Poklon Grada Hitnoj Pomoći

Juče je Grad Novi Sad pomogao novom Zavodu za Hitnu Pomoć.
Hvala im još jednom. Novac je uručen u prave ruke. Dr Saravolac za sada privremeni,(a verovatno će i ostati naš direktor, ako se bude poštovala volja većine zaposlenih u Hitnoj) će na najbolji način taj novac iskoristiti za dobrobit svih građana Novog Sada.
" Градоначелник Новог Сада Маја Гојковић уручила је данас поклон чек привременом директору Завода за хитну медицинску помоћ др Синиши Сараволцу. Средства су прикупљена током хуманитарне аукције "Парада коња - Нови Сад 2006". Средства у вредности од 1.038.000 динара биће искоришћена за куповину дефибрилатора. Свечаном уручењу поклон чека присуствовали су и представник организатора ове манифестације Жељко Мрњавац и чланови Градског већа Радован Јокић и др Бранислав Бобић.

Нови Сад, 29. децембар 2006. године"

ŽELIM SRETNU NOVU 2007 GODINU SVIM ČITAOCIMA BLOGA
MNOGO ZDRAVLJA, ( DA VAM HITNA NIKAD NE ZATREBA-ALI DA ZNATE DA JE SPREMNA ZA SVE VAS ) VIŠE NOVCA, PROSPERITETA, LJUBAVI I RAZUMEVANJA

Zavod za urgentnu medicinu Novog Sada

18.12.2006.godine Na današnjoj skupštini Grada Novog Sada, doneta je odluka o osnivanju Zavoda za urgentnu medicinu Novog Sada.Usvojen je predlog Komisije za kadrovska pitanja o imenovanju privremenog odbora i direktora Zavoda.
O osnivanju Zavoda za urgentnu medicinu, odnosno odvajanju od Doma Zdravlja se već duže vreme govori,prisutni su tekstovi u listu
"Dnevnik","Glas Javnosti",kao i na stranicama oficijelne prezentacije grada Novog Sada.Počev od januara ove godine smo saznali da je po novom Zakonu o zdravstvenoj zaštiti omogućeno reorganizovanje ustanova i izdvajanje SHMP u zasebnu ustanovu - Zavod za urgentnu medicinu.
Dosta vremena pre toga,još dok je načelnik službe bio novimenovani direktor Zavoda Prim.dr Siniša Saravolac ta tema je pokrenuta među zaposlenima."Na stručnom kolegijumu je podržana inicijativa da se osnuje Zavod za urgentnu medicinu, ali odluku treba da donese Upravni odbor kuće, potom dokumentacija ide u Institut za zaštitu zdravlja koji mora da je odobri, pa predlog ide na Skupštinu grada i na kraju saglasnost daje Ministarstvo zdravlja. Ne verujem da bilo šta može da se realizuje pre maja"-objašnjavao je dr Stevanović, načelnik SHMP-koji je preuzeo tu dužnost posle smenjivanja dr Saravolca. U maju smo u listu Dnevnik pročitali da je Izvršno veće Vojvodine nedavno usvojilo predlog mreže zdravstvenih ustanova među kojima se nalazi i predlog za osnivanje ove ustanove.U julu je započeo deobni bilans i odvojeni su novčanici Doma zdravlja i Hitne pomoći,a u avgustu je po deobnom bilansu dogovoreno da će Hitnoj pripasti ambulanta u Vršačkoj ulici.Zavod za Urgentnu medicinu je trebao biti tamo smešten, ali se zbog protivljenja i peticija stanovnika Telepa i Adica odustalo od te ideje. Hitna pomoć je ostala gde je a šta će joj i da li će joj nešto pripasti po deobnom bilansu ja lično ne znam. Tu informaciju ima sadašnji načelnik dr Stevanović i članovi komisije za deobni bilans, koju čine troje članova Upravnog odbora Doma Zdravlja i troje zaposlenih u Hitnoj pomoći.Na oficijalnoj prezentaciji Grada Novog Sada www.gradnovisad.org.yu
13.09.2006 ukratko piše
ОСНИВАЊЕ ЗАВОДА ЗА ХИТНУ ПОМОЋ ЗАКОНСКА ОБАВЕЗА
На основу Закона о здравственој заштити Град Нови Сад је у обавези да до 1. јануара 2007. године формира Завод за хитну медицинску помоћ. Интерна комисија Дома здравља "Нови Сад", сачињена од лекара и осталих здравствених радника Дома здравља и Службе хитне медицинске помоћи ради на предлогу деобног биланса. Једна од обавеза комисије је да Граду као оснивачу достави предлог у којем ће од садашњих објеката Дома здравља бити смештен Завод - садашња Служба хитне медицинске помоћи, како би предлог могао бити размотрен у законском року, усаглашен са захтевима лекарске струке, потребама грађана и упућен Скупштини града на коначно одлучивање.
Konačno u listu Dnevnik : 25.10.2006 smo pročitali tekst:
Grad gradi zgradu za Hitnu pomoć
Grad će iduće godine graditi novu zgradu namenjenu Zavodu za hitnu medicinsku pomoć, a novac će biti izdvojen iz budžeta za 2007. godinu.
Već 20.12. takođe u Dnevniku se pojavio članak da su zaposleni u Hitnoj pomoći protestovali zbog imenovanja nekadašnjeg načelnika ove službe dr Siniše Saravolca za privremenog direktora Zavoda za hitnu medicinsku pomoć u osnivanju. Sledeći dan se pojavio nov članak gde je naglašeno da sve dok se Zavod ne registruje kao zasebna ustanova u Trgovinskom sudu,Dom zdravlja je i dalje matična kuća i preko nje idu svi ugovori i plate za zaposlene-objasnio je dr Stevanović i napomenuo da ne vidi potrebu da se pravi velika drama oko imenovanja, pošto će među zaposlenima uvek biti onih kojima nije po volji izbor direktora.Glavna primedba zaposlenih, kao što je "Dnevnik" pisao, je što niko nije konsultovao službu oko izbora novog direktora, kao ni oko izbora predsednika i članova Upravnog odbora. Hitna pomoć ima sedam šefova smena, a njih petoro ne podržava izbor dr Saravolca.
"I hitna pomoć i Dom zdravlja su primarne zdravstvene ustanove i moraju dobro da funkcionišu na dobrobit građana"- kazao je dr Saravolac i dodao da je pred njim, kao i pred novim Upravnim odborom veliki posao, jer se ustanova tek formira.
Saravolac podseća da je Grad osnivač Zavoda za hitnu medicinsku pomoć, te će u toku formiranja ustanove najviše morati da konsultuje njih, kako bi video šta je najbolje za grad. Napominje da ništa neće raditi bez dogovora sa pravnicima.

Želim da vam naglasim da i pored toga što pet šefova smena ne podržava dr Saravolca, velik broj zaposlenih, a među njima i ja podržavamo odluku Skupštine Grada sa nadom da će dr Saravolac opravdati dato poverenje. Dr Stevanović je takođe bio dobar i korektan načelnik službe, zaslužio je i naše poštovanje i poverenje, no stičem utisak da se dr Saravolac se kao bivši načelnik više i energičnije borio za naša prava i zaštitu. Dolazio je u konflikte sa tadašnjim rukovodstvom Doma Zdravlja(direktorom dr Vasom Petrovićem),a moramo naglasiti da je kao rukovodioc bio i nešto strožiji nego dr Stevanović.

The Eleven Commandments of Emergency Medicine

Dok sam čitala tekstove i obaveštenja sa sajta SLD naišla sam i na tekst objavljen u časopisu ABC. Čini mi se veoma važno da što više ljudi pročita ove zapovesti te sam odlučila da ih prenesim i na blog.

Jedanaest zapovesti Urgentne medicine

1. Tipične bolesti se nikada ne prikazuju tipično, a netipične bolesti se neće nikad prikazati osim ako ne sumnjaš na njih.

2. Nikada te neće tužiti zbog dobre komunikacije s osobljem ili sa tvojim bolesnicima.

3a. Rane uvek zahvataju tetive, živce i arterije dok se ne dokaže suprotno
3b. Bol u grudima je kardijalne etiologije dok se ne dokaže suprotno.
3c. Glavobolja je subarahnoidna hemoragija dok se ne dokaže suprotno.
3d. Ozbiljna bolest je prisutna dok se ne dokaže suprotno- zato i kažemo „urgentna medicina „.

4. Specijalisti su uvek budni u tri sata ujutru. Zapamti da ih pozoveš za konsultaciju.

5. Bolesnik koji ponovo zove Službu hitne medicinske pomoći nakon što si ga pregledao ranije tokom dana obično ima nešto vrlo ozbiljno u etiologiji. Ponovni poziv bolesnika posle kratkog vremena je crvena zastava upozorenja.

6. Uvek razgovaraj sa svima-tehničarima,sestrama,porodicom-oni su odličan izvor dodatnih informacija u potrazi za istinom u vezi onoga što se dogodilo bolesniku.

7. Bolesnici su obično vrlo pametni kad je reč o njihovoj bolesti. Dozvoli im sumnju i veruj u ono što ti kažu.

8. Kad si u nedoumici, uputi bolesnika na bolničko lečenje.

9. Stariji bolesnici su uvek bolesniji nego što izgledaju ili izjavljuju.

10. Tinejdžerke su uvek trudne i obično to negiraju dok ih ne pitaš i treći put.

11. Ako razmišljaš da uradiš bolesniku neki test-uradi ga. Kasnije te noći, kad budeš odlazio kući, požalićeš što ga nisi uradio. To stvarno nije vredno brige.

The Eleven Commandments of Emergency Medicine
By John Levin, M.D
www.tabexperts.com/emermed.html
The Eleven Commandments of Emergency Medicine
By John Levin, M.D
1. Typical diseases never present typically and atypical diseases will never present only when you don't suspect them.
2. You will never be sued for good communication with the staff or your patients.
3. a.) Lacerations always cut through tendons, nerves and arteries until proven otherwise.
b.) Chest pains are cardiac until proven otherwise.
c.) Headaches are subarchnoid hemorrages until proven otherwise.
d.) Serious illness is present until proven otherwise--that's why we call it Emergency Medicine.
4. Specialists are always awake at 3 am. Remember to call them for consultations.
5. Patients who return to the ER department after visiting earlier in the day usually have something seriously wrong. A "bounce back" is a red flag.
6. Always talk to everyone--nurses, paramedics, family...they are excellent sources of additional information in the search for the truth about what occurred or why the patient is there.
7. Patients are usually quite smart about their own diseases. Give them the benefit of the doubt--and believe what they say.
8. When in doubt, admit the patient.
9. Senior citizens are always sicker than they appear or state. Teenagers are always pregnant and usually will deny it until asked three times.
11. If you think of doing a particular test--do it. You will only regret not having done it later that night when you go home. The worry is not worth it.

