Moja autocenzura

Nisam bolesna. Nisam nigde otišla. Zašto nisam pisala?
Mada pisci, (Borislav Pekić) i mnogobrojni novinari, (Tomas A. Dajn) imaju lepo objašnjene pojma AUTOCENZURA - ZVEKET LANACA kao i Podaništvo i autocenzura , postavlja se pitanje: Da li su MEDIJI NA UDARU DEMOKRATSKE POLITIKE?
Rukovostvo mi nije zabranilo pisanje, niti me je bilo ko opomenuo. Pokušala sam da približim moj posao, čitaocima ovog bloga. Da razbijem neke zablude i da svi mi koji radimo u Hitnim službama, dobijemo malo više poštovanja od strane pacijenta, kolega iz drugih službi i medija. Nekako mi se činilo nepravedim, da kad se neko hvali; to uglavnom, budu profesori i doktori u bolnicama, a kad se kudi i tuži; to bude osoblje, primarne zdravstvene zaštite. Često se setim reči medicinske sestre koja je nekad radila kod nas. Stajale smo ispred Doma Zdravlja, pored kombija hitne. Ona je široko zamahnula rukom prema zgradi: "Vidiš ovaj krov. Velik je. Štiti sve one koji ovde rade. Bolnica ima još veći krov." Onda se okrenula, prema našem kombiju i rekla: "Ovo je naše radno mesto. Naš krov je mali."
Umesto zdravo, reći ću Vam: Do čitanja i Odlazi cirkus....
Jedno vreme neću pisati nove postove. Da li ću zatvoriti blog ili otvoriti neki novi, drugačiji, lični?
U svakom slučaju, imaću više vremena da čitam neke meni drage blogove, forume, internet stranice, pisce....i gledam filmove, reportaže...

Još jedan dokaz opasnosti

Po rečima velikog broja građana, pa čak i našeg ministra, ne treba nam dati status službenog lica “da ne bi eksplodirala lekarska bahatost”. Mada se o tome dosta pisalo i već dugo postoji inicijativa (zahvaljujući pokrajinskom sekretarijatu za Zdravstvo) još uvek nemamo taj status.
25.06. sam radila kao dispečer. Telefon 94 je zazvonio, a sa druge strane slušalice se čuo poziv: "Molim Vas da dođete na Novo naselje, ulica Bul.Kneza Miloša. Moj prijatelj je doživeo “nervni napad”. Nikom ne dozvoljava da mu priđe. Viče. Neće da razgovara. Mi smo na ulici." Zamolila sam:"Pokušajte da ga smirite, a ukoliko je prijatelj agresivan pozovite policiju, pa ćemo i mi doći." Ponovo je zvao, nije mi objasnio da li se radi o čoveku koji je bolestan, ili je ljutnja reakcija na neki događaj, ili je pod uticajem određenih psihoaktivnih supstanci (alkohol, droga) . Opet sam ga zamolila da zove i policiju. Posle više od sat vremena, pozvali su nas dežurni iz policijske stanice. Povređen je pripadnik MUP-a. Odmah smo uputili ekipu, koja je pregledala povređenog policajca, a napadača uputila na odeljenje neuropsihijatrije.
Pitam ja Vas: “Šta bi se desilo našoj ekipi, doktoru i tehničaru, da sam ih poslala na tu adresu, pre dolaska MUP-a”? Ako je on imao takav “nervni napad” da nasrne na policajca, šta bi tek nama uradio?”

Ažurni kad treba

Rad naše službe je u poslednje vreme veoma unapređen. Brzina dolaska ekipa se upisuje u protokole. Ukoliko je po proceni dispečera izlaz prvog reda hitnosti(Ažurni kad treba), retko je vreme dolaska duže od 7-8 minuta.
Tako je bilo i sinoć. Dispečeri su primili poziv u 20:24 minuta da se desila teška saobraćajna nesreća na putu Zrenjanin - Novi Sad u blizini Kaća. Odmah je upućena ekipa, koja je stigla na lice mesta u 20:30h. Zatekli su povređenog motoristu,u travi pored puta, bez svesti. Spontano je disao. Uzeli su dasku za povredu kičme, ferno nosila, šanc kragnu-fiksirali vratni deo kičme, i uz pomoć ljudi okolo, njih trojica su ga preneli u auto urgentne ekipe. Vidljive otvorene rane su previli. Otvorili su vensku liniju (braunila) i počeli nadoknadu izgubljene krvi, davanjem fiziološke tečnosti. Za 10 minuta su stigli u Klinički centar. Kacigu i jaknu mu nisu skidali, da ne bi izazvali dodatne povrede. U bolnici su ga zajedno sa dežurnim tehničarima i lekarima preneli do rengena i tek tada su skinuli našu šanc kragnu i oslobodili naša nosila. Tada su i saznali identitet povređenog proslavljenog srpskog vaterpoliste. U današnjim novinama ALO! na poslednjoj stranici je njegova slika u istoj jakni u kojoj je doživeo saobraćajnu nesreću. Osim njega, lakše povrede je zadobio i vozač Juga. Njemu je upućena druga ekipa Zavoda za HMP, tako da je i on ubrzo zbrinut i dovežen u bolnicu.

