Boravak na Klinici za Ginekologiju i Akušerstvo-Betaniji

Veče pre prijema u bolnicu sam osetila nelagodnost, strah od anestezije i same operacije. Zabrinutost zbog posledica koje operacija nosi sa sobom, postoperativnog toka i prevremenog nastanka klimaksa, koji treba ublažiti supstitucionom hormonalnom terapijom. Ali nazad se nije moglo.
Primljena sam u Betaniju, u sobi imala dve cimerke, duhovite i šarmantne, tako da mi je odmah bilo malo lakše. Prof.dr S.Đurđević me je operisao drugog avgusta, a zbog veličine tumora i obostrano cističnih promena na jajnicima, uzdužnim rezom, lap.med.inf. urađena je hysterectomia tot.abd.com adnexectomiam.bil. Tumor je izvađen u celosti, bez sumnje na malignitet. Konačan PH nalaz očekujem za dve nedelje ( pa ću ga naknadno upisati ).Posle OP u sobi sam bila sa pet pacijentkinja, sve smo se dobro slagale, šalile i zajedno se oporavljale.
Na odeljenju postoji knjiga utisaka. U njoj su upisane reči pohvale i zahvalnosti lečenih pacijentkinja. Jedna od nih, počinje ovim rečima: „U ove prostorije niko ne ulazi sa radošću, već sa bolom i velikom nadom u oporavak, željom za ozdravljenje. Kada odlazimo kući setimo se samo lepih trenutaka, ali dani provedeni ovde nisu baš bili idealni. Neprijatnosti su razne; gladovanje uz ricinusovo ulje, buđenje u šok sobi, bol. Rana je izuzetno bolna i osetljiva 3-4 dana. Kašalj, kijanje, napon i smeh pojačavaju bolove.Postoji jedan melem koji je ublažavao sve tegobe i kog je bilo na pretek. To je osmeh i lepa reč SVAKE medicinske sestre na odeljenju i u šoku. Uz njihovu pažnju, razumevanje i brigu, lakše su protekli ovi dani.“
Uz ove utiske, koji slikovito objašnjavaju naš boravak u Betaniji, dodala bih da je operativni deo Ginekologije, smešten u starom montažnom delu zgrade. Čistoća odeljenja je ovih dana bila na zavidnom nivou, spremačice su vredno radile i trudile se da sve bude uredno i mirisno. Međutim, toaleti su mali, skučeni, a glavni problem svih bolesnica je priprema pre operacije i uspostavljanje peristaltike, posle operacije. Uz moje ranije tegobe sa GIT, otežana peristaltika mi je produžila boravak u bolnici za jedan dan. Kući sam došla 07.08. i odmah mi je bilo lakše. Suprug je uzeo godišnji, pa on i sin obavljaju sve „ženske“ kućne poslove, a ja se odmaram. Sutra idem da se prekontroliše rana i da se skinu konci. Potpuni oporavak od ove operacije traje nekoliko meseci.
Moji dragi prijatelji, rođaci i kolege su me svakodnevno zvali, slali mi poruke na mobilni, uz puno brige, pažnje, podrške. Raspitivali se kako se osećam, čak i sa godišnjeg odmora i iz rominga.
Posetio me je moj drug iz srednje škole, sad spec.interne med.Prof.dr I.M., dr Rada, naš direktor Mr.sci.dr S.Saravolac ( to me nije iznenadilo, jer sam čula od med.tehničara Vlade, da je i njega posetio u bolnici, pre nekoliko meseci ), Grki, Sloba, dr M.M. sa ekipom specijalne urg. i naravno, moji najbliži, suprug, sin, tata, sestra, drugarica itd...