Stres kod zaposlenih u HMP

Ponekad zaposleni radnici srednjeg obrazovanja uz rad završavaju fakultete. Jedan od njih je i naš medicinski tehničar, koji ima nadimak „Dok“. Dok je 06.12.2007 godine diplomirao na Filozofskom fakultetu, odsek psihologija, a diplomski rad je obuhvatio istraživanje na temu: Faktori rizika za pojavu reakcije na stres kod zaposlenih u Hitnoj medicinskoj pomoći
Uz njegovu dozvolu, ukratko Vam prenosim rezultate njegovog rada, meni se čine veoma interesantni.
Istraživanje je sprovedeno kod 117 (od ukupno oko 200) zaposlenih radnika Zavoda za HMP u Novom Sadu. Motiv za ovakvo istraživanje izvire iz zapažanja da su uslovi rada u HMP teški i stresogeni. Imaju li zaposleni u HMP specifične – uspešne ili manje uspešne strategije suočavanja sa stresom? Kakve posledice stresogeni uslovi rada ostavljaju na zaposlene u HMP – njihovu ličnost? Šta sami zaposleni, a i menadžment, HMP mogu preduzeti da bi se osećali i radili bolje? Posmatrajući rezultate može se konstatovati da su zaposleni u HMP 5 do 10 godina skloni distresnim i anksioznim reakcijama i simptomima, dok se ta povezanost nije ispoljila u ostale dve kategorije zaposlenih.
Moguće objašnjenje ovog fenomena moglo bi se ogledati u sledećeim zapažanjima.
Prva kategorija, koja obuhvata zaposlene u HMP do 4 godine – period u kom stres još ne bi trebao da ostvaruje značajniji uticaj.
Druga kategorija obuhvata zaposlene koji su u HMP 5 do 10 godina – period je u kom su zaposleni u potpunosti adaptirani i upoznati sa svim aspektima i uslovima rada i profesionalnog okruženja, a u kom bi se ujedno i najviše mogle očekivati posledice izloženosti stresu. Ovu kategoriju čine većinom mladi ljudi koji se nalaze u najproduktivnijem životnom dobu – željni dostignuća, samopotvrđivanja, isticanja, ispunjenja različitih ličnih i profesionalnih aspiracija – a koje dati situacioni kontekst ne podržava u potpunosti. Društvo i svi njegovi segmenti u procesu tranzicije reflektuju se na ljude kao njegove glavne subjekte i objekte. Nezadovoljstvo materijalnim, ličnim, profesionalnim, porodičnim i/ili socijalnim okruženjem neminovno se reflektuje na ličnost pojedinca kao nosioca različitih uloga. Osim navedenog, velika je verovatnoća da i određeni elementi specifičnog radnog okruženja – pre svega težak i stresan sadržaj rada, utiču na ličnost ove kategorije zaposlenih u HMP. Pod ovim se na prvom mestu podrazumevaju česte situacije u kojima imaju priliku da gledaju „smrti u oči”, da se svim svojim moćima i znanjem izbore za nečiji život i spreče naprasnu smrt. Visoke aspiracije, pitanja koja akteri sebi neminovno postavljaju nakon uspešnih, a pogotovo manje uspešnih intervencija, uz često susretanje sa neprijatnim, preterano zahtevnim i agresivnim okruženjem pacijenata – predstavlja u datom okviru veoma plodno tlo za pojavu različitih distresnih i anksioznih reakcija i simptoma.
Treća kategorija u kojoj su zaposleni preko 10 godina radnog staža – predstavlja grupu u kojoj bi stres mogao stvarati značajnije smetnje u psihološkom i fiziološkom funkcionisanju pojedinaca, a moguće je i da su vremenom razvijene adekvatne strategije za suočavanje sa stresom, unapređene neke lične i socijalne veštine, kao i realni životni uslovi, tako da je njegov uticaj umanjen ili poništen.
U svakodnevnom radu HMP zaposleni se često sreću sa mnogim neprijatnim situacijama, ljudima i događajima. Ovakva iskustva ostavljaju „gorak ukus u ustima“, a njihovo svakodnevno ponavljanje verovatno i neke trajne posledice po ličnost učesnika. Samo što ljudima negativni stavovi i osećanja ne donose olakšanje, nisu konstruktivne strategije suočavanja sa neprijatnim iskustvima, te neumitno ostavljaju traga u njima i generišu razne stresne reakcije.
Što se tiče Zadovoljstva poslom zaposlenih u HMP, dobijeni rezultati govore da se ono kreće u okviru srednjih vrednosti, ali gledajući ukupnu proporciju odgovora, čini se da ipak malo više naginje pozitivnom polu.
Istraživanje prikazano u ovom radu, kao i njegov širi referentni okvir, predstavlja pokušaj ukazivanja na važnost dobrog ličnog i profesionalnog funcionisanja zaposlenih u HMP. Sve to na kraju rezultira zadovoljnim korisnicima usluga HMP – zadovoljnim pacijentima u ovom slučaju, a za dalekosežnu posledicu ima – izgradnju, formirnje i održavanje pozitivnog imidža HMP.

