Lepljenje etiketa

Vlada Bulatović Vib ima nekoliko interesantnih aforizama. Jedan od njih je „Od svih poslova najlakši je lepljenje etiketa. Zaista je lako: isplaziš jezik, ovlažiš etiketu i zalepiš je na čoveka. Može i ovako: pljuneš čoveka pa zalepiš etiketu.“ Na Kolegijumu lekara pod tačkom razno, jedan od kolega je pokušao da nastavi lepljenje etiketa po direktoru Zavoda za HMP, koje je započeto još decembra prošle godine. Međutim nije imao otvorenu podršku ostalih kolega koji su prisustvovali sastanku, tako da se ove etikete nisu ni prilepile. Direktor nije odgovarao. Nije imao potrebe da se brani rečima : CONCIENTIA MILLE TESTES (Savest vrijedi hiljadu svedoka.). Nije reagovao na neutemeljene i nepravedne optužbe i tračeve koji su se pojavljivali u medijima i razgovorima. Etikete koje su mu zalepljene u decembru od strane 30-tak sadašnjih i bivših radnika HMP(od ukupno oko 2o0 tada zaposlenih) su za ovih deset meseci otpale.
Zaposleni radnici Zavoda za HMP ponosno uz veće samopuzdanje oblače nove uniforme i podignute glave komuniciraju na ravnopravnim osnovama sa lekarima koji rade u Kliničkom Centru i Institutu u Sr.Kamenici. Pomoć koji im pružamo , više se ne sprovodi po principu “VI STE DUŽNI!”, a poziv za našu intervenciju obavi medicinska sestra, već nas sad pozivaju lekari, stručno, korektno i kolegijalno uz reči “Molim” i “Hvala” kad im je potrebna ispomoć zbog intervencije ili transporta vitalno ugroženog pacijenta.
Nadam se da se u budućnosti ni drugi Vib-ov aforizam neće ostvariti :”Nesposobni poseduju sposobnost da onesposobe sposobne.”

Kolegijum lekara

U petak u 12h je održan stručni sastanak, kolegijum lekara Zavoda za HMP. Dnevni red je činio pet tačaka :
1. upis i učlanjenje u Lekarsku Komoru Srbije
2. Rezultat konkursa za prijem lekara na neodređeno vreme
3. izveštaj doktora medicine, koji su učestvovali u Predavanjima i Edukaciji iz oblasti reanimacije
4. izveštaj i lična viđenja koleginica koje su prisustvovale Petom Kongresu Urgentne Medicine
5. razno
U toku diskuje o učlanjenju u Lekarsku komoru Srbije, iskazali smo nezadovoljstvo visokom cenom upisa, uz objašnjenje pravnice da je članstvo, naša zakonska obaveza. Obavešteni smo da Sindikat zaposlenih u Zavodu za HMP, trenutno nema sredstva, koja bi izdvojio za pomoć pri upisu u Komoru.
Konkurs za prijem sedam lekara je završen, ali nismo dobili konačan odgovor od Ministarstva zdravlja. Direktor nam je izneo činjenicu da po ugovoru koji je sklopljen sa Fondom imamo pravo da u Zavodu za HMP radi ukupno 53 lekara. Kod nas osam lekara radi na određeno vreme ( neki i više od 2-3 godine ), on će pokušati da ti lekari budu primljeni za stalno, ukoliko to bude prihvaćeno.
U Zavodu su nastavljene aktivnosti u oblasti Edukacija, koje su započete još 1986 godine. Sada su savremenije, usaglašene sa novim standardima, a osim predavanja vrši se i praktično uvežbavanje potrebnih mera za oživljavanje na našim trenažerima-lutkama. Svi novoprimljeni radnici Zavoda za HMP su pozvani da prisustvuju predavanjima i upoznaju se sa aparatima koje će koristiti u svom radu. Osim njih imali smo i goste, radnike HMP, iz drugih opština, većih i manjih gradova, uglavnom iz Vojvodine.
Koleginice,koje su boravile na Tari od 11-14. oktobra 2007. su prisustvovale Petom Kongresu Urgentne Medicine sa samo jednim prihvaćenim radom na poster prezentaciji :Epidemiološko-farmakološki prikaz bola u grudima i terapije bola u grudima u radu HMP Novi Sad u periodu jul 2003.- jun 2004 , su iznele svoje viđenje predavanja i radova ostalih Zavoda i Službi HMP. Direktor je naglasio obavezu svih zaposlenih da se više angažuju u pripremi radova za sledeći Kongres, tako da se naš Zavod predstavi sa minimum 3-4 rada. Kolegijum je dao predlog da teme budu iz oblasti traumatologije, toksikologije, neurologije…Bilo je predloga da se obnovi postojeća biblioteka novim izdanjima, kao i da se nabave knjige/radovi u elektronskom obliku.
Pod tačkom razno je bilo reči o daljem radu i planovima Zavoda za HMP, uz poštovanje radne discipline. Najavljena su nova predavanja iz raznih oblasti medicine. Raspisan je tender za pet novih vozila. Naš zadatak obavljamo dobro, ali ćemo se truditi da pružimo i više u kvalitetu usluga, a kao i do sada treba da smo tolerantni, ljubazni i profesionalni. Bilo je nekoliko reči o pomoći koju pružamo Kliničkom Centru i intervencijama koje obavljamo umesto njih. Posle toga se diskusija počela rasplinjavati, jer je jedan od kolega započeo nekonstruktivnu kritiku. Sastanak je ubrzo završen, bez daljeg nastavljanja neosnovanih i nepravednih optužbi na račun rukovodstva Zavoda za HMP.