Pogažena obećanja

"Politika je kurva" reče moj sin od 17 godina. Nova skupština. Nova vlast. Novi rukovodioci.
"Jedan od prvih poteza nove gradske vlasti bilo je i imenovanje novog rukovodećeg kadra u većini novosadskih javnih i javnih komunalnih preduzeća, što je unelo sumnju u javnosti da će nova gradska vlast ispuniti svoje predizborno obećanje i da će se direktori od sada birati preko konkursa, a ne po stranačkoj pripadnosti."
A, objašnjenje za taj postupak je dato u Blicu. Jedino što neće svi kadrovi biti smenjeni.
"Nova vlast – novi šifonjeri".
Zašto su smenuli direktora Zavoda za HMP? Zašto, kad je primer rukovodioca, koji je kvalitetno obavljao svoj posao? Pa neka su sve ostale odluke prethodne vlasti bile loše, ova nije. Pa neka su svi ostali kadrovi i direktori bili loši, ovaj direktor je omiljen, poštovan, stručan, cenjen, pošten, human, tvrdoglav u odluci da popravi uslove rada za svoje radnike... Ujedno time pomaže svim novosađanima, jer je jedna od vitalnih službi grada dobro organizovana. Sve dok je Politika iznad stručnosti moći ćemo i dalje da pevamo
Putuj, Evropo,
Putuj, planeto,
Super smo se družili...
Nama je lepo,
Taman kako smo zaslužili...
ili Politika je ista, samo druga su imena.
Trebalo bi konačno da "Vlast počne da sluša narod". Poslušajte reči tragično preminulog premijera i zamenite reč: Srbija sa reči: Zavod za HMP. Ono što je dr Đinđić radio za Srbiju je dr Saravolac radio za Zavod za HMP. Znamo :"Kako nam je bilo pre godinu i po dana? i Znamo da smo "Krenuli na putu poboljšanja." Znam i da se ne slažu svi zaposleni sa mnom, ali recimo da 2/3 radnika ima ovakvo mišljenje.

Kad dođe muka, nema bruka

Prostorije dispečerskog centra Hitne pomoći su izdvojene službene prostorije. Nezaposlenima je ulaz zabranjen! Nalaze se u prizemlju zgrade Zavoda za HMP, koja je u lepom dvorištu. Od ulice je odvaja uređen travnjak i metalna ograda. Kapija se vikendom i noću zaključava. Preko puta je poznat novosadski restoran, a pored, prodavnica polovnih automobila.
Bila je subota, oko 19h. Kapija nije bila zaključana (to je vreme smene ekipa). Telefoni zvone. Već 2-3 sata odlažem vršenje male nužde (bešika mi puca), mada znam koliko je to nezdravo. Razgovaramo nas dvoje, ja i medicinski tehničar sa pacijentima, rodbinom, prijateljima, policijom ili slučajnim prolaznicima. Upisujemo adrese, savetujemo pacijente, šaljemo ekipe. Koleginica treba svaki čas da dođe i da me zameni. Primećujem da je neko ušao u naše prostorije, ali vrata su mi iza leđa pa nisam videla ko je to došao.
Medicinski tehničar, kolega dispečer, me obaveštava da je jedan čovek ušao i zauzeo naš toalet. "Hitno mu je""Nužda je to", a tamo na kapiji piše Hitna pomoć.
Molim??!!?? Prošao je kapiju, dvorište, ušao u službene prostorije i u toalet koji mi koristimo. Počela sam da galamim!! ŠTA??!! KO? Kako ga nije sramota?! To je isto kao da je došao u službene prostorije banke, pošte, prodavnice, Suda, Policije-na 92 itd.. i utrčao u njihov WC. Pa restoran mu je bliže.
Telefoni su i dalje zvonili. Javljala sam se. Razgovarala. Upisala neke adrese. A, on je izašao. Delovao je kulturno i pristojno: "Izvinite...Izvinite" i otišao je. Žao mi je što ga nisam pitala gde radi, pa da mu uzvratim uslugu koju smo mu mi tada pružili.

