Neodložna

U tekstu Nova Godina po julijanskom kalendaru sam vam pomenula da nam je privremeni direktor Zavoda za HMP, ponovo uveo još jednu „ekipu“ tj. devetog lekara u smenu. Interesantan je naziv,koji mi koristimo za rad tog lekara. Zovemo ga „Neodložna“. Kad sam se zaposlila,pre 14 godina,nije mi baš sasvim bilo jasno zašto je uveden taj naziv,pošto bi mnogo adekvatniji bio „odložna“.Taj lekar ide samostalno ( bez tehničara i vozača), putničkim autom „Zastava 128 „ na teren,u gradu. To znači da u gradu,osim 4 urgentne ekipe,tehničara koji daje terapiju, postoji i lekar, koji vozi,pregleda i daje terapiju pacijentima,za koje dispečer proceni da nisu urgentni izlazi. Nažalost,pošto se raspored za januar pravi u hodu“od jednog do drugog dana“,taj lekar sad radi samo noću. Zašto je značajno imati i tu „ekipu“, Neodložnu? Novi Sad za razliku od većine većih gradova,nema organizovanu službu „kućnog lečenja“.Predviđeno je da lekari opšte prakse,obilaze hronične bolesnike i pacijente koji ne mogu da dođu na pregled u ambulantu,u toku svog radnog vremena ili posle završetka rada u ambulanti.Ali su oni uglavnom,sem lekara koji rade u selima,tu svoju obavezu zanemarivali. Redovno je bio odgovor „Ja ne mogu da napustim ordinaciju.Nemam prevoz.Pozovite Hitnu.“ Time su prebacivali svoj posao na nas. O tome sam već pisala. Noću opšta praksa ne radi,pa se lekari u to vreme ni ne mogu pozvati. Najveći broj poziva službi HMP je upućen,baš u samom gradu. Dispečeri koji rade na prijemu poziva,nikad nemaju problema sa primanjem,razgovorom i upućivanjem ekipa na urgentne izlaze. Kad se poziva Hitna pomoć,a radi se o ozbiljno narušenom i akutnom stanju,vrlo se brzo sazna,da je situacija u kojoj je bolesnik urgentna. Ekipa se šalje što je pre moguće. Boja glasa,način razgovora i strah,koji se oseti pri takvoj vrsti poziva,uz anamnestičke podatke,kao i veliku spremnost na saradnju sa dispečerom,omogućava nam da adekvatno reagujemo i spasemo život takvom pacijentu. Međutim sa druge strane,pozivi koji se upućuju našoj službi,a ne spadaju u stanja prvog,niti drugog reda hitnosti,dispečeru prave velike probleme. Osobe koje pozivaju su uglavnom nedokazne,neprijatne,svađalački raspoložene,bez potrebe da sarađuju sa lekarom dispečerom. Jedini njihov cilj je da im ekipa odnosno lekar iz hitne dođe na noge,u kućnu posetu i da pregleda pacijenta. Ne postoji način,kako im objasniti da služba Urgentne medicine nije oformljena,niti postoji za takvu vrstu lečenja i davanja terapije. Anamnestički podaci su šturi,sa već poznatim odgovorima „Svašta!!Pa zašto vi mene ispitujete. Ja vas zovem zato što pacijentu nije dobro.Odkud znam šta pije od lekova.O bože!!!Sram vas bilo,nećete da dođete. Pa zašto ste vi plaćeni???Valjda ja imam pravo da mi dođe Hitna pomoć. Ja plaćam socijalno.Nisam ja lekar pa da znam,o čemu se radi i na šta se žali.Nemam toplomer. Nemam aparat za merenje pritiska.Pa valjda ste vi tu da bi ste lečili ljude.Gde vam je humanost? Kako se vi zovete?Ja ću da se žalim sutra kod direktora,ministra.Vi niste zaslužili da se zovete lekar.Vi dođite,pa ćete videti.“ I tako dalje i tako dalje. Ovo su neki od najpoznatijih i najčešćih odgovora,na bilo kakav pokušaj uzimanja anamneze i trijaže poziva. Tada nema mogućnost da se pacijentu pomogne davanjem saveta. E tu stupa na snagu,lekar Neodložne i rešava problem, smanjuje tenziju i neprijatnost koju dispečer doživljava od tih pacijenata i njihove rodbine.

