Novi predlog o povećanju plata

Upravo sam saznala nove informacije o platama sa sajta Ministarstva zdravlja
www.zdravlje.sr.gov.yu

08.11.2006.
Нови предлог о повећању плата
Министри финансија и здравља су 18.10.2006. год. на састанку са представницима сва три репрезентативна синдиката запослених у здравству изнели предлог да:
*у новембру 2006.г укупно повећање плата здравствених радника, од медицинске сестре до субспецијалисте буде 23,8%,
*у новембру 2006.г. укупно повећање плата немедицинских радника буде 9,4%.
Тиме би укупно повећање плата медицинских радника у 2006.г. износило 46%, а немедицинских 15,5 %.
Такође је за 2007. год. предложено додатно повећање зарада:
*за високу стручну спрему 21,8%
*за медицинско особље са вишом и средњом стручном спремом 14%
*за остале 9,65%.
Настављен је дијалог са сва три репрезентативна синдиката у здравству са ставом да је овај предлог веома повољан.
Синдикат медицинских сестара и техничара прихватио је понуђени предлог протокола за повећање зарада.
На сутрашњој седници Владе Републике Србије биће предложено управо такво повећање зарада запослених у здравству сходно изнетом предлогу 18.10.2006.

09.11.2006.
Усвојено повећање плата запослених у здравству
На данашњој седници Владе Републике Србије донета је одлука о повећању основице за обрачун плата запослених у здравству, које износи 4%.
Тиме ће укупно повећање плата медицинских радника у 2006.г. износити 46%, а немедицинских 15,5 %.

21.11.2006.
Конференција за новинаре координатора министарства здравља, Слободана Лаловића
Новоименовани координатор министарства здравља, Слободан Лаловић, је, представљајући наредне кораке у области здравства у предстојећем периоду, изјавио да неће предузимати суштинске промене у области здравствене политике. Он је на конференцији за новинаре рекао да ће настојати да започете пројекте убрза и заврши, и предложио оснивање непрофитног Фонда за додатно здравствено осигурање.
Лаловић је рекао да ће посебну пажњу усмерити на однос пацијената и лекара, као и на плаћање лекара према резултатима рада.
Он је рекао да ће до краја ове године бити усвојена Стратегија о менталном здрављу и Стратегија о контроли дувана.
Лаловић је најавио и наставак разговора са репрезентативним синдикатима о Протоколу о зарадама у здравству у 2007. години и Посебном колективном уговору за здравство.

What if we have no money at all?

"Well it's simply not as bad as it seems.
The truth is that you don't need to have vast reserves of capital to make a self sufficient life.
Energy and intelligence are of much more importance - and it can actually be an advantage to be broke. " www.pages.britishlibrary.net/patgardiner/broke.htm

U tekstu „ Gde živi gospođa Dragana „ napisala sam ga 08.09.2006.navela sam primanja koja imaju i treba da dobiju medicinski radnici posle povećanja od 40,5%, na kraju ove godine. Lični dohodak-plata, je tajna, odnosno ne možete saznati kolika su nečija primanja.Da ponovim podatke koje su izneli radnici sindikata, a objavljeni su u listu „ Dnevnik „ 14.06.2006 godine.„ Zarada medicinske sestre skočiće s decembarskih 15.273 na 21.414 dinara, lekara s 25.532 na 35.852 dinara. Specijalista, koji je u decembru primio 29.573 dinara, u novembru će dobiti platu od 41.548 dinara, a zarada supspecijaliste će narasti s 33.202 na 46.349 dinara.”
Ja sam lekar opšte prakse-nisam specijalista. Pošto radim u hitnoj pomoći, trebalo bi da imam neki dodatak na terenski rad i na uslove rada, pošto imamo i beneficiran radni staž 12/15 tj tri meseca godišnje. Nisu nam posebno plaćeni rad vikendom, niti nam se plaćaju veštačenja o uzroku smrti i pisanje potvrde-umrlice ( oko kojih je pre nekoliko meseci dignuta velika prašina-zbog navodnih zloupotreba u Beogradu, a oni čak ni ne pišu potvrde o smrti , već postoji posebna služba mrtvozornika-što u Novom Sadu-za sada NEMA ), niti smo materijalno nagrađeni ( nagrada je samo naša moralna satisfakcija i sreća, zbog spašenog jednog ili više života ) za bilo koju uspešnu intervenciju i stres koji doživljavamo pri svakoj reanimaciji, masovnoj ili pojedinačnoj saobraćajnoj nesreći.Jedino možemo biti kažnjeni i plata nam smanjena od 10% do 30%, ako dođe neka prijava i neko se žali da smo pogrešili u radu ( bez ozbiljnijih posledica, po život i zdravlje pacijenata ,a u tim slučajevima su prijave i kazne mnogo drastičnije-krivične prijave kod sudije i inspektora za krvne delikte-zbog lekarske greške tj. nemara.” praktična vrednost pravnih i moralnih normi zavisi od postojanja određenih sastojaka u ličnosti lekara. Ispunjavanje mnogih dužnosti ostaje, naime, zavisno od mera njegove čovečnosti i razuma, od ljubavi prema pacijentu. Jer nije bez osnove rečeno da “samo dobar čovek može biti dobar lekar”. Mislim da sam humana i, kao i većina medicinskih radnika predana svom poslu, ali od primanja koje imamo suprug i ja mesečno, ne možemo da vratimo, 250 Evra, pozajmili smo ih letos ( od rodbine ) da bi smo okrečili stan.

