Primedbe velikog broja lekara

Predala sam dokumenta za učlanjenje u Lekarsku Komoru. Ta moja zakonska obaveza me je koštala oko 9000 dinara. Kazaćete, " kako 9000?", kad je cena 8000 din. Zaboravili ste obavezu overavanja dokumenata i poštarine. Što je mnogo, mnogo je, ali šta da se radi. Zakon se mora poštovati. Kao i većina lekara i ja sam član DLV odnosno SLD pa vam prenosim kopiju teksta sa web stranice: IZVOD IZ ZAPISNIKA SA SASTANKA IZVRŠNOG ODBORA PREDSEDNIŠTVA DLV-SLD
održanog dana 17. oktobra 2007. godine
"S obzirom na primedbe velikog broja lekara iz Vojvodine upućenih Društvu lekara Vojvodine na račun visokog iznosa upisnine za Lekarsku komoru Srbije, kao i relativno visoko mesečno izdvajanje za funkcionisanje Komore, Izvršni odbor DLV je na sednici od 17.10. zauzeo sledeći stav:
1. Učlanjenje u Lekarsku komoru Srbije, odnosno Regionalnu komoru Vojvodine je zakonska obaveza i Izvršni odbor apeluje na članstvo da se u zakonski određenom roku učlani u Lekarsku komoru.
2. Međutim, Izvršni odbor smatra da rad Lekarske komore i njenih organa mora biti transparentan i da prikupljanje i upravljanje materijalnim sredstvima mora biti razložno i shvatljivo celokupnom članstvu u Lekarske komore. Odrediti 8.000,00 dinara za upisninu, kao i 0,8% od neto ličnog dohotka mesečnog izdvajanja, bez ikakvog obrazloženja, nije mnogo pametno. Isticati kao jedini adut da je to legalna odluka i da su je doneli najviši organi Komore ne znači mnogo, jer ubrana sredstva pripadaju onima koji daju, to znači lekarima Vojvodine i oni imaju apsolutno pravo da znaju gde odlaze tolika sredstva.
3. Prema Zakonu o komorama zdravstvenih radnika (član 31) osnovna sredstva za početak rada Lekarske komore se obezbeđuju iz državnog budžeta. Nažalost, za organizovanje izbora za članove Skupštine Lekarske komore, što je učinjeno u organizaciji Srpskog lekarskog društva i Društva lekara Vojvodine, a nisu dobijena nikakva sredstva. Da li je ovaj član u Zakonu napisan reda radi ili ima neku obziljnu težinu? Još jednom napominjemo da svi lekari ozbiljno shvataju Zakon i da se nadaju da će funkcionisanje Lekarske komore biti u skladu sa zakonskim odredbama, a ne sa voluntarističkim potezima kojima započinje rad Lekarke komore. Odluka o 8.000,00 dinara upisnine je, priznaćete, krajnje voluntaristička i svako može pitati gde idu tolika sredstva koja se procenjuju da će u startu biti preko 2 miliona eura.
4. Nadamo se da će saradnja između Društva lekara Vojvodine i lekarske komore Vojvodine biti korektna i u skladu sa jasno određenim delokrugom rada, a sve u cilju dobrobiti lekarstva Vojvodine.

Predsednik Društva lekara Vojvodine SLD
Prof. dr MLADEN PRVULOVIĆ "

Lepljenje etiketa

Vlada Bulatović Vib ima nekoliko interesantnih aforizama. Jedan od njih je „Od svih poslova najlakši je lepljenje etiketa. Zaista je lako: isplaziš jezik, ovlažiš etiketu i zalepiš je na čoveka. Može i ovako: pljuneš čoveka pa zalepiš etiketu.“ Na Kolegijumu lekara pod tačkom razno, jedan od kolega je pokušao da nastavi lepljenje etiketa po direktoru Zavoda za HMP, koje je započeto još decembra prošle godine. Međutim nije imao otvorenu podršku ostalih kolega koji su prisustvovali sastanku, tako da se ove etikete nisu ni prilepile. Direktor nije odgovarao. Nije imao potrebe da se brani rečima : CONCIENTIA MILLE TESTES (Savest vrijedi hiljadu svedoka.). Nije reagovao na neutemeljene i nepravedne optužbe i tračeve koji su se pojavljivali u medijima i razgovorima. Etikete koje su mu zalepljene u decembru od strane 30-tak sadašnjih i bivših radnika HMP(od ukupno oko 2o0 tada zaposlenih) su za ovih deset meseci otpale.
Zaposleni radnici Zavoda za HMP ponosno uz veće samopuzdanje oblače nove uniforme i podignute glave komuniciraju na ravnopravnim osnovama sa lekarima koji rade u Kliničkom Centru i Institutu u Sr.Kamenici. Pomoć koji im pružamo , više se ne sprovodi po principu “VI STE DUŽNI!”, a poziv za našu intervenciju obavi medicinska sestra, već nas sad pozivaju lekari, stručno, korektno i kolegijalno uz reči “Molim” i “Hvala” kad im je potrebna ispomoć zbog intervencije ili transporta vitalno ugroženog pacijenta.
Nadam se da se u budućnosti ni drugi Vib-ov aforizam neće ostvariti :”Nesposobni poseduju sposobnost da onesposobe sposobne.”

