Posle praznika

Dok se ostali radnici odmaraju za vreme praznika, dežurne službe moraju organizovati redovne smene. Tako i mi koji radimo u Hitnoj pomoći, retko koji praznik provedemo slobodni (osim ako ne uzmemo godišnji odmor za to vreme). Praznični rad je uvek naporniji za nas. Ima više posla. Lekari OP ne rade, pa se pacijenti obaraćaju nama i za najbanalnije bolesti, koje ne spadaju u urgentna stanja, ali njima predstavljaju problem, što nije čudno (ko od nas voli da je bolestan, pa još za vreme praznika?). Drugi razlog je više nepažnje, više pića i ića, saobraćajnih nesreća i tuča, više tuge ostavljenih i napuštenih. Kao i velikom broju mojih kolega i meni je ovaj praznik protekao radno.
Prvog, drugog januara, petog-vanredna smena, šestog-Badnji dan, sedmog-za Božić.
Prvog januara, posle dočeka na oglasnoj tabli Zavoda za HMP, nas je dočekala čestitka direktora Zavoda za HMP, gde nas direktor obaveštava o rezultatima rada u toku 2007 godine i kako su utrošena sredstva koja nam je Grad Novi Sad, kao osnivač Zavoda, obezbedio prošle godine. Nove uniforme i jakne ste već videli na nama, a prvi put od kako radim, dobili smo i zaštitnu obuću-zimske cipele. Čestitka direktora mi se veoma dopala, jer pokazuje poštovanje i uvažavanje rukovodioca prema nama. Imala sam jednu primedbu, koju sam i prenela direktoru. Broj intervencija, 36.000, koji je iskazan i broj pređenih kilometara,1.200.000 km se odnosi samo na rad urgentnih ekipa. Nedostaje broj intervencija koje obave naši transporteri, bar 55.000, broj pregleda koji se uradi u dežurnoj noćnoj ambulanti, oko 19.000, a ako dodamo još i davanje raznih medicinskih saveta, kad nam se za pomoć obraćaju naši pa čak i građani iz drugih gradova i opština širom Srbije ( dešavalo se da se nama obaraćaju, a žive u Beogradu, Nišu, ili su naši sugrađani a razboleli su se na odmoru, daleko od kuće ), dolazimo do 140.000 saveta i intervencija, (a možda i više) za godinu dana.