Žule u Italiji

Naš medicinski tehničar,Žule, je otišao u maju 2006.god. u Italiju.Povremeno je kontaktirao mene i druge prijatelje sa posla. Pre njegovog odlaska je organizovana oproštajna žurka. Evo šta mi je pisao u nekoliko poruka :"Pozdrav od Žuleta svima. Šta da vam kažem sem da se pola od vas nikad ne bi vratilo odavde.Počeo sam da radim u hitnoj pomoći, ali imam mesec dana probe pa ako budu zadovoljni-ostajem, držite mi fige. Moje impresije su takve da bi bar pola naše hitne ovde dobilo otkaze, trećina bi išla na obuku a ostali mogu da prođu.Naravno malo karikiram, ali ne možeš ni da zamisliš kako je organizovano, tek sad vidim kako treba da se radi i kako se poštuje sve od kolega, posla, opreme, higijene, pacijenata i dr.O svemu se vodi racuna. Sviđa mi se, jedino mi malo pravi problem jezik, ali mislim da neće jos dugo.Nisam u Veneciji, nego u Portogruaru, to ti je 60km od Venecije prema Trstu.Na 30km je more. Smene traju,prva od 6h do 14h, druga 14h do 21h, treca 21h do 6h, i to druga, prva, treca, dva dana slobodno.Ne znam još, kolika je plata,ali se barata cifrom 1400 do 1600 Euro. Voleo bih malo više slika da mogu pokazati kako izgleda hitna u mojoj zemlji,ali pomislim u isto vreme da je bolje da ne pokazujem, jer me je na neki način sramota kad vidim majičice klompice i sl. a sa druge strane ovde su zašticeni i obavezni da nose komplet zaštitnu uniformu koja je prekrasna i funkcionalna. Mogu ti reći da kako se sami ponašamo prema nama tako možemo i očekivati od drugih da se ponašaju prema nama. Razlika je ogromna, naravno u plati, ali i odnosu prema poslu, profesionalnosti i svemu mogućem. Ovaj gradic ima 25000 stanovnika plus okolna sela ništa bolju opremu od naše, ali organizaciju i odgovornost, kvalitet su 10x bolji od jednog grada kao sto je Novi Sad sa 300000 stanovnika plus okolna sela! Trebalo bi mnogi da stave prst na čelo.Žao mi je što ovako pričam ali to je naša realnost i ne vidim da će ići na bolje.Pozdravi sve naročito smenu.Želim vam sve najbolje, a meni da ne moram nikad da se vratim."
Pre nekoliko dana je došao na odmor, sastalo se nas 20-tak sa posla da ga vidi. Sa njim je i devojka Barbara.Zajedno rade u hitnoj. Grki je svirao gitaru i pevao. Žule je vodio Barbaru da joj pokaže našu hitnu na Limanu i dispečerski centar u Vršačkoj. Nezamislivo joj je bilo da neko ne nosi uniformu na poslu, a dispečeri pišu "peške", nema komjutera sa odgovarajućim softverom za obradu podataka i interneta. Radio veze i komunikacija sa ekipama je veoma zastarela.
Osim toga, upoređujući cene hrane, odeće, tehnike,... shvatio je da su troškovi života veći u Srbiji, nego u Italiji, a plata je oko 5 puta veća ( naravno u Italiji ).Žule dobija nešto manje, samo oko 1500 euro, jer određeni procenat daje agenciji preko koje je dobio posao.

Balkan EMS(emergency medical services)-forum

Dobila sam poruku od kolege i zahvaljujući njemu saznala da je otvoren novi forum na internetu."Adresa foruma je http://balkanems.mojforum.si/.
Inače-kao što samo ime foruma govori-osnovna tematika je urgentna medicina. Ciljna grupa su urgentaši na ovim našim prostorima, prostorima bivše Jugoslavije.Pogledajte, Mislim da vredi." Hvala kolegi na obaveštenju, a svima koji pročitaju ovaj tekst preporučujem da posete i učlane se u forum.
Nažalost, danas nisam otišla do Zemuna, a želela sam da prisustvujem veoma interesantnom predavanju pod nazivom:
1. Krivično pravna odgovornost medicinskog radnika:
stručna greska i njen pravni značaj - predavanje
Mirjana Jovanović, zamenik Opštinskog državnog tužoca

2. Prava pacijenta - zakonske regulative -- dr LjiljanaTomasić
Organizovala ga je podružnica KBC "Zemun" i Srpsko lekarsko društvo.
Već nekoliko meseci istražujem tu temu, a želela sam da napišem nešto o toj temi i na blogu.Sad kad je organizovano predavanje, meni nije bilo najbolje i ne odem.
Ukoliko je neko od posetioca bloga bio na ovom predavanju, molim vas da mi pošaljete obaveštenje ili link stranicu, sa koje ću moći da se bliže informišem o svemu sa predavanja. Hvala unapred.

Presipanje iz šupljeg u prazno

Nisam vam pisala nove doživljaje. Nisam dispečer, te nisam u centru dešavanja. Radim na terenu, u jednoj od ekipa van Novog Sada. Moja lična interesovanja su ovih nedelja dosta udaljena od medicine. Zanimanje je bilo okrenuto bankama, kreditima, platnim karticama...
Kako se izvući iz minusa, vratiti dugove? Čini mi se da je ovih dana u Srbiji veoma popularan takozvani Kredit za refinansiranje. Većina građana,sa svojim primanjima, ne može da pokrije troškove života. Zadužujemo se, ali dokle? Ja sam morala uzeti kredit da bi pokrila minus na platnim karticama. A vi ?
Drugo važno interesovanje je bila moja porodica, prehlade i lošiji uspeh sina-pubertetlije u prvom razredu Srednje škole. " Neću, ni onako kako ja hoću "!!, mnogo devojčica i dečaka su napisali, na raznim internet stranicama "Pubertet je život sastavljen od gluposti ".

Novi predlog o povećanju plata

Upravo sam saznala nove informacije o platama sa sajta Ministarstva zdravlja
www.zdravlje.sr.gov.yu

08.11.2006.
Нови предлог о повећању плата
Министри финансија и здравља су 18.10.2006. год. на састанку са представницима сва три репрезентативна синдиката запослених у здравству изнели предлог да:
*у новембру 2006.г укупно повећање плата здравствених радника, од медицинске сестре до субспецијалисте буде 23,8%,
*у новембру 2006.г. укупно повећање плата немедицинских радника буде 9,4%.
Тиме би укупно повећање плата медицинских радника у 2006.г. износило 46%, а немедицинских 15,5 %.
Такође је за 2007. год. предложено додатно повећање зарада:
*за високу стручну спрему 21,8%
*за медицинско особље са вишом и средњом стручном спремом 14%
*за остале 9,65%.
Настављен је дијалог са сва три репрезентативна синдиката у здравству са ставом да је овај предлог веома повољан.
Синдикат медицинских сестара и техничара прихватио је понуђени предлог протокола за повећање зарада.
На сутрашњој седници Владе Републике Србије биће предложено управо такво повећање зарада запослених у здравству сходно изнетом предлогу 18.10.2006.

09.11.2006.
Усвојено повећање плата запослених у здравству
На данашњој седници Владе Републике Србије донета је одлука о повећању основице за обрачун плата запослених у здравству, које износи 4%.
Тиме ће укупно повећање плата медицинских радника у 2006.г. износити 46%, а немедицинских 15,5 %.

21.11.2006.
Конференција за новинаре координатора министарства здравља, Слободана Лаловића
Новоименовани координатор министарства здравља, Слободан Лаловић, је, представљајући наредне кораке у области здравства у предстојећем периоду, изјавио да неће предузимати суштинске промене у области здравствене политике. Он је на конференцији за новинаре рекао да ће настојати да започете пројекте убрза и заврши, и предложио оснивање непрофитног Фонда за додатно здравствено осигурање.
Лаловић је рекао да ће посебну пажњу усмерити на однос пацијената и лекара, као и на плаћање лекара према резултатима рада.
Он је рекао да ће до краја ове године бити усвојена Стратегија о менталном здрављу и Стратегија о контроли дувана.
Лаловић је најавио и наставак разговора са репрезентативним синдикатима о Протоколу о зарадама у здравству у 2007. години и Посебном колективном уговору за здравство.

What if we have no money at all?

"Well it's simply not as bad as it seems.
The truth is that you don't need to have vast reserves of capital to make a self sufficient life.
Energy and intelligence are of much more importance - and it can actually be an advantage to be broke. " www.pages.britishlibrary.net/patgardiner/broke.htm

U tekstu „ Gde živi gospođa Dragana „ napisala sam ga 08.09.2006.navela sam primanja koja imaju i treba da dobiju medicinski radnici posle povećanja od 40,5%, na kraju ove godine. Lični dohodak-plata, je tajna, odnosno ne možete saznati kolika su nečija primanja.Da ponovim podatke koje su izneli radnici sindikata, a objavljeni su u listu „ Dnevnik „ 14.06.2006 godine.„ Zarada medicinske sestre skočiće s decembarskih 15.273 na 21.414 dinara, lekara s 25.532 na 35.852 dinara. Specijalista, koji je u decembru primio 29.573 dinara, u novembru će dobiti platu od 41.548 dinara, a zarada supspecijaliste će narasti s 33.202 na 46.349 dinara.”
Ja sam lekar opšte prakse-nisam specijalista. Pošto radim u hitnoj pomoći, trebalo bi da imam neki dodatak na terenski rad i na uslove rada, pošto imamo i beneficiran radni staž 12/15 tj tri meseca godišnje. Nisu nam posebno plaćeni rad vikendom, niti nam se plaćaju veštačenja o uzroku smrti i pisanje potvrde-umrlice ( oko kojih je pre nekoliko meseci dignuta velika prašina-zbog navodnih zloupotreba u Beogradu, a oni čak ni ne pišu potvrde o smrti , već postoji posebna služba mrtvozornika-što u Novom Sadu-za sada NEMA ), niti smo materijalno nagrađeni ( nagrada je samo naša moralna satisfakcija i sreća, zbog spašenog jednog ili više života ) za bilo koju uspešnu intervenciju i stres koji doživljavamo pri svakoj reanimaciji, masovnoj ili pojedinačnoj saobraćajnoj nesreći.Jedino možemo biti kažnjeni i plata nam smanjena od 10% do 30%, ako dođe neka prijava i neko se žali da smo pogrešili u radu ( bez ozbiljnijih posledica, po život i zdravlje pacijenata ,a u tim slučajevima su prijave i kazne mnogo drastičnije-krivične prijave kod sudije i inspektora za krvne delikte-zbog lekarske greške tj. nemara.” praktična vrednost pravnih i moralnih normi zavisi od postojanja određenih sastojaka u ličnosti lekara. Ispunjavanje mnogih dužnosti ostaje, naime, zavisno od mera njegove čovečnosti i razuma, od ljubavi prema pacijentu. Jer nije bez osnove rečeno da “samo dobar čovek može biti dobar lekar”. Mislim da sam humana i, kao i većina medicinskih radnika predana svom poslu, ali od primanja koje imamo suprug i ja mesečno, ne možemo da vratimo, 250 Evra, pozajmili smo ih letos ( od rodbine ) da bi smo okrečili stan.

Platu-drugi deo za oktobar smo primili 03.11.2006.god i jako sam se razočarala. U ta naša primanja-platu ulaze i topli obrok i regres ( navodno ) pošto to ne dobijamo, niti nam se posebno iskazuje na listi.
U septembru smo dobili povećanje, tako da je cena rada i koeficijent za septembar i oktobar potpuno isti. ZAŠTO SAM SE RAZOČARALA? Dodaci na platu su, kad imamo više radnih sati, rad noću, praznicima.Pošto sam u oktobru radila, pa time šest noći nisam spavala, za tih šest noći sam nagrađena sa celih 2224,54 dinara, toliko je veća plata u oktobru u odnosu na septembar. Znamo da se sat noćnog rada plaća više nego sat dnevnog rada ( 26% više ) a noć se računa od 22h do 06h , lako je izračunati da me je država nagradila sa 46,34 dinara za jedan sat mog noćnog rada. HVALA!!!
Možda će neko reći da su nam plate velike, kao Danilo u svom komentaru, na tekst : Da li imamo status službenih lica “Просечни грађанин Србије са платом од 250 евра месечно је у 15% најбогатијих становника планете: www.globalrichlist.com
(хвала „Свакодневици“ за адресу). Истовремено, 50% становника Велике Британије зарађује мање од 2000 фунти годишње (тј. просечне годишње плате у Србији).”
ili da ne treba da ih dobijamo, već da radimo isključivo volonterski, bez nadoknade.