Drvo se na drvo naslanja,a čovek na čoveka.

Čitam teks u časopisu Blic . Rastužila me je priča, ali još više činjenica da postajemo strašno nehumano, necivilizovano, sebično i hladno društvo. Tekst opisuje bolest cerebralnu paralizu. Ono što je mene zapanjilo je početak i naslov teksta. “O nepokretnima nema ko da brine”. “Kada je nedavno majka nepokretnog mladića, obolelog od cerebralne paralize, hitno smeštena u bolnicu zbog srčanog udara, ovaj momak ostao je u stanu četiri dana bez vode, hrane i mogućnosti da mu iko pomogne u obavljanju osnovnih fizioloških potreba.” Zar je moguće da niko nije došao da pomogne nepokretnom i bolesnom mladiću? Gde su komšije, poznanici, prijatelji, ostala rodbina…? Postoji Centar za socijalni rad, samo ih treba pozvati. U Novom Sadu se nalazi u ulici Zmaj Ognjena Vuka 13, a broj telefona je 021 421 166, u Beogradu postoji Gradski centar, a svaka opština ima svoje regionalne centre, ostali su registrovani u svakoj opštini. Čak postoji Asocijacija Centara za Socijalni rad . Gde su mnogobrojne, humane NVO ? “imamo više od 30.000 NVO u Srbiji. Ukupno 315 udruženja građana u svom nazivu imaju reč "humanitarno".Piše u Večernjim Novostima .Zar niko nije mogao da okrene taj broj telefona? Da li se ovo dešavalo u nekom gradu, selu ili u pustinji? Ne kažem da je trebalo pozvati Hitnu pomoć, jer mi nismo služba za socijalno staranje i ne bi adekvatno pomogli, zbrinuli mladića. Pretpostavljam da je Hitna odvezla mamu u bolnicu, zbog srčanog udara. To je naš delokrug rada. Baš me interesuje razmišljanje ljudi koji žive u komšiluku. Da li postoji još humanosti među nama ? Zastati i dati čašu vode bolesnoj osobi. Pridržati ženu ili muškarca, pomoći. Juče je jedna devojka pozvala zavod za HMP, zbog žene koja se loše osećala na ulici. Ekipa koju sam poslala je bila u neposrednoj blizini. Stigli su na datu adresu za 2-3 minuta, ali nisu odmah videli gde se bolesnica nalazi ( bila je ispred ulaza zgrade, u pasažu ).Pozvala sam broj mobilnog sa kog je prijavljen izlaz, ali je “zabrinuta” devojka otišla dalje. Nije bila na toj adresi. Verovatno nije ni zastala, već je u hodu okrenula broj 94. Ekipa je ipak uspela da nađe bolesnicu ( starija žena, koja je imala povišen pritisak, trenutno se osećala malaksalo ), pregledali su je i odveli kući. Koliko smo otuđeni i mi i naši susedi pročitajte u jednom blogu hrvatske blogerke Ima li ljudski život cijenu , koja je navela i reči Đoleta Balaševića "Neko to odgore vidi sve".

