Kritično vreme

Pisali smo o lancu preživljavanja,o vremenu koje je potrebno da se dođe do unesrećenog,
o mističnom razmišljanju, o sudbini.
Zašto je ovaj blog HMP nazvan " Sudbina "?
Zato što je ponekad ekipa veoma blizu osobe kojoj je potrebna, život se spase i svi su sretni.
Nas preplavi ogromno zadovoljsvo i ponos, kući odlazimo puna srca, sretni, zbog spašenog jednog ili više života.
Sa druge strane , nekad se sve "uroti" protiv naših težnji i želje da što bolje i efikasnije obavimo naš
iznad svega, human posao.
HMP Novog Sada, za razliku od nekih drugih, bogatijih gradova u zemlji i svetu, ima još jedan, dodatni problem,
a to je "kritično vreme našeg rada".
U tekstu, upoznavanja naše službe,smo pomenuli da imamo 4 ekipe u gradu i 4 ekipe u okolnim mestima, i dva
dipečera, koji se javljaju na pozive 94-lekara i tehničara.
Kritično vreme rada je između 5h45min i 6h45min, ujutru i uveče.Tada se ekipe smenjuju,od 6 do 7 časova AM i PM.
U tih sat vremena, dispečeri treba što bolje da organizuju posao, tj odlože i posavetuju što više pacijenata. a prime samo one obeleženo crveno- I reda hitnosti. To uopšte nije lako, jer je tad najveći broj poziva. Ujutro, se osim urgentnih, primaju i pozivi za transport, javljaju se razne radio stanice, da pitaju, koliko je bilo izlaza,a uveče zovu ljudi,koji su čekali ceo dan ili više dana,
sa određenim tegobama,bez javljanja lekaru, pa sada
" više ne smeju da čekaju noć "
jer se stanje ne popravlja.Često ne razumem, kako će se stanje popraviti, bez ikakve terapije. To su često i hronični bolesnici, koji uzimaju terapiju, ali im lekari OP nisu bili u kućnoj poseti, ili ih oni nisu ni zvali. Oni često čekaju da njihov lekar prestane da radi, i onda se obraćaju službi urgentne medicine sa problemima koji nemaju veze sa bilo kakvim urgentnim stanjem. Naravno da se i u to vreme jave i poneki veoma ozbiljni, urgentni slučajevi te ako se ekipa ne sačuva tj pošalje kod nekog, od ovih što praktično zloupotrebljavaju urgentnu medicinu, tad nečiji život može da strada. Moram vam napomenuti da se to može desiti u bilo koje doba dana ili noći, kad pored nekoliko ozbiljnih , urgentnih izlaza, zovu i insistiraju da se dođe i oni kojima HMP nije neophodna. O njima ćemo napisati poseban tekst.
Problem nedostatka u tih sat vremena, nije u ljudima, već u vozilima i opremi. Vozilo se mora vratiti sa terena, po novu ekipu, napuniti gorivom na pumpi, gde nema prednost u odnosu na ostale vozače, koji čekaju gorivo. Nova ekipa mora popuniti tašne sa lekovima, proveriti opremu ( defibrilatore, aspiratore, EKG aparate, i ostalo što se nalazi u kolima urgentne medicine).
Vozači treba da pregledaju gume, ulje, vodu i dodatnu opremu, u unutrašnjosti vozila, zajedno sa tehničarem i lekarom.
Svih osam vozila koja rade su " na točkovima " 24h dnevno. Postoji nekoliko rezervnih vozila, bez opreme, 2-3 novija i veći broj starih koje sad koriste transportne ekipe. Oni se uzimaju, a oprema se premešta ( što zahteva dodatno vreme ) u svim slučajevima kad je osnovno vozilo onesposobljeno za rad, duže vreme, usled kvara, oštećenja-zbog saobraćajne nesreće ili uzrokovane na drugi način, redovnog tehničkog pregleda itd.
U toku dana ili noći, ekipe imaju obavezu da vozilo održavaju uredno, tj svaki dan se ide na redovno pranje, i vanredno posle svake intervencije, koja je izazvala jako prljanje unutrašnjosti vozila ( bolesni ljudi ponekad povraćaju, izmokre se, ili se nosila zaprljaju od krvave ili blatnjave odeće povređene osobe ).
U toku dana se može desiti da pukne guma, popraviti manje kvarove i razne druge situacije koje poznaje svaki vozač.
Postoje situacije kad je broj ekipa manji zbog toga što je jedna otišla na dalji put, van grada ili je na nekom dežurstvu za koje nije bilo moguće obezbediti vanrednu ekipu. Tada je takođe problem u organizovanju posla, pošto hitna medicinska pomoć u poslednjih godinu dana ima veoma povećan broj poziva a i izlazaka na teren.