Noćas sam radila na mestu dispečera,a lekar Neodložne je deset puta otišao u kućnu posetu.On se umorio,ali sam ja ujutru otišla kući raspoložena, rasterećena, bez stresa i neprijatnosti. Osim toga u toku noći uvek sam imala bar jednu od urgentnih ekipa slobodnu,pripravnu, u slučaju da primim neki od urgentnih poziva. Pre par meseci,dok nije bilo neodložne dešavalo se da primim saobraćajnu nesreću,ili pacijenta bez svesti,a nemam ni jednu slobodnu ekipu koju mogu odmah da uputim na dobijenu adresu,zato što su sve ekipe već zauzete i rešavaju velik broj tih neopravdanih poziva.
Svi mi zaposleni u hitnoj,posebno dispečeri,a i svi građani Novog Sada, možemo reći jedno veliko HVALA direktoru Zavoda za HMP, što nam je ponovo uveo Neodložnu.

Blogovanje o svom poslu

Blogovi,kao personalni Web sajtovi, predstavljaju otvoreni, necenzurisani i nefiltrirani izvor
informacija, mišljenja, komentara i stavova na vrlo različite i raznorodne teme.Individualni blogovi često predstavljaju trač rubrike koje prenose minorna događanja, glasine i osobne stavove. Kako najčešće nemaju uredništvo, već se radi o laicima koji samostalno iznose teme koje su interesantne njima i uskoj skupini istomišljenika, javno mjenje blogove često smatra neozbiljnim. Pravi blog može da kreira svako."Pravi" bloger radi po sopstvenom nahođenju, i za sopstveni interes (ukoliko ga ima) "Nekolumnski" blogovi ne podlažu uređivačkoj cenzuri i nemaju cenzore, osim samih blogera.Ovako objašnjavaju pojam bloga,autor jednog od najpoznatijih blogova "Svakodnevnica" www.personalmag.co.yu/blog/?sectionid=14 ,i Wikipedia."Blog scena u Srbiji ubrzano se razvija.Pojavljuje se sve više ozbiljnih i kvalitetnih blogera koji vrlo uspešno obrađuju pojedine teme za koje su specijalizovani. Najveći deo blogova još uvek čine svojevrsni online dnevnici, ali polako svakim danom raste broj kvalitetnih blogova. Procenjuje se da će uskoro, blog scena postati bitan deo komunikacije te da će imati sve veći uticaj na informisanje i kreiranje mišljenja u Srbiji.", piše u list "Danas" 20.septembra 2006.godine.Pojedini blogeri za glavnu temu svog bloga uzimaju posao koji obavljaju. U svetu su česti blogovi medicinskih radnika,vatrogasaca pa i policajaca. Pogledajte listu web blogova koje navode Tom ili Mark. Taj posao je uglavnom interesantan, dinamičan, stresogen a često i human baš kao naš posao.Mark je dosta davno napisao tekst:"Kako pisati blog a ne izgubiti posao",a ja vam prenosim skraćen,slobodan prevod tog teksta.Mislim da su saveti koje je on dao,dobronameri.
1.Nisi anoniman. U današnje vreme lako je istražiti i otkriti ko je bloger.
2.Budi pošten i ne brini se zbog pseudonima. Tvoje pisanje o poslu,naravno podrazumeva da će kolege koje pretražuju internet stranice o tom istom poslu,radi traženja nekih podataka,otkriti i tvoju stranicu.
3.Nisi zaštićen od zakona.Pisati blog može biti velika i nova stvar i širi se brže nego bilo koja medijska reč u istoriji čovečanstva,ali zakon o klevetanju,uvredi i otkrivanju tajni i dalje važi i za tebe. Ako napišeš kletvu o nekome,taj ima puno pravo da te tuži,bez obzira da li je to napisano u novinama,knjizi ili na internetu. Moraš poštovati građanski i krivični zakon na internetu kao i u svakodnevnom životu.
4.Istina će te otkriti. Ako lažeš u svom blogu i ljudi to pročitaju,tad će te odbaciti. Ne predlažem da se svaka činjenica kontroliše,ali potrebna je samo jedna neistina da potpuno razori dobar glas o tebi.Ako nisi potpuno siguran o onome što pišeš,nemoj davati gotove zaključke već ostavi nedorečeno ono o čemu pišeš.
5.Ako misliš da ćeš imati problema na poslu sa svojim blogom. Pitaj.Mada je nekad lakše tražiti oproštaj nego dozvolu.Objasni kako pisanje bloga humanizuje firmu.
6.Kompanije kao i ljudi imaju tajne i svoj ugled koji štite. Ako blebećeš o nekom projektu dobro promisli pre nego što otkriješ poslovnu tajnu.
7.Ako pišeš o drugim ljudima,nemoj iznosti lične podatke o njima.
8.Da li možeš pisati blog dok si na poslu ? Nemoj zaboraviti da si plaćen da radiš,a ne da pišeš dnevnik, bez obzira koliko ljudi to čita.Budu vredan radnik,poštuj disciplinu i neće te kazniti.
9.Nisi ni po čemu specijalan,niti ti to daje bilo kakve privilegije, zato što pišeš blog.Nisi izuzet od krivičnog zakona niti uobičajenih disciplinskih postupaka.