Razna pesničenja

Danas je B92 ponovo objavio upozorenje Sindikata da su zaposleni u zdravstvu izloženi svakodnevnim napadima pacijenata. Pre samo 5 dana je Novopečeni otac pretukao ginekologa koji je porodio njegovu suprugu. Ranije su sreća i veselje zbog zdrave majke i bebe bili najvažniji, a sada se lekar, koji je pomogao dolasku na svet, koji je učestvovao u tom najlepšem, fascinantnom činu rođenja-tuče. Pa, zašto i ne bi. "Da nešto vredi ne bi ostao ovde u Srbiji već bi otišao u inostranstvo. Tamo su dobri lekari.Kod nas izgleda da nista drugo osim motke ne pomaze.Lekar je DUŽAN da svakom pacijentu, svi su pred njim jednaki, objasni šta je radio!!!Bolnica bi odmah trebala da suspenduje lekara koji se tukao sa pacijentom, taman i u samoodbrani...itd..itd..." Sa druge strane imaju pacijenti donekle i pravo :"Pet godina traje sudjenje za devojku koju su sa ginekologije Klinickog centra u Beogradu poslali u ludnicu jer joj NISU VEROVALI da je boli puknuto slepo crevo, da je posle 5 godina lekarska komora osudila ginekologe i hirurge danas nebi citali ovakve sramne tekstove." a zahvaljujem se gospođi Ani, koja je poslala ovaj komentar; "...Stvarno je vise sramota da se u ovoj zemlji pravi atmosfera u kojoj se doktori predstavljaju na najruzniji moguci nacin.I kod njih postoje pojedinci koji ne znaju da rade svoj posao ali dr Denic nije jedan od njih. Ljudi u ovoj zemlji misle da leciti znaju bolje i od najboljih strucnjaka. Dok neko ne zastiti doktore i ne povrati njihov kredibilitet pojedinci ce i dalje sebi davati za pravo da slobodno usetaju u doktorske ordinacije i nasiljem ih "nauce" poslu. sreca u nesreci ove price su bile pesnice. sta kad na red dodje oruzje!?"
Možda ova vest sa komentarima koji su uz nju, objašnjava prave razloge nezadovoljstva i nesigurnosti. Možda ovaj napasnik nije bio bahat (Očigledno je čovek tukao lekara u afektu), već se lekar ponašao neprimerno i time što nije komunicirao onako kako je to u datom trenutku od njega zahtevano. Zalužio je batine. A, možda i nije bilo tako. Tužna je činjenica da je izuzetno nizak prag zdravstvene kulture među stanovništvom, čak i među zdravstvenim radnicima. Stariji ljudi su se odlikovali zdravim razumom i smislili mnoge mudrosti, pa i onu "Zdravlje je najveće bogatstvo."

Večera

Moja porodica je sloj društva u izumiranju.Nismo bogati, a nismo ni siromašni. Retko idemo u restorane, pogotovo na večeru. Početkom meseca imali smo dragog gosta. Jedne tople večeri smo se doterali i prošetali do restorana “Plava Frajla“. Slušali smo zvuke omiljenih vojvođanskih pesama i valcera. Na stranicama jelovnika, pronašla sam pesme, koje je napisao poznat, priznat i omiljen lekar specijalista. Lečio je mene, mog supruga i sina. Eto, tek sada sam saznala i da je pesnik.

Primer loše komunikacije

U vreme mog detinjstva nismo imali računare i ostale tehničke drugare, već smo slobodno vreme provodili u raznim igrama. Jedna od omiljenih igara je bila Gluvi telefoni. Pogrešna komunikacija nam je tada bila smešna, ali može biti i tužna. U ovu priču ne unosim emocije (naknadno me iznervira).
Ja:Kakve tegobe imate?
Pacijentkinja:Ja se zovem...
Ja:Gde stanujete?
Pacijentkinja:Danas sam bila kod dežurnog lekara i dobila injekciju.
Ja:Šta ste dobili od lekova? Koje lekove redovno uzimate?
Ona:`Oćete doćiiiii? Ovde! Po mene! Da me vodite u bolnicu! Čekaću vas!
Ja:Da li Vi mene uopšte čujete? Odgovorite mi na pitanje! (tihim glasom je pitam, gde stanuje i kako se zove)
Ona: Zovem se i stanujem...(odgovori na pitanje)
Ja: Sa kog broja telefona se javljate?
Ona je spustila slušalicu. Ekipa je poslata na datu adresu, jer je ovaj razgovor bio sve-samo ne uzimanje anamneze radi trijaže. Pacijentkinju nisu našli na datoj adresi. Pozvali smo broj telefona (koji smo pročitali na našem identifikatoru). Javio se suprug ove pacijentkinje, a kad smo ga pitali zašto nas niko nije sačekao na datoj adresi, pijanim glasom nam je odgovorio sočnom psovkom.