Istorija izgradnje urgentnog centra u Novom Sadu

„Novom Sadu urgentni centar“ naslov teksta koji je objavljen u Dnevniku 14.januara 2008 na naslovnoj strani. To su „nova?“ Ulaganja Fonda za kapitalne investicije Vojvodine. U samom tekstu piše „Potpisani su ugovori za izgradnje I faze Urgentnog centra Kliničkog Centra Vojvodine u Novom Sadu. RTV Vojvodine je takođe objavila Urgentni centar do kraja godine “Po rečima Pajtića, Pokrajina će i u ovoj godini obezbediti značajna ulaganja u zdravstvo, (i to 1,8 milijardu dinara, u prvoj podeli novac je dobilo 14 zdravstvenih ustanova širom Vojvodine) jer građani Vojvodine ne smeju da se plaše bolesti i nemogućnosti lečenja. Samo za izgradnju Urgentnog centra Kliničkog centra Vojvodine, koji bi trebalo da bude završen do kraja godine, izdvojena je 1,7 milijarda dinara.” Ovo je kako je pisalo , Gorući problem u zdravstvu Novog Sada i Vojvodine ( Verovatno će to biti razlog da 0,1 milijardu dobiju sve ostale zdravstvene ustanove ????!) .Sliku možete i videti na You Tube .
Ta vest se objavljuje u raznim sredstvima informisanja još od juna 2007 godine, naprimer B92, Danas, Poslovnom Magazinu , gde je naslov teksta “Vojvodina će biti najveće gradilište u Evropi” u tom tekstu je Pajtić izjavio da je za Urgentni centar izdvojeno 1,3 milijarde dinara.Bilo je i ovih naslova: „KOSTUR” POSTAJE URGENTNI CENTAR , gde piše:“Izvršno veće AP Vojvodine će za ovaj najveći poduhvat u zdravstvu pokrajine obezbediti milijardu i 800 miliona dinara.” Autora S.Živkovića. Isti autor je godinu dana ranije, 09.08.2006, pisao „KOSTUR” U NOVOM RUHU , tada smo pročitali “Uskoro počinje izgradnja Urgentnog centra zašta će vojvođanska vlada obezbediti oko 20 miliona evra” I dalje “Kako su ovih dana u više navrata najavljivali čelnici Izvršnog veća AP Vojvodine i republički ministar zdravlja, pokrajinska vlada će obezbediti milijardu i 800 miliona dinara (protivvrednost od 20 miliona evra) za izgradnju urgentnog centra koji Novom Sadu i Vojvodini u ovom trenutku najviše nedostaje. Kako je nagovestio predsednik Izvršnog veća mr Bojan Pajtić, ubrzano se priprema da radovi počnu već na jesen. Investitorima se žuri.” Što znači da smo istu priču pročitali 2006, I tada je rečeno: “Ipak, kako je upravo potvrdio pokrajinski sekretar za zdravstvo dr Miloš Lučić, Urgentni centar je apsolutni prioritet”. Jedina je razlika da je tada direktor najveće vojvođanske zdravstvene ustanove KCV bio dr Dragomir Damjanov, a sada je Dragan Drašković, a on je izjavio da “sve ide po planu”. Doduše dr Dragomir Damjanov je još 02.06.2005 za Dnevnik izjavio “Urgentni centar na vidiku” ukratko, ako ne želite da čitate ceo tekst: ”Zato je od velikog značaja konačan završetak projekta, koji je na zajedničkom sastanku četiri klinička centra u Srbiji, nadležnih ministarstava i eksperata Evropske agencije za rekonstrukciju ocenjen kao opravdan. Vlada Srebije bi trebalo da potpiše ugovor s grejs-periodom od deset godina i s godišnjom kamatom od jedan posto. Po njemu bi Klinički centar “Novi Sad” trebalo da dobije kredit od 24 miliona evra. Najveći deo ovih para uložiće se u završetak prve lamele nedovršene građevine Kliničkog centra, gde bi bio novi urgentni centar, rešila bi se i kompletna infrastruktura u ustanovi, a predviđena je i rekonstrukcija najvitalnijih delova svih instituta i klinika u sklopu Kliničkog centra. Ukoliko Vlada Srbije prihtavi ovakav kredit, a zbog povoljnih uslova koji se daju mislim da nema razloga da ga ne prihvati, već od oktobra bi počela realizacija ovog projekta.” Odnosno Zaključak je bio; Ukoliko Vlada Srbije odobri kredit od 24 milionaEUR , Novi Sad dobija urgentni centar.
Ideja da je Novom Sadu potreban Urgentni centar je krenula još davne 2003.godine Tada je dr Božić rekao: “Iako najveća "zdravstvena" ustanova u Vojvodini Klinički centar "Novi Sad" još uvek nema savremeni urgentni centar, već ovaj segment funkcioniše kao i pre sto godina. Šta se preduzima da se ovaj problem reši?
- Vlada Republike Srbije trebalo bi da uzme vrlo povoljan kredit Evropske agencije za rekonstrukciju i razvoj od 50 miliona evra, koji će biti raspoređen na četiri klinička centra u Republici. Očekujemo da će Klinički centar Novi Sad dobiti od 10 do 12 miliona evra.” Tako je pisalo u listu Dnevnik 27. OKTOBAR 2003. GODINE: Urgentni centar u Novom Sadu .