Kolegijum lekara

U petak u 12h je održan stručni sastanak, kolegijum lekara Zavoda za HMP. Dnevni red je činio pet tačaka :
1. upis i učlanjenje u Lekarsku Komoru Srbije
2. Rezultat konkursa za prijem lekara na neodređeno vreme
3. izveštaj doktora medicine, koji su učestvovali u Predavanjima i Edukaciji iz oblasti reanimacije
4. izveštaj i lična viđenja koleginica koje su prisustvovale Petom Kongresu Urgentne Medicine
5. razno
U toku diskuje o učlanjenju u Lekarsku komoru Srbije, iskazali smo nezadovoljstvo visokom cenom upisa, uz objašnjenje pravnice da je članstvo, naša zakonska obaveza. Obavešteni smo da Sindikat zaposlenih u Zavodu za HMP, trenutno nema sredstva, koja bi izdvojio za pomoć pri upisu u Komoru.
Konkurs za prijem sedam lekara je završen, ali nismo dobili konačan odgovor od Ministarstva zdravlja. Direktor nam je izneo činjenicu da po ugovoru koji je sklopljen sa Fondom imamo pravo da u Zavodu za HMP radi ukupno 53 lekara. Kod nas osam lekara radi na određeno vreme ( neki i više od 2-3 godine ), on će pokušati da ti lekari budu primljeni za stalno, ukoliko to bude prihvaćeno.
U Zavodu su nastavljene aktivnosti u oblasti Edukacija, koje su započete još 1986 godine. Sada su savremenije, usaglašene sa novim standardima, a osim predavanja vrši se i praktično uvežbavanje potrebnih mera za oživljavanje na našim trenažerima-lutkama. Svi novoprimljeni radnici Zavoda za HMP su pozvani da prisustvuju predavanjima i upoznaju se sa aparatima koje će koristiti u svom radu. Osim njih imali smo i goste, radnike HMP, iz drugih opština, većih i manjih gradova, uglavnom iz Vojvodine.
Koleginice,koje su boravile na Tari od 11-14. oktobra 2007. su prisustvovale Petom Kongresu Urgentne Medicine sa samo jednim prihvaćenim radom na poster prezentaciji :Epidemiološko-farmakološki prikaz bola u grudima i terapije bola u grudima u radu HMP Novi Sad u periodu jul 2003.- jun 2004 , su iznele svoje viđenje predavanja i radova ostalih Zavoda i Službi HMP. Direktor je naglasio obavezu svih zaposlenih da se više angažuju u pripremi radova za sledeći Kongres, tako da se naš Zavod predstavi sa minimum 3-4 rada. Kolegijum je dao predlog da teme budu iz oblasti traumatologije, toksikologije, neurologije…Bilo je predloga da se obnovi postojeća biblioteka novim izdanjima, kao i da se nabave knjige/radovi u elektronskom obliku.
Pod tačkom razno je bilo reči o daljem radu i planovima Zavoda za HMP, uz poštovanje radne discipline. Najavljena su nova predavanja iz raznih oblasti medicine. Raspisan je tender za pet novih vozila. Naš zadatak obavljamo dobro, ali ćemo se truditi da pružimo i više u kvalitetu usluga, a kao i do sada treba da smo tolerantni, ljubazni i profesionalni. Bilo je nekoliko reči o pomoći koju pružamo Kliničkom Centru i intervencijama koje obavljamo umesto njih. Posle toga se diskusija počela rasplinjavati, jer je jedan od kolega započeo nekonstruktivnu kritiku. Sastanak je ubrzo završen, bez daljeg nastavljanja neosnovanih i nepravednih optužbi na račun rukovodstva Zavoda za HMP.

Drvo se na drvo naslanja,a čovek na čoveka.