" Lečiti čoveka, a ne bolest "

Slabljenje poverenja između lekara i pacijenata je nastalo postepeno, a "uzroci su mnogobrojni", kako piše prof. Jakov Radišić u tekstu MEDICINSKO PRAVO U SVETU I KOD NAS.
Lekari u svojoj želji da napreduju i imaju sve uža, stručnija saznanja. Često zaboravljaju da leče čoveka a ne bolest, jer svaki je čovek individua za sebe. Medicina, kako sam davno na nekom od predavanja čula,nije matematika, pa 2+2 nisu uvek 4, već mogu biti i 3 i 5. Odnosno većina pravila ima svoje izuzetke. Prema pacijentima se ponašamo kao prema slučajevima „ Ona renalna kolika u sobi 23 „ ili „ Ona glavobolja, u ulici Svetozara Markovića „ a ne prema osobama, individuama, ljudima željnim pažnje ,nege, razumevanjem i nadasve željom da ozdrave.Možda bi nam bilo lakše, kad bi smo razmišljali o Sanji, koju boli stomak ili Marku, koji se prehladio. Pretpostavljam da bi Sanja i Marko tada imali više poverenja u svog lekara.
Sa druge strane i pacijenti, radi neke svoje skrivene koristi, često pribegavaju lažima i različitim iskazima. Da bi došli do neke koristi izvrću činjenično stanje i nisu iskreni prema lekarima. Ako treba da se zaposle, tada negiraju bilo kakvu bolest, a ako im je potrebna ošteta od osiguranja ili bolovanje tad preteruju u svojim tegobama. Tome se uče od mladosti, "klinci" idu kod pedijatra i izmišljaju razne tegobe, da bi dobili opravdanje, a osnovni uzrok je odgovaranje u školi. Kad im to uspe, nastavljaju sa tom praksom i kasnije u životu.Jedna interesantna serija na TV-u, dr House, o lekaru koji je ciničan, neprijatan,koji ne veruje pacijentima, ne želi da bude na klinici u kontaktu sa ljudima, već ima grupu mladih sposobnih lekara , ta grupa je zadužena za dijagnostiku i lečenje najkomplikovanijih slučajeva. Pri tom i oni, pored svih knjiga i dijagnostičkih sredstava,često počinju pogrešno lečenje, ali na kraju otkrivaju o čemu se radi i pronađu pravu dijagnozu.
Kod nas u Hitnoj pomoći je naročito prisutna pogrešna i/ili često namerna laž bolesnika. Prijavljuju jedno stanje,bolest, na terenu lekar nailazi na potpuno drugu situaciju, a kad potraži stare nalaze ( pošto prvi put vidi i pacijenta i porodicu ) često pronađe sasvim treću dijagnozu.
To otvara mogućnost za greške i još veće nepoverenje.

Lekarska komora i Kontinuirana medicinska edukacija

Konačno je formirana dugo očekivana Komora zdravstvenih radnika.
Sve o formiranju, izborima za Skupštinu možete pročitati na sajtu
Srpskog lekarskog društva www.sld.org.yu/sr/lekarska_komora.asp .
Prema zakonu, komora, između ostalog. donosi etički kodeks, vrši upis članova, vodi evidenciju. izdaje i oduzima licence, posreduje u sporovima između lekara i pacijenata i organizuje sudove časti za utrđivanje povrede profesionalne dužnosti. Ministar je naglasio da Zakon o komorama, koji je usvojen krajem prošle godine. daje javna ovlašćenja komorama u izdavanju licenci, koje će posle sedam godina, ako lekar ispuni sve što se od njega zahteva, biti relicencirane. Posle donošenja statuta komore, koji se očekuje tri meseca od osnivanja, znaće se i pod kojiom uslovima će se, ako lekar napravi grešku, oduzimati licence, rekao je predsednik Srpskog lekarskog društva Vojkan Stanić. Prema rečima ministra, zakonski je moguće da licenca bude oduzeta privremeno do šest meseci, ili trajno, u zavisnosti od greške koja je ustanovljena. Funkcija komore će biti i da osigura svoje članove u slučaju greške ili propusta, naglasio je on. Članstvo u komori, koja se definiše kao nezavisna, profesionalna organizacija, obavezujuće je i za privatne i državne zdravstvene ustanove. U skupštini će biti ukupno 100 lekara. od kojih 70 iz državnog i 30 iz privatnog sektora.Neke od stranica dnevnih novina su, a bilo je tekstova i u drugim dnevnim listovima: www.blic.co.yu/blic/arhiva/2006-04-18/strane/drustvo.htm#3
www.danas.co.yu/20060418/hronika1.html#8
Ko želi da prouči zakon, može ga pročitati na strani
www.komdent.com/plus/zakon_o_komorama.pdf
Udruženje za medicinsko pravo ponudilo je toj instituciji na usvajanje Nacrt kodeksa lekarske etike koji su izradili pravnici i lekari.
Nacrt novog Kodeksa lekarske etike izradili su stručnjaci medicinskog prava, profesor Jakov Radišić, Hajrija Mujović Zornić, Vesna Klajn Tatić i Marta Sjeničić, kao i lekari Slobodan Kovačević i Branislav Dimitrijević.
www.informator.co.yu/informator/tekstovi/kodeks_603.htm
O medicinskom pravu u svetu i kod nas, o odnosu poverenja - nepoverenja između pacijenta i lekara pisao je prof. Jakov Radišić , profesor Pravnog fakulteta i predsednik JUMP-a* (Jugoslovensko udruženje za medicinsko pravo ) u tekstu objavljenom na on line izdanju časopisa, Pravni informator www.informator.co.yu/informator/tekstovi/medicina_902.htm

O statutu i kodeksu Lekarske komore možete pročitati i na stranicama
Srpskog Lekarskog Društva- Požarevac www.sld.co.sr
Postoje dva predloga Kodeksa a i u jednom i u drugom postoji član koji govori o pružanju Hitne medicinske-lekarske pomoći.
“Lekar ne sme odbiti hitnu lekarsku pomoć bez obzira da li je na radnom mestu ili ne. Kod vitalne ugroženosti bolesnika lekar je urgentno i apsolutno obavezan da u granicama svojih mogućnosti i stručnog znanja pruži hitnu medicinsku pomoć.“

KONTINUIRANA MEDICINSKA EDUKACIJA
“Doktori će za sedam godina, mehanizmima kontinuirane edukacije i skupljanjem poena obnavljati licencu. Na kontinuiranoj edukaciji radimo sa fakultetima i Srpskim lekarskim društvom. Licenciranje biće do kraja naredne godine regulisano podzakonskim aktom. Vraćanje poverenja građana zavisi od jasno definisanih esnafskih pravila koje dobija ovim kodeksom.”
piše u Listu “ Danas “ 09.10.2006.
A kako će se sprovoditi Kontinuirana medicinska edukacija, najpreglednije možete pročitati na stranicama Timočkog medicinskog glasnika www.tmg.org.yu/v311207.htm , a naročito je interesantan deo teksta „ KME U SRBIJI “ .
Naravno, šta će biti doneto novim podzakonskim aktom u vezi licenci, još se ne zna, a do sada je naš zakonodavac u tom pogledu bio vrlo precizan. Mene, a pretpostavljam i većinu kolega interesuje na koji način ćemo doći do licence i kako ćemo platiti troškove seminara, putovanja ...
U članu 181. definisano je da:
«Troškove stručnog usavršavanja zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika snosi poslodavac.»

Non progredi est regredi

„Ne napredovati znači nazadovati“
Na ovaj citat me je podsetila gospođa, koja je prošle noći pozvala broj 94,radi saveta, zbog visokog pritiska. Posle datog saveta, javila se ponovo, bilo joj je bolje. Nastavila je razgovor sa rečima : „ Da li znate, da ste mi vi mnogo pomogli, pre nekoliko meseci? „ ( prepoznala mi je glas ).„ Zvala sam vas i požalila se da mi je pritisak stalno visok, a nijedan lek mi ne deluje. Promenula sam tri kardiologa i velik broj lekova, ali niko mi nije pomogao. Tada ste vi zaćutali, zamislili se i posavetovali me da sutra ( to je bila noć ) kupim šumeće tablete Magnezijuma, i da počnem redovno uz ostalu terapiju da pijem i magnezijum. Poslušala sam vas i od tada se dobro osećam, a lekovi su počeli da deluju. Pohvalila sam vas i prof. dr Bencu-kardiologu, a čudila sam se, kako se ni jedan od kardiologa, kojima sam se obraćala, nije setio toga i prepisao mi magnezijum uz diuretike. „
Preplavio me je osećaj ponosa i sreće, zbog pohvale i zadovoljstvo, što sam gospođi pomogla samo lepom reči, razumevanjem i pravim savetom. Te večeri (pre nekoliko meseci), sam se setila predavanja sa jednog od stručnih sastanaka.
Nekoliko reči o Mg. Magnezijum je mineral neophodan za funkcije svake ćelije, učestvuje u brojnim enzimskim reakcijama. Bitan je za pravilno funkcionisanje nervnog i kardiovaskularnog sistema. Relaksirajuće deluje na skeletnu muskulaturu. Važan je za realizaciju funkcija drugih minerala u organizmu (Na, K, Ca). Ima aktivnu ulogu u metabolizmu proteina i masti. Simptomi deficita Mg su brzo umaranje, grčevi u listovima, nervna napetost....
Indikacije
- Stanja akutnog i hroničnog stresa
- Sportistima
- Kod grčeva u listovima i menstrualnih grčeva
- Trudnoća (posebno II i III semestar)
- Kao zaštita i dodatna terapija bolesti srca
- Loša glikoregulacija
- Kod neumerenog konzumiranja alkohola
- Osobama preko 60 godina
- kao dodatak th. diureticima i laksativima
Doziranje i nacin primene::
Efervetu Mg rastvoriti u 2 dl vode.
U skladu sa RDA za Mg (300-420 mg), preporučuje se 1 do 2 efervete na dan.
Hipermagneziemija nastaje retko, udružena sa bubrežnom insuficijencijom.
Deficit Mg zbog svega ovoga dovodi i do toga da se na ćelijskom nivou, lek ne iskoristi. Pa se desi kao kod pacijentkinje, da joj ni jedan lek ne pomogne, a ona postane razočarana i u medicinu i u lekare. www.lekoteka.com/Metabolizam_i_Vitamini-Preparati_Magnezijuma.html
Sve rečeno do sada samo dokazuje da treba redovno posećivati stručna predavanja i pratiti nova saznanja . www.exatest.com/index.html .Da završimo ovaj tekst sa još jednom Latinskom izrekom
"Non scholae, sed vitae discimus. " - Ne učimo za školu, nego za život. - Seneka

Nesuglasice

Ponekad kolege iz Kliničkog centra sa Neurologije, vode mali rat sa kardiolozima iz Kamenice. Pacijenti boluju od bolesti srca i krvnih sudova, kod nekih je više ispoljeno oboljenje srca a kod drugih, krvnih sudova mozga.Postoji jedna izreka koja slikovito govori o tome kako je nama, zaposlenima u HMP Novog Sada i pacijentima, zajedno sa rodbinom, kad se nađemo u njihovoj unakrsnoj vatri, „ Tukla se braća preko magarca, pa sve po magarcu „. Nažalost, ova situacija, nije ni prva, ni jedina, ovaj slučaj nije jedinstven, već je taj problem prisutan već duže vreme :
Prošle noći smo za jednu istu pacijentkinu angažovali ČETIRI razne ekipe,( a druga dva pacijenta smo samo tri puta vozili gore-dole i konačno kući- ali nije angažovana urgentna ekipa, sa lekarom već su to uradili vozači transporta). Na uspaničen poziv sinova brzo je poslata ekipa HMP u kuću, kod bolesnice koja je bila bez svesti, ta ekipa ju je posle pregleda i ukazivanja pomoći, odvezla na neurologiju.Dežurni specijalista, neurolog, je tražio da se ona preveze u Kamenicu, kod kardiologa i da u pratnji bude i lekar HMP,pošto je pacijetkinji loše ( poslata je druga lekarska ekipa ). Posle toga su kolege iz Kamenice, tražile da se pacijentkinja vrati nazad na neurologiju, takođe uz pratnju lekara, jer je navodno bolesnica u komi. ( poslali smo trećeg lekara ). Posle te vožnje i maltretiranja i nas i same bolesnice,a uplašeni i zabrinuti sinovi su išli za našim kolima i nadali se da će neko od dežurnih specijalista učiniti nešto više i zadržati njihovu mamu u bolnici da bi se lečila, konačno su dežurni sa neurologije pozvali transportna kola da se ista bolesnica, vrati kući . Na moje pitanje kako mogu da vrate kući bolesnika u komi, dobila sam odgovor da nije ni bila u komi !!!! Hvala kolegama što su nam omogućili da toliko radimo te noći, (od 20h do 23h su bile angažovane , zauzete, 7 urgentnih ekipa, od ukupno 8) koje rade na na teritoriji opštine Novi Sad, tj grad i sva okolna sela, a žao mi je bolesnice i njene rodbine, koji su se posle svega, razočarani i izmoreni vratili kući. Ovde su lekari u svom neslaganju „ istukli „ dva „ magarca „, jedan smo mi- radnici HMP, a drugi su bolesni ljudi. Nažalost pacijenti to ne znaju, misle da je hitna pomoć u sklopu bolnice i nas krive što su se izmaltretirali i što smo ih vratili kući, pa nas zovu telefonom i grubo nam prebacuju " Vi ste nas vratili kući, a njoj nije dobro" .

