Dragi čitaoci bloga, posebno zaposleni u Zavodu za HMP Novog Sada, čudi me da nema komentara na objavljene postove. Nema pozitivnih, niti negativnih mišljenja, nema slaganja sa mojim ličnim stavovima, niti nekog suprotnog mišljenja. Ne ostavljate ime, niti se dobije vaša e-mail adresa, sa koje šaljete komentar. Volela bih da čijem i vaše mišljenje. Javite se.
22.7.07
Čudite me ljudi
Subscribe to:
Post Comments (Atom)
3 comments:
Ja nisam iz tvoje branše ali pišem jedan blog koji je namjenjen struci. Javljam se mi se da ti prenesem moje iskustvo.
Kao prvo nikoga nemoj pozivati da ostavlja komentare. Jednostavno u onomm tekstu o autoru napiši da su svi pozvani na diskusiju.
Druga stvar, nestrpljjiva si kao što sam je bio. Ne može sve odmah. Uspjeh dolazi poslije dobrog i napornog rada. Koliko rada uložiš toliko ćeš uspješan blog imati.
Treće, ljudi slabo znaju koristiti net, mnogi, da ne kažem 95%, nikada nije čulo za riječ blog. Ne znaju na koji način da ostave komentar.
Ali mnogi čitaju. U to ćeš se vremenom uvjeriti.
Četvrto, čitao sam onaj Tvoj tekst o intervencijama na EXIT-u. Ja sam očekivao kada sam počeo da čitam da ćeš ispričati neku realnu situaciju sa nekim narkomanom. I ja sam bio svjedok par narkomanskih drama na EXIT-u. A Ti si se zadrćala uglavnom na politiziranju, zašto je posao bio povjeren nekim ekipama iz Inđije, a ne novosađanima. Mnogo je ljepše da pišeš u pozitivnoj energiji. Recimo, kako ste sa Inđijskim ekipama zajedno riješevali probleme, pomagali ljudima.
Ovo je samo moj stav. Naravno, ne mora biti tačan. Imaš dobru ideju, teme ti nekada neće nedostajati. To su veoma dobri uslovi da budeš veoma čitan bloger.
Pozdrav i mnogo sreće
Дијагноза? Премало трачева.
Дневници доконих домаћица су на већој цени од црнаца из хитне помоћи.
Надам се да смо решили недоумицу.
ф
Hvala Zdravku, sa bloga Tehnologija hrane i Filipu na komentarima. Znam da blog mnogi čitaju, ali se komentari ne ostavljaju. Nekoliko poslednjih postova bi trebalo prokomentarisati i zato sam ovo napisala.
O narkomaniji sam napisala post, baš sa tim naslovom, nešto pre Exita.Sa Inđijskim Domom Zdravlja, nismo sarađivali,već smo im bili ispomoć, pa zato nisam mogla o tome ni pisati, a i trudim se da što manje ulazim u politiku, za koju lično mislim da joj nije mesto u organizaciji našeg rada i mešanju u stručnost.Na žalost, stvarnost je drugačija. Kod nas su svi aspekti života ispolitizirani.
Post a Comment