Lažni pozivi i uznemiravanja službe Hitne Medicinske Pomoći

Raditi kao dispečer je bilo izuzetno teško, još teže nego sada, sve dok nismo dobili identifikator poziva.
Nažalost , na broj 94, osim osoba koje su tražile pomoć ili savet od zdravstvenih radnika, postojao je velik broj poziva koji su uznemiravali zdravstvene radnike, a ujedno blokirali telefone službe Urgentne medicine i na taj način onemogućili bolesnim ljudima da se obrate lekaru. Takvih poziva ima i sada, ali ih je manje, osim toga, sad imamo 4 linije i 4 telefona, vidimo da je to broj koji nas uznemirava i na njega se ne javljamo a na ostala tri telefona primamo pozive.
Tih poziva ima više vrsta;
- poziva od strane dece koja zbijaju šale :
primer : dete- Halo
dispečer - Izvolite, Hitna med. Pomoć . Kako mogu da vam pomognem ?
dete- Da li je to mlekara ?
dispečer - Ne, pogrešili ste broj .
dete - Otkud onda krava na telefonu ! Ha! Ha ! Ha ! i slični pozivi .
- poziva od strane mladih nekulturnih i zlonamernih osoba :
primer : pozivalac - Halo, Hitna, ovde se desila nesreća, ( ili čovek pao bez svesti , ne diše )
dispečer - Izvolite, Hitna med. Pomoć . Kako mogu da vam pomognem ? Gde se desila nesreća?
pozivalac - daje odgovor i locira neko opšte poznato mesto ili konkretnu ulicu
dispečer - sa kog broja telefona zovete, ostanite na vezi, kako se zovete? Odmah šaljemo ekipu .
Na to on ili ona prekida vezu. Da li slati ekipu ili je povući ? Da li je poziv lažan ? Da li se stvarno desila nesreća ? To su pitanja, u toj sekundi , koje dispečer rešava u datom trenutku na različite načine, više po osećaju i iskustvu, boji glasa pozivaoca i naglasku. Što naravno moze dovesti do grešaka.
Pozivalac, ponovni poziv - da li ste poslali ekipu na adresu?
Dispečer - kazite br. tel. i ostanite na vezi . Šaljemo ekipu ( odmah šalje ili preusmerava ekipu ), a pozivalac daje br. tel . ( koji nije tačan, ili ne postoji ) i dalje ostaje na vezi dajući lažne podatke i lažno ime, potom opet prekida vezu.
Ekipa dolazi na lice mesta i ne nalazi unesrećene, niti znake da je bilo nesreće. Proverava se dati br. tel. i zaključuje se, da sa njega nije upućen poziv ili da ne postoji. Za to vreme može se desiti da unesrećen ili bolestan čovek u žutoj zoni indeksa čeka da ekipa bude slobodna i pređe u crvenu zonu i slično. Sad imamo identifikator i odmah proverimo broj kod poziva koji su nam sumnjivi. Nažalost , baš zbog ovakvih poziva, ne primamo ni jedan poziv sa javnih govornica, već isključivo sa brojeva koje možemo proveriti ponovnim pozivanjem.
- poziva od strane „ psihički promenjenih osoba „ koje koriste besplatnu 94 liniju za svoje „bolesno“ iživljavanje kao Hot-line liniju i govore opscene reči uz pokušaj podsticanja svog polnog uzbuđenja ili uz uzdisanje i čulno-psihopatsko dahtanje . Te osobe to ne kriju, nego naprotiv , često ponavljaju poziv , ponekad uz „molbu“ „ Nemoj prekinuti liniju, sačekaj da svršim , !!!“ i slično.
Sluzba HMP Novog Sada ranije je imala izuzetno velik broj poziva ove vrste, posebno kad je dispečer žena , naročito noću . Poslednjih meseci pozivi te vrste su retki i manje uporni, ali su i dalje prisutni, a kolege prijavljuju da su se pojavili i novi pozivaoci , homoseksualci, koji traže muški glas.
- poziva od strane nacionalista iz raznih krajeva zemlje , sa naglašenim albanskim akcentom ili pričaju na albanskom, uz izražavanje vulgarnim rečima začinjeni sa obiljem psovki i vređanja . Nekad čak i kažu odakle zovu. I ovih poziva je sada manje ali su i dalje prisutni.

