Ćerka Katica

Kad sam se zaposlila u Hitnoj Pomoći, bilo nas je 7 žena , a ostali zaposleni, (oko 100 ljudi) su bili muški. Tada je bilo 4 smene i 5 urgentnih ekipa u jednoj smeni, transportni deo, dispečeri i dežurni u noćnoj ambulanti. Najčešće se dešavalo da je u smeni 1 (JEDNA) osoba sa XX hromozomima , a ostali su nosioci XY. Da bih se bolje uklopila u to društvo, nesvesno sam počela da se ponašam: sedim, razmišljam, razgovaram, kao muškarac. To mi nije teško palo, jer sam u detinjstvu rasla i družila se sa dečacima.
Kako sam se izborila za svoju "muškost".
Dva toaleta su bila razdvojena tankom pregradom. U jedan, ode moj kolega, a u drugi ja. Oboje smo vršili malu nuždu.Kad, iz susednog WC-a počinje priča: "Šta se to čuje? Da li je to pukla cev ili pljušti? Ala ŽUBORI! Ko je to tamo? (Znao je da sam ja!!) Pomislio sam da su to Nijagarini Vodopadi! Pazi da se ne udaviš. Da li si sigurna da će odvodna cev moći da primi tu količinu tečnosti?..." kad smo izašli, nastavio je da komentariše zvučnost mog ispuštanja mokraće. Još dok smo bili u toaletu sam razmišljala:"Kako reagovati? Ako se posramim, gotova sam. Razbiće me od zajebancije. Znači treba odreagovati ladno." Zato sam prokomentarisala: "To nije ništa. Treba da čuješ kako je kad ja prdnem." (tada sam još bila, koliko-toliko stidljiva). Svi smo se smejali.
Raditi u Hitnoj je i fizički i psihički naporno, ali dinamično. To odgovara mlađem svetu. Došlo je leto, 1995 god. Dva momka (vozač i med.tehničar) i ja. Idemo na teren, a na ulicama Novog Sada, mnogobrojne lepote. Gledamo, levo-desno. Povremeno se kratko pritisne sirena na volanu, a devojka se okrene i nasmeši. Prolazio je dan za danom. Gledamo mi lepe novosađanke(a i jesu lepe), ali meni to prešlo u naviku. Završila se smena i idem kući. Sada sam ja vozač, mog Yugića, i sama sam u kolima. Izlazim sa parkinga a tamo zgodna, lepa cura. Naravno, ja pritisnem sirenu !!?? I tada shvatim!