" Lečiti čoveka, a ne bolest "

Slabljenje poverenja između lekara i pacijenata je nastalo postepeno, a "uzroci su mnogobrojni", kako piše prof. Jakov Radišić u tekstu MEDICINSKO PRAVO U SVETU I KOD NAS.
Lekari u svojoj želji da napreduju i imaju sve uža, stručnija saznanja. Često zaboravljaju da leče čoveka a ne bolest, jer svaki je čovek individua za sebe. Medicina, kako sam davno na nekom od predavanja čula,nije matematika, pa 2+2 nisu uvek 4, već mogu biti i 3 i 5. Odnosno većina pravila ima svoje izuzetke. Prema pacijentima se ponašamo kao prema slučajevima „ Ona renalna kolika u sobi 23 „ ili „ Ona glavobolja, u ulici Svetozara Markovića „ a ne prema osobama, individuama, ljudima željnim pažnje ,nege, razumevanjem i nadasve željom da ozdrave.Možda bi nam bilo lakše, kad bi smo razmišljali o Sanji, koju boli stomak ili Marku, koji se prehladio. Pretpostavljam da bi Sanja i Marko tada imali više poverenja u svog lekara.
Sa druge strane i pacijenti, radi neke svoje skrivene koristi, često pribegavaju lažima i različitim iskazima. Da bi došli do neke koristi izvrću činjenično stanje i nisu iskreni prema lekarima. Ako treba da se zaposle, tada negiraju bilo kakvu bolest, a ako im je potrebna ošteta od osiguranja ili bolovanje tad preteruju u svojim tegobama. Tome se uče od mladosti, "klinci" idu kod pedijatra i izmišljaju razne tegobe, da bi dobili opravdanje, a osnovni uzrok je odgovaranje u školi. Kad im to uspe, nastavljaju sa tom praksom i kasnije u životu.Jedna interesantna serija na TV-u, dr House, o lekaru koji je ciničan, neprijatan,koji ne veruje pacijentima, ne želi da bude na klinici u kontaktu sa ljudima, već ima grupu mladih sposobnih lekara , ta grupa je zadužena za dijagnostiku i lečenje najkomplikovanijih slučajeva. Pri tom i oni, pored svih knjiga i dijagnostičkih sredstava,često počinju pogrešno lečenje, ali na kraju otkrivaju o čemu se radi i pronađu pravu dijagnozu.
Kod nas u Hitnoj pomoći je naročito prisutna pogrešna i/ili često namerna laž bolesnika. Prijavljuju jedno stanje,bolest, na terenu lekar nailazi na potpuno drugu situaciju, a kad potraži stare nalaze ( pošto prvi put vidi i pacijenta i porodicu ) često pronađe sasvim treću dijagnozu.
To otvara mogućnost za greške i još veće nepoverenje.