Mislim da vam komentari nisu potrebni. Volela bih kao stanovnik Novog Sada i Vojvodine, a i kao lekar Zavoda za HMP Novog Sada da znam gde su bile pare za izgradnju urgentnog centra od 2003 do 2008 godine?

Darkov Komentar

Darko has left a new comment on your post "Na pravom mestu u pravo vreme":

Pozdrav iz Norge!!!
Hteo bih da Vam napisem kako funkcionise hitna pomoc u Norveskoj i kako sam ja uopste dosao u kontakt sa njima.
Pre 1-2 meseca sam radio posle podne od 15-22h. Na samom pocetku dezurstva bilo je skroz mirno,niko od pacijenata ne zvoni,niko ne trazi nista skroz mirno.Moje dve koleginice i ja smo sedeli na terasi i cekali vreme vecere kada se pacijentima mora podeliti hrana i lekovi.
Posto su pacijenti za veceru dobili virsle te iste je trebalo skuvati ili ispeci.Mi smo se dogovorilio da cemo ih peci. Koleginica je ukljucila sporet i nastavili smo da sedimo i pricamo.Medjutim poceo je i biber da pisti i nasem sedenju je bio kraj.Morali smo da krenemo da radimo.
Ja sam otisao da vidim sta pacijent hoce kad odjednom cuo sam koleginicu kako vristi i zove me da dodjem odmah.Otrcao sam do nje u kuhinju a tamo je poceo da se topi termos za kafu koji je bio na sporetu.Ona je greskom ukljucila ringlu umesto rerne.Odjednom se prostorija napunila dimom.Ja sam nekako uspeo da sklonim taj termos i sa vlaznom krpom sklanjao ostatke plastike koja se topila.Uspeo sam samo da kazem sada ce poce.... I naravno upalio se alarm za pozar.Automatski sva vrata se zatvaraju,lift prestaje da radi a zvono pisti pa pisti. Dim je poceo da se siri i po hodniku rekao sam koleginicama da sve bolesnike odvedu u salu gde bolesnici doruckuju.Naravno nisam ni prvog bolesnika krenuo da prebacujemm iz sobe prema sali video sam vatrogasce kako ulaze na vrata.Za njima odmah i hitna pomoc i policija.Naravno ja sam morao da objasnim svima sta se desilo i to jos na norveskom.
Vatrogasci su poceli da rade svoj posao-doneli neke velike ventilatore stavili sa svake strane hodnika po jedan i upalili da bi se dim razisao.
Odmah mi je prisao lekar iz hitne pomoci i pitao me da li sam bio u kuhinji kada je to gorelo?Zatim je krenuo sa pitanjima Da li mi je zlo? Da li mi je muka,nesvest?...itd. Koleginicu ,koja je bila samnom u kuhinji ,su odveli i prikljucili na kiseonik.Ja nisam hteo nego sam nastavio da delim pacijentima lekove u sali.Lekar mi pridje i rece da nije gotov samnom i da zeli da ja podjem sa njima posto je dim od plastike kopja se topi jako otrovan.
Ja sam poceo da se smejem,odmah sam se setio NATO-bombardovanja u Novom Sadu...sta bi on tada radio...hospitalizovao ceo grad?
Rekao sam mu da ne zelim da idem da sam ja odgovoran za sve pacijente ovde a koleginice mogu da idu jer nisu med.osoblje.Ostavio mi je uput i rekao da ukoliko mi bude lose da se javim u glavnu zgradu hitne pomoci.
Naravno nije proslo ni 20 min.Zove moja sefica koja je obavestena o pozaru ,ni dan danas ne znam kako,i kaze da moram da idem u hitnu da je ona vec nasla zamenu i da cim zamena dodje da se spakujem i krenem.
I tako sam ti ja morao otici tamo.Kad tamo....
Kad tamo prvo te docekuju trojica iz obezbedjenja za jednim pultom.