Čitam teks u časopisu Blic . Rastužila me je priča, ali još više činjenica da postajemo strašno nehumano, necivilizovano, sebično i hladno društvo. Tekst opisuje bolest cerebralnu paralizu. Ono što je mene zapanjilo je početak i naslov teksta. “O nepokretnima nema ko da brine”. “Kada je nedavno majka nepokretnog mladića, obolelog od cerebralne paralize, hitno smeštena u bolnicu zbog srčanog udara, ovaj momak ostao je u stanu četiri dana bez vode, hrane i mogućnosti da mu iko pomogne u obavljanju osnovnih fizioloških potreba.” Zar je moguće da niko nije došao da pomogne nepokretnom i bolesnom mladiću? Gde su komšije, poznanici, prijatelji, ostala rodbina…? Postoji Centar za socijalni rad, samo ih treba pozvati. U Novom Sadu se nalazi u ulici Zmaj Ognjena Vuka 13, a broj telefona je 021 421 166, u Beogradu postoji Gradski centar, a svaka opština ima svoje regionalne centre, ostali su registrovani u svakoj opštini. Čak postoji Asocijacija Centara za Socijalni rad . Gde su mnogobrojne, humane NVO ? “imamo više od 30.000 NVO u Srbiji. Ukupno 315 udruženja građana u svom nazivu imaju reč "humanitarno".Piše u Večernjim Novostima .Zar niko nije mogao da okrene taj broj telefona? Da li se ovo dešavalo u nekom gradu, selu ili u pustinji? Ne kažem da je trebalo pozvati Hitnu pomoć, jer mi nismo služba za socijalno staranje i ne bi adekvatno pomogli, zbrinuli mladića. Pretpostavljam da je Hitna odvezla mamu u bolnicu, zbog srčanog udara. To je naš delokrug rada. Baš me interesuje razmišljanje ljudi koji žive u komšiluku. Da li postoji još humanosti među nama ? Zastati i dati čašu vode bolesnoj osobi. Pridržati ženu ili muškarca, pomoći. Juče je jedna devojka pozvala zavod za HMP, zbog žene koja se loše osećala na ulici. Ekipa koju sam poslala je bila u neposrednoj blizini. Stigli su na datu adresu za 2-3 minuta, ali nisu odmah videli gde se bolesnica nalazi ( bila je ispred ulaza zgrade, u pasažu ).Pozvala sam broj mobilnog sa kog je prijavljen izlaz, ali je “zabrinuta” devojka otišla dalje. Nije bila na toj adresi. Verovatno nije ni zastala, već je u hodu okrenula broj 94. Ekipa je ipak uspela da nađe bolesnicu ( starija žena, koja je imala povišen pritisak, trenutno se osećala malaksalo ), pregledali su je i odveli kući. Koliko smo otuđeni i mi i naši susedi pročitajte u jednom blogu hrvatske blogerke Ima li ljudski život cijenu , koja je navela i reči Đoleta Balaševića "Neko to odgore vidi sve".

Novosti iz Zavoda za HMP

Oktobar nam je doneo dosta novina. Konačno smo postali nezavisni od Doma Zdravlja. O tome je pisalo u listu Građanskilist 04.10.2007. Direktor Zavoda je dr Siniša Saravolac. Zadovoljstvo što smo konačno nezavisni je umanjila činjenica da nam je plata kasnila nekoliko dana. Svi smo bili nezadovoljni, ljuti na službu koja radi obračune-administraciju i negodovali, jer računi su pristigli, a uplate nema. Najlakše je bilo kritikovati, kao što pacijenti ponekad kritikuju nas, a ne uzeti u obzir probleme i nedostatak pravih informacija i svih potrebnih parametara za obračune, sa kojima su se susreli zaposleni ekonomisti u Zavodu za HMP.Uz izreku "Errando discimus. - Griješeći učimo" obračuni za naše plate su završeni, a sledeća lista će biti preglednija, jer imamo novi kompjuterski program.
Završen je konkurs za prijem sedam lekara, u stalni radni odnos, a pristiglo je preko 80 molbi. Nažalost lekari koji već rade u Zavodu za HMP-na određeno vreme, nemaju prednost u odnosu na ostale nezaposlene doktore.
Iz budžeta grada izdvojeno je 25 miliona dinara Zavodu za hitnu medicinsku pomoć, a najviše novca, odnosno 16.150.000 dinara, biće uloženo u nabavku vozila. Planirano je i da Zavod dobije novu zgradu i za izradu projektno-tehničke dokumentacije izdvojeno je milion dinara. O ovome više možete pročitati u listu Dnevnik 16.10.2007

Da li vam je potrebna pomoć?