Noćna smena

Prošle noći, kao i obično, HMP Novog Sada je imala preko 40 ( a ponekad bude i preko 50-60 ) izlaza na teren. Većinom su bili hronični bolesnici, koji čekaju noć da pozovu lekare u kućnu posetu, a ne urgentni, vitalno ugroženi pacijenti. Nadam se da će Posebna radna grupa za urgentnu medicinu Ministarstva zdravlja do 2007.godine,završiti izradu vodiča za urgentna stanja, da ćemo konačno imati usaglašene stavove u svim urgentnim situacijama. www.danas.co.yu/20061003/hronika1.html#7
Možda bi nam bilo malo lakše, ako bi nas kolege razumele. Koleginica iz opšte prakse je savetovala rodbinu stare bake, svoje pacijentkinje, da sačekaju noć pa da pozovu ekipu HMP, da je vozi na hirurgiju, da bi se plasirao kateter, iako baka ne može da mokri ceo dan, a i dan pre toga je imala iste smetnje. Problem te pacijentkinje se lepo mogao rešiti u toku dana, a ne u 20h noću, samo da je doktorka otišla u kućnu posetu i dala nalog terenskoj službi ili pozvala transportnu ekipu HMP , ali zašto bi se ona mučila da ide u kućnu posetu, piše nalog i brine se o svojoj pacijentkinji, kad smo tu mi,da uradimo njen posao.Kod druge bolesnice smo bili tri puta za 24h,dan ranije, sledeću noć,ponovo sledećeg dana-tad su je odvezli na hirurgiju (rana posle operacije, nije dobro zarasla), vraćena je kući, i konačno četvrti put, u toku noći , ponovo je vraćena na hirurgiju. Tek tada je ostala u bolnici. Naravno da takvo ponašanje, ne uliva poverenje i razumevanje za zdravstvene radnike.

Miholjsko leto

Miholjsko leto

krajem oktobra,
prijatna toplota sunca obradovala je mlade i mališane ali sudeći po broju poziva Hitnoj pomoći,nije prijala starijim i srčanim bolesnicima.
Juče su se usijali točkovi naših automobila, jureći od jedne do druge adrese, takođe više pacijenata je transportovano u bolnicu, Institut za Kardiovaskularne bolesti, u Sremskoj Kamenici i Institut za Neurologiju, Kliničkog centra u Novom Sadu. Nije neuobičejeno da se javi tri do pet pacijenata u isto vreme, sa srčanim tegobama i akutnim pogoršanjem već ranije dijagnostikovane bolesti srca i krvnih sudova, ali juče je u toku pre podneva od 09h do 11h bilo tri puta više tih bolesnika, i svi u Novom Sadu.
Sreća naša, da su neki od bolesnika već bili u raznim zdravstvenim ustanovama, Domu Zdravlja i na klinikama, pa su tu pregledani, data im je početna terapija, pomoglo im se u tom prvom hitnom stanju a potom je pozvana ekipa HMP da ih preveze do odgovarajuće bolnice.
Kasnije se situacija malo smirila, ali i dalje su se javljali pacijenti i kolege iz Doma Zdravlja te je dan završen, tako da su svih 30 do 40 veoma ozbiljno bolesnih ljudi zbrinuti.Ostali pacijenti nisu spadali u vitalno ugrožene, ali nisu dozvolili zaposlenima u Hitnoj pomoći da predahnu i malo se odmore. Hitnjaci su doručkovali tek negde posle 13h, ili i kasnije ( izašli smo na teren preko 60 puta ). Kako je bilo kolegama na hitnom prijemu u Kamenici i Neurologiji, ne znam, ali pretpostavljam da ni oni nisu stali sa poslom celo pre podne.
Srećom nije bilo saobraćajnih nesreća ( sem jedne i to posle podne ) , inače nikako ne bi smo uspeli da ovako dobro i efikasno završimo jučerašnju dnevnu smenu. Sudbina !

Da li imamo status službenih lica

Ponovo napad na zdravstvene radnike!!!
10.oktobra 2006 godine u popodnevnim časovima prebijena medicinska sestra u Somborskoj bolnici. Pacijentkinja je primljena u bolnicu 02.10. sa dijagnostikovanim ponovljenim infarktom srca ( prvi je bio 2002.godine ), 07.10. je došlo do komplikacija razvio se šlog, i pacijentkinja je pala u komu. 10.10. je sin prvi put došao da obiđe majku. Dozvoljeno mu je da je poseti i pored toga što je vreme za posete prošlo.Tada je nasrnuo na jednu od medicinskih sestara, a kako list Dnevik 12.10.2006 piše : „Nakon nekoliko šamara sestra je pala, a sin pacijentkinje Z. D. je nastavio da je šutira. Kolege su pokušale da je zaštite, ali je on nasrnuo i na njih. Pozvana je policija, koja je ovo lice lišila slobode i odvela van kruga bolnice. Povređena medicinska sestra je u teškom psihičkom stanju, a stepen njenih fizičkih povreda, “puka sreća kako nije mrtva”.
“ Da li ste ikada čuli da je neki lekar prebio kasirku u samoposluzi zato što mu je mala plata? “
“Majka preminula, sin u pritvoru “, sinu pacijentkinje Z. D. je određen pritvor u trajanju do 30 dana, na osnovu krivične prijave somborskog SUP za “napad na službeno lice tokom vršenja službene delatnosti”. Pročitajte tekst na stranici www.dnevnik.co.yu/modules.php?name=News&file=article&sid=15306
A ovo su neke od interesantnih stranica iz naših novina o temi :
Šta zdravstveni radnici misle o inicijativi Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo da se zdravstvenim radnicima da status službenog lica
Takav status, primera radi, imaju policajci, pripadnici vojske, poreske policije i carinici.
List Danas četvrtak, 17. avgust 2006. www.danas.co.yu/20060817/terazije1.html#0
Najčešće u delikatnoj poziciji: Hitna pomoć.
List Politika istog dana piše : “– Свуда у свету лекари и сестре су на радном месту заштићени. “, a ja bih dodala i mnogo, bolje plaćeni. Već sam pomenula kako nas štiti
МИНИСТАР ЗДРАВЉА ТОМИЦА МИЛОСАВЉЕВИЋ
„Бићу отворен и јасан: ја не кажем да сам против ове иницијативе, али не сматрам да ће давање таквог статуса решити тај проблем у нашем здравству. Морамо бити свесни да је наш посао, у суштини, жртвовање и давање, па и медицински радници, с друге стране, треба тако да схвате своју улогу. Као лекар сматрам да је сувише отуђености између лекара и пацијената. “
Kad je ministar zadnji put radio kao lekar i došao u direktan kontakt sa pacijentima? Tačno je da je suviše otuđenosti između lekara i pacijenata ali i između samih zdravstvenih radnika kao i između ministra i nas.
www.politika.co.yu/detaljno_arhiva.php?nid=4090&y=2006&m=8&d=17
“Вербални напади су код нас као „добар дан”, али сада су учестали и физички напади, каже др Бранислава Планчак “. dr Branislava Plančak je Predsednica Sindikata ZZSZS
“Малтретирањима су посебно изложене медицинске сестре, које раде на шалтерима. Као да су оне криве за све промене и незадовољства пацијената. Разумем и бес пацијената, јер су до сада навикли да све буде бесплатно, а и стално слушају уверавања да нема гужви, листа чекања, док је то у пракси мало другачије. Међутим, прописе и правила не доносе лекари и сестре или чистачице, а на радном месту не сме нико да их угрожава и закон од таквих напада мора да их штити – оценила је др Планчак.”
Sindikat zdravstva ima svoju web stranicu
www.zdravko.org.yu
Pismo upućeno 13.10.2006 Ministarstvu zdravlja
ZDRAVSTVENI RADNICI PONOVO NA METI

Lažni pozivi i uznemiravanja službe Hitne Medicinske Pomoći

Raditi kao dispečer je bilo izuzetno teško, još teže nego sada, sve dok nismo dobili identifikator poziva.
Nažalost , na broj 94, osim osoba koje su tražile pomoć ili savet od zdravstvenih radnika, postojao je velik broj poziva koji su uznemiravali zdravstvene radnike, a ujedno blokirali telefone službe Urgentne medicine i na taj način onemogućili bolesnim ljudima da se obrate lekaru. Takvih poziva ima i sada, ali ih je manje, osim toga, sad imamo 4 linije i 4 telefona, vidimo da je to broj koji nas uznemirava i na njega se ne javljamo a na ostala tri telefona primamo pozive.
Tih poziva ima više vrsta;
- poziva od strane dece koja zbijaju šale :
primer : dete- Halo
dispečer - Izvolite, Hitna med. Pomoć . Kako mogu da vam pomognem ?
dete- Da li je to mlekara ?
dispečer - Ne, pogrešili ste broj .
dete - Otkud onda krava na telefonu ! Ha! Ha ! Ha ! i slični pozivi .
- poziva od strane mladih nekulturnih i zlonamernih osoba :
primer : pozivalac - Halo, Hitna, ovde se desila nesreća, ( ili čovek pao bez svesti , ne diše )
dispečer - Izvolite, Hitna med. Pomoć . Kako mogu da vam pomognem ? Gde se desila nesreća?
pozivalac - daje odgovor i locira neko opšte poznato mesto ili konkretnu ulicu
dispečer - sa kog broja telefona zovete, ostanite na vezi, kako se zovete? Odmah šaljemo ekipu .
Na to on ili ona prekida vezu. Da li slati ekipu ili je povući ? Da li je poziv lažan ? Da li se stvarno desila nesreća ? To su pitanja, u toj sekundi , koje dispečer rešava u datom trenutku na različite načine, više po osećaju i iskustvu, boji glasa pozivaoca i naglasku. Što naravno moze dovesti do grešaka.
Pozivalac, ponovni poziv - da li ste poslali ekipu na adresu?
Dispečer - kazite br. tel. i ostanite na vezi . Šaljemo ekipu ( odmah šalje ili preusmerava ekipu ), a pozivalac daje br. tel . ( koji nije tačan, ili ne postoji ) i dalje ostaje na vezi dajući lažne podatke i lažno ime, potom opet prekida vezu.
Ekipa dolazi na lice mesta i ne nalazi unesrećene, niti znake da je bilo nesreće. Proverava se dati br. tel. i zaključuje se, da sa njega nije upućen poziv ili da ne postoji. Za to vreme može se desiti da unesrećen ili bolestan čovek u žutoj zoni indeksa čeka da ekipa bude slobodna i pređe u crvenu zonu i slično. Sad imamo identifikator i odmah proverimo broj kod poziva koji su nam sumnjivi. Nažalost , baš zbog ovakvih poziva, ne primamo ni jedan poziv sa javnih govornica, već isključivo sa brojeva koje možemo proveriti ponovnim pozivanjem.
- poziva od strane „ psihički promenjenih osoba „ koje koriste besplatnu 94 liniju za svoje „bolesno“ iživljavanje kao Hot-line liniju i govore opscene reči uz pokušaj podsticanja svog polnog uzbuđenja ili uz uzdisanje i čulno-psihopatsko dahtanje . Te osobe to ne kriju, nego naprotiv , često ponavljaju poziv , ponekad uz „molbu“ „ Nemoj prekinuti liniju, sačekaj da svršim , !!!“ i slično.
Sluzba HMP Novog Sada ranije je imala izuzetno velik broj poziva ove vrste, posebno kad je dispečer žena , naročito noću . Poslednjih meseci pozivi te vrste su retki i manje uporni, ali su i dalje prisutni, a kolege prijavljuju da su se pojavili i novi pozivaoci , homoseksualci, koji traže muški glas.
- poziva od strane nacionalista iz raznih krajeva zemlje , sa naglašenim albanskim akcentom ili pričaju na albanskom, uz izražavanje vulgarnim rečima začinjeni sa obiljem psovki i vređanja . Nekad čak i kažu odakle zovu. I ovih poziva je sada manje ali su i dalje prisutni.

