Stres kod zaposlenih u HMP

Ponekad zaposleni radnici srednjeg obrazovanja uz rad završavaju fakultete. Jedan od njih je i naš medicinski tehničar, koji ima nadimak „Dok“. Dok je 06.12.2007 godine diplomirao na Filozofskom fakultetu, odsek psihologija, a diplomski rad je obuhvatio istraživanje na temu: Faktori rizika za pojavu reakcije na stres kod zaposlenih u Hitnoj medicinskoj pomoći
Uz njegovu dozvolu, ukratko Vam prenosim rezultate njegovog rada, meni se čine veoma interesantni.
Istraživanje je sprovedeno kod 117 (od ukupno oko 200) zaposlenih radnika Zavoda za HMP u Novom Sadu. Motiv za ovakvo istraživanje izvire iz zapažanja da su uslovi rada u HMP teški i stresogeni. Imaju li zaposleni u HMP specifične – uspešne ili manje uspešne strategije suočavanja sa stresom? Kakve posledice stresogeni uslovi rada ostavljaju na zaposlene u HMP – njihovu ličnost? Šta sami zaposleni, a i menadžment, HMP mogu preduzeti da bi se osećali i radili bolje? Posmatrajući rezultate može se konstatovati da su zaposleni u HMP 5 do 10 godina skloni distresnim i anksioznim reakcijama i simptomima, dok se ta povezanost nije ispoljila u ostale dve kategorije zaposlenih.
Moguće objašnjenje ovog fenomena moglo bi se ogledati u sledećeim zapažanjima.
Prva kategorija, koja obuhvata zaposlene u HMP do 4 godine – period u kom stres još ne bi trebao da ostvaruje značajniji uticaj.
Druga kategorija obuhvata zaposlene koji su u HMP 5 do 10 godina – period je u kom su zaposleni u potpunosti adaptirani i upoznati sa svim aspektima i uslovima rada i profesionalnog okruženja, a u kom bi se ujedno i najviše mogle očekivati posledice izloženosti stresu. Ovu kategoriju čine većinom mladi ljudi koji se nalaze u najproduktivnijem životnom dobu – željni dostignuća, samopotvrđivanja, isticanja, ispunjenja različitih ličnih i profesionalnih aspiracija – a koje dati situacioni kontekst ne podržava u potpunosti. Društvo i svi njegovi segmenti u procesu tranzicije reflektuju se na ljude kao njegove glavne subjekte i objekte. Nezadovoljstvo materijalnim, ličnim, profesionalnim, porodičnim i/ili socijalnim okruženjem neminovno se reflektuje na ličnost pojedinca kao nosioca različitih uloga. Osim navedenog, velika je verovatnoća da i određeni elementi specifičnog radnog okruženja – pre svega težak i stresan sadržaj rada, utiču na ličnost ove kategorije zaposlenih u HMP. Pod ovim se na prvom mestu podrazumevaju česte situacije u kojima imaju priliku da gledaju „smrti u oči”, da se svim svojim moćima i znanjem izbore za nečiji život i spreče naprasnu smrt. Visoke aspiracije, pitanja koja akteri sebi neminovno postavljaju nakon uspešnih, a pogotovo manje uspešnih intervencija, uz često susretanje sa neprijatnim, preterano zahtevnim i agresivnim okruženjem pacijenata – predstavlja u datom okviru veoma plodno tlo za pojavu različitih distresnih i anksioznih reakcija i simptoma.
Treća kategorija u kojoj su zaposleni preko 10 godina radnog staža – predstavlja grupu u kojoj bi stres mogao stvarati značajnije smetnje u psihološkom i fiziološkom funkcionisanju pojedinaca, a moguće je i da su vremenom razvijene adekvatne strategije za suočavanje sa stresom, unapređene neke lične i socijalne veštine, kao i realni životni uslovi, tako da je njegov uticaj umanjen ili poništen.
U svakodnevnom radu HMP zaposleni se često sreću sa mnogim neprijatnim situacijama, ljudima i događajima. Ovakva iskustva ostavljaju „gorak ukus u ustima“, a njihovo svakodnevno ponavljanje verovatno i neke trajne posledice po ličnost učesnika. Samo što ljudima negativni stavovi i osećanja ne donose olakšanje, nisu konstruktivne strategije suočavanja sa neprijatnim iskustvima, te neumitno ostavljaju traga u njima i generišu razne stresne reakcije.
Što se tiče Zadovoljstva poslom zaposlenih u HMP, dobijeni rezultati govore da se ono kreće u okviru srednjih vrednosti, ali gledajući ukupnu proporciju odgovora, čini se da ipak malo više naginje pozitivnom polu.
Istraživanje prikazano u ovom radu, kao i njegov širi referentni okvir, predstavlja pokušaj ukazivanja na važnost dobrog ličnog i profesionalnog funcionisanja zaposlenih u HMP. Sve to na kraju rezultira zadovoljnim korisnicima usluga HMP – zadovoljnim pacijentima u ovom slučaju, a za dalekosežnu posledicu ima – izgradnju, formirnje i održavanje pozitivnog imidža HMP.