Primer loše komunikacije

U vreme mog detinjstva nismo imali računare i ostale tehničke drugare, već smo slobodno vreme provodili u raznim igrama. Jedna od omiljenih igara je bila Gluvi telefoni. Pogrešna komunikacija nam je tada bila smešna, ali može biti i tužna. U ovu priču ne unosim emocije (naknadno me iznervira).
Ja:Kakve tegobe imate?
Pacijentkinja:Ja se zovem...
Ja:Gde stanujete?
Pacijentkinja:Danas sam bila kod dežurnog lekara i dobila injekciju.
Ja:Šta ste dobili od lekova? Koje lekove redovno uzimate?
Ona:`Oćete doćiiiii? Ovde! Po mene! Da me vodite u bolnicu! Čekaću vas!
Ja:Da li Vi mene uopšte čujete? Odgovorite mi na pitanje! (tihim glasom je pitam, gde stanuje i kako se zove)
Ona: Zovem se i stanujem...(odgovori na pitanje)
Ja: Sa kog broja telefona se javljate?
Ona je spustila slušalicu. Ekipa je poslata na datu adresu, jer je ovaj razgovor bio sve-samo ne uzimanje anamneze radi trijaže. Pacijentkinju nisu našli na datoj adresi. Pozvali smo broj telefona (koji smo pročitali na našem identifikatoru). Javio se suprug ove pacijentkinje, a kad smo ga pitali zašto nas niko nije sačekao na datoj adresi, pijanim glasom nam je odgovorio sočnom psovkom.