Beneficia non obtruduntur

Jedne noći Urgentna ekipa Zavoda za HMP je predala pacijenta na odeljenje Psihijatrije, Kliničkog centra u Novom Sadu. Po izlasku iz zgrade, u 03h30min, na parkingu ih je zaustavio čovek i zamolio za pomoć. U kolima je bila njegova supruga. Krenuli su kući, u Austriju. Njoj je pozlilo. Došli su do bolnice da bi joj lekar pomogao.Nema osiguranje, ali će on platiti sve potrebne preglede. Naš lekar je došao do kola i bolesne žene. Doveli su je na Interno prijemno i zajedno sa dežurnim internistom pregledali pacijentkinju. Stanje bolesnice je bilo ozbiljno. Posumnjali su na šok, zbog disekantne aneurizme aorte. Kolima HMP su je prevezli na Urgentnu hirurgiju ( zgrada u neposrednoj blizini ). Tu je dežurni hirurg indikovao hitan CT pregled, radi tačnije Dg, a prema našoj ekipi se odnosio kao prema podređenim slugama i rekao da je oni moraju voziti na pregled i sačekati rezultat nalaza, jer “Ako se radi o aneurizmi torakalne aorte, on će ponovo zvati HMP, radi transporta u Sr. Kamenicu. Dok mi dođemo, može da bude kasno.” Zbog humanosti i želje da se bolesnici što efikasnije pomogne, ekipa ju je i odvezla na CT. Nalaz nije ukazivao na disekciju. Suprug je prepun zahvalnosti, želeo da plati, “časti” našu ekipu, ali su oni to odbili i pozvali ga da reguliše dug Zavodu za HMP, putem uplate na račun Zavoda, tako što će mu se izdati priznanica računa, za pružene usluge. Krenuli su u Bazu-na Liman, posle sat vremena , jer kod sebe nisu imali račun za naplatu, a suprug je trebao doći za njima. Međutim, pošto je bolesnica zadržana na odeljenju Hirurgije u Kliničkom centru, suprug je ostao pored nje i verovatno plaćao za dalju pomoć njihovom osoblju.
Pre neki dan je doktorka OP, pomogla bolesnoj ženi ispred ambulante u Novom Sadu. Doveli su je u ordinaciju. Tada su saznali da je pobegla sa odeljenja Psihijatrije. Pozvali su Kliniku i dobili potvrdu da se radi o njihovoj pacijentkinji. Savetovano im je da pozovu Zavod za HMP, pa da je mi vratimo na odeljenje, ako bolesnica prihvata dalje lečenje, a ako odbija, da je u tom slučaju odvezemo kući ( bez otpusne liste ). Bolesnica je prihvatila dalju hospitalizaciju, pa je “taxi” služba Zavoda za HMP ( koja od ranije već ima iskustva sa vraćanjem odbeglih pacijenata iz Kliničkog centra ), odvezla i predala nadležnom osoblju Instituta za Psihijatriju.
Istog dana, pacijent je kolabirao ispred Poliklinike Kliničkog centra. Pomoć su mu ukazali med.tehničar B.S. i vozač P.S. transportne ekipe Zavoda za HMP. U stanju bez svesti, su ga prevezli do Urgentne hirurgije, a tamo je uz lekarsku pomoć, došao svesti i zahvalio se na ukazanoj pomoći.