Novosti iz Zavoda za HMP

Oktobar nam je doneo dosta novina. Konačno smo postali nezavisni od Doma Zdravlja. O tome je pisalo u listu Građanskilist 04.10.2007. Direktor Zavoda je dr Siniša Saravolac. Zadovoljstvo što smo konačno nezavisni je umanjila činjenica da nam je plata kasnila nekoliko dana. Svi smo bili nezadovoljni, ljuti na službu koja radi obračune-administraciju i negodovali, jer računi su pristigli, a uplate nema. Najlakše je bilo kritikovati, kao što pacijenti ponekad kritikuju nas, a ne uzeti u obzir probleme i nedostatak pravih informacija i svih potrebnih parametara za obračune, sa kojima su se susreli zaposleni ekonomisti u Zavodu za HMP.Uz izreku "Errando discimus. - Griješeći učimo" obračuni za naše plate su završeni, a sledeća lista će biti preglednija, jer imamo novi kompjuterski program.
Završen je konkurs za prijem sedam lekara, u stalni radni odnos, a pristiglo je preko 80 molbi. Nažalost lekari koji već rade u Zavodu za HMP-na određeno vreme, nemaju prednost u odnosu na ostale nezaposlene doktore.
Iz budžeta grada izdvojeno je 25 miliona dinara Zavodu za hitnu medicinsku pomoć, a najviše novca, odnosno 16.150.000 dinara, biće uloženo u nabavku vozila. Planirano je i da Zavod dobije novu zgradu i za izradu projektno-tehničke dokumentacije izdvojeno je milion dinara. O ovome više možete pročitati u listu Dnevnik 16.10.2007

Da li vam je potrebna pomoć?

Pre nego što se okrene broj 94, potrebno je prići nepoznatoj osobi, za koju se sumnja da joj je potrebna medicinska pomoć i pitati je, ako je u svesnom stanju, „Da li vam je potrebna pomoć“ a isto pitanje postaviti i poznatoj komšinici, poznaniku ....
Kada se desila saobraćajna nesreća?
Pitanje je veoma jednostavno, ali su zaposleni u jednoj novosadskoj prodavnici zaboravili da ga postave. Pozvali su nadležne službe, Hitnu pomoć i policiju, zbog lica koje je povređeno. Rotacija je upaljena i Ekipa je pojurila na lice mesta. Zatekli su „povređenog“.Objasnio je da mu nije potrebna medicinska pomoć, niti uviđaj policije. Nesreća se desila sinoć. Njemu je potrebna šlep služba.

Naše dužnosti

Petak, posle podne. Poziva nas medicinska sestra u penziji i traži intervenciju Hitne pomoći zbog zabrinutosti za zdravlje mame. Mama je stara, ima 87 godina, živi u Hrvatskoj, a ovde je u gostima. Sada SPAVA. Pre nedelju dana joj je pozlilo, pozvali su privatno lekara internistu, a on je dijagnostikovao virozu i prepiso joj antibiotike. „ALI.... možda je nešto ozbiljnije u pitanju? Možda je nešto centralno ?Mama je imala i vrtoglavice.“ Upisala sam adresu i poslali smo lekara, koji će proceniti zdravstveno stanje, a neurološkim pregledom, pokušati da potvrdi ili isključi centralno oboljenje. Medicinskoj sestri, ćerki, sam napomenula, da nije prijavila ni jedno urgentno stanje, ali da ćemo joj izaći u susret i poslati lekara, a izlaz nećemo naplatiti, iz kolegijalnih razloga ( iako imamo pravo na to ). To joj se nije dopalo. Nije se zahvalila, već prokomentarisala „Vi ste neljubazni. Svi se žale na VAS. Nemate razumevanja. To je moja mama, bez obzira koliko ima godina.„ Kad je lekar došao, zatekao je baku kako mirno spava.
Tog dana je još jedna pacijentkinja iskazala svoje negodovanje i pokušala da mi objasni šta je naša dužnost i obaveza. „Moj suprug je srčani bolesnik, a imao je i nekoliko