Kad komšije zovu

Kad komšije ili slučajni prolaznici pozovu Hitnu pomoć, retko se stanje na terenu i dispečerska anamneza slažu. Obično je situacija blaža i bezazlenija, od one koja je prijavljena. Najčešće su razlozi pozivanja socijalne prirode. O starim, bespomoćnim licima se ne vodi dovoljno brige, a na ulici se viđaju pijane osobe, koje leže na travi i betonu. Pozivi upućeni od tih, trećih lica nemaju u sebi dovoljnu notu zabrinutosti, niti bilo kakvih podataka o dotadašnjem zdravlju te osobe. “ Ja sam vas obavestio, a vaša je dužnost da dođete i da vidite “, je jedan od čestih završetka takve prijave.
Pre neki dan je bilo slično, a drugačije. Ono što je prijavljeno od strane komšija : “ Komšinici nije dobro, loše se oseća, jedva je došla do vrata i tražila pomoć” nije upućivalo na urgentno i po život opasno stanje. Prva slobodna ekipa je ipak poslata, a na terenu su videli mlađu ženu, koja je imala jake bolove u stomaku.Neobjašnjivo, teže opšte stanje. Tek posle upornog insistiranja, lekar je saznao da se radilo o nasilju u porodici i povredama u predelu trbuha. Odnešena je na Urgentnu hirurgiju i odmah prebačena u salu zbog teških telesnih povreda. Sličan slučaj se desio i na ulici. Prijavljeno je od strane građana, da žena leži na betonu, a jedan mladić je i prišao i konstatovao da njoj i nije loše “ Lepo joj je “.
Moj zaključak je bio da je pijana. Osim njega i drugi prolaznici su pozvali za istu osobu , a ona nije odlazila sa date adrese. Poslali smo ekipu. Lekar pri pregledu nije osetio alkohol, ali je video povrede na glavi, siromašne i nesretne žene. Tada je ona dala podatak da su je NN osobe istukle. U kolima je osetila mučninu, povraćala i osim opšte slabosti imala i poremećaj svesti. I ona je odvežena na hirurgiju, sa uputnom Dg potresa mozga .