Moja autocenzura

Nisam bolesna. Nisam nigde otišla. Zašto nisam pisala?
Mada pisci, (Borislav Pekić) i mnogobrojni novinari, (Tomas A. Dajn) imaju lepo objašnjene pojma AUTOCENZURA - ZVEKET LANACA kao i Podaništvo i autocenzura , postavlja se pitanje: Da li su MEDIJI NA UDARU DEMOKRATSKE POLITIKE?
Rukovostvo mi nije zabranilo pisanje, niti me je bilo ko opomenuo. Pokušala sam da približim moj posao, čitaocima ovog bloga. Da razbijem neke zablude i da svi mi koji radimo u Hitnim službama, dobijemo malo više poštovanja od strane pacijenta, kolega iz drugih službi i medija. Nekako mi se činilo nepravedim, da kad se neko hvali; to uglavnom, budu profesori i doktori u bolnicama, a kad se kudi i tuži; to bude osoblje, primarne zdravstvene zaštite. Često se setim reči medicinske sestre koja je nekad radila kod nas. Stajale smo ispred Doma Zdravlja, pored kombija hitne. Ona je široko zamahnula rukom prema zgradi: "Vidiš ovaj krov. Velik je. Štiti sve one koji ovde rade. Bolnica ima još veći krov." Onda se okrenula, prema našem kombiju i rekla: "Ovo je naše radno mesto. Naš krov je mali."
Umesto zdravo, reći ću Vam: Do čitanja i Odlazi cirkus....
Jedno vreme neću pisati nove postove. Da li ću zatvoriti blog ili otvoriti neki novi, drugačiji, lični?
U svakom slučaju, imaću više vremena da čitam neke meni drage blogove, forume, internet stranice, pisce....i gledam filmove, reportaže...