Mitologija

u Leksikonu stranih reči i izraza Vujaklija- nalazimo da je to grčka reč i označava naziv za mnogobožačke religije, učenje o bogovima i herojima, naročito Staroga veka: grčko-rimska, germanska, slovenska mitologija. Možemo u šali koristiti isti izraz za još jednu pojavu prisutnu u svim društvima i državama- širom sveta. Sa upoznavanjem, istraživanjem i praktičnom primenom te nauke upoznaju se svi, još od malih nogu, preko osnovne, srednje škole a i kasnije je prisutna, na svim Fakultetima pa i dalje u nastavku školovanja i rada.
Što je društvo siromašnije i primitivnije to se ona više raširi i razgrana u sve pore, kao rak-rana.
U ovom „ šaljivom „ značenju je ona pogrdana nauka i izučava primanje, otimanje, iznuđivanje mita , a usko je povezana sa Korupcijom i Kriminalom.
Korupcija (lat. corruptio) = pokvarenost, kvarnost,
izopačenost, razvrat, potkupljivanje, podmićivanje, potkupljenje,
podmićenje; kvarenje, ukvarivanje, truljenje, raspadanje;
krivotvorenje (spisa, mere, tega i sl.).
Kriminal (lat. criminalis ) = krivični, kazneni, zločinački, zlikovački
O korupciji u društvu ,a posebno u zdravstvu je napisan velik broj tekstova
vršena su istraživanja, osnovat je Antikorupcijski savet .
Istraživanje MBI ("Marten bord internešenela" (MBI) 22.jula 2004. pokazuje da su u zdravstvu najzastupljeniji mito i korupcija (22,6 odsto ispitanika se izjasnilo za tu opciju) a zdravstvo je izuzetno osetljiva oblast, jer kako se u narodu kaže
“ zdrav čovek ima hiljadu želja, a bolestan samo jednu i to da ozdravi “
onda je sasvim jasno da pacijenti pokušavaju na sve načine da dođu do lekara, pa makar i davanjem mita. Običan gradjanin korupciju ne posmatra kao negativnu pojavu koju treba iskoreniti, ona je za njega postala lakši, a nekad i jedini način da dodje do željenog cilja te je prisutan visok nivo spremnosti građana da učestvuju u korupciji. Tako se iz jednog relativno zdravog stanja prelazi u bolesno stanje odnosa između pacijenta i lekara, gubi se poverenje i to rezultira krajnje nepovoljnom situacijom u zdravstvu. Neka od istraživanja su pokazala da je 95 odsto lekara časno, ali da zbog malog procenta onih koji su korumpirani ljudi gube poverenje u profesiju. Trenutno su u zdravstvu mala primanja, neefikasan je sistem zdravstvene zaštite, prošli smo razne nestašice lekova, medicinske opreme, dijagnostičkih aparata ,pa su u zdravstvu svi počeli da primaju mito - od portira, higijeničara, sestara, lekara do direktora bolnica. Ipak, korupcija nije od juče, to traje godinama. Korupcije u zdravstvu ima u svim zemljama, a što je ona siromašnija korupcije je više. Zdravstveni radnici su poneli velik teret, socijalni mir se čuvao i čuva se i dalje preko zdravstva. Takođe, treba znati i da je raširenost fame o korupciji uvek veća nego stvarna korupcija. U svakom slučaju, najveća korupcija je tamo gde su javne nabavke, u slučaju zdravstva - lekova i opreme, a ne toliko na individualnom nivou . (Cinično rečeno, krilatica "Quo dicet Jovi, non dicet bovi"
se postepeno jednostavno obrnula: "ako mogu oni, što ne bismo mogli i mi"). Konsekvenca je bila dalekosežna: prećutni konsenzus (oko kršenja svih mogućih moralnih i profesionalnih
normi) postao je prećutna norma: "patološko" je postalo "normalno", svakodnevno, i obrnuto. I svi zadovoljni, "dobro shvaćeni" uzajamni "privatni" interesi na delu. Uz "mali deficit" - javnog interesa, odnosno zajedničkog dobra. Sklonost direktora zdravstvenih ustanova da mnoge poslove obavljaju na nelegalan način, prenela se i na ostale zaposlene. Tako je došlo do uspostavljanja mreže onih koji su skloni reketiranju pacijenata. Po spirali koja je uspostavljena razmišljanjem "ako može direktor mogu i ja, ako može načelnik mogu i ja, ako može kolega mogu i ja, ako može sestra mogu i ja", nivo korupcije se produbio i uspostavljeni su precizni tarifni sistemi koji omogućavaju da se svi koji su korumpirani drže međusobno u nekonkurentskom odnosu i povezanosti koja rezultira svojevrsnom zaverom ćutanja kada se priča o mitu pokrene.
Novi zakoni, naročito zakon o komorama zdravstvenih radnika, biće od velike koristi kada je reč o rešavanju problema korupcije. Komora će imati stručno telo koje će obavljati stalni monitoring nad radom lekara. Uvodi se i izdavanje licenci, a njih će dobiti lekari koji ispunjavaju određene uslove, a ako prekrše pravila profesije ili etičke norme, predviđene su kazne kao što su oduzimanje licence i suspenzija sa posla. Generalno, svi lekari su ogorčeni što se pod kapu korumpiranosti stavlja profesija, jer, bez obzira što ima onih koji putem plavih koverti naplaćuju svoje usluge, najveći deo zdravstvenih radnika pošteno radi svoj posao. Lekari su pogođeni ovakvim izjavama pošto to shvataju kao atak na dostojanstvo profesije. Naročito su pogođeni oni koji skromno žive od svojih zarada, a koji se ovakvim generalnim napadima stavljaju na stub srama. U izjavi ministra zdravlja dr Tomice Milosavljevića koju je jednom prilikom dao, kaže se da korupcije u zdravstvu ima više nego što lekari žele da priznaju, a manje nego što se priča među građanima. U kriznom sistemu koji traje više od deset godina ima različitih načina veće ili manje korupcije, koje su kao voda, "koju ne možete zaustaviti".” Građani moraju da shvate da ako hoćemo da se borimo protiv korupcije, moraju da budu samosvesni i da se trude da ostvare svoja prava “ – kaže dr Milosavljević. Korupciju još nije niko iskorenio, važno je za narod i državu da se ona svede na podnošljivi nivo. Do tog nivoa može da se dođe samo ako se svaki pojedinac, bio on obični građanin ili visoki funkcioner, potrudi da pošteno odradi svoj posao i da nepravilnosti prijavi nadležnim službama.