Platu-drugi deo za oktobar smo primili 03.11.2006.god i jako sam se razočarala. U ta naša primanja-platu ulaze i topli obrok i regres ( navodno ) pošto to ne dobijamo, niti nam se posebno iskazuje na listi.
U septembru smo dobili povećanje, tako da je cena rada i koeficijent za septembar i oktobar potpuno isti. ZAŠTO SAM SE RAZOČARALA? Dodaci na platu su, kad imamo više radnih sati, rad noću, praznicima.Pošto sam u oktobru radila, pa time šest noći nisam spavala, za tih šest noći sam nagrađena sa celih 2224,54 dinara, toliko je veća plata u oktobru u odnosu na septembar. Znamo da se sat noćnog rada plaća više nego sat dnevnog rada ( 26% više ) a noć se računa od 22h do 06h , lako je izračunati da me je država nagradila sa 46,34 dinara za jedan sat mog noćnog rada. HVALA!!!
Možda će neko reći da su nam plate velike, kao Danilo u svom komentaru, na tekst : Da li imamo status službenih lica “Просечни грађанин Србије са платом од 250 евра месечно је у 15% најбогатијих становника планете: www.globalrichlist.com
(хвала „Свакодневици“ за адресу). Истовремено, 50% становника Велике Британије зарађује мање од 2000 фунти годишње (тј. просечне годишње плате у Србији).”
ili da ne treba da ih dobijamo, već da radimo isključivo volonterski, bez nadoknade.

" Lečiti čoveka, a ne bolest "

Slabljenje poverenja između lekara i pacijenata je nastalo postepeno, a "uzroci su mnogobrojni", kako piše prof. Jakov Radišić u tekstu MEDICINSKO PRAVO U SVETU I KOD NAS.
Lekari u svojoj želji da napreduju i imaju sve uža, stručnija saznanja. Često zaboravljaju da leče čoveka a ne bolest, jer svaki je čovek individua za sebe. Medicina, kako sam davno na nekom od predavanja čula,nije matematika, pa 2+2 nisu uvek 4, već mogu biti i 3 i 5. Odnosno većina pravila ima svoje izuzetke. Prema pacijentima se ponašamo kao prema slučajevima „ Ona renalna kolika u sobi 23 „ ili „ Ona glavobolja, u ulici Svetozara Markovića „ a ne prema osobama, individuama, ljudima željnim pažnje ,nege, razumevanjem i nadasve željom da ozdrave.Možda bi nam bilo lakše, kad bi smo razmišljali o Sanji, koju boli stomak ili Marku, koji se prehladio. Pretpostavljam da bi Sanja i Marko tada imali više poverenja u svog lekara.
Sa druge strane i pacijenti, radi neke svoje skrivene koristi, često pribegavaju lažima i različitim iskazima. Da bi došli do neke koristi izvrću činjenično stanje i nisu iskreni prema lekarima. Ako treba da se zaposle, tada negiraju bilo kakvu bolest, a ako im je potrebna ošteta od osiguranja ili bolovanje tad preteruju u svojim tegobama. Tome se uče od mladosti, "klinci" idu kod pedijatra i izmišljaju razne tegobe, da bi dobili opravdanje, a osnovni uzrok je odgovaranje u školi. Kad im to uspe, nastavljaju sa tom praksom i kasnije u životu.Jedna interesantna serija na TV-u, dr House, o lekaru koji je ciničan, neprijatan,koji ne veruje pacijentima, ne želi da bude na klinici u kontaktu sa ljudima, već ima grupu mladih sposobnih lekara , ta grupa je zadužena za dijagnostiku i lečenje najkomplikovanijih slučajeva. Pri tom i oni, pored svih knjiga i dijagnostičkih sredstava,često počinju pogrešno lečenje, ali na kraju otkrivaju o čemu se radi i pronađu pravu dijagnozu.
Kod nas u Hitnoj pomoći je naročito prisutna pogrešna i/ili često namerna laž bolesnika. Prijavljuju jedno stanje,bolest, na terenu lekar nailazi na potpuno drugu situaciju, a kad potraži stare nalaze ( pošto prvi put vidi i pacijenta i porodicu ) često pronađe sasvim treću dijagnozu.
To otvara mogućnost za greške i još veće nepoverenje.

