i srednje razvijenim zemljama sveta.Savremeno lečenje AIM bazirano je na što ranijem uspostavljanju cirkulacije u ishemiskom miokardu, bilo primenom fibrinolitičke terapije i/ili primenom urgentne koronarne intervencije.
Što ranije uspostavljanje zadovoljavajuće cirkulacije (optimalno 2-6, makismalno do 12 sati) po nastanku ishemije, sprečava razvoj nekroze mišićnih ćelija miokarda, sa konsekutivnim povećanjem izgleda za oporavak uz srazmerno smanjenje smrtnosti i invalidnosti od AIM.
Pet ironija iz službe hitne pomoći su prepreka u prvom i najvažnijem zadatku, društva, celokupnog zdravstva u lečenju. Činjenica je da gorući problem u zbrinjavanju navedenih bolesnika predstavlja nedovoljna edukacija stanovništva u prepoznavanju znakova akutnog infarkta miokarda i javljanja lekaru.

Sećanje na detinjstvo

Boravak sa đacima prvacima, komentari na Zmajčekovom postu i razne predizborne aktivnosti su me podsetile na moj doživljaj iz I razreda osnovne škole. (Žao mi je, što je velikom broju naših političara potrebna osoba, moja učiteljica, koja bi ih dovela u red). Imala sam "vlast", bila sam sekretar razreda 15 minuta (vreme velikog odmora). Kao klinka se nisam posebno isticala. Nikad nisam imala harizmu lidera, vođe. Birali klinci rukovodstvo razreda, predsednik, sekretar, blagajnik. Mene nisu predložili, ali me je predložila učiteljica, za sekretara. Imala je obrazloženje (dobar đak, blizina stanovanja, odgovornost) i šta će đaci. Učiteljica je učiteljica, složili su se. Čas je završen, a novoimenovani sekretar razreda, JA, izađoh iz učionice. Osećaj vlasti mi je ispunio celo telo, a nos mi para nebo. U hodniku škole i dan-danas postoje veliki stubovi, oko kojih smo se vijali i klizali po podu. Učiteljice su nas opominjale i branile jurcanje. Na ovom odmoru, umesto da nastavim sa igrom, počela sam da pravim red. Prvo sam opomenula društvo, ali pošto me nisu poslušali, primenula sam čistu fiziku (podelila nekoliko šamara) sa napomenom da se oni obraćaju SEKRETARU tj. VLASTI. Sledeći čas je započeo:"Učiteljice ...", a kad sam potvrdila navode tužbi: "Nisu hteli da me poslušaju. Morala sam da primenim druge metode ubeđivanja." učiteljica me je izgrdila i ukinula mandat sekretara.

Noć u dispečerskom centru

Jedna noćna smena u dispečerskom centru ovog meseca mi je pokazala da su se pojavili neki novi ljudi koji nas zovu noću, iz nekog njima znanog razloga ??? Uvek sam se pitala, zbog čega postoje osobe, koje nisu psihički bolesni (bar nemaju dokazanu Dg), a čekaju drugu polovinu noći- tamo negde posle 02-03h, da bi pozvali lekara hitne pomoći i pričali o simptomima bolesti ili stanja, koje su imali u toku tog ili nekog drugog dana (nekad čak i više meseci unazad).
"U 18h sam merio pritisak i iznosio je 150/100 mmHg, ali mi je puls bio 120 u minuti. Kako da ja rešim taj problem? Ja sam malaksao! Meni to smeta! "
Tada ja postavim dodatno pitanje:"Od kada imate te tegobe? Da li Vam i sada lupa srce? Da li Vam je i sada povišen pritisak?"
Sledi odgovor: "A..aaaa, pa ja to imam već mesecima. Ne znam kolika je visina pulsa i pritiska. Ja sam penzioner, a merio sam kod komšija. Moja je penzija mala, ne mogu da kupim aparat."
Tada meni polako počinje da raste pritisak: "Da li imate tegobe (bolove, gušenje)? Da li ste se javljali kod vašeg lekara OP? Koja terapija Vam je prepisana i da li redovno pijete lekove? Zbog čega nas niste pozvali u 18h, već ste čekali više od 8 sati da se obratite hitnoj pomoći?"
Onda mi još više raste pritisak, srce mi malo lupa, a osoba (više ga ne zovem pacijent) sa druge strane žice me sve više nervira , jer dobijam odgovore:" Sada ne osećam ništa, ali to se meni ponavlja, dosta često. Moja doktorka, pa ona meni ništa ne preporuči, ti lekovi što mi je pisala, pa to nije ništa. Ni onaj kardiolog. Oni uopšte ne obaćaju pažnju na to što ja njima pričam." Nastavlja dalje da kritikuje lekare, zdravstvo, društvo, penziju itd..On je sam, ali ima jednu, pa posle dve ćerke. On je siromašan, ali ima i kuću i stan. On ne pije alkohol??? Da! Samoća mu smeta.
Drugi telefon je uporno zvonio. Možda je nekom drugom trebala hitna pomoć. Prekinula sam usamljenog siromašno-bogatog "pacijenta" i bogami je delovao nezadovoljno. Ubuduće ću se naći na listi lekara koje on kritikuje.

Divčibare

Poslednje dve nedelje imala sam previše posla.Osim vanrednih smena, boravila sam kao lekar u pratnji đaka-prvaka i njihovih učiteljica u prekrasnom turističkom mestu Divčibare , od nedelje do petka. Turistička agencija "ATIĆ TOURS" je organizovala, izvođenje škole u prirodi za učenike osnovne škole. Nekad davno bila sam đak iste te osnovne škole. U srcu nosim uspomene na sretno detinjstvo. Sećam se mojih učiteljica i nastavnika, tetkica i servirki. Smeštaj je organizovan u hotelu Pepa . Usluga, pažnja osoblja, sam smeštaj je bio na nivou hotela sa tri zvezdice. Sobe, čiste uredne. Hrana ukusna ,obilna. Hotel je skoro renoviram. Odmah po dolasku smo imali sastanak sa vlasnicima hotela, koji su obećali maksimalnu uslugu, a to su i ispunili.Osoblju su gosti u svakom trenutku na prvom mestu. Ono što mi se naročito dopalo je činjenica da su im najvažniji gosti baš klinci i klinceze. Za sve što je deci bilo potrebno, (dodatno čišćenje, dijetalni obrok, više čaja, čista posteljina), odmah su pružili. Vreme nas je poslužilo. Topli i sunčani dani, početkom aprila, su nam omogućili šetnje po padinama Divčibara. Posle podne su na igralištu organizovane sportske aktivnosti, a posle večere smo se spremali i žurili na priredbe: pokaži šta znaš, maskenbal, šiz-friz (šašave frizure), i naravno disko (do 22h). Učiteljice su pokazale da imaju mnogo ljubavi, strpljenja, pažnje uz visok stepen odgovornosti za svoje đake (tih pet noć one nisu spavale, već žmurile). Nije bilo težih bolesti i povreda. Nekoliko dece je bilo prehlađeno sa simptomima: grebanje u grlu, mučnina, povraćanje, bol u stomaku, i sve prođe za nekoliko sati. Samo je jedna curica,laka kao pero, odbolovala dan-dva. Zabrinula sam se da mi "od šume, ne promakne drvo", tj da svi imaju virozu, a ona upalu slepog creva. Vlasnica hotela nas je odvezla do dečijeg hirurga, u Valjevo. Malena se posle infuzije, koju je primila u hotelu oporavila. U Novi Sad su svi ušli nasmejani i otrčali u zagrljaje svojih roditelja.