Nije bio moj dan

U dispečerskom centru sam pronašla popunjeno nekoliko anketa o zadovoljstvu zaposlenih. Svi su okružili, da su pod velikim stresom i da bi posao menjali ali van zdravstvene zaštite. Taj radni dan sam započela vedro, došla sam naspavana, odmorna u dnevnu smenu ( što je izuzetak jer nam je skoro svima, poremećen normalan ritam dnevno noćnog spavanja ). Na TV „ Dugi“ je prikazivana konkurencija zdravstvenim radnicima, jer je Tarot majstor- Zvonko, lečio putem raznih saveta i energije preko malog ekrana TV prijemnika. Etika mi zabranjuje da vam prenesem njegove savete, ali ljudi ga zovu, a on priča (lupeta) i skupo naplaćuje svaki telefonski impuls. Smejala sam se, a da nije smešno, bilo bi tužno. Sve je teklo uobičajeno, sa manje ili više nerazumnih poziva hitnoj pomoći zbog tegoba koje treba da leče lekari opšte medicine. Rodbina i/ili pacijenti su upućivani da se jave u najbližu ambulantu, posle razgovora i uzete anamneze. Jedan stariji čovek je nekoliko puta (4 do 6 puta) pozivao HMP na teren zbog supruge, koja od jutros ima temperaturu, pečenje pri mokrenju. Nepokretna je, ima polomljenu karlicu.Od prvog do poslednjeg njegovog poziva, a to je od ujutru do 16-17 h je razgovor tekao na isti način. Stanje pacijentkinje se nije menjalo. Uz tbl. antipiretika temeratura bi spala,ali je posle ponovo rasla i taj rast je praćen neprijatnim osećajem jeze i groznice. Suprug je saslušan, upućen na lekara OM, koji će mu prepisati neophodne antibiotike, ali ni on ni komšinica, ni njihova ćerka (koja stanuje u blizini) nisu poslušali taj savet, jer je to podrazumevalo njihovo angažovanje i čekanje u ordinaciji, a osim toga lekari OP su ranije teže izlazili na teren, pa ljudi neće ni da ih pozivaju. Nije bilo svađe, ljutnje, nedoličnog obraćanja. Da bi oko 18h30min. pozvala ljuta, neprijatna, svađalački raspoložena ćerka bolesnice, koja još nije otišla do bolesne mame, ali je bila upoznata sa činjenicom da nas je njen tata zvao, a mi nismo primili poziv i uputili lekara. „Kakav je to način? Zbog čega Vi postojite?Njoj nije dobro! Tako ste i meni rekli da bolovi zbog kamena u žuči nisu za hitnu pomoć!? Zato Vam pacijenti i umiru!“ Zamolila sam je da poseti bolesnu majku, (pošto je ona zvala od kuće, a navodila pogoršanje stanja, tj temperaturu preko 40oC uz povraćanje) pa ako je tako, naravno da ćemo poslati lekara. Upisana je adresa, broj telefona, a jedna ekipa je već bila par ulica dalje, kod pacijenta, koji boluje od maligne bolesti, ima bolove (a iz humanih razloga iako ni to nije hitno stanje, pošaljemo lekara). Što bi rekli, ekipa će brzo doći kod njene mame. Nažalost, pravu pomoć, tj antibiotike, nemamo, tako da osim pregleda, davanja novog antipiretika i eventualno transporta u bolnicu, mada do tada nije bilo prave indikacije, ne možemo pružiti. Gospođa ima i neke političke veze, koje je odmah angažovala, tako da sam za par minuta(baš pre nego što sam ekipi izdiktirala adresu) dobila poziv od politički značajne ličnosti, ali nije bilo argumenata za ljutnju, jer su oni ubrzo stigli kod nesretne žene. Bolesnica je preživela tešku saobraćajnu nesreću ( koja koincidencija ) zahvaljujući, toj istoj ekipi pre nekoliko meseci. Nažalost, prelom još nije u potpunosti saniran, tako da ona miruje. Ekipa ulazi u stan, ali ih dočekuju neprijateljski raspoložen suprug, a još više ćerka. Medicinski tehničar se okreće, ne želi da sluša psovke i ružne reči i izlazi, a mlada doktorka, prepoznaje ženu, kojoj je spasla život, pacijentkinja prepoznaje nju, i time se stišaju strasti. Bolesnica je bila pri svesti ( nije imala 40oC tem.), nije povraćala, ali je imala upalu mokraćnih puteva, koja je zahtevala lečenje antibioticima.