Pljusak

Pljušti. „Rešilo nebo da potopi svet“ Brisači na kolima rade, ali nema vidljivosti.Ulice potopljene, a saobraćaj u kolapsu. “Poliva kiša al` to joj je zanat“ a nama je posao da spašavamo vitalno ugrožene pacijente, bez obzira na vremenske uslove.
Poziv za ekipu dolazi sa obale Dunava. Jednom čoveku nije dobro. Guši se, a ne može da izađe iz čamca. Ekipa je krenula. Mokri su od glave do pete. I dalje pljušti. Iznose ga iz brodice do našeg automobila. Sirena urgencije je pokušala da nadjača kapi koje dobuju po krovu. „Prolazi vreme al` to mu je manir“ a oni jure da pobede smrt. Kad su predali pacijenta dežurnom lekaru u bolnici, otišli su da se presvuku, jer su im i gaće bile mokre.
"Novi Sad plivao" piše Dnevnik
Snažan pljusak sručio se juče na Novi Sad a veliku količinu vode kanalizacija nije mogla da prihvati. Ulice su posle 18 časova za samo nekoliko minuta bile potopljene pa su na više mesta u gradu automobili bespomoćno plutali.
Neopisiva gužva trajala je nekoliko sati, naročito u nižim delovima grada, gde se formiraju takozvane kade. Pod vodom su se našle i desetine stanova u suterenu.
Foto: S. Nikolić
p.s. Na ovoj intervenciji je pokisla ali spasla život simpatičnom gospodinu, noćna urgencija III, u kojoj radi doktorka na specijalizaciji (prijateljica koleginice iz Grčke), medicinski tehničar je moj imenjak, a vozač je sin jednog našeg lekara.

Nova Vlada

Danas je konstituisan novi saziv Skupšitne Srbije. Potvrđivanjem mandata poslanici Skupštine Srbije stekli su određena prava u koja spadaju poslanički imunitet, kao i pravo na zaradu i naknadu troškova. Teško im je da se odluče. Kuda? S`kim? Kako?
Kakva će to vlada biti?

Odlično raspoloženje

Ovaj mesec opet sam dispečer. A, baš mi je bilo lepo na punktu (bar sam mogla slobodno da prdim, pred mojom ekipom). Doduše, sada je toplo, u automobilima-još tolije, pa mi mirovanje u jednoj prostoriji i nije tako loše. Radni dan u subotu je protekao neverovatno dobro. Posla je bilo mnogo, ali je saradnja sa pacijentima bila izvanredna. Dispečeri su se pre nekoliko meseci preselili u nove prostorije. Doslednost našeg direktora u obezbeđivanju što boljih uslova za rad, se taj dan (po ko zna koji put) pokazala na delu. Došao je i najavio dolazak majstora, koji će nam i ovde ugraditi klimu uređaj. Jedino što sam rekla je bilo: "Jes! To! Klima!" Posle nas je ponovo obišao, da proveri da li je sve dobro namešteno. Upoznala sam veselog i simipatičnog prijatelja Tamburixa. Momak, služi vojni rok u civilnoj službi, kao pratilac bolesnika u Zavodu za HMP. Oko podne je došao kolega, doneo sokove, prasetine, meze i kolače (odjedared astal šaren). Celo lice mu je sijalo od sreće:"Dobio sam ćerku. Zvaće se Katarina." Pljuštali su poljupci i čestitanje. Čak mi ni neurotična žena (ćerka jednog pacijenta), koja je zvala da se žali na razgovor sa dispečerom iz prethodne smene, nije pokvarila raspoloženje. Nije bila u pravu. To vam govorim ne zato što neobjektivno branim kolegu, već zato što je to istina.
Uveče sam došla kući. Dočekao me je šlag na današnjoj torti. Žule mi je poslao slike; on, njegova supruga i mali Nikola. Nekoliko tih predivnih fotografija sam preko USB Flash-a prebacila na komjuter u dispečerskom centru sledeće veče. Sada i ostale kolege mogu da vide našeg dragog tehničara i njegovu novu porodicu.