Pomoć klinici za NPK

Koliko se klinika za NPK, oba Instuta, za Neurologiju i za Psihijatriju, oslanjaju na našu pomoć, pokazuju česti pozivi njihovih sestara i lekara, radi transporta pacijenta do drugih odeljenja ali i radi ukazivanja urgentne medicinske pomoći njihovim pacijentima, kako u prijemnoj ambulanti, tako i na odeljenjima. Ako je potrebna reanimacija za nekog pacijenta, oni ne pozivaju Kliniku za reanimaciju, koja je je u krugu Kliničkog centra, već zovu HMP. Prosečno bar dva–tri puta mesečno naša Urgentna ekipa dolazi na NPK, radi pomoći i/ili transporta vitalno ugroženog pacijenta. ( Pozivaju nas i sa drugih Instituta i Klinika, ali malo ređe i to samo za transport uz pratnju lekara). Transportne ekipe HMP, svakodnevno prevoze nepokretne pacijente iz Kliničkog centra u Novom Sadu do Instituta u Sremskoj Kamenici i nazad. Nažalost, oni naš rad i pomoć, ne cene dovoljno. Naprotiv, ako ih odbijemo, tada se ljute. Na mene su se nekoliko puta ljutile sestre ili lekari, zato što sam odbila da im pošaljem transporta kola za prevoz, sa NPK do Hirurgije „Da li Vi znate, koliko smo mi daleko od zgrade Hirurgije? Napolju pada kiša, ili sneg !! Ne mogu ja da guram pacijenta na nosilima. On je u teškom stanju, a na putu ima rupa.itd ...“
Najčudniji poziv, koji sam takođe odbila, i koji je vrhunac pokušaja neopravdanog angažovanja HMP, desio se pre otprilike godinu dana. Mlada koleginica zaposlena na Institutu za Psihijatriju nas je pozvala radi utvrđivanja smrti kod pacijenta koji je ležao na odeljenju. Poziv je upućen i policiji, zato što je to bila nasilna smrt ( verovatno samoubistvo ). Nažalost, moguće je da se to desi, a sa druge strane, srećom, veoma retko. Oni imaju velik broj pacijenta sklonih samoubistvu, ali na njih posebno paze i daju im odgovarajuće lekove. Ovaj bolesnik je bio, tek primljen, nedovoljno sediran i uspeo je da ih zavara pa time i ostvari svoju nameru. Naravno, odbila sam ovaj poziv. Lekari HMP, nisu veštaci, a koleginica je završila Medicinski fakultet, pa je i ona bila u stanju da konstatuje smrt, a mogla je pozvati i starijeg dežurnog lekara.
O ovoj temi sam već pisala . Posećam vas , 27.08.2006 god. tekst: Verovali ili ne i 27.10.2006 god. tekst : Nesuglasice.

Интернет

У Википедији, пише :
Интернет је глобална рачунарска мрежа. Пре свега, појам интернет значи мрежа унутар мреже, или интернаконекција између више рачунара. Структурно постоје мале мреже које се међусобно везују, и тиме чине ову структуру. Интернет се све више назива глобалном мрежом информација (велика интернационална-глобална база података). Број рачунара на интернету се тренутно процењује на око 150.000.000. Количина информација коју ти сервери поседују је огромна, и тешко је проценити и приказати реално колика је она заиста.

Interesantni sajtovi:

www.stetoskop.info/naslovna
Stetoskop.info i zvanično najbolji sajt iz zdravstva u Srbiji
www.farmaceuti.com/forum/index.php?www
Portal Farmaceuta
www.medicinari.com/
Поштоване колегинице и колеге, ово је Сајт студената медицине, Медицинског факултета у Београду. Надамо се да ће Вам сајт користити, као што се надамо да ћете и Ви користити сајту.

ps. Nije po pravilima gramatike. Pomešala sam ćirilicu i latinicu, ali se nadam da mi ne zamerate.
Oba pisma su zastupljena u Srbiji. Lično, više koristim latinicu, ali podržavam očuvanje našeg pisma, pisanje ćirilicom.