Pre nego što se okrene broj 94, potrebno je prići nepoznatoj osobi, za koju se sumnja da joj je potrebna medicinska pomoć i pitati je, ako je u svesnom stanju, „Da li vam je potrebna pomoć“ a isto pitanje postaviti i poznatoj komšinici, poznaniku ....
Kada se desila saobraćajna nesreća?
Pitanje je veoma jednostavno, ali su zaposleni u jednoj novosadskoj prodavnici zaboravili da ga postave. Pozvali su nadležne službe, Hitnu pomoć i policiju, zbog lica koje je povređeno. Rotacija je upaljena i Ekipa je pojurila na lice mesta. Zatekli su „povređenog“.Objasnio je da mu nije potrebna medicinska pomoć, niti uviđaj policije. Nesreća se desila sinoć. Njemu je potrebna šlep služba.

Naše dužnosti

Petak, posle podne. Poziva nas medicinska sestra u penziji i traži intervenciju Hitne pomoći zbog zabrinutosti za zdravlje mame. Mama je stara, ima 87 godina, živi u Hrvatskoj, a ovde je u gostima. Sada SPAVA. Pre nedelju dana joj je pozlilo, pozvali su privatno lekara internistu, a on je dijagnostikovao virozu i prepiso joj antibiotike. „ALI.... možda je nešto ozbiljnije u pitanju? Možda je nešto centralno ?Mama je imala i vrtoglavice.“ Upisala sam adresu i poslali smo lekara, koji će proceniti zdravstveno stanje, a neurološkim pregledom, pokušati da potvrdi ili isključi centralno oboljenje. Medicinskoj sestri, ćerki, sam napomenula, da nije prijavila ni jedno urgentno stanje, ali da ćemo joj izaći u susret i poslati lekara, a izlaz nećemo naplatiti, iz kolegijalnih razloga ( iako imamo pravo na to ). To joj se nije dopalo. Nije se zahvalila, već prokomentarisala „Vi ste neljubazni. Svi se žale na VAS. Nemate razumevanja. To je moja mama, bez obzira koliko ima godina.„ Kad je lekar došao, zatekao je baku kako mirno spava.
Tog dana je još jedna pacijentkinja iskazala svoje negodovanje i pokušala da mi objasni šta je naša dužnost i obaveza. „Moj suprug je srčani bolesnik, a imao je i nekoliko šlogova. Danas je povraćao tri puta. Povraća od pre tri dana. Zvala sam njegovog doktora-neurologa. On me je posavetovao da pozovem Hitnu i da se pregleda. Možda je srce? Pre tri dana je bio na pregledu, kod kardiologa i nije bilo srce.“
Na pitanje dispečera „Da li ste pozvali njegovog lekara opšte prakse da ga pregleda i prepiše potrebnu terapiju u toku ova tri dana ?“- počinje paljba :
„Kako VAS nije sramota da me pitate ???!! Njegov lekar je radio pre podne. Ne mogu sada da ga zovem. Vaša je dužnost da ga pregledate. Ako on umre, vi ste krivi!!??“
Interesantna je činjenica, da niko drugi ne snosi odgovornost za zdravlje ovog pacijenta: ni supruga, ni lekar opšte prakse, ni svi specijalsti kod kog smo ga nosili na preglede ( pacijent je nepokretan ), već samo MI. Ekipa, koja ga je pregledala je utvrdila da ovaj put, njen suprug, nepokretan i organski izmenjen, nije povraćao zbog oboljenja srca, niti mu je šećer bio povišen, a nije se ni gušio.
Pozivi ostalih pacijenata su bili mnogo prijatniji. Gospođa, koja je zvala zbog saveta u vezi povišenog krvnog pritiska, se zahvaljivala i blagosiljala nas zbog ljubaznosti i razumevanja. Pacijent M.T. je tražio jednog našeg lekara lično, kao i direktora Zavoda za HMP. Želeo je da istakne činjenicu; „Vaš lekar je meni spasao život 04.10. Došao je brzo, a uz jedan izuzetno ljubazan i human odnos, posle pregleda mi dao pravu-odgovarajuću terapiju.Hvala Svima Vama u Hitnoj Pomoći.“