Tamo moras da se prijavis i da uzmes iz automata papir sa brojem i da cekas svoj red!!!DA DOBRO SAM NAPISAO DA CEKAS SVOJ RED!!! Svi sede mirno i cekaju naravno. Nervoza se primecuje na ljudima koji cekaju na red ali niko ne dize frku i paniku.Niko ne vice i niko ne preti.Odmah pored tog pulta nalazi se sedam stolova sa kompjuterima i za svakim sedi po jedan tehnicar ili sestra i prima pacijente.Kada se na monitoru pokazao moj broj i broj saltera prisao sam i seo za sto.Prvo im das legitimaciju i zatim ti ona postavlja pitanja.Sta je problem?Na sta se zalim? itd...itd...Kada sam joj ispricao da uposte nisam imao nameru da dodjem nego da me je sefica naterala.Ona mi objasni da moram svakako da dojem jer taj dim sto sam udisao je jako otrovan.... i prica se vrti u krug kao i sa lekarom iz hitne koji je dosao na odeljenje.
Na kraju mi rece da moram da idem da skroz na drugi deo zgrade i da mi urade neke analize.Ok pristao sam i na to.Kad tamo opet guzva.Svi sede i cekaju.Lekari su u ordinacijama a ti cekaj svoj broj da se pojavi na monitoru iznad i da udjes.Lekare i ne vidis samo tehnicare koji izlaze i primaju pacijente i daju informacije.Meni je jedna setra odmah izmerila saturaciju,pritisak i reka da cekam na vadjenje krvi.Ja sam uporno pokusavao da im objasnim da mi nije nista i da zelim da idem kuci,mada to nije moglo da prodje kazu:''Gospodine vi mozete otici a ako vam se nesto desi mi ne preuzimamo odgovornost i ako budete zvali da vam nije dobro i da povracate i sl.ne mozemo vam odmah izaci u susret jer i ostali gradjani cekaju na nasu pomoc.To je bio kraj diskusije.Naravno uradise te analize i nista ne nadjose.Napisali ako se stanje pogorsa da se javim svom lekaru.
Tamo sam izgubio skoro 2,5 sata ali sam ipak za to vreme uspeo da skontam na koji nacin oni funkcionisu kao sluzba.Kada sam dosao kuci citao sam na internetu o njihovoj hitnoj pomoci i sve koje to zanima mogu pogledati na www.ambulansenorge.no
Ovde vam naprimer diploma iz Srbije koju imate bilo da ste tehnicar ili lekar ne vazi.Morate istu da nostrifikujete.Tehnicari moraju da idu na kurs u trajanju od 1 meseca i da poloze 2 ispita da bi dobili autorizaciju.Naravno neklima zavod za autorizaciju odredi i praksu u trajanju od nekoliko meseci a nekima ne.Sve zavisi od plana i programa skole koju ste pohadjali.Oni to porede sa njihovom skolom pa izracunaju sta vam nedostaje.
Sto se toga tice ja sam to zavrsio-nostrifikovao sam svoju diplomu i radim kao tehnicar.Konkurisao sam za posao u hitnoj ali...ali...
Da bi radili u Hitnoj morate da imate Autorizaciju kao Ambulansearbajder, a ne kao Med.teh. To su dodatni kursevi, dodatni ispiti.Običan tehničar može da radi u Hitnoj pomoći samo ako ima 2 god. radnog iskustva kao opšti tehničar. Tada može dobiti posao kod njih kao tehničar na opštem odeljenju-To su ta prijemna odeljenje koja sam opisivao na pocetku. Da bi ste radili na Traumi, morate imati kvalifikacije za to i zvanje Med.teh. za Traumatsko prijemno odeljenje.
Jednostavno, kod njih sa lekarom u ambulantnim kolima radi lekar i tehničar a to je Ambulansearbajter- u zavisnosti kako su podeljeni imaju dva ili 1 Med.teh. sa lekarom u Ekipi ili Paramedikus i Med. teh.
Lakše slučajeve preuzima "Legevakt" to je takođe Ekipa, lekar i tehničar koji idu po terenu, staračkim domovima i sl.
Teže slučajeve preuzima Ambulance i Luftambulance (Helikopter-Medikopter)
Ja sam pre nekolio dana konkurisao na oglas za prijem u Hitnu Pomoć pa čekam na odgovor. Možda me i pozovu na intervju. Mada, ja još nemam 2 god. radnog iskustva, kao opšti tehničar-radni staž iz Srbije se ne priznaje!!Morate imati najmanje 2 god. radnog staža kod njih. Mada ja sam pokušao, pa možda mi i progledaju kroz prste (HA..HA..)
Toliko od mene. Nadam se da sam uspeo da Vam dočaram barem malo kao to ovde funkcioniše.
Veliki pozdrav za sve koji čitaju ovaj blog a narovno najveći i najtopliji za autora od Darka !!