Otečen kapak

Četiri dana sam imala otečen pa i crvenkasto ljubičast kapak desnog oka. Prva dva dana se nisam obratila specijalisti (mislila sam da me je nešto ujelo), ali pošto se promena nije povlačila, otišla sam kod oftalmologa, a posle toga i dermatovenerologa. Nije me svrbelo, niti me je jako bolelo. Vrlo blag, osećaj peckanja i mravinjanja se pojavio u nekoliko navrata.
Promena je bila potpuno nespecifična . Apsolutno mi nije jasno o čemu je reč. Koleginica, specijalista oftelmologije, iz bolnice, mi je nezvanično rekla: "Nemoj se brinuti. Nije ništa ozbiljno. Oko ti nije zahvaćeno. Ako mažeš sa nekom kremom proći će ti za dva -tri dana, a ako ne mažeš, isto će ti proći." Bila je u pravu. Prošlo je. Otok se povukao i sve je normalno. Da li je to bio neki veoma blag oblik infekcije virusom Herpes zoster ili nešto drugo? Ne znam.
Interesantni su bile insinuacije društva sa posla. Uz iskrenu zabrinutost, morali su makar u vidu šale pomenuti mogućnost fizičke povrede.

Sanjala sam

Noćas sam sanjala ružan san. Probudila sam se sa gorkim ukusom u ustima.
~ Sedela sam na banketu. Jelo se i pilo. Pričali smo o predavanju, na kom sam bila sa dve koleginice. (na tom predavanju sam stvarno bila, ali nisam Vam pisala o njemu. Bilo je suvoparno. Većina predavača je čitala temu o kojoj smo trebali razgovarati na okruglom stolu. Pošto sam se ja pripremila, nadala sam se diskusiji. Za diskusiju nije bilo vremena, a mi smo bili iscrpljeni i uspavani.) Atmosfera na slavlju mi je bila neugodna, pa sam krenula prema izlazu. U prolazu sam primetila, neke od bivših radnika Zavoda za HMP, kako se smeju i nazdravljaju smeni sadašnjeg rukovodstva. Shvatila sam da su oni organizovali ovu žurku od naših para. Proslavljali su uticaj politike na određivanje rukovodećeg kadra. Nije im bilo važno naše mišljenje, naš stav, zadovoljstvo ili nezadovoljstvo. Ne, mi radnici se nismo ništa pitali. Izašla sam i probudila se.~
Nadam se da će sve to ostati ružan san. Nadam se da će naš sadašnji direktor, koji je zadobio poštovanje, poverenje i imao veru u sve nas, ostati. Slobodan Milosavljević, predsednik Privredne komore Srbije veruje da se dobar direktor rađa, ali se i stvara i neguje. Nadam se da će se političari baviti politikom, sudije-pravom, profesori-naukom i pedagogijom, a lekari-zdravstvom. Sposobni,odgovorni i pošteni ljudi treba da budu na rukovodećim mestima.

Nikola

Nikola je muško ime, koje potiče iz grčkog "Nikolaos", "nikao" u značenju "pobeđivati" + "laos" u značenju "narod". Rasprostranjeno je kod svih evropskih naroda od najstarijeg vremena do danas zahvaljujući istaknutom korifeju i arhijereju iz maloazijske pokrajine Likije čije je ime ušlo u hrišćanski kalendar. Ime je od najranije prošlosti nosilo nekoliko papa, ruskih careva, kraljeva, prinčeva, vojskovođa i veliki broj drugih velmoža. U 11. veku kult Svetog Nikole je bio podstaknut na Balkanu prenosom njegovih moštiju u Bari. U našem narodu kult Svetog Nikole raširen je od starine, što potvrđuje i činjenica da je Sveti Nikola najčešća porodična slava. Od ovog imena izvedena su imena Kola, Kole, Kolja, Nikica, Niko, Nikoleta, Nikolija, Nikolina i Nine.
Žule mi je juče poslao SMS poruku "Jutros u 05:50 rodio se Nikola". Žule je otišao, upoznao devojku, zaljubio se, oženio i dobio sina. Čestitam.