Sestrić iz Kanade

Tamburix i brat Damir
Da li znate šta je HDI -indeks društvenog razvoja, koji meri (engl. The UN Human Development Index (HDI), siromaštvo, pismenost, obrazovanje, životni vek i druge faktore.
Damir se rodio 1974.god u popularnom novosadskom porodilištu „Betaniji“.Njegova porodica, je bila Jugoslavija u malom ( Srbi, Hrvati, Bosanci-Muslimani,Mađari , a kad sam se ja udala za njegovog ujku, dodali smo još i Slovake, Nemce ). Roditelji su se zaposlili i odselili u Sarajevo. Tamo je dečak živeo i rastao okružen ljubavlju i pažnjom uz tatinu rodbinu. Raspuste i praznike je provodio u Novom Sadu, kod mamine rodbine. Vaspitan je u duhu bratstva, jedinstva i ravnopravnosti svih naroda i narodnosti, pa njegova naivna porodica nije prepoznala novo doba, kad su reči razumevanja i uvažavanja zamenjene sa rečima netrpeljivosti i mržnje prema drugim narodima i verama. Nisu verovali u te reči i početak bratoubilačkog rata. Ostali su u svom stanu. Kad je ratni vihor zahvatio njihovu ulicu a ispod prozora videli ljude sa crnim kapuljačama koji su vikali „ubićemo, zaklaćemo“, mladić je spakovao kofere i krenuo kod rodbine u Novi Sad. Nažalost, taj dan su zatvoreni svi izlazi iz grada. Ostao je sa roditeljima. Zgrada je ubrzo, u jednom od granatiranja, srušena.Našli su privremeni smeštaj i nekako preživeli svu nesreću koja ih je zadesila. Mladić je pre devet godina, uneo svoje kofere u avion i otišao daleko preko Atlantika, u Kanadu. Tri dana posle njegovog odlaska, mami je skočio pritisak, pukao krvni sud u mozgu, i masivno krvarenje izazvalo smrt. Otac je povremeno dolazio u posetu sinu jedincu. Konačno su se stekli uslovi, da mlad čovek dođe u posetu rodbini. Kupio je avionsku kartu. Ali sreća i uzbuđenje njegovog oca, posle svih nedaća, bili su previše za njegovo srce. Dve nedelje, pre dolaska sina i otac je umro. Damir je stigao u Sarajevo. Dočekao ga je stric i dve humke na groblju, gde su ležali mama i tata. Posle toga je došao u Novi Sad i proveo nedelju dana sa rodbinom u svom rodnom gradu. Posetio je i grobove, bake i deke, koji su takođe umrli u poslednjih 15 godina, od kako je zadnji put bio na raspustu. Osetio je ogromnu čežnju i nostalgiju za svojom zemljom, ali je ipak odlučio da se kao kanadski građanin vrati u Kanadu, jer život je tamo lakši, smireniji, a cene su iste kao i kod nas, čak i nešto niže, a plate....naravno mnogo veće. HDI је u Kanadi 0,950 i raste, u Bosni i Hercegovini 0,800 i raste, a za Srbiju nema podataka, procenjuje se da je 2002god. iznosio 0,772 ( podaci iz Srbije navode da je veći 0,811 ). www.en.wikipedia.org/wiki/Human_Development_Index

Pretnje pacijenata

Postoje pacijenti koji su veoma uporni u pozivanju Hitne pomoći.
Njihove tegobe nisu urgentna stanja, već razni bolovi i stanja koja traju duže vreme.
Obično navode da im tablete ne pomažu. Kad ih dispečer odbije, tada iskazuju ljutnju, a počinju i pretnje, „Dajte mi vašeg šefa“ ili „Zvaću novinare.Sutra ćete biti u svim listovima.“ „Kako se vi zovete?“ itd...
Subota veče. Zove me gospođa, žali se na jake bolove u kuku. „Godinu dana čekam operaciju na kuku. Obećao mi je prof.dr.S.... da ću uskoro biti operisana. Više mi ne pomažu tablete, a ni injekcije.“ Posle ovih reči, ostao mi je znak pitanja iznad glave. Nisam shvatala šta ona očekuje od nas. Očekivala je da joj se pošalje ekipa i da ipak dobije injekciju, koja joj neće pomoći. Te večeri, kao i obično subotom, velik broj poziva.Osim toga u Sremskim Karlovcima je dan ranije počela manifestacija „Grožđenbal“, pa iako Zavod za HMP iz Novog Sada nije obezbeđivao ovu svečanost, već je angažovana Ekipa HMP Doma Zdravlja iz Inđije ( kao i na EXIT-u ), mi smo imali mnogo više posla u gradu, a posle ponoći smo dve ekipe poslali na intervenciju u Sr.Karlovce, jer HMP iz Inđije, nije mogla dovoljno dobro da obezbedi celu manifestaciju. Te večeri su ekipe intervenisale 52 puta. Osim pacijenta koji su imali tegobe od strane srca i disanja, ekipe su zbrinule 10 nepoznatih lica, koja se nisu dobro osećala ili su povređeni u tuči,( uglavnom pijani ). Gospođa se sledećeg dana žalila direktoru Zavoda, zato što joj nije poslata ekipa, jer ona ima bolove već godinu dana.