Veče posle

Posle neugodnog dočeka Urgentne ekipe u stanu, od strane supruga i ćerke, koji su zvali zbog temperature, kod supruge/majke, medicinski tehničar me je nazvao i u afektu, rekao „Ili takav izlaz primi odmah, ili ga nemoj primiti uopšte. A, ne da nas ljudi napadaju i vređaju u stanu!!“ ???MOLIM??? Posle toga mi se izvinuo, i objasnio da nije baš tako mislio, ali sam ja odlučila da ću sutra veče primiti baš svaki poziv; svaku temperaturu, bol u leđima, bolnu menstruaciju, stomačne tegobe, neurotične tegobe zbog svađe, pritisak koji je povišen jer lekove neće da pije, razna bolna stanja a tablete nisu kupili itd itd ....bez pokušaja davanja saveta i upućivanja bilo gde. Jer i to nije prvi put da se ekipe sa terena bune što su dati saveti pre nego je izlaz primljen. Ljudi, ponekad, budu nezadovoljni, kad oni dođu.To sam i uradila. Više od tri sata , su sve ekipe bile non stop na terenu. I gle čuda !! Ni to nije bilo dobro, i pored moje odluke, da baš sve primim; ali sam u toj gužvi morala imati bar osnovnu orjentaciju o urgentnosti stanja, tj ne slati redom po vremenu prijema, već po hitnosti (da mi ne čeka saobraćajna nesreća, a da pošaljem ekipu kod pacijenta, koji ima tri dana lumbago), javila se supruga jednog bolesnog čoveka, upisala sam adresu, ali želela sam samo osnovne podatke o čemu se radi i kakve tegobe suprug ima, osim što je dijabetičar. Nevoljno mi je rekla da ga boli grlo i da je prehlađen, a onda počela da viče“ Vi ste bezobrazni i neljubazni. Sram Vas bilo! Zašto vi mene ispitujete?Ako nećete da dođete, recite mi odmah! To nema smisla. Mi smo iz stare lekarske porodice. Valjda ja znam zašto zovem Hitnu. Ne zovem vas zato što Vas volim!!“ Držala sam slušalicu telefona u ruci i nisam verovala da se sve ovo dešava. Više je ličilo na skrivenu kameru. Izvinula sam se gospođi, što sam je pitala, kakve tegobe suprug ima, ali sam joj napomenula da je velik broj poziva primljen i da će morati sačekati slobodnu ekipu. Tada je ona u istom stilu nastavila „Šta? Ja sam vas zvala. Ima da stignete za 10 minuta.“ Ponovo sam se izvinula i napomenula joj da je to nemoguće, jer pre njih je primljeno 10-tak pacijenata sa sličnim tegobama. Mada, ova taktika primanja svakog poziva, me je spasla neugodnosti, kako sa ovom gospođom, tako i sa još jednom zabrinutom suprugom. Poziv ove supruge je „krenuo žestoko na prvu loptu“, brzo, ljuto i agresivnim tonom je započela priču „Moj suprug je nedelju dana prehlađen. Danas sam vas zvala 5 puta. Sve sam uradila, kako mi je „onaj“ rekao. Mom suprugu nije dobro.“ Mislim da je sve ovo izgovorila u jednom dahu. Moje reči su je umirile „Gde stanijete? Kako se zove Vaš suprug?“ Jedino je meni ostala gorka pilula u grlu, jer „onaj“ je moj kolega Doktor, koji je radio pre podne, a ja sam ne Lekar već „ona“. Ekipa koja je upućena na tu intervenciju je prokomentarisala „Veome interesantno“, kad su čuli o kakvim tegobama se radi. Izlaz su obavili za 10 tak minuta.
Ali nema veze. Sve će to, o, mila moja,
Prekriti ruzmarin, snjegovi i šaš . A moglo je bolje. Uzalud, uzalud, sve je protiv nas.