Nagrada

Ponovo sam počela da radim.Vratila sam se u staru smenu i radim kao lekar konsultant - dispečer. Ono što me je prijatno iznenedilo pri povratku na posao je odluka našeg direktora koju sam pročitala na oglasnoj tabli u dispečerskom centru. Na osnovu člana 18 stav 1. Odluke o osnivanju Zavoda za HMP Novi Sad, a u skladu sa članom 7, stav 1. Pojedinačnog kolektivnog ugovora pravnog predhodnika Zavoda za HMP, Doma Zdravlja “Novi Sad” doneta je ODLUKA:
O povećanju mesečne plate zaposlenima koji su učestvovali u zbrinjavanju povređenih u sudaru vozova kod Sr.Karlovaca 24.08.2007 god. Povećava se mesečna plata za mesec avgust 2007 u iznosu od 3000 din iz sopstvenih sredstava za sledeće zaposlene..... Sve ekipe i dispečeri koji su bili aktivni učesnici su nagrađeni. (O ovoj nesreći sam pisala tekst 25.08.07 Radimo i van radnog vremena)
Svaki radnik- od lekara do vozača je nagrađen jednako.
Ovo je drugi put, od kako ja radim u HMP da su radnici nagrađeni, zbog efikasnog, brzog i samopregornog rada. Prvi put je bilo, posle tragične i velike saobraćajne nesreće 29. jula 1988 god. na raskrsnici autoputa Beograd – Subotica i temerinskog puta. Tada je kamion “Metalprometa” iz Rožaja, kojim je upravljao Mirsad Hat, prošao kroz crveno svetlo i bukvalno prepolovio zglobni autobus GSP “Novi Sad”. U ovoj stravičnoj nesreći poginulo je deset ljudi, dok je više od 50 teže i lakše povređeno. Sve slobodne ekipe HMP su tada pojurile na lice mesta, da bi spasli povređene i što ranije ih prevezli na Urgentnu hirurgiju. Dispečeri nisu imali potrebe da traže slobodna vozila. Za 10 do 15 minuta, svi poveđeni su zbrinuti.

Dopunsko zdravstveno osiguranje kod nas

Pre nego što sam otišla na operaciju, setila sam se da mi je službenica Delta banke , kod koje otvorila Intesa Hit tekući , kad sam uzela kredit za refinansiranje, napomenula da uz njega dobijam i dopunsko zdravstveno osiguranje Delta Generali Osiguranja . Ovo osiguranje obezbeđuje novčanu nadoknadu u slučaju teže bolesti, izvršene hirurške intervencije ili invaliditeta kao posledice nesrećnog slučaja. Isplaćena naknada se može koristiti bez uslovljavanja svrhe u koju će biti potrošena. Napomenula je :“Naravno, nadamo se da Vam neće trebati. Ipak, za svaki slučaj.” i dala mi je brošuru : Zdravstveno Osiguranje - Za svaki slučaj . Pozvala sam ih na dati broj telefona, a ljubazna doktorka-službenik njihovog Medic-Call centra mi je detaljno objasnila proceduru i potvrdila, da imam pravo na naknadu, posle operacije. Poslala sam im traženu dokumentaciju, posle izlaska iz bolnice, a već za sedam dana, oni su mi na račun uplatili 15.000 din, koji čine 50% ukupne svote koja se islaćuje, u slučajevima hirurške intervencije.
Tada sam se setila da uplaćujemo i dopunsko porodično osiguranje kroz komunalni račun. Obratila sam se i Osiguravajućem društvu UNIQA , koje se nekad zvalo Zepter osiguranje. Oni su mi takođe izašli u susret i posle dve nedelje uplatili 14.000 din. na račun. Taj novac mi je dobro došao, jer osim manje plate, troškovi koje sam imala ovaj mesec su bili značajni. Mada mi skoro svi imamo zdravstveno osiguranje, velik broj lekova, koje sam koristila i još ću ih koristiti nisu na pozitivnoj listi. Zato sam ih kupovala, a nisu jeftini ( osim Baralgetas tbl.-18 din. ), cene su se kretale od 100 din. pa do 800 din. po jednom pakovanju, razne terapije koju koristim.
Sada mi je žao što nisam imala dovoljno novca da uplaćujem pravo DOBROVOLJNO PRIVATNO ZDRAVSTVENO OSIGURANJE

Ponovljena tema-primeri iz prakse - Lažni pozivi i uznemiravanja Hitne Medicinske Pomoći, PRIMER 3

