Sećanje na detinjstvo

Boravak sa đacima prvacima, komentari na Zmajčekovom postu i razne predizborne aktivnosti su me podsetile na moj doživljaj iz I razreda osnovne škole. (Žao mi je, što je velikom broju naših političara potrebna osoba, moja učiteljica, koja bi ih dovela u red). Imala sam "vlast", bila sam sekretar razreda 15 minuta (vreme velikog odmora). Kao klinka se nisam posebno isticala. Nikad nisam imala harizmu lidera, vođe. Birali klinci rukovodstvo razreda, predsednik, sekretar, blagajnik. Mene nisu predložili, ali me je predložila učiteljica, za sekretara. Imala je obrazloženje (dobar đak, blizina stanovanja, odgovornost) i šta će đaci. Učiteljica je učiteljica, složili su se. Čas je završen, a novoimenovani sekretar razreda, JA, izađoh iz učionice. Osećaj vlasti mi je ispunio celo telo, a nos mi para nebo. U hodniku škole i dan-danas postoje veliki stubovi, oko kojih smo se vijali i klizali po podu. Učiteljice su nas opominjale i branile jurcanje. Na ovom odmoru, umesto da nastavim sa igrom, počela sam da pravim red. Prvo sam opomenula društvo, ali pošto me nisu poslušali, primenula sam čistu fiziku (podelila nekoliko šamara) sa napomenom da se oni obraćaju SEKRETARU tj. VLASTI. Sledeći čas je započeo:"Učiteljice ...", a kad sam potvrdila navode tužbi: "Nisu hteli da me poslušaju. Morala sam da primenim druge metode ubeđivanja." učiteljica me je izgrdila i ukinula mandat sekretara.