Nova Godina po julijanskom kalendaru

Autor ove prekrasne fotografije-novogodišnje atmosfere u Novom Sadu,je moj sestrić-tamburix
Zaposleni u Zavodu za Hitnu medicinsku pomoć su pravoslavnu, Srpsku Novu Godinu, kao i većinu praznika dočekali radno,sa povećanim brojem poziva i intervencija,kako u toku dana tako i tokom noći. Za 24h ekipe su izašle na teren preko 140 puta,samo u toku te noći 60 puta.Na trgu u Novom Sadu nije bilo organizovanog dočeka,ali je bilo slavlja u raznim restoranima,kafićima a i u krugu porodice i prijatelja. Pored uobičajenih poziva zbog bolesti,svaki praznik i slavlje je za dežurne službe-hitnu medicinsku pomoć,hirurgiju,psihijatriju,policiju ... obeležen i zbrinjavanjem "bolesnih"tj akutno alkoholisanih, a nažalost dosta učestale su i negativne posledice u vidu tuča i povreda. Srećom nije bilo težih saobrećajnih nesreća,niti su tuče bile sa povredama opasnim po život.Dobro je što ponovo, posle više godina, imamo lekara više u smeni,koji u gradu zbrine pacijente kojima nije neophodna urgentna pomoć,ali iz humanih razloga hitna pomoć izlazi na teren(stari i nepokretni, hronični bolesnici,teška neizlečiva oboljenja itd) ,tako da smo te noći imali devet lekara koji su odlazili na teren( u toku nekoliko proteklih godina je taj broj smanjen,na osam ekipa,tj bilo nam je teže izaći u susret onima koji su tražili pregled i pomoć,a da to nije bilo urgentno stanje po proceni dispečera i anamnestičkim podacima dobijenim u toku razgovora).
Sugrađani su nas zvali posle ponoći,čestitali nam Novu Godinu i poželeli nam manje posla,a veće plate,kao i uobičajene želje,sreću,ljubav,zdravlja.Svima se zahvaljujem na lepim željama i čestitkama.

Malo humora

Nije originalno, niti ima veze sa medicinom ali mi se čini interesantno.
Tekst iz lista " Politika "-autor Slobodan Simić
Neprijatnost
-bilo mi je malo neprijatno u bolnici, kad me je pregledao doktor; pa me je pitao za porodične bolesti.
Prvo mu ispričam za pradedu Ljubinka,koji je u Prvom ratu poginuo na Ceru.
-A pradeda Sreten stradao na Solunskom frontu.
-Jednu prababu ubili Austrijanci,drugu Bugari.
Doktor pažljivo sluša i sve piše.
-Ispričam mu i za dedu Pavla. U Drugom ratu ga ubili četnici.A dedu Mitra streljali partizani.Jednu babu ubili Nemci,drugu saveznici,kad su ono bombardovali.
Sluša doktor i samo piše.
-Na kraju mu kažem za ćeleta.Pokupili ga u rezervu,pa na Kosovo.Ubili ga Šiptari.
-A jadnu kevu zatrpala raketa NATO-a, u ovom poslednjem bombardovanju.
Doktor je prestao da piše. I samo uzdiše.
A meni nekako neprijatno. Kako sam se uopšte razboleo ...