12.09.2006. u listu Blic www.blic.co.yu/ pojavio se članak :
Mito boljka lekara
Svakoga dana Zdravstvenoj inspekciji Ministarstva zdravlja požali se bar šest nezadovoljnih pacijenata. Od početka godine ukupno se žalilo 1.780 ljudi i to najčešće zbog nedovoljnog ili pogrešnog lečenja, dugog čekanja na zakazani pregled, pogrešno naplaćene zdravstvene usluge, ali i zbog lošeg ponašanje lekara. Jedan deo prijava, nažalost, još ukazuju na mito, odnosno uzimanje novca od pacijenata. Te prijave su najčešće vezane za ginekologiju, ortopediju i hirurgiju. tekst je napisala Sonja Todorović
22.09.2006. takođe u listu Blic se mogao pročitati drugi članak, koji su pisali S. Todorović - I. Mišković : I za kupus bi se prodali
ali taj članak ne odgovara istini, no novinari se nisu potrudili da saznaju pravu informaciju već su u velikoj želji da se još više baca ljaga na lekare Hitne medicinske pomoći objavili neproverene podatke. U tekstu objašnajavaju kako im Boban Veljković iz Novog Sada priča o tome kako lekari Hitne pomoći ucenjuju pacijente onda kada im je pomoć najpotrebnija. Njegov otac bio je nepokretan, polomio je kuk i imao je pravo da ga Hitna preveze iz bolnice do kuće. Otac mu je ležao je u KBC Bežanijska kosa i 2. aprila 2005. oko 18 sati je došao po njega. Medicinska sestra pozvala je Hitnu pomoć, ali rekli su da su zauzeti i da po nas mogu da dođu tek za osam sati. Šokiran time, pitao je da li može da ih časti.Iste sekunde rekli su da stižu za 20 minuta. Lekar iz Hitne pomoći rekao je da je cena 1.500 dinara i to sve preko službenog telefona. Kada su ih dovezli kući, nastavlja Boban, lekar iz Hitne pomoći, pored ugovorenih 1.500 dinara, tražio je još neki novac za čast. I dobio je dodatnih 500 dinara. Iznude lekara iz Hitne pomoći tu se ne završavaju. Pošto je Bobanov otac morao da ide na kontrole, ekipe Hitne pomoći su bile u obavezi da ga ponovo prevoze od kuće do bolnice. - I tako ih ja ponovo pozovem. Dođe druga ekipa i odveze nas do bolnice. Međutim, tada mi kažu da ćemo za povratak morati da se strpimo od šest do osam sati, jer imaju posla. Kada sam im rekao da sam prošlu ekipu častio sa 1.000 dinara, to su oberučke prihvatili. Shvatio sam da oni nemaju određeni cenovnik, već bi prihvatili i kupus kada bi im to ponudili - ljutito kaže Boban.
Objašnjenje podvučenih navoda. Kao prvo nije precizirano gde je njegov otac vožen kući , da li u Beograd ili u Novi Sad, ali je rečeno da je Boban iz Novog Sada, pa možemo pomisliti da je oca vozila Hitna pomoć iz Novog Sada, a da je on ležao u Bolnici u Beogradu.
Ako je pacijent osiguranik Novog Sada, on ima pravo da ga Hitna preveze iz bolnice do kuće, kao i da ga vozi na zakazane kontrole. Hitna pomoć Novog Sada to i radi. Da bi se obezbedila transportna kola, koja će ići van grada treba imati overen uput i nalog za kola, od strane lekarske komisije i prijaviti taj transport jedan dan ranije. Znači u 18h nikako se ne mogu poslati kola za otpust iz Beograda do Novog Sada, osim ako rodbina ne traži vanstandardnu uslugu i to plati , punu cenu- po važećem cenovniku, a za to dobije priznanicu. Od Novog Sada do Beograda teško se može stići za 20 minuta. Transporte pacijenata koji nisu vitalno ugroženi pa se prebacuju u drugu bolnicu zbog nastavka lečenja, ne dogovara niti na bilo koji način u prevozu dalje učestvuje ni jedan lekar HMP Novog Sada. Znači da Boban ni jedan put, ni pri dogovorima ni pri prevozu, niti kasnije u narednim transportima, zbog kontrola, nije razgovarao, niti je video lekara HMP. Transportne ekipe čine isključivo vozači sa ili bez tehničara. Naravno da osuđujem tehničara i vozača Hitne ukoliko su uzeli novac, a nisu dali priznanicu- mito, a za onih 500 dinara koje je Boban dao za " čast ", mogu reći da se nadam da mene nikad niko neće tako častiti. Lično, kad častim frizerku ili majstora koji mi popravi neki uređaj, ne smatram da sam mu dala mito, niti to posle prebacujem. I da zaključimo
EX AUDITIS REFERRE FERME MENTITIR EST. Iznositi ono što si čuo znači lagati.