Ponovo napad na zdravstvene radnike!!!
10.oktobra 2006 godine u popodnevnim časovima prebijena medicinska sestra u Somborskoj bolnici. Pacijentkinja je primljena u bolnicu 02.10. sa dijagnostikovanim ponovljenim infarktom srca ( prvi je bio 2002.godine ), 07.10. je došlo do komplikacija razvio se šlog, i pacijentkinja je pala u komu. 10.10. je sin prvi put došao da obiđe majku. Dozvoljeno mu je da je poseti i pored toga što je vreme za posete prošlo.Tada je nasrnuo na jednu od medicinskih sestara, a kako list Dnevik 12.10.2006 piše : „Nakon nekoliko šamara sestra je pala, a sin pacijentkinje Z. D. je nastavio da je šutira. Kolege su pokušale da je zaštite, ali je on nasrnuo i na njih. Pozvana je policija, koja je ovo lice lišila slobode i odvela van kruga bolnice. Povređena medicinska sestra je u teškom psihičkom stanju, a stepen njenih fizičkih povreda, “puka sreća kako nije mrtva”.
“ Da li ste ikada čuli da je neki lekar prebio kasirku u samoposluzi zato što mu je mala plata? “
“Majka preminula, sin u pritvoru “, sinu pacijentkinje Z. D. je određen pritvor u trajanju do 30 dana, na osnovu krivične prijave somborskog SUP za “napad na službeno lice tokom vršenja službene delatnosti”. Pročitajte tekst na stranici www.dnevnik.co.yu/modules.php?name=News&file=article&sid=15306
A ovo su neke od interesantnih stranica iz naših novina o temi :
Šta zdravstveni radnici misle o inicijativi Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo da se zdravstvenim radnicima da status službenog lica
Takav status, primera radi, imaju policajci, pripadnici vojske, poreske policije i carinici.
List Danas četvrtak, 17. avgust 2006. www.danas.co.yu/20060817/terazije1.html#0
Najčešće u delikatnoj poziciji: Hitna pomoć.
List Politika istog dana piše : “– Свуда у свету лекари и сестре су на радном месту заштићени. “, a ja bih dodala i mnogo, bolje plaćeni. Već sam pomenula kako nas štiti
МИНИСТАР ЗДРАВЉА ТОМИЦА МИЛОСАВЉЕВИЋ
„Бићу отворен и јасан: ја не кажем да сам против ове иницијативе, али не сматрам да ће давање таквог статуса решити тај проблем у нашем здравству. Морамо бити свесни да је наш посао, у суштини, жртвовање и давање, па и медицински радници, с друге стране, треба тако да схвате своју улогу. Као лекар сматрам да је сувише отуђености између лекара и пацијената. “
Kad je ministar zadnji put radio kao lekar i došao u direktan kontakt sa pacijentima? Tačno je da je suviše otuđenosti između lekara i pacijenata ali i između samih zdravstvenih radnika kao i između ministra i nas.
www.politika.co.yu/detaljno_arhiva.php?nid=4090&y=2006&m=8&d=17
“Вербални напади су код нас као „добар дан”, али сада су учестали и физички напади, каже др Бранислава Планчак “. dr Branislava Plančak je Predsednica Sindikata ZZSZS
“Малтретирањима су посебно изложене медицинске сестре, које раде на шалтерима. Као да су оне криве за све промене и незадовољства пацијената. Разумем и бес пацијената, јер су до сада навикли да све буде бесплатно, а и стално слушају уверавања да нема гужви, листа чекања, док је то у пракси мало другачије. Међутим, прописе и правила не доносе лекари и сестре или чистачице, а на радном месту не сме нико да их угрожава и закон од таквих напада мора да их штити – оценила је др Планчак.”
Sindikat zdravstva ima svoju web stranicu
www.zdravko.org.yu
Pismo upućeno 13.10.2006 Ministarstvu zdravlja
ZDRAVSTVENI RADNICI PONOVO NA METI
16.10.06
Da li imamo status službenih lica
Subscribe to:
Post Comments (Atom)
2 comments:
Уз ишчуђавање над догађајем (али и без прераног суђења о истом, пошто шта се догодило у датој ситуацији не знам — у таквим случајевима, постоји много неприкладних ствари за рећи њеном сину, а из предрасуда и аутора текста „10.10. први пут дошао“ — како можете да судите о томе зашто он није дошао раније?), више ме изненађује слаба реакција осталог особља: када до реакције осталих долази тек након неколико шамара, пада па потом и шутирања, забринем се и за њихову солидарност (мада, вероватно је у питању само страх, али то је слабо оправдање). Иначе, мислим да је то већи проблем друштва (не само у Србији) од тога да ли су заштићени медицински радници: нису заштићени људи од напада самим тим што се овакве ствари могу догодити пред великим бројем сведока који неће прстом мрднути!
А додао бих да су и нпр. лекари и медицински радници у Етиопији и Камбоџи много боље плаћени од наших.
Просечни грађанин Србије са платом од 250 евра месечно је у 15% најбогатијих становника планете: http://www.globalrichlist.com/
(хвала „Свакодневици“ за адресу). Истовремено, 50% становника Велике Британије зарађује мање од 2000 фунти годишње (тј. просечне годишње плате у Србији).
У реду је жалити се ради изградње бољег положаја у преговорима, медијске кампање итд. али извртати истину (односно, *лагати*) сматрам прилично непотребним.
Хвала Данилу на коментару.Тачно је да не знамо,зашто је син тек тада дошао у посету,а то сам нагласила,због искуства са терена,често су најнепријатније особе,најагресивније, родбина или комшије,који су се најманје бринули о болеснику.Они који су водили бригу,немају грижу савести и ту дозу љутње.Проблем друштва и та ситуација кад се не мрда прстом је такође присутна и страшна,како за мене тако за све нас.Наше друштво раније није било такво.Овај текст је о нападу који се дешава на радном месту,на службена лица,а не на улици.
Волела бих да ми Данило разјасни последњи пасус,о извртању истине,јер не знам ко је ту лагао и о чему.Текстови и наводи су преузети из разних новина и са сајта синдиката здравствених радника.
Post a Comment