Ćerka Katica

Kad sam se zaposlila u Hitnoj Pomoći, bilo nas je 7 žena , a ostali zaposleni, (oko 100 ljudi) su bili muški. Tada je bilo 4 smene i 5 urgentnih ekipa u jednoj smeni, transportni deo, dispečeri i dežurni u noćnoj ambulanti. Najčešće se dešavalo da je u smeni 1 (JEDNA) osoba sa XX hromozomima , a ostali su nosioci XY. Da bih se bolje uklopila u to društvo, nesvesno sam počela da se ponašam: sedim, razmišljam, razgovaram, kao muškarac. To mi nije teško palo, jer sam u detinjstvu rasla i družila se sa dečacima.
Kako sam se izborila za svoju "muškost".
Dva toaleta su bila razdvojena tankom pregradom. U jedan, ode moj kolega, a u drugi ja. Oboje smo vršili malu nuždu.Kad, iz susednog WC-a počinje priča: "Šta se to čuje? Da li je to pukla cev ili pljušti? Ala ŽUBORI! Ko je to tamo? (Znao je da sam ja!!) Pomislio sam da su to Nijagarini Vodopadi! Pazi da se ne udaviš. Da li si sigurna da će odvodna cev moći da primi tu količinu tečnosti?..." kad smo izašli, nastavio je da komentariše zvučnost mog ispuštanja mokraće. Još dok smo bili u toaletu sam razmišljala:"Kako reagovati? Ako se posramim, gotova sam. Razbiće me od zajebancije. Znači treba odreagovati ladno." Zato sam prokomentarisala: "To nije ništa. Treba da čuješ kako je kad ja prdnem." (tada sam još bila, koliko-toliko stidljiva). Svi smo se smejali.
Raditi u Hitnoj je i fizički i psihički naporno, ali dinamično. To odgovara mlađem svetu. Došlo je leto, 1995 god. Dva momka (vozač i med.tehničar) i ja. Idemo na teren, a na ulicama Novog Sada, mnogobrojne lepote. Gledamo, levo-desno. Povremeno se kratko pritisne sirena na volanu, a devojka se okrene i nasmeši. Prolazio je dan za danom. Gledamo mi lepe novosađanke(a i jesu lepe), ali meni to prešlo u naviku. Završila se smena i idem kući. Sada sam ja vozač, mog Yugića, i sama sam u kolima. Izlazim sa parkinga a tamo zgodna, lepa cura. Naravno, ja pritisnem sirenu !!?? I tada shvatim!

Nedovoljno važna vest

"Danas su se maturanti iz Novog Sada i okoline, njih više od 1.400, okupili u podne na Trgu slobode gde su, u okviru manifestacije ''Ples sa Evropom - maturantska parada'', odigrali maturski ples zajedno sa svojim vršnjacima iz evropskih gradova. Oni su, uz zvuke opere ''Slepi miš'', igrali kadril tj. četverac, koji simbolizuje četiri strane sveta. U isto vreme plesalo se i u drugim gradovima u Srbiji." javio je Radio 021 u 14:42h. U najvećem broju novosadskih vesti, ova manifestacija nije ni pomenuta. Nijedna novosadska TV stanica nije prenela sliku niti imala direktno uključenje sa Trga. Naši omladinci nisu interesantni kad organizuju predivnu svečanost, kad plešu, kad se druže...Sve dok nam budu važniji dogovori socijalista i demokrata, neosnovane kritike onih koji nam se ne dopadaju, sve dok se izmišljaju intervjui , dotle neće forumi, internet adrese, pa čak ni vodiči kroz grad preneti lepotu, smeh, ljubav u NAŠEM Novom Sadu, već ćemo gledati slike iz Beograda. RTS je na Drugom programu direktno prenosila današnji ples.
"Znam da će jos biti mladosti,
Ali ne više ovakve" napisao je Arsen Dedić

Akutne intoksikacije

Prisustvovala sam predavanju Doc.dr V.Vasovića „
Akutne intoksikacije medikamentima i drugim supstancama - dijagnostika i lečenje u praksi urgentne medicine“.
Trajalo je nešto duže od sat vremena, a za moj ukus je bilo previše ex-katedra. Za to smo krivi i mi slušaoci, jer nismo pripremili pitanja pre predavanja, pa da imamo diskusiju, (kao sa Prof.dr N.Vučkovićem), a ne predavanje.
Klinička toksikologija je veoma široka i obimna tema, o kojoj ima napisano mnogo knjiga a i
stranica na internetu. Pored toga još 2000 godine je primećeno da ulazimo u vek agresivne hemije pa je Svetska zdravstvena organizacija ukazala da je smrtnost od akutnih trovanja na drugom mestu, a znamo da samo doza razdvaja lek od otrova.
Ono što nam je donelo ovo predavanje je podsećanje na neka karakteristična trovanja
- trovanje pecurkama
- trovanja kiselinama
- trovanje lekovima
- acutno trovanje alkoholom itd
Zbog ogromnog broja potencijalnih otrova i nemogućnosti da jedna osoba zapamti sve podatke potrebne za adekvantnu dijagnostiku i terapiju oformljen je

Nacionalni centar za kontrolu trovanja
Institut za toksikologiju i farmakologiju
Toksikološko informaciono odeljenje
Daje informacije strucnim službama
24-sata/365 dana

Direktna linija 011 3608440

INFORMACIONI CENTAR ZA DOBIJANJE OBAVEŠTENJA O LEKOVIMA I TROVANJIMA

Posredstvom ovog centara pruža se telefonska informacija o lekovima, neželjenim dejstvima i toksičnosti različitih supstanci i daju saveti o lekovima, neželjenim dejstvima i dijagnostikama i lečenju trovanja pre svega lekarima, ali i ostalim zainteresovanim licima.

