Briga roditelja i Prvomajski uranak

Jučerašnji praznik rada sam provela radno, do 19h. Javljala sam se na pozive i davala savete pacijentima. Ekipe Zavoda za HMP Novog Sada su u toku tih 12 sati imale 70 intervencija. Neradnim danima, vikendom, je obično broj intervencija u toku dana oko 60, a ovih 10 više su bili uglavnom u vezi prazničnih aktivnosti(pripreme roštilja uz aperitiv pre jela a posle toga umorni izletnici su počeli da se vraćaju kući, pa je bilo nekoliko lakših saobraćajnih nesreća).
Moj sin od 16 godina je prvi put, prvomajski uranak proveo sa svojim drugovima. Krenuli su rano zorom, oko 6h ujutru, da bi zauzeli dobro mesto i pripremili roštilj. U toku celog dana nije bilo ni jednog poziva za intervenciju sa izletišta u okolini Novog Sada, gde se on provodio, tako da se nisam brinula. Međutim, kad sam trebala krenuti kući, pozvao me je suprug i obavestio me da sin još nije došao, nije se javio, niti je dostupan broj njegovog mobilnog telefona. Svaki roditelj razume šta smo tada nas dvoje preživljavali i brigu koju osećamo za našu decu. Tada sam pokušala da ublažim našu zabrinutost, na isti način kao bilo koji drugi roditelj, koji poziva našu službu ili policiju i interesuje se ,da li je bilo nekih slučajeva ili nesreća. Pošto sam znala da našoj službi nije bilo poziva sa te lokacije, ostalo mi je samo da pozovem policiju, i saznam da li su možda oni imali neku intervenciju.
To sam i uradila. Bilo mi je pomalo neprijatno, ali je policajac kom sam se obratila bio pun razumevanja za moj problem i utešio me. Nije bilo ni njihovih intervencija na tom mestu, osim toga i sam je isto preživljavao taj dan, jer je i njegova ćerka od 15 godina, takođe taj dan provela sa svojim drugaricama. Došla sam kući, a posle sat vremena, umoran, sretan i zadovoljan, što se lepo proveo, stigao je i naš sin. Baterija na mobilnom se ispraznila, od silnog slušanja muzike i slikanja, njegovog provoda.
MALO DETE, MALA BRIGA; A VELIKO DETE, VELIKA BRIGA.
Ne umanjujem brigu ostalih roditelja, ali napominjem da je briga nas, zaposlenih u Hitnoj pomoći i Policiji, za nijansu veća, jer smo svakodnevo upućeni u dešavanja i razne nesreće koje nas i naše najbliže mogu zadesiti.