Klinci, koji zovu 94 i izmotavaju se, a pri tom pominju oboljenja polnih organa, lako nas mogu zavarati, pa se može desiti, da spustimo slušalicu ili odbijemo mlade ljude, koji su zaista akutno i veoma urgentno oboleli, baš od urogenitalnih bolesti.
“ Sindrom akutnog skrotuma označava stanje sa bolom, crvenilom i otokom mošnica. Osnovni uzroci akutnog skrotuma su: torzija testisa, torzija ciste hidatide Morgagni i orhiepididimitis.
Često je teško klinički razdvojiti uzroke akutnog skrotuma i njih u odnosu na uklještenu ingvinalnu kilu, akutnu hidrocelu i traumu skrotuma. “ Prof. dr Dragan Ðoković
Nedavno smo moj tehničar i ja imali baš takvu situaciju, ali nam je sudbina bila naklonjena. U toku dnevne smene se med.tehničar javio na poziv i spustio slušalicu, mladiću koji je kroz smeh izgovorio “ Bole me jaja”. Posle toga smo komentarisali, kako se može desiti da nas, danas, ponovo neko pozove, zbog istog oboljenja, a mi mu spustimo slušalicu, misleći da je opet provokacija i primitivizam. Sutra, na početku noćne smene, ja se javljam na 94 i momak sa druge strane žice mi diktira adresu, uz molbu da se pošalje hitna pomoć, jer njegovog druga, “boli jaje”. On bi ga sam dovezao, ali je bol tako jak, da se mladić ne može pokrenuti. Posle samog početka razgovora i iznošenja glavne tegobe, bila sam spremna da im spustim slušalicu, ali sam se setila jučerašnjeg razgovora i griže savesti koju sam još uvek osećala zbog mladića iz primera 2. Zato sam nastavila sa uzimanjem anamneze, ( malo duže nego obično ), sve očekujući da će se zasmejati ili reći neki prostakluk. To se nije desilo. Mladić je stvarno bio urgentno i ozbiljno bolestan. Odmah, posle razgovora sam mu poslala ekipu, koja je bila u blizini i veoma brzo došla na datu adresu. Odneli su ga na urgentnu hirurgiju.
Bilo mi je drago, što nisam napravila “grešku”, tj nepravdu ovom mladiću, a gorčina koja mi je ostala od pre nekoliko godina, zbog dešavanja u PRIMERU 2 se izgubila.

Ponovljena tema-primeri iz prakse - Lažni pozivi i uznemiravanja Hitne Medicinske Pomoći,PRIMER 2

Možda neko misli da je pozivanje Hitne, smešno i da je to bezazlena šala, kad se ne iscenira ceo događaj i lažno prijavi neka adresa. Ali čak i takvi pozivi mogu imati posledice.
Pre dosta godina, dispečeri su tada bili na Limanu, jednog vikenda su zvali mladi ljudi, izraženog naglaska ( nisu iz Novog Sada ) i prijavljivali nepostojeće ulice u gradu, kolapsna stanja na opšte poznatim javnim mestima, ali nisu mogli tačno da lociraju mesto dešavanja.
Npr. “Žena je pala, bez svesti je, na Spensu.”
“Gde, tačno na Spensu, jer Spens je velik i ima više ulaza?” Tada počnu da se kikoću i spuste slušalicu. Između tih poziva, jedan poziv, istog naglaska je došao sa Ribarskog ostrva, za mladog čoveka, koji se ne oseća dobro. “Gde tačno, na Ribarcu ? “
“Ne znamo, mi nismo odavde. Tu smo u gostima.“ Dat mu je savet. Spustila sam slušalicu, misleći da je to još jedan od onih “duhovitih”. Kratko vreme posle toga, u ambulantu na Limanu, unose mladića, za kog su zvali sa Ribarca. Imao je melenu ( krvarenje iz GIT-a, zbog čira ) i loše se osećao. Pritisak mu je bio dosta nizak. U pratnji je bila medicinska sestra iz Doma Zdravlja, jer je mladić u gostima kod njenih prijatelja i sina. Osetila sam gorčinu u ustima, želju da se iskupim i izvinim, što mu nisam poslala ekipu, mada mi oni nisu zamerali, niti se ljutili. Pomoć mu je odmah ukazana. Iako se radilo o urgentnom stanju, on nije bio vitalno ugrožen. Sudbina mi tada nije bila naklonjena.