Nazovite samo za informacije o lekovima, neželjenim dejstvima i trovanjima i nakon uspostavljanja veze, recite sledeće:
svoje ime i prezime, zanimanje,
odakle zovete (mesto, ulica, broj, ili ime područja, poljoprivrednog dobra, gradilišta, ambulante, bolnice itd.),
ime leka ili otrova - imajte pri ruci pakovanje zbog toga da bi dali dodatne podatke,
starost, pol pacijenta, a u slučaju trovanja što tačnije vreme kada je otrovani bio izložen otrovu,
gde je trovanje nastupilo i gde je otrovani nađen,
koji su znaci trovanja,
šta je od prve pomoći ukazano i da li je lečen i kako.

Састанак лекара

Састанак лекара Завода за Хитну медицинску помоћ Новог Сада, се увек (у току последње године) одржава уз интересантна предавања и стручне едукације. Најчешће у просторијама нашег Едукативног центра, у Вршачкој улици, али повремено и у просторијама ДЛВ.

Psssst!

Počela je predizborna tišina. Konačan broj birača koji će moći da glasaju na vanrednim parlamentarnim izborima 11. maja je 6.749.688, utvrdila je noćas Republička izborna komisija. U Novom Sadu, pravo glasa ima 294.162 Novosađanina - saopštila je Gradska izborna komisija (GIK). Tokom izborne tišine zabranjeno je svako direktno ili prikriveno reklamiranje stranaka, koalicija i političkih organizacija i njihovih programa, kao i postavljanje propagandnog materijala na manje od 50 metara od biračkog mesta.
Baš me interesuje kako će se to ispoštovati, kad je danas 9. maj, Međunarodni Dan pobede nad fašizmom i Dan Evrope, koji će se obeležiti dvodnevnom manifestacijom programa „Ritam Evrope” za Novi Sad, kod Filozofskog fakulteta. Proslava Dana Evrope, će se održati danas i na platou ispred Srpskog narodnog pozorišta, u organizaciji Centra za regionalizam. Time se zaokružuje i završava kampanja "Srbija u Evropskoj uniji - Šta od toga imam je, šta od toga ima Novi Sad?" Obeležavanje 9. maja organizovano je u okviru programa "Izvoli, prouči, odluči", a cilj je da se građani i građanke Srbije upoznaju sa konceptom Evropske unije, njenom istorijom i značajem. Akcija se istovremeno održava u još 7 gradova u Srbiji. A počela je simbolično u 11. 59 sati.
Eto nama predizborne tišine.
U isto vreme na Trgu slobode, počinje manifestacija "Novom Sadu s ljubavlju" koja je objavljena kao politička vest, u veoma negativnom kontekstu. Grad je organizovao veliki muzički spektakl. Sviraju dobitnici MTV Adria nagrade za najbolju grupu sa ovih prostora u prošloj godini - Van Gogh !

