Kolegijalnost

Većina lekara i medicinskih sestara, koji rade u Kliničkom centru i Institutu u Sremskoj Kamenici, su kolegijalni, u smislu da ako dođemo mi radnici iz HMP, ili dovedemo nekog od naše bliže rodbine, na neki od pregleda u Specijalističku ambulantu, ili u bolnicu, na neki od hitnih prijema, prime nas bez dužeg čekanja, zakazivanja i naplaćivanja usluga, ili sa nekim popustom, ako ti pregledi spadaju u domen usluga koje se naplaćuju. Takođe su i lekari i tehničari HMP, kolegijalni prema svim kolegama, pa na poziv i molbu da ekipa dođe kod nekog od njihovih rođaka ili prijatelja, šaljemo ekipu u stan, na teren, što je pre moguće, uzimajući u obzir i stepen urgentnost date situacije, zbog trenutne zauzetosti naše službe. Tad pravimo izuzetak pa primimo i poziv za izlazak i pored toga što taj pacijent ni po jednom kriterijumu ne spada u domen urgentnog izlaska i vitalne ugoženosti.
Ali kako se kaže „ U svakom žitu ima i kukolja „, tako sam i ja prošla nekoliko puta, kad mi je trebala pomoć, za svoju rodbinu, mamu, blisku rođaku, tatu, supruga i sina.
Na veoma korektne i kolegijalne odnose sam naišla od strane, nekoliko lekara sa Instituta za Radiologiju, Hirurgiju, Neurologiju, Psihijatriju, Instituta u Sremskoj Kamenici, a opet, desilo mi se takođe da mi je jedan od lekara, pre mnogu godina tražio novac „ čitaj = mito „ za neki od pregleda koji su bili potrebni rođaci koju sam dovela do hirurgije i radiologije, ista rođaka nije primljena u bolnicu na operaciju, „ jer nema mesta na odeljenju „ a ja nisam ni pomislila da je trebalo tada nešto i platiti. Rođaka je primljena i operisana, kad sam otišla sa njom u civilu i nisam se predstavila, a slučajno su nas pomešali sa drugom pacijentkinjom, za koju je bilo spremljeno mesto u bolnici, jer je imala bolje veze ili više novca.
Ista rođaka je posle godinu dana doživela akutni IVC, Šlog , a kolege iz HMP su nas prevezle do prijemne ambulante Instituta za Neurologiju, gde se slučajno našao, jedan od profesora sa Neurologije, te ne pregledajući pacijentkinju, a ne znajući da sam lekar iz HMP- opet sam bila u civilu, prokometarisao „ Ovo je dovela Hitna, šta opet oni hoće, oni nemaju pojma“, verovatno mu je sestra signalizirala da ja radim u Hitnoj, te je otišao sa rečima „ ma šta se ja mešam, nisam ni dežuran „.
Mamu sam vodila nekoliko puta na Urgentnu hirurgiju, zbog jakih bolova u stomaku uzrokovanih kamenčićima u žučnoj kesi, ali smo svaki put vraćeni kući, sve dok nisam naišla na prijatelja, hirurga, koji ju je primio i sredio da se operiše, bez plaćanja. Takođe sam vodila mamu na kontrolu u specijalističku polikliniku, kod ortopeda, posle preloma ključne kosti, iako sam se predstavila i bila u uniformi, ostavljena sam da čekam na pregled, od strane medicinskih sestara koje su tada radile, oko 4 sata, čak su neki drugi pacijenti ušli pre nas, preko reda - oni su imali veze. Na Pedijatriju sam vodila sina, jer je tražen neki pregled, zbog sumnje na endokrinološku ili kardiološku bolest, jer je pre nekoliko godina, kod deteta, na sistematskom pregledu otkriven visok pritisak . Doktorka i sestra na dečijoj kardilogiji su nas primili preko reda i uradili neophodne analize i pregled, srećom sve je bilo u redu, a na šalteru za zakazivanje kod endokrinologa smo ispraćeni rečima, „ Javite se početkom sledećeg meseca da bi smo vam zakazali termin, za pregled „ . Nikad nismo otišli, na taj pregled, već sam sličnu službu i savetovalište, našla i u Domu Zdravlja i tamo odvela dete.
Nijednom nisam naišla na bilo kakvu nekorektnost ili nekolegijalnost, bilo kog lekara ili medicinske sestre iz Doma Zdravlja, sa Instituta za Interne bolesti, Klimike za Infektivne bolesti a nadam se da će tako i ostati i pored toga što se Služba HMP, odvaja iz Doma Zdravlja i postaje samostalna. Možda će i one kolege koje su bile nekolegijalne promeniti stav, a možda su samo tada i bili tako negativno raspoloženi prema meni ili razočarani u nekog iz službe HMP, jer ni svi mi nismo baš uvek idealni, i u našoj službi se desi da neki radnici ne izađu u susret kolegama ili se ponašaju bahato, neprijateljski ili nekorektno prema nekom iz Kliničkog centra ili Instituta u Sremskoj Kamenici. Odnosno, pokušavam da opravdam sve date situacije, osim lekara koji mi je tražio mito, jer je to po novom zakonu i krivično delo.
Do sada su Privatne ordinacije, laboratorije i dijagnostika, i pored toga što imaju zvanične cenovnike, i samo to im je izvor prihoda, izlazile u susret kolegama, te naplaćivale samo utrošen materijal, a svoj rad i vreme išlo je „ pro bono „. Pošto lično imam nekih zdravstvenih problema, i treba da obavim neke preglede, a neću ni da pokušavam da to uradim u bolnici, već ću pozajmiti novac i platiti nekoj privatnoj ordinaciji, javiću vam, posle pregleda, krajem septembra, da li je i dalje tako, ili se zbog opšte besparice i siromaštva i taj odnos promenio.