Meni lično se pre nekoliko godina desilo da je psihopata dahtao i blokirao telefone od 23h do 05h. Zvao je svakih 2-10 sekundi. Posle sat vremena, više se nisam odazivala, već sam spuštala slušalicu onog trena čim sam čula duboko disanje. Posle dva sata sam se toliko razljutila , da sam mu rekla , da je manijak i još po koju etiketu, sa upozorenjem da neko od bolesnih ljudi te noći može da umre zbog njega i njegovog iživljavanja. Međutim efekta nije bilo i pozivi su se nastavili istim intenzitetom još 3 sata. Epilog cele situacije je za mene bio strašan. Oko 6h ujutu, baš kad su prestali ti pozivi, zazvonio je telefon i sa druge strane žice se čuo uzemiren glas, starijeg čoveka. Gospodin se predstavio i izjavio da će me tužiti. Rekao mi je, da je on star i bolestan od hroničnoh bronhitisa, a da sam mu ja TRI PUTA SPUSTILA SLUŠALICU u toku noći, kad je zvao i imao gušenje, osim toga najgore od svega je što sam mu rekla neke uvredljive reči , da je manijak ...i time ga uvredila. U tom trenu mi se zavrtela cela soba, shvatila sam da je taj, jedini put,kad sam ljuto odreagovala (na jedan od 5000 dahtanja te noći ) bio, ne psihopata, već bolestan čovek. Narednih pola sata sam mu se izvinjavala i objašnjavala razlog mog postupka i reči, uz napomenu da je sve ružno što sam mu izgovorila snimljeno na registrofonu, da on ima dokaz, ako želi da me tuži, ali i da je to sve upućeno osobi koja me je ponižavala cele noći i zbog koje sam i naglasila da bolesni ljudi ne mogu dobiti vezu. Nažalost tada nismo imali identifikator, a deka koji se gušio nije ni jedan od tri puta, kad je dobio vezu izgovorio bilo koju reč. Gospodin je prihvatio moje izvinjenje. To jutro sam se odmah obratila , tadašnjem načelniku, dr Saravolcu, i iznela mu neprijatnu situaciju koja mi se desila. On je odmah pronašao broj telefona bolesnog Gospodina, ( sa obzirom da se on često obraćao HMP i mi smo dolazili kod njega ) pozvao ga i još jedan put, kao načelnik službe, mu objasnio celu situaciju uz dodatno izvinjenje. Deka me nije tužio. Ovom prilikom se zahvaljujem i dr Saravolcu, time što nas je uvek saslušao i zaštitio, kad nismo bili krivi, ali i opomenuo i kaznio, kad je bilo propusta u radu i odnosima prema pacijentima ili kolegama.
Drugi psihopata koji je bio naročito neprijatan, uznemirio je sve doktorke HMP Novog Sada, jer je na neki način saznao naša imena i tražio nas lično, po imenu , predstavljajući se kao prijatelj ili kum. Priču je obično počinjao normalno, traženjem saveta za bolesno dete,koje ima temperaturu, a posle toga, kad bi smo mu dali savet, on bi dalje razvio svoju bolesnu, pedofilsku fantaziju, na različite načine. Posle desetak dana, od kako smo, zahvaljujući donaciji grada
dobili identifikator, saznali smo broj mobilnog sa kog je zvao, i da pozivi nisu iz Novog Sada, već iz mesta dosta udaljenog od našeg grada. Isti dan smo ga prijavili načelniku dr Stevanoviću, sa molbom da se osim prijave telekomu, odmah pošalje prijava i Policiji, zbog sumnje na pedofiliju. Poziva od strane tog lica, sa tog broja telefona, više nema.
Problem je prisutan i u susednim zemljama
u Rumuniji- članak u listu Dnevnik NEDELJA, 23. JUN 2002. GODINE
/www.dnevnik.co.yu/arhiva/23-06-2002/Strane/svet.htm
Ispitivanja lista “Adevarul” pokazuju da se svi ovi pozivi mogu grupisati u tri kategorije: javljanja čudaka, manijaka i šaljivdžije.
Dispečer vatrogasaca žalio se na neozbiljnost građana i molio štampu za pomoć da urazume one koji zbijaju šale na račun ove službe. Požari nisu stvar za igru, jer dok cisterne pune vode jure za lažnim pozivom, dotle se na drugom kraju grada zaista može dogoditi nesreća. Tragom ovog apela tiražni dnevnik, “Adevarul”, (Istina) sproveo je opširna istraživanja i konstatovao da svaki vatrogasac za 24 sata dežurstva ,,popije” do 3.000 psovki, vređanja i drugih vidova maltretiranja. Specijalnost novijeg datuma su seksi razgovori. Takvi razgovori ometaju rad službe i otežavaju prijavljivanje istinskih požara.
U Hrvatskoj-23.11.2005. tekst u Hrvatskim novinama : Više od 10.000 telefonskih poziva u 36 sati upućeno je na dežurne telefone 94 Hitne medicinske pomoći u Zadru.
članak napisan 24.11.2005. u novinama Glas Slavonije
www.glas-slavonije.hr/trazi2.asp?ID=49364
članak u Jutarnjem hr.napisan 27.03.2006.
www.jutarnji.hr/dogadjaji_dana/clanak/art-2006,3,27,halo_manijaci,18836.jl
kao i drugim službama HMP širom naše zemlje
na primer: U listu Danas objavljen tekst u petak, 25. jun 2004.
Vulgarni pozivi blokirali rad Hitne pomoći
"Dom zdravlja u Rožaju zbog čestih uznemiravanja bio primoran da menja broj telefona 24 časa uznemiravali osoblje Hitne službe, a samim tim onemogućavali građane kojima je stvarno bila potrebna intervencija lekara da dođu do pomoći."

U zemljama Evropske unije, takvih poziva nema. Možda će neko pomisliti da je razlog isključivo u kulturi, odnosno nekulturi Balkanskih zemalja, ali mislim da nije. Razlog je i u načinu kako se kažnjavaju te osobe. Na nekom od sajtova Hitne pomoći zemlje članice EU piše, da se osobe koje lažno prijavljuju poziv hitnoj pomoći prijavljuju Policiji i podnosi se krivična tužba za pokušaj ubistva , uz objašnjenje da su ugrozili život jednog ili više bolesnih ljudi koji su čekali urgentnu ekipu.

Kad komšije zovu

Kad komšije ili slučajni prolaznici pozovu Hitnu pomoć, retko se stanje na terenu i dispečerska anamneza slažu. Obično je situacija blaža i bezazlenija, od one koja je prijavljena. Najčešće su razlozi pozivanja socijalne prirode. O starim, bespomoćnim licima se ne vodi dovoljno brige, a na ulici se viđaju pijane osobe, koje leže na travi i betonu. Pozivi upućeni od tih, trećih lica nemaju u sebi dovoljnu notu zabrinutosti, niti bilo kakvih podataka o dotadašnjem zdravlju te osobe. “ Ja sam vas obavestio, a vaša je dužnost da dođete i da vidite “, je jedan od čestih završetka takve prijave.
Pre neki dan je bilo slično, a drugačije. Ono što je prijavljeno od strane komšija : “ Komšinici nije dobro, loše se oseća, jedva je došla do vrata i tražila pomoć” nije upućivalo na urgentno i po život opasno stanje. Prva slobodna ekipa je ipak poslata, a na terenu su videli mlađu ženu, koja je imala jake bolove u stomaku.Neobjašnjivo, teže opšte stanje. Tek posle upornog insistiranja, lekar je saznao da se radilo o nasilju u porodici i povredama u predelu trbuha. Odnešena je na Urgentnu hirurgiju i odmah prebačena u salu zbog teških telesnih povreda. Sličan slučaj se desio i na ulici. Prijavljeno je od strane građana, da žena leži na betonu, a jedan mladić je i prišao i konstatovao da njoj i nije loše “ Lepo joj je “.
Moj zaključak je bio da je pijana. Osim njega i drugi prolaznici su pozvali za istu osobu , a ona nije odlazila sa date adrese. Poslali smo ekipu. Lekar pri pregledu nije osetio alkohol, ali je video povrede na glavi, siromašne i nesretne žene. Tada je ona dala podatak da su je NN osobe istukle. U kolima je osetila mučninu, povraćala i osim opšte slabosti imala i poremećaj svesti. I ona je odvežena na hirurgiju, sa uputnom Dg potresa mozga .

Srčani bolesnici

Teži srčani bolesnici često pozivaju lekare HMP, i može se reći da su po pravilu najkorektniji pacijenti, sa najviše razumevanja za naš rad, uvek spremni da saslušaju savet, pa čak i otkažu dolazak ekipe, čim im se stanje popravi. „ Sad mi je bolje, ako mi bude lošije, zvaću vas pa će te onda doći. Hvala vam, ali za sada ne morate dolaziti. „ .Lekari HMP , i kao dispečeri , a i na terenu, posebnu pažnju poklanjaju baš bolestima srca i krvnih sudova. Jedan od naših lekara, specijalista urgentne medicine, po znanju i umećima iz oblasti kardiologije, može se meriti i sa najboljim kardiolozima u zemlji ( ko poznaje lekare HMP Novog Sada , tačno zna , o kom lekaru je reč ). Ostali će u skladu sa svojim znanjem, učiniti sve da se pacijent oseća sigurno, a ako je samo stanje nedovoljno definisano , kamenički Institut nam je blizu pa ćemo, za svaki slučaj pacijenta odvesti do specijaliste kardiologa, ili u „Dom Zdravlja „ do dispanzera za kardiologiju.
Ali kao što obično biva , postoji neki izuzetak. Pre neko veče, koleginica me je zamolila da radim na terenu, a ona će raditi kao dispečer-konsultant, prehladila se i leđa su joj se ukočila,na bolovanje nije otišla, za to veče drugu zamenu ne može naći, te i pored toga što ni to nije adekvatno, lakše joj je fizički sedeti i primati pozive. ( najmanje mislimo na svoje zdravlje, a dešava se da je lekar ili tehničar bolesniji od pacijenta kod kog odemo na teren ). Odmah po dolasku na posao, dispečer iz predhodne smene, hitno nas šalje na adresu gde je prijavljeno jako gušenje starijeg čoveka koji je operisao srce. Odmah sedamo u kola i krećemo. Dolazimo do kuće i zatičemo unuka, koji ne zna da je deda bolestan, proverava kod bake i pušta nas u kuću, sa rečima da se deda napio i ukočila su ga leđa. Ulazimo u sobu, i uzimam anamnezu od dede. Time saznajemo da je unuk u pravu. U alkoholisanom stanju, vidno neprijatan i svađalački raspoložen, pacijent nam se obraća „ Kosio sam travu posle podne i ukočilo me je „ Na pitanja o gušenju i srčanim tegobama, pokazuje stari operativni rez na grudima . Na pitanje zbog čega je zvao HMP, osorno odgovara „ Pa da mi date injekciju. Ja već dugo imam problema sa leđima. Ovo je kuća, treba mnogo da se radi. Meni pomaže samo injekcija, vitamini B6, B1, B12 , to sam ranije dobijao." Prišla sam mu, palpirala stomak, izmerila pritisak, i u toku pregleda osetila miris alkohola. Pitala sam ga da li je popio neku tabletu protiv bolova i savetovala ga da popije neki od antireumatika i sedativ kad se otrezni. Iz kuće smo ispraćeni rečima „ Nisam vas zvao da mi popujete, već da mi date injekciju. Marš, đubre jedno" i još po koja reč „zahvalnosti“.

