Sanjala sam

Noćas sam sanjala ružan san. Probudila sam se sa gorkim ukusom u ustima.
~ Sedela sam na banketu. Jelo se i pilo. Pričali smo o predavanju, na kom sam bila sa dve koleginice. (na tom predavanju sam stvarno bila, ali nisam Vam pisala o njemu. Bilo je suvoparno. Većina predavača je čitala temu o kojoj smo trebali razgovarati na okruglom stolu. Pošto sam se ja pripremila, nadala sam se diskusiji. Za diskusiju nije bilo vremena, a mi smo bili iscrpljeni i uspavani.) Atmosfera na slavlju mi je bila neugodna, pa sam krenula prema izlazu. U prolazu sam primetila, neke od bivših radnika Zavoda za HMP, kako se smeju i nazdravljaju smeni sadašnjeg rukovodstva. Shvatila sam da su oni organizovali ovu žurku od naših para. Proslavljali su uticaj politike na određivanje rukovodećeg kadra. Nije im bilo važno naše mišljenje, naš stav, zadovoljstvo ili nezadovoljstvo. Ne, mi radnici se nismo ništa pitali. Izašla sam i probudila se.~
Nadam se da će sve to ostati ružan san. Nadam se da će naš sadašnji direktor, koji je zadobio poštovanje, poverenje i imao veru u sve nas, ostati. Slobodan Milosavljević, predsednik Privredne komore Srbije veruje da se dobar direktor rađa, ali se i stvara i neguje. Nadam se da će se političari baviti politikom, sudije-pravom, profesori-naukom i pedagogijom, a lekari-zdravstvom. Sposobni,odgovorni i pošteni ljudi treba da budu na rukovodećim mestima.