Lekarska komora i Kontinuirana medicinska edukacija

Konačno je formirana dugo očekivana Komora zdravstvenih radnika.
Sve o formiranju, izborima za Skupštinu možete pročitati na sajtu
Srpskog lekarskog društva www.sld.org.yu/sr/lekarska_komora.asp .
Prema zakonu, komora, između ostalog. donosi etički kodeks, vrši upis članova, vodi evidenciju. izdaje i oduzima licence, posreduje u sporovima između lekara i pacijenata i organizuje sudove časti za utrđivanje povrede profesionalne dužnosti. Ministar je naglasio da Zakon o komorama, koji je usvojen krajem prošle godine. daje javna ovlašćenja komorama u izdavanju licenci, koje će posle sedam godina, ako lekar ispuni sve što se od njega zahteva, biti relicencirane. Posle donošenja statuta komore, koji se očekuje tri meseca od osnivanja, znaće se i pod kojiom uslovima će se, ako lekar napravi grešku, oduzimati licence, rekao je predsednik Srpskog lekarskog društva Vojkan Stanić. Prema rečima ministra, zakonski je moguće da licenca bude oduzeta privremeno do šest meseci, ili trajno, u zavisnosti od greške koja je ustanovljena. Funkcija komore će biti i da osigura svoje članove u slučaju greške ili propusta, naglasio je on. Članstvo u komori, koja se definiše kao nezavisna, profesionalna organizacija, obavezujuće je i za privatne i državne zdravstvene ustanove. U skupštini će biti ukupno 100 lekara. od kojih 70 iz državnog i 30 iz privatnog sektora.Neke od stranica dnevnih novina su, a bilo je tekstova i u drugim dnevnim listovima: www.blic.co.yu/blic/arhiva/2006-04-18/strane/drustvo.htm#3
www.danas.co.yu/20060418/hronika1.html#8
Ko želi da prouči zakon, može ga pročitati na strani
www.komdent.com/plus/zakon_o_komorama.pdf
Udruženje za medicinsko pravo ponudilo je toj instituciji na usvajanje Nacrt kodeksa lekarske etike koji su izradili pravnici i lekari.
Nacrt novog Kodeksa lekarske etike izradili su stručnjaci medicinskog prava, profesor Jakov Radišić, Hajrija Mujović Zornić, Vesna Klajn Tatić i Marta Sjeničić, kao i lekari Slobodan Kovačević i Branislav Dimitrijević.
www.informator.co.yu/informator/tekstovi/kodeks_603.htm
O medicinskom pravu u svetu i kod nas, o odnosu poverenja - nepoverenja između pacijenta i lekara pisao je prof. Jakov Radišić , profesor Pravnog fakulteta i predsednik JUMP-a* (Jugoslovensko udruženje za medicinsko pravo ) u tekstu objavljenom na on line izdanju časopisa, Pravni informator www.informator.co.yu/informator/tekstovi/medicina_902.htm

O statutu i kodeksu Lekarske komore možete pročitati i na stranicama
Srpskog Lekarskog Društva- Požarevac www.sld.co.sr
Postoje dva predloga Kodeksa a i u jednom i u drugom postoji član koji govori o pružanju Hitne medicinske-lekarske pomoći.
“Lekar ne sme odbiti hitnu lekarsku pomoć bez obzira da li je na radnom mestu ili ne. Kod vitalne ugroženosti bolesnika lekar je urgentno i apsolutno obavezan da u granicama svojih mogućnosti i stručnog znanja pruži hitnu medicinsku pomoć.“

KONTINUIRANA MEDICINSKA EDUKACIJA
“Doktori će za sedam godina, mehanizmima kontinuirane edukacije i skupljanjem poena obnavljati licencu. Na kontinuiranoj edukaciji radimo sa fakultetima i Srpskim lekarskim društvom. Licenciranje biće do kraja naredne godine regulisano podzakonskim aktom. Vraćanje poverenja građana zavisi od jasno definisanih esnafskih pravila koje dobija ovim kodeksom.”
piše u Listu “ Danas “ 09.10.2006.
A kako će se sprovoditi Kontinuirana medicinska edukacija, najpreglednije možete pročitati na stranicama Timočkog medicinskog glasnika www.tmg.org.yu/v311207.htm , a naročito je interesantan deo teksta „ KME U SRBIJI “ .
Naravno, šta će biti doneto novim podzakonskim aktom u vezi licenci, još se ne zna, a do sada je naš zakonodavac u tom pogledu bio vrlo precizan. Mene, a pretpostavljam i većinu kolega interesuje na koji način ćemo doći do licence i kako ćemo platiti troškove seminara, putovanja ...
U članu 181. definisano je da:
«Troškove stručnog usavršavanja zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika snosi poslodavac.»