Meni lično se pre nekoliko godina desilo da je psihopata dahtao i blokirao telefone od 23h do 05h. Zvao je svakih 2-10 sekundi. Posle sat vremena, više se nisam odazivala, već sam spuštala slušalicu onog trena čim sam čula duboko disanje. Posle dva sata sam se toliko razljutila , da sam mu rekla , da je manijak i još po koju etiketu, sa upozorenjem da neko od bolesnih ljudi te noći može da umre zbog njega i njegovog iživljavanja. Međutim efekta nije bilo i pozivi su se nastavili istim intenzitetom još 3 sata. Epilog cele situacije je za mene bio strašan. Oko 6h ujutu, baš kad su prestali ti pozivi, zazvonio je telefon i sa druge strane žice se čuo uzemiren glas, starijeg čoveka. Gospodin se predstavio i izjavio da će me tužiti. Rekao mi je, da je on star i bolestan od hroničnoh bronhitisa, a da sam mu ja TRI PUTA SPUSTILA SLUŠALICU u toku noći, kad je zvao i imao gušenje, osim toga najgore od svega je što sam mu rekla neke uvredljive reči , da je manijak ...i time ga uvredila. U tom trenu mi se zavrtela cela soba, shvatila sam da je taj, jedini put,kad sam ljuto odreagovala (na jedan od 5000 dahtanja te noći ) bio, ne psihopata, već bolestan čovek. Narednih pola sata sam mu se izvinjavala i objašnjavala razlog mog postupka i reči, uz napomenu da je sve ružno što sam mu izgovorila snimljeno na registrofonu, da on ima dokaz, ako želi da me tuži, ali i da je to sve upućeno osobi koja me je ponižavala cele noći i zbog koje sam i naglasila da bolesni ljudi ne mogu dobiti vezu. Nažalost tada nismo imali identifikator, a deka koji se gušio nije ni jedan od tri puta, kad je dobio vezu izgovorio bilo koju reč. Gospodin je prihvatio moje izvinjenje. To jutro sam se odmah obratila , tadašnjem načelniku, dr Saravolcu, i iznela mu neprijatnu situaciju koja mi se desila. On je odmah pronašao broj telefona bolesnog Gospodina, ( sa obzirom da se on često obraćao HMP i mi smo dolazili kod njega ) pozvao ga i još jedan put, kao načelnik službe, mu objasnio celu situaciju uz dodatno izvinjenje. Deka me nije tužio. Ovom prilikom se zahvaljujem i dr Saravolcu, time što nas je uvek saslušao i zaštitio, kad nismo bili krivi, ali i opomenuo i kaznio, kad je bilo propusta u radu i odnosima prema pacijentima ili kolegama.
Drugi psihopata koji je bio naročito neprijatan, uznemirio je sve doktorke HMP Novog Sada, jer je na neki način saznao naša imena i tražio nas lično, po imenu , predstavljajući se kao prijatelj ili kum. Priču je obično počinjao normalno, traženjem saveta za bolesno dete,koje ima temperaturu, a posle toga, kad bi smo mu dali savet, on bi dalje razvio svoju bolesnu, pedofilsku fantaziju, na različite načine. Posle desetak dana, od kako smo, zahvaljujući donaciji grada
dobili identifikator, saznali smo broj mobilnog sa kog je zvao, i da pozivi nisu iz Novog Sada, već iz mesta dosta udaljenog od našeg grada. Isti dan smo ga prijavili načelniku dr Stevanoviću, sa molbom da se osim prijave telekomu, odmah pošalje prijava i Policiji, zbog sumnje na pedofiliju. Poziva od strane tog lica, sa tog broja telefona, više nema.
Problem je prisutan i u susednim zemljama
u Rumuniji- članak u listu Dnevnik NEDELJA, 23. JUN 2002. GODINE
/www.dnevnik.co.yu/arhiva/23-06-2002/Strane/svet.htm
Ispitivanja lista “Adevarul” pokazuju da se svi ovi pozivi mogu grupisati u tri kategorije: javljanja čudaka, manijaka i šaljivdžije.
Dispečer vatrogasaca žalio se na neozbiljnost građana i molio štampu za pomoć da urazume one koji zbijaju šale na račun ove službe. Požari nisu stvar za igru, jer dok cisterne pune vode jure za lažnim pozivom, dotle se na drugom kraju grada zaista može dogoditi nesreća. Tragom ovog apela tiražni dnevnik, “Adevarul”, (Istina) sproveo je opširna istraživanja i konstatovao da svaki vatrogasac za 24 sata dežurstva ,,popije” do 3.000 psovki, vređanja i drugih vidova maltretiranja. Specijalnost novijeg datuma su seksi razgovori. Takvi razgovori ometaju rad službe i otežavaju prijavljivanje istinskih požara.
U Hrvatskoj-23.11.2005. tekst u Hrvatskim novinama : Više od 10.000 telefonskih poziva u 36 sati upućeno je na dežurne telefone 94 Hitne medicinske pomoći u Zadru.
članak napisan 24.11.2005. u novinama Glas Slavonije
www.glas-slavonije.hr/trazi2.asp?ID=49364
članak u Jutarnjem hr.napisan 27.03.2006.
www.jutarnji.hr/dogadjaji_dana/clanak/art-2006,3,27,halo_manijaci,18836.jl
kao i drugim službama HMP širom naše zemlje
na primer: U listu Danas objavljen tekst u petak, 25. jun 2004.
Vulgarni pozivi blokirali rad Hitne pomoći
"Dom zdravlja u Rožaju zbog čestih uznemiravanja bio primoran da menja broj telefona 24 časa uznemiravali osoblje Hitne službe, a samim tim onemogućavali građane kojima je stvarno bila potrebna intervencija lekara da dođu do pomoći."

U zemljama Evropske unije, takvih poziva nema. Možda će neko pomisliti da je razlog isključivo u kulturi, odnosno nekulturi Balkanskih zemalja, ali mislim da nije. Razlog je i u načinu kako se kažnjavaju te osobe. Na nekom od sajtova Hitne pomoći zemlje članice EU piše, da se osobe koje lažno prijavljuju poziv hitnoj pomoći prijavljuju Policiji i podnosi se krivična tužba za pokušaj ubistva , uz objašnjenje da su ugrozili život jednog ili više bolesnih ljudi koji su čekali urgentnu ekipu.