Tri dana žalosti

Šta reći posle tragedije koja je zadesila naš grad? Kako reagaovati? Suze, tuga, zabrinutost, strah... Sve se to objedinilo u srcima mladih, starih, roditelja, prijatelja, rodbine... svih novosađana, a možemo reći čak i cele Srbije. Mi smo bili tamo. Nemi i užasnuti. Jedno kraće vreme je cela smena, svih osam urgencija, dva transporta a i direktor Zavoda za HMP, stajala oko kafea "Lounge". Nadali smo se da će još neko iskočiti, da će vatrogasci izvući neku devojku ili mladića. Kolega je zvao mlađeg brata, tek da mu čuje glas. Ja nisam zvala sina (prošlo je 02h), ali sam mu sutra rekla: "Kad uđeš u kafić, prvo pogledaj, kako ćeš iz njega izaći, ili sedi blizu izlaza." Tada mi je ispričao da su njegova dva druga u toku večeri bili u tom kafeu. "Lounge"= soba za odmor, leškarenje. Opušteno. Više o požaru i slike kafea, pogledajte na sajtu RTV.