Every human being is the author of his own health or disease. - Buddha

Posle ovako “prijatnog” ispraćaja, dispečer nas šalje kod bake, sa naznakom da se ne radi o hitnom stanju. Dolazimo na datu adresu, te zatičemo siromašnu, bolesnu ženu u hodniku zgrade, spremila se da je vozimo u bolnicu. Uzimamo anamnezu, te saznajemo da tegobe traju već dva meseca, da je na neke preglede išla, i da su joj rekli da treba da obavi još pregleda,ali je njena penzija toliko mala da na žalost nema para da plati, čak ni participaciju. Pošto ništa do tada rečeno nije ukazivalo na urgentno stanje, odvodimo je nazad u sobu. Pregledam je. Glavne tegobe su joj problemi sa trbuhom, želudac, proliv i povraćanje, kao i temperatura, a celo telo joj treperi, uz to u nalazimo vidimo da se leči i kod neuropsihijatra. Pokušavam da joj izmerim pritisak i tada čujem izraženo ubrzan rad srca sa čestim preskakanjima. Tražim nalaz od kardiologa, ali ga ona nema ( predložen joj je i taj pregled, no nije imala para da ga plati ). Uradili smo joj EKG, dali joj terapiju, napravili kontrolni EKG. Bilo joj je bolje, telo joj više nije treperilo. Posavetovali smo je da se sutra obrati svom lekaru, sa EKG snimcima i da joj se prepiše terapija i za srce. Bilo mi je žao žene, ne može adekvatno da se leči, zbog siromaštva , a zbog psihijatriske dijagnoze do tada joj se nije ni verovalo kad se žalila na slične tegobe. Ni ovaj slučaj nije bio urgentan, ali je bio hitan i mnogo ozbiljniji od prethodnog.

Dispečeri

Godišnji odmor mi se završava. Ponovo na posao. Provela sam ga kod kuće
( nažalost nisam imala mogućnosti- novca da bilo gde otputujem ). Sin je krenuo u prvi razred srednje škole. Drago mi je što nisam radila proteklih dana zbog negativnog stava ljudi i medija prema Hitnoj. Na rasporedu sam, za ovaj mesec dispečer-lekar konsultant.
Zašto želim da radim kao dispečer?
Moram vam naglasiti da je mišljenje većine zaposlenih u HMP Novog Sada, a i moj lični stav da je posao dipečera najteži. Psihički je najnaporniji. Potrebno je 12h biti skoncentrisan, razgovarati, uzeti pravilno anamnezu, poslati najbližu ekipu do stana pacijenta ili mesta nesreće. Osim toga smiriti osobe koje su u panici i prećutati uvrede, kletve i ponekad veoma ružne reči , upućene meni kao lekaru-nepravedno, primitivno i nekulturno. U martu sam napisala tekst Zloupotreba službe HMP. Na mestu dispečera su do sada bile samo dve osobe-lekar i tehničar, koji treba da se jave i na najbolji mogući način reše poziv na šest telefona, četiri na liniji 94 i druga dva , službena telefona, predviđena za transportne izlaze i pozive od strane osoblja i rukovodstva. Ako nas dvoje ponesemo i naše lične mobilne telefone, to je znači osam telefona u prostoriji, na koje se javljaju dve osobe. Osim toga, tu je i radio stanica, odnosno veza sa osam ekipa na terenu ( četiri u gradu i četiri van grada ) .Najčešće se dešava da zvone bar tri do četiri telefona u isto vreme i da su minimum četiri ekipe na terenu. Većina posetilaca dispečerskog centra, uključujući i kolege i osobe koje nisu zdravstveni radnici, izlaze iz dispečerskog centra sa pitanjem „ Kako vi ovde izdržavate ?„
Za tih 12 sati moramo otići i do toaleta, i nešto pojesti, popiti kafu ili čaj, vodu, sok, a ne postoji vreme pauze, niti razumevanja od strane osoba koje pozivaju 94. Čak je jedna osoba, prokometarisala,“ Samo se žalite da su vam male plate, a kad god zovem, čuje se da nešto žvaćete „.
Pa zbog čega onda ja i nekoliko mojih kolega uporno radimo kao dispečeri ?
Moji razlozi su sledeći : Fizička kondicija mi nije najbolja. Sve mi je teže
da se penjem na treći, četrvrti, ...sedmi ili više spratove peške. Pregledi pacijenata i intervencije koje se vrše, a naročito ako je potrebna reanimacija su često u skučenim, pretrpanim stanovima ili na raznim mestima gde se treba savijati , leći na pod, podvući se pod kamion ( desilo mi se kod saobraćajne nesreće ). Osim toga, čak i posle toliko godina rada na ovako tužnom i stresnom poslu mi se desilo i dešava mi se , da se rastužim do suza, kad se na terenu susretnem sa nekom tragičnom situacijom. Više puta su me kolege tešile , kad se rasplačem. U stanu, ili na terenu, uglavnom uspevam da sakrijem suze , ali čim uđem u kola HMP vadim maramicu i brišem lice. Koleginica, sa kojom sam razgovarala o ovoj temi i objašnjavala joj da je i ovo razlog , zašto prihvatam , čak i tražim, da radim kao dipečer, je konstatovala „ ali ovako si u kontaktu sa svim nesrećama i tugom tog dana, a kad si na terenu, samo sa onim situacijama, gde te pošalje dispečer „.
To je tačno, međutim, ja sam vizuelni tip.
Strašno mi je kad čujem da je na primer : povređeno dete, ili da je umrla mlada osoba , da je poginula cela porodica u saobraćajnoj nesreći i slično, ali kao dispečer to ne vidim, rastuži me, ali nema slike, koja mi ostaje danima, a nekad i mesecima u mislima. No, onog trena , kad prestanem da saosećam , treba da napustim ovaj posao i medicinu.
Sa druge strane, pošto nemamo GPRS, niti vremena stalno gledati u mapu grada, gde je koja ulica, ja kao lekar koji je dugo radio samostalno ( bez tehničara i vozača ) dobro poznajem grad, pa čak i okolinu te mogu da povežem izlaze jedne ekipe koja je u blizini, što skraćuje vreme dolaska ali i olakšava vožnju i štedi gorivo. Volim da pričam te mi nije teško da saslušam i posavetujem pacijente ( ponekad čak i preteram, pa sledeći poziv čeka duže ).
Nadam se da su „ klinke „ koje su mesecima zivkale i uznemiravale , zvale su po 100 puta u toku smene sa dva mobilna telefona ( imamo identifikator poziva ), a predstavljale se kao Milijana i Ana, opomenute ili su kažnjene i na drugi način, od strane telekoma mts- 064, jer nam takvi pozivi izuzetno otežavaju posao i izazivaju nepotreban , dodatni stres i ljutnju.
Ranije je takvih osoba i poziva bilo mnogo-mnogo više. Zahvaljujući rukovodstvu Doma Zdravlja, poslat je zvanični dopis telekomu , sa njihovim brojevima i oni su kažnjeni, više ne zovu.

Mitologija

u Leksikonu stranih reči i izraza Vujaklija- nalazimo da je to grčka reč i označava naziv za mnogobožačke religije, učenje o bogovima i herojima, naročito Staroga veka: grčko-rimska, germanska, slovenska mitologija. Možemo u šali koristiti isti izraz za još jednu pojavu prisutnu u svim društvima i državama- širom sveta. Sa upoznavanjem, istraživanjem i praktičnom primenom te nauke upoznaju se svi, još od malih nogu, preko osnovne, srednje škole a i kasnije je prisutna, na svim Fakultetima pa i dalje u nastavku školovanja i rada.
Što je društvo siromašnije i primitivnije to se ona više raširi i razgrana u sve pore, kao rak-rana.
U ovom „ šaljivom „ značenju je ona pogrdana nauka i izučava primanje, otimanje, iznuđivanje mita , a usko je povezana sa Korupcijom i Kriminalom.
Korupcija (lat. corruptio) = pokvarenost, kvarnost,
izopačenost, razvrat, potkupljivanje, podmićivanje, potkupljenje,
podmićenje; kvarenje, ukvarivanje, truljenje, raspadanje;
krivotvorenje (spisa, mere, tega i sl.).
Kriminal (lat. criminalis ) = krivični, kazneni, zločinački, zlikovački
O korupciji u društvu ,a posebno u zdravstvu je napisan velik broj tekstova
vršena su istraživanja, osnovat je Antikorupcijski savet .
Istraživanje MBI ("Marten bord internešenela" (MBI) 22.jula 2004. pokazuje da su u zdravstvu najzastupljeniji mito i korupcija (22,6 odsto ispitanika se izjasnilo za tu opciju) a zdravstvo je izuzetno osetljiva oblast, jer kako se u narodu kaže
“ zdrav čovek ima hiljadu želja, a bolestan samo jednu i to da ozdravi “
onda je sasvim jasno da pacijenti pokušavaju na sve načine da dođu do lekara, pa makar i davanjem mita. Običan gradjanin korupciju ne posmatra kao negativnu pojavu koju treba iskoreniti, ona je za njega postala lakši, a nekad i jedini način da dodje do željenog cilja te je prisutan visok nivo spremnosti građana da učestvuju u korupciji. Tako se iz jednog relativno zdravog stanja prelazi u bolesno stanje odnosa između pacijenta i lekara, gubi se poverenje i to rezultira krajnje nepovoljnom situacijom u zdravstvu. Neka od istraživanja su pokazala da je 95 odsto lekara časno, ali da zbog malog procenta onih koji su korumpirani ljudi gube poverenje u profesiju. Trenutno su u zdravstvu mala primanja, neefikasan je sistem zdravstvene zaštite, prošli smo razne nestašice lekova, medicinske opreme, dijagnostičkih aparata ,pa su u zdravstvu svi počeli da primaju mito - od portira, higijeničara, sestara, lekara do direktora bolnica. Ipak, korupcija nije od juče, to traje godinama. Korupcije u zdravstvu ima u svim zemljama, a što je ona siromašnija korupcije je više. Zdravstveni radnici su poneli velik teret, socijalni mir se čuvao i čuva se i dalje preko zdravstva. Takođe, treba znati i da je raširenost fame o korupciji uvek veća nego stvarna korupcija. U svakom slučaju, najveća korupcija je tamo gde su javne nabavke, u slučaju zdravstva - lekova i opreme, a ne toliko na individualnom nivou . (Cinično rečeno, krilatica "Quo dicet Jovi, non dicet bovi"
se postepeno jednostavno obrnula: "ako mogu oni, što ne bismo mogli i mi"). Konsekvenca je bila dalekosežna: prećutni konsenzus (oko kršenja svih mogućih moralnih i profesionalnih
normi) postao je prećutna norma: "patološko" je postalo "normalno", svakodnevno, i obrnuto. I svi zadovoljni, "dobro shvaćeni" uzajamni "privatni" interesi na delu. Uz "mali deficit" - javnog interesa, odnosno zajedničkog dobra. Sklonost direktora zdravstvenih ustanova da mnoge poslove obavljaju na nelegalan način, prenela se i na ostale zaposlene. Tako je došlo do uspostavljanja mreže onih koji su skloni reketiranju pacijenata. Po spirali koja je uspostavljena razmišljanjem "ako može direktor mogu i ja, ako može načelnik mogu i ja, ako može kolega mogu i ja, ako može sestra mogu i ja", nivo korupcije se produbio i uspostavljeni su precizni tarifni sistemi koji omogućavaju da se svi koji su korumpirani drže međusobno u nekonkurentskom odnosu i povezanosti koja rezultira svojevrsnom zaverom ćutanja kada se priča o mitu pokrene.
Novi zakoni, naročito zakon o komorama zdravstvenih radnika, biće od velike koristi kada je reč o rešavanju problema korupcije. Komora će imati stručno telo koje će obavljati stalni monitoring nad radom lekara. Uvodi se i izdavanje licenci, a njih će dobiti lekari koji ispunjavaju određene uslove, a ako prekrše pravila profesije ili etičke norme, predviđene su kazne kao što su oduzimanje licence i suspenzija sa posla. Generalno, svi lekari su ogorčeni što se pod kapu korumpiranosti stavlja profesija, jer, bez obzira što ima onih koji putem plavih koverti naplaćuju svoje usluge, najveći deo zdravstvenih radnika pošteno radi svoj posao. Lekari su pogođeni ovakvim izjavama pošto to shvataju kao atak na dostojanstvo profesije. Naročito su pogođeni oni koji skromno žive od svojih zarada, a koji se ovakvim generalnim napadima stavljaju na stub srama. U izjavi ministra zdravlja dr Tomice Milosavljevića koju je jednom prilikom dao, kaže se da korupcije u zdravstvu ima više nego što lekari žele da priznaju, a manje nego što se priča među građanima. U kriznom sistemu koji traje više od deset godina ima različitih načina veće ili manje korupcije, koje su kao voda, "koju ne možete zaustaviti".” Građani moraju da shvate da ako hoćemo da se borimo protiv korupcije, moraju da budu samosvesni i da se trude da ostvare svoja prava “ – kaže dr Milosavljević. Korupciju još nije niko iskorenio, važno je za narod i državu da se ona svede na podnošljivi nivo. Do tog nivoa može da se dođe samo ako se svaki pojedinac, bio on obični građanin ili visoki funkcioner, potrudi da pošteno odradi svoj posao i da nepravilnosti prijavi nadležnim službama.
12.09.2006. u listu Blic www.blic.co.yu/ pojavio se članak :
Mito boljka lekara
Svakoga dana Zdravstvenoj inspekciji Ministarstva zdravlja požali se bar šest nezadovoljnih pacijenata. Od početka godine ukupno se žalilo 1.780 ljudi i to najčešće zbog nedovoljnog ili pogrešnog lečenja, dugog čekanja na zakazani pregled, pogrešno naplaćene zdravstvene usluge, ali i zbog lošeg ponašanje lekara. Jedan deo prijava, nažalost, još ukazuju na mito, odnosno uzimanje novca od pacijenata. Te prijave su najčešće vezane za ginekologiju, ortopediju i hirurgiju. tekst je napisala Sonja Todorović
22.09.2006. takođe u listu Blic se mogao pročitati drugi članak, koji su pisali S. Todorović - I. Mišković : I za kupus bi se prodali
ali taj članak ne odgovara istini, no novinari se nisu potrudili da saznaju pravu informaciju već su u velikoj želji da se još više baca ljaga na lekare Hitne medicinske pomoći objavili neproverene podatke. U tekstu objašnajavaju kako im Boban Veljković iz Novog Sada priča o tome kako lekari Hitne pomoći ucenjuju pacijente onda kada im je pomoć najpotrebnija. Njegov otac bio je nepokretan, polomio je kuk i imao je pravo da ga Hitna preveze iz bolnice do kuće. Otac mu je ležao je u KBC Bežanijska kosa i 2. aprila 2005. oko 18 sati je došao po njega. Medicinska sestra pozvala je Hitnu pomoć, ali rekli su da su zauzeti i da po nas mogu da dođu tek za osam sati. Šokiran time, pitao je da li može da ih časti.Iste sekunde rekli su da stižu za 20 minuta. Lekar iz Hitne pomoći rekao je da je cena 1.500 dinara i to sve preko službenog telefona. Kada su ih dovezli kući, nastavlja Boban, lekar iz Hitne pomoći, pored ugovorenih 1.500 dinara, tražio je još neki novac za čast. I dobio je dodatnih 500 dinara. Iznude lekara iz Hitne pomoći tu se ne završavaju. Pošto je Bobanov otac morao da ide na kontrole, ekipe Hitne pomoći su bile u obavezi da ga ponovo prevoze od kuće do bolnice. - I tako ih ja ponovo pozovem. Dođe druga ekipa i odveze nas do bolnice. Međutim, tada mi kažu da ćemo za povratak morati da se strpimo od šest do osam sati, jer imaju posla. Kada sam im rekao da sam prošlu ekipu častio sa 1.000 dinara, to su oberučke prihvatili. Shvatio sam da oni nemaju određeni cenovnik, već bi prihvatili i kupus kada bi im to ponudili - ljutito kaže Boban.
Objašnjenje podvučenih navoda. Kao prvo nije precizirano gde je njegov otac vožen kući , da li u Beograd ili u Novi Sad, ali je rečeno da je Boban iz Novog Sada, pa možemo pomisliti da je oca vozila Hitna pomoć iz Novog Sada, a da je on ležao u Bolnici u Beogradu.
Ako je pacijent osiguranik Novog Sada, on ima pravo da ga Hitna preveze iz bolnice do kuće, kao i da ga vozi na zakazane kontrole. Hitna pomoć Novog Sada to i radi. Da bi se obezbedila transportna kola, koja će ići van grada treba imati overen uput i nalog za kola, od strane lekarske komisije i prijaviti taj transport jedan dan ranije. Znači u 18h nikako se ne mogu poslati kola za otpust iz Beograda do Novog Sada, osim ako rodbina ne traži vanstandardnu uslugu i to plati , punu cenu- po važećem cenovniku, a za to dobije priznanicu. Od Novog Sada do Beograda teško se može stići za 20 minuta. Transporte pacijenata koji nisu vitalno ugroženi pa se prebacuju u drugu bolnicu zbog nastavka lečenja, ne dogovara niti na bilo koji način u prevozu dalje učestvuje ni jedan lekar HMP Novog Sada. Znači da Boban ni jedan put, ni pri dogovorima ni pri prevozu, niti kasnije u narednim transportima, zbog kontrola, nije razgovarao, niti je video lekara HMP. Transportne ekipe čine isključivo vozači sa ili bez tehničara. Naravno da osuđujem tehničara i vozača Hitne ukoliko su uzeli novac, a nisu dali priznanicu- mito, a za onih 500 dinara koje je Boban dao za " čast ", mogu reći da se nadam da mene nikad niko neće tako častiti. Lično, kad častim frizerku ili majstora koji mi popravi neki uređaj, ne smatram da sam mu dala mito, niti to posle prebacujem. I da zaključimo
EX AUDITIS REFERRE FERME MENTITIR EST. Iznositi ono što si čuo znači lagati.

Maratonci trče počasan krug

Tekstovi koji su ovih dana prepune dnevne novine se odnose na dešavanja u HMP Beograda. Na internet stranicama se pojavio ogroman broj članaka i još više komentara ljudi na te članke.
Neću vam prenositi šta je tamo napisano. Ako vas interesuje pročitajte.
vesti : Sreda, 20. Septembar 2006.
http://www.naslovi.net/tema/24768
Četvrtak, 21. Septembar 2006.
http://www.naslovi.net/tema/24851
Petak, 22. Septembar 2006.
http://www.naslovi.net/tema/24938
a lično preporučujem tekstove koje su pisali novinari Politike
( profesionalno, moralno, objektivno ) za razliku od nekih drugih novina
kojima je senzacija važnija od istine .
Ukratko možemo reći ovo :
Direktor HMP Beograda dr Borko Josifovski je 18.09. na konferenciji za štampu optužio grupu lekara HMP ( dva lekara je imenovao )
da pojedinim pacijentima nisu pokušali i uradili reanimaciju i tako ih pustili da umru, a u cilju sticanja materijalne koristi time što će za smrt tog „ pacijenta „ dojaviti nekom od privatnih pogrebnih preduzeća ,koje će za tu informaciju, platiti između 50 do 200 euro.
Već 19. septembar 2006. Da li postoje "trgovci mrtvima"
objavljeno na B 92 “ Direktor Hitne pomoći u Beogradu Borko Josifovski negira da je dvojicu lekara optužio za smrt 49 ljudi od aprila ove godine. On kaže da je samo istakao povredu etike njihovom saradnjom sa privatnim pogrebnim preduzećima. “
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2006&mm=09&dd=19&nav_category=12&nav_id=212315
a na taj tekst je poslato od strane čitaoca Broj komentara: 70 ,
koji uglavnom optužuju sve bele mantile, retki su oni koji smatraju da treba tek ispitati navode i istinitost tvrdnji. Stvorena je medijska kampanja, koja liči na “ lov na veštice “ i poziv na linč.
Isti dan “Ministar zdravlja dr Tomica Milosavljević je izjavio da su i rukovodioci i predstavnici sindikata u Gradskom zavodu za hitnu medicinsku pomoć, koji su razmenili optužbe, 'prešli crtu dozvoljenog i moralnog'. “
http://www.rts.co.yu/jedna_vest.asp?belong=&IDNews=161462
Posle toga 20. septembar 2006. osim ostalih tekstova koje možete pročitati obratite pažnju na ovaj koji prenosi B 92 Direktor Hitne pomoći, dr Borko Josifovski, razrešen je te dužnosti, nakon jučerašnjih nedoumica oko dešavanja u toj ustanovi.
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?nav_category=12&dd=20&mm=9&yyyy=2006
Broj komentara: 26 , već je manji ali sa dodatkom i optuživanjima ministra, pa je jedan od tih kometara ovakav “Gospodine Ministre, zar se ne stidite samog sebe ? Ako skoro svi gradjani znaju kakvo je korupcionasko stanje u Zdravstvu, kako da vi kao ministar to ne znate ? U ovom slucaju se na zalost desilo, dva losa ubise Milosa ! Sramota ! Imate li bar malo ljudskosti u sebi ?
(Ilija kocic, 21. septembar 2006 01:56)”
i naravno na tekst poslat 19.09.2006 “ Provizija za mrtve pacijente! “ koji je preneo list Dnevnik
http://www.dnevnik.co.yu/modules.php?name=News&file=article&sid=14456
gde novinarka LJ. Petrović , kao i novinari politike, na jedan odgovoran i profesionalan način, prenosi situaciju u Novom Sadu uz apel : Potrebna „mrtvozorna služba” Načelnik novosadske hitne pomoći dr Đorđe Stevanović smatra da bi u većim gradovima, pa i u Novom Sadu, trebalo da postoji “mrtvozorna služba”, koja bi bila pri Medicinskom fakultetu, kancelariji matičara, sudskoj medicini ili patologiji – Taj posao bi moglo da radi pet lekara, a izlazili bi na teren po pozivu. S leđa hitne pomoći bi u tom slučaju bio skinut veliki teret. Pošto takva služba ne postoji, svako je odgovoran za svoje postupke, ali treba da razmisli o tome da li su takvi postupci etički. Ukoliko je neko zloupotrebio položaj, morao bi biti krivično gonjen – navodi dr Stevanović. “ Svi zaposleni u HMP Novog Sada podržavaju ovaj apel.
Lično sam kao lekar- konsultant,
dispečer više puta imala neprijatnosti i nerazumevanja
od strane rodbine ali i kolega iz Opšte medicine, kad sam pokušala
da odbijem tj. prebacim utvrđivanje smrti i pisanje umrlice sa leđa HMP,
na lekara iz nadležne ambulante Opšte prakse.
Naravno ukoliko neko nije gledao emisiju POLIGRAF na B 92 20. septembar 2006.
Trgovina smrću
Gost: Dr Borko Josifovski, bivši direktor Hitne pomoći u Beogradu
Voditelj: Jugoslav Ćosić
može pročitati transkript emisije na http://www.b92.net/info/emisije/poligraf.php?yyyy=2006&mm=09&nav_id=212614
a pred sam kraj emisije, novinar B92 konstatuje : “ Znate, nekako ostavljate utisak kao čovek koji je otvorio Pandorinu kutiju i onda se iz nekih razloga zaustavio i povukao i evo, to je na kraju rezultiralo Vašom smenom. “
Od tekstova i kometara 21.09. bih izdvojila reči našeg načelnika, koje su objavljene na stranicama Večernjih novosti “ AFERA u beogradskom Zavodu za hitnu medicinsku pomoć, prema rečima dr Đorđa Stevanovića, načelnika iste službe koja brine o Novosađanima, predstavlja “blaćenje profesije, jer se optužbe ne mogu bazirati na sumnjama, već na dokazima”. kao i jedan od komentara
“Bogdan,Dr.de
21. septembar 2006 14:57
18 meseci rada na intenzivnoj +kurs hitne pomoci(550€,10 dana nastave) + 10 intervencija u kojima si spasao zivot je uslov da dobijes lizencu za lekara hitne(Notarzt) u nemackoj. Ucestvuje se pored osnovnog zanimanja(kardiologija,hirurgija itd) i placa se 80€ po odlasku na poziv,bez obzira koliko je intervencija trajala i sta je uradjeno.Naravno Bruto. znaci ako ste imali 10 intevencija za jednu noc imate 800€ Bruto,znaci ostaje vam oko 480€ u dzepu posle jedne noci dezurstva. ako se takvi uslovi steknu u srbiji,Pretpostavljam da se vracam kuci istog sekunda “
Pođimo od početka:
Prvi tekst sa naslovom : GROBARSKI DIL
Pojedini lekari Hitne pomoći od privatnih pogrebnika dobijaju po 100 evra za dojavu smrtnog slučaja
je bio još u Petak 15. IX 2006, u dnevnim novinama Press
http://www.novinepress.co.yu/vesti_dana/2006-09-15#2684
a ovo je deo tog teksta
„Doktor Nebojša Mihajlović iz Hitne pomoći kaže, međutim, da se retko dešava da neko od njih zove pogrebnike.
- Privatna pogrebna preduzeća rade legalno kao i državno preduzeće. Članovi porodice uglavnom nas pitaju kakva je dalja procedura, ali oni odlučuju koga će da pozovu. Naravno, neželjenih slučajeva ima, i to strogo osuđujemo, jer je to kaljanje ugleda profesije - kaže Mihajlović.
On dodaje da je direktor Hitne pomoći dr Borko Josifovski sklopio ugovor sa JKP "Pogrebne usluge" da samo oni obavljaju sahrane, a da zauzvrat na račun Hitne pomoći uplaćuju određenu svotu novca.
- Visina te sume nije precizirana i mi ne znamo kako se taj novac troši. Video sam priznanicu na 150.000 dinara koje su "Pogrebne usluge" uplatile na naš račun. Za smrtni slučaj, međutim, znaju i radnici našeg kol-centra, policija, načelnik smene Hitne pomoći, dispečeri... i svako od njih je mogao da pozove privatnike, ali sumnja uvek pada na lekare koji su došli u kuću - zaključuje Mihajlović.
S. GAVRIĆ
Novčane kazne za lekare
Doktor Borko Josifovski, direktor Hitne pomoći, kaže da se na ovakve slučajeve reaguje po prijavama građana koji se žale inspekciji Ministarstva zdravlja.
- Ove godine je daleko manji broj prijava u odnosu na ranije godine. Takvo ponašanje lekara se sankcioniše. Prvi put nesavesni lekar biva opomenut, sledeći put kažnjavamo ga smanjenjem plate za 10 odsto i svaki sledeći put sve većom novčanom kaznom - ističe Josifovski.”
Sem ovog teksta koji je direktno vezan za aferu, treba obratiti pažnju i na dešavanja koja su mu predhodila a nemaju direktnu vezu, ali se u odbranama i komentarima prozvanih lekara pojavljuju. Ministar osuđuje i ta istupanja rečima : „Ne priliči lekarskoj profesiji da se preko novina rešavaju stručna pitanja. To je nedopustivo. U beogradskoj Hitnoj pomoći, vidno je izražena namera sindikata da se bavi politikom Zavoda. Imam utisak da su i jedni i drugi, prešli crtu moralnosti.”
Šta je to uradio sindikat ?
Četvrtak 10. VIII 2006 u Dnevnim novinama Press se mogao pročitati članak
FRKA U HITNOJ
Deo zaposlenih u Hitnoj pomoći zatražio smenu direktora Borka Josifovskog, optužujući ga za nestručan i nesavestan rad
Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS), Sindikat lekara i farmaceuta, Sindikat zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti i Sindikat medicinskih sestara i tehničara su podržali zahtev za ostavku dr Josifovskog, a dr Svetlana Marković-Klipa, Pomoćnik direktora Hitne medicinske pomoć je demantovala sve optužbe o finansijskim malverzacijama na račun direktora i rukovodstva.
Četvrtak 17. VIII 2006
POMOĆ ZA HITNU
Više od polovine zaposlenih u ovom zavodu i dalje se čvrsto drži odluke da se smeni sadašnji direktor doktor Borko Josifovski, kao i njegov pomoćnik dr Svetlana Marković-Klipa, zbog smanjenog broja lekarskih ekipa na terenu, finansijskih malverzacija i kažnjavanja i šikaniranja radnika.
Da su optužbe na račun aktuelnog rukovodstva tačne potvrdio nam je i Upravni odbor Hitne pomoći.
- U više navrata Upravni odbor je upozoravao Ministarstvo zdravlja na dešavanja u Hitnoj pomoći, ali ni do danas nije održan nijedan sastanak na kome bi došlo do rešenja tih problema, niti smo dobili bilo kakav odgovor od Ministarstva.
Subota 09. IX 2006
SMRT FAŠIZMU!
Borko Josifovski, direktor Hitne pomoći, uputio pismo zaposlenima koji su za njegovu smenu - uz stari partizanski pozdrav
“Alarmantna situacija u Gradskom zavodu za Hitnu medicinsku pomoć tek se razbuktava, iako je prošlo skoro mesec dana otkako je deo zaposlenih zatražio smenu rukovodstva. Direktor zavoda Borko Josifovski je uputio nekoliko dopisa sindikatima ove ustanove, a jedan od njih završio pomalo zaboravljenim i provokativnim sloganom "Smrt fašizmu". Doktor Nebojša Mihajlović, predsednik ASNS-a, kaže za Press da je previranje u Hitnoj pomoći neizdrživo, a stanje sve teže. Naš sindikat će protiv direktora podneti krivične prijave zbog pretnje i uvreda u pismu koje nam je dostavio. Za direktora mi smo "fašistička partija i romantični junaci, za koje ne važe sudovi, osim noćnih", zato što imamo hrabrosti da se suprotstavimo diktaturi i da zatražimo zaštitu prava i dostojanstva ljudi u Hitnoj pomoći - kaže dr Mihajlović.”
Utorak 19. 9. 2006. u novinama Glas-javnosti
Direktor Hitne pomoći odbacio optužbe Granskog sindikata
Za sada je situacija takva i jedino nam preostaje da naporno radimo - nastavio je direktor Hitne pomoći.
Posle toga je postupio po onoj latinskoj izreci
“ Qui non est mecum, contra me est “ ( Ko nije sa mnom taj je protiv mene )
SINDIKAT lekara i farmaceuta Srbije saopštio je da su optužbe koje je dr Borko Josifovski proizvoljno i bez argumenata izneo na račun dvojice lekara, najgrublja kleveta nedolična jednog lekara.
SLD: Odgovornost lekara lična, a ne kolektivna
"Svaki lekar na radnom mestu je službeno lice koje posao treba da obavlja pridržavajući se najsavremenijih stručnih i etičkih normi, a odgovornost za eventualne propuste je lična, a ne institucionalizovana i kolektivna", upozorilo je Predsedništvo Sekcije urgentne medicine Srpskog lekarskog društva.
Prema njihovoj oceni, "izjava dr Josifovskog baca sumnju na kvalitet rada lekara u službama urgentne medicine", pri čemu najveći deo njih posao obavlja odgovorno i požrtvovano, spasavajući ljudske živote.
"Smatramo da i najmanju sumnju u stručnost i etičnost rada lekara u službi urgentne medicine treba da se rešava na nivou Etičkog komiteta, a ne putem medija", saopstilo je Predsedništvo Sekcije.
Epilog svih dešavanja je objavljen u nekoliko dnevnih listova 22. i 23.09.2006 godine
Predsednik ASNS Hitna pomoć dr Nebojša Mihailović upozorio je da je u javnosti stvorena 'atmosfera medijskog linča, koji bi mogao da preraste i u fizički', jer su zaposleni Hitne pomoći juče u više navrata 'doživeli sukobe, ružne reči i vrlo neprijatne situacije' sa gradjanima na terenu, jednu ekipu je napala grupa građana, a pojedinci pozivaju broj 94 i nazivaju lekare “ ubicama “
Predstavnici ASNS su apelovali na javnost da sve lekare i osoblje Hitne pomoći 'ne stavljaju u isti koš' i da se sačeka kraj istrage, koja će pokazati da li je bilo pojedinaca koji su zloupotrebili radno mesto.
Građani se sada prema nama odnose kao prema ubicama. Oni kojima je bila potrebna naša pomoć pretili su nam da, ukoliko ne prihvatimo poziv, sve će javiti novinarima. Neki su nas optuživali da smo direktno odgovorni za smrt njihovih bližnjih. Pod ovakvim okolnostima užasno je raditi. Ipak, činjenica je da ima lekara koji diluju sa privatnim pogrebnicima, ali smatram da je mnogo više nas koji pošteno i profesionalno radimo lekarski posao. Učinjena je velika šteta lekarima koji to ne zaslužuju - rekla je jedna od dežurnih lekarki iz Hitne pomoći.

Niko ne pominje da Hitna pomoć u toku godine više stotina ljudi iz smrti vrati u život. Samo jedan takav slučaj opravdava naše postojanje.To je pretežak posao, ljudi koji rade u Hitnoj pomoći su stalno između života i smrti.

Kad bih imala smrtni slučaj u porodici,
(i kad sam imala pre nekoliko godina)
znam koje bih pogrebno preduzeće u Novom Sadu pozvala ali vama neću da kažem.
Optužićete me da su mi platili, da imam DIL sa njima
samo da bi ih reklamirala na Internet stranicama.
Morala sam vam napisti ovako dugačak članak o ovoj temi, jer
Qui tacet , consetire videtur. ( Ćutanje je znak odobravanja ).