Hroničan alkoholičar

Povremeno dolazimo na intervencije kod pacijenta koji boluju od alkoholizama. Alkoholizam je hronična bolest, spada u grupu bolesti zavisnosti. Kao što nikotinom trujemo okolinu, tako alkoholičar svojim ponašanjem, brojnim psihičkim promenama, uzrokuje tešku bolest svoje porodice. Ukoliko, a to je česta situacija, alkoholičar svoju bolest ne priznaje "Šta ti meni govoriš? Šta ti znaš? Pa i ostali piju!Mogu i ja da popijem par pića...." tada se ni ne leči. Porodica u tom slučaju, da bi sačuvala svoje zdravlje, odlazi od njega. Alkoholičar ostaje sam, sa svojim prijateljima i sa svojom flašom. Često ostaje i bez posla. Kad mi dođemo na intervenciju, pronalazimo, po pravilu zapušten stan, velik broj flaša, prljave razbacane stvari. Velik broj neiskorišćenih uputa: za laboratoriju, za preglede kod raznih specijalista, za lečenje u bolnici. Pored njega je neko od njegovih pijanih prijatelja, tako da podaci o stanju u kom ga tada nalazimo nisu verodostojni. Vrlo često nas pozivaju kad je vitalno ugrožen ili samo da konstatujemo smrt. A, šta se dešava, ako je živ. Alkoholizam uzrokuje trovanje, a samim tim oštećenje, skoro svih organa u telu. Pošto uputi nisu iskorišćeni, ne znamo do kog stepena je alkohol razorio jetru, gušteraču, nerve, srce, mozak ..kod našeg pacijenta. Obično ga odvezemo "negde" u bolnicu. Klinički centar u Novom Sadu je velik, ima mnogo klinika, ali ovog pacijenta ne želi niko. Uostalom ni mi ne volimo da idemo na intervenciju kod njega. Zdravlje mu je teško oštećeno, a on neprijatno miriše (učili su nas da u Medicini, ništa ne smrdi). Sam je sebe doveo u ovu situaciju, a postoji jedna ironija. Ukoliko posledice po organe nisu dostigle ireverzibilno oštećenje, vrlo lako se oporavi, prestane da uzima alkohol i praktično postaje zdrav. Ali.. posle nekog vremena, nažalost, ponovo počinje da uzima "cugu", sve dok potpuno ne uništi svoje telo, a sav trud koji smo uložili i mi i osoblje bolnice, pada u vodu. Retki su oni koji na vreme, ili posle prvog simptoma bolesti, tj posledice, prestaju da piju. Oni nikad više zbog "fenomena prve čase" ne uzimaju ni kap alkohola.

Kako je naš stihoklepac učio geografiju?

Travnik=kosa
Visoko=čelo
Zenica=oko
Ljubovija=usne
Grotlo=vrat
Gornji Vakuf=grudi
Donji Vakuf=trbuh
Busovača=.....
Jajce="zna se"
Kakanj????

Rođendanska čestitka

Naša draga koleginica je pre 10-tak dana imala rođendan.


Osim poklona, koji su joj kupili (njena smena), naš duhoviti medicinski tehničar joj je ispevao ovu pesmu.

Posle druge noćne smene

Lek je delovao. Isto veče, 1.og Maja, mi je bilo bolje. Otišla sam na posao. Nije bilo previše intervencija za moju ekipu. U gradu i na ulazu u grad, je bilo nekoliko saobraćajnih nesreća (čuli smo preko veze). Pala je kiša, već je veče, a izletnici su se umorni vraćali iz Srema u Bačku, malo nepažnje i eto ti ga na....
Mi smo naše pacijente posavetovali, dali im injekcije, a jednog smo vozili u bolnicu (zbog sumnje na krvarenje iz čira na želudcu).
Sledeće veče sam radila u gradu. U toku dana je bilo mnogo posla, koleginica mi je premorena predala smenu. Naša noć je bila bolja, za nas i sugrađane. Većini smo pomogli u njihovom stanu, pregledom, toplom reči i potrebnim lekovima. Samo smo dva pacijenta vozili u bolnicu.
Svanulo je. Došla je druga koleginica, kojoj sam ja predala smenu. Popile smo kafu i čula sam odličnu šalu, koju ću vam drugi put ispričati.Izašlo je sunce, a ja sam otišla u radnju, pa u krevet. Prespavaću, pola dana. Lak vam dan, san, ma šta već hoćete.

Danas je 1.Maj

Danas je 1.Maj, Međunarodni praznik rada. U Beogradu se održava Prvomajski protest. Većina ljudi današnji dan provodi tako što sa prijateljima i/ili porodicom, odlazi na izlet. Pojedini radnici su u obavezi da rade. Neke službe imaju organizovana dežurstva. Naša služba inače radi 24 časa, pa tako i danas. Prošle godine sam radila dnevnu smenu, a ove noćnu. Večeras idem na posao. Zbog praznika i velikog broja ljudi koji su na godišnjem, radim i sutra. Nažalost, od sinoć sam kilava. Ovako provodim današnji dan. Suprug i sin su otišli na izlet, a ja sam odlučila da ću ostati kući. Nadam se da će mi,"Ah , ta prehladaaaa!" lek pomoći. Ove godine se ne brinem za "dete", kao prošle, zato što je zajedno sa društvom, tatom i dedom, kod devera (blizu Popovice).
Vama želim da se odmorite, lepo provedete i da vam roštilj bude ukusan. A, pića i krkanluka- samo umereno (da bih ja večeras imala manje posla). Kad se završi zabava SAKUPITE SMEĆE, učestvujte u akciji “dok šetaš đubretu smetaš” da bi ispoštovali parolu Zelenih: "Mi smo planetu Zemlju samo pozajmili od onih koji nisu ni rođeni, te je moramo svi čuvati i oplemeneti za generacije koje tek dolaze".