Eh ti praznici

Ponovo radim na mestu lekara-dispečera. Ponovo nas je samo dvoje,lekar i tehničar.Prethodna dva meseca je radilo po dva lekara u toku dana.Praznični dani su nam doneli povećan broj poziva i izlazaka na teren.Opšta praksa nije radila ili su radili skraćeno radno vreme, a mi radimo mnogo više. Nije bilo dana od 01.01. da smo imali manje od 110 intervencija u toku dana i bar tri puta više poziva.Osim uobičajenih poziva i izlaza-opravdanih urgentnih stanja, česti su bili pozivi zbog viroza praćeni povišenom temperaturom,povraćanjem i učestalim stolicama.Mlađe osobe smo upućivali na dežurne ambulante i davali savete, a kod starih,nemoćnih i iscrpljenih smo slali ekipe. Povećan je broj stomačnih tegoba i zbog preterivanja u jelu i piću.Povećan je broj poziva i zbog povišenog krvnog pritiska i pored redovne terapije,verovatno uzrokovani kombinacijom meteoroloških uslova,slanih poslastica,prasetine,vina i uzbuđenja.Pokušavamo da to rešimo savetom za dodatnu terapiju,ali ponekad izađemo i na teren.Nažalost kod nekih pacijenata se stanje koplikuje akutnim, urgentnim posledicama i tada je naša intervencija neohodna.Naravno praznici donose i pojačane psihičke tegobe(tugu,melanholiju,otuđenost), a ne samo radost i sreću.

Doček Nove 2007 Godine

Vatromet na dočeku-foto Ilija Ramić, preneseno iz foto albuma"Dnevnika"

Ove godine sam prvi put dežurala na trgu povodom organizovanog dočeka Nove Godine. Ja sam bila raspoređena sa ekipom-medicinski tehničar i vozač kod"Modene", a druga ekipa je bila kod pozorišta.
Od kako radim u Hitnoj pomoći Novog Sada ovo je treći put da ovaj praznik provodim radno.
Prve godine, doček 1995 sam radila na jednoj od ukupno 4 ekipe za ceo grad i opštinu. Nije bilo vanrednih ekipa za dežurstvo na trgu već smo intervencije obavljali po pozivu.Bilo je dosta posla,ali smo mogli da se vidimo sa kolegama,zajedno dočekamo Novu,večeramo i jedni drugima poželimo sve najlepše u sledećoj godini.Najveći broj intervencija se odnosio na akutno alkoholisana stanja i manji broj povreda.
Sledeći doček je je bio mnogo naporniji-posle više godina. Dom Zdravlja je častio dežurne ekipe sokovima, šampanjcem i grickalicama. Ni tada nismo imali organizovana vanredne ekipe već smo se smenjivali na trgu po dva sata.Posla je bilo previše.Videli smo se sa ostalim ekipama, a posle toga svi otišli na teren.U kratkim trenucima odmora smo večerali,svaka ekipa posebno.
Ponovo se sreli oko 5h ujutru kad smo jedni drugima čestitali Novu Godinu, a posle sat dva otišli kuću premoreni i iscrpljeni.
Nekoliko godina sam sa porodicom i prijateljima odlazila na Trg da gledamo vatromet i budemo deo novosađana koji će tako obeležiti dolazak Nove Godine. Svaki put su muzika i vatromet bili lepi ali nam je zadovoljstvo kvarilo više grupa alkoholisanih ljudi i velik broj petardi koje su praštale oko nas. Iz tog razloga doček 2006 smo proveli kod kuće a vatromet posmatrali sa krova zgrade ( stanujem u centru, blizu trga ) .
Ove godine sam se prijatno iznenadila. Na trgu je bio prisutan ogroman broj ljudi. Muzika i osvetljenje odlični. Pirotehničkih sredstava beznačajno malo, tek po koja petarda. Radnici angažovani na obezbeđenju su budno pratili dešavanja i slali nas po potrebi da pregledamo nekog kome je pozlilo. Muziku, veselje i predivan vatromet niko nije kvario. Imali smo oko 15 intervencija (više van trga, u okolini, a samo jedna lakša ogrebotina od petarde-izolovan incident , nekoliko alkoholisanih) a ukupno je Hitna pomoć tokom noći intervenisal oko 140 puta.Ljudi su bili nasmejani, veseli a pri prolasku kroz masu, čestitali nam Novu, olakšavali nam da prođemo i šalili se "Evo ide teta u crvenom. Nama je dobro." Neki su nas fotografisali, doneli nam grickalice i kolače. Mala grupica mladih je plesala brejk-dens pored hotela Putnik i bili su atrakcija za sebe.
Organizaciju Dočeka 2007 Godine bih ocenila čistom 10.