Darku hvala na komentaru i opisu rada kolega iz daleke zemlje. Ovo pismo je zaslužilo da se prezentuje kao novi post, jer mnogi ne čitaju kometare. Želim mu da dobije posao u Hitnoj pomoći i da dalje napreduje u radu.

Na pravom mestu u pravo vreme

Možda ste čitali o herojskom podvigu
Rolanda Mandića , Novosađanina, koji je ušao u hladnu vodu kanala DTD i spasao ženu, koja je skočila sa Klisanskog mosta. Ono što je nama bilo interesantno u celoj priči je činjenica da se naša ekipa u tom trenutku takođe našla na mostu. Krenuli su na intervenciju ali su zbog zastoja i gužve koja se napravila ostali ispred mosta. Tada su čuli moj glas ( te večeri sam bila dispečer), kako pozivam ekipu, za koju sam mislila da mi je najbliža,i hitno je šaljem da pomognu ženi i spasiocu. Ali, tada taster uzima mlada, plavokosa, kuždrava doktorka i javlja se ispred mosta. „Mi smo već ovde.Nismo mogli proći most. Evo, neki ljudi nam mašu. Mi ćemo im pomoći.“ Naravno, odmah su preuzeli brigu i odveli bolesnicu na lečenje, a okupljenim građanima rekli za mladića “Ovo je pravi heroj“.
Par nedelja pre toga se desilo nešto slično. Mladić je malo više popio. Vozio je auto i udario u banderu. Nije se povredio, niti je
povredio drugu osobu, ali mu se zapalio auto. Ekipa je bila blizu. Stigli su na lice mesta i onako pijanog ga odvukli malo dalje od kola, koja su ubrzo postala prava buktinja. Vatrogasci su stigli munjevito, ali je auto već izgoreo.

Posle praznika

Dok se ostali radnici odmaraju za vreme praznika, dežurne službe moraju organizovati redovne smene. Tako i mi koji radimo u Hitnoj pomoći, retko koji praznik provedemo slobodni (osim ako ne uzmemo godišnji odmor za to vreme). Praznični rad je uvek naporniji za nas. Ima više posla. Lekari OP ne rade, pa se pacijenti obaraćaju nama i za najbanalnije bolesti, koje ne spadaju u urgentna stanja, ali njima predstavljaju problem, što nije čudno (ko od nas voli da je bolestan, pa još za vreme praznika?). Drugi razlog je više nepažnje, više pića i ića, saobraćajnih nesreća i tuča, više tuge ostavljenih i napuštenih. Kao i velikom broju mojih kolega i meni je ovaj praznik protekao radno.
Prvog, drugog januara, petog-vanredna smena, šestog-Badnji dan, sedmog-za Božić.
Prvog januara, posle dočeka na oglasnoj tabli Zavoda za HMP, nas je dočekala čestitka direktora Zavoda za HMP, gde nas direktor obaveštava o rezultatima rada u toku 2007 godine i kako su utrošena sredstva koja nam je Grad Novi Sad, kao osnivač Zavoda, obezbedio prošle godine. Nove uniforme i jakne ste već videli na nama, a prvi put od kako radim, dobili smo i zaštitnu obuću-zimske cipele. Čestitka direktora mi se veoma dopala, jer pokazuje poštovanje i uvažavanje rukovodioca prema nama. Imala sam jednu primedbu, koju sam i prenela direktoru. Broj intervencija, 36.000, koji je iskazan i broj pređenih kilometara,1.200.000 km se odnosi samo na rad urgentnih ekipa. Nedostaje broj intervencija koje obave naši transporteri, bar 55.000, broj pregleda koji se uradi u dežurnoj noćnoj ambulanti, oko 19.000, a ako dodamo još i davanje raznih medicinskih saveta, kad nam se za pomoć obraćaju naši pa čak i građani iz drugih gradova i opština širom Srbije ( dešavalo se da se nama obaraćaju, a žive u Beogradu, Nišu, ili su naši sugrađani a razboleli su se na odmoru, daleko od kuće ), dolazimo do 140.000 saveta i intervencija, (a možda i više) za godinu dana.

Doček Nove 2008 Godine

Kako ste se proveli za doček?
Ja sam radila 30.tog decembra, vanrednu noćnu smenu. Jutro 31.12. sam svratila u ambulantu na Limanu, gde su obavljene neke od priprema za Doček Nove Godine. Kupila sam potrebštine za kuću i otišla da se odmorim. Uz najbližu rodbinu, dočekala smo ponoć, a pre toga se zabavili uz zvuke Čolinog koncerta ,koji smo gledali na TV i odigrali jednu partiju loruma. Uz gutljaj šampanjca, poželeli smo jedni drugima uobičajene želje, a onda se rastali, jer sam morala leći na vreme. Krenula sam 01.01. rano ujutro na posao, a sneg je zavejao ulice i sve je deleovalo nestvarno belo. Dolazak u ambulantu HMP na Limanu i čestitke. Sto je ostao, prepun hrane i pića, a kolege iz noćne su sedeli zajedno sa nama koji smo tek kretali na posao. Ispričali su nam da su se umorili. Imali su preko 70 intervencija, i to uglavnom posle ponoći,koje su prijavljene dispečerima, a još jedan broj(ne znam koliko) koje su obavile dežurne ekipe na trgu i u našoj ambulanti u Njegoševoj ul. Oko 30 osoba je angažovalo Hitnu, ubog pijanstva, a uz alkohol i huliganstvo, bilo je i 8 tuča. Te noći, samo jedna povreda od petarde u Kisaču. A, onda smo otišli u svoj punkt. Sneg je padao ceo dan, pa je povratak kući ostao idilično zavejan.
"Hitna pomoć je saopštila da je tokom novogodišnje noći u Novom Sadu bilo više saobraćajnih nesreća, tuča i zdravstvenih problema zbog prekomernog konzumiranja alkohola nego običnim danima,ali da uprkos većem broju povreda, nijedna nije bila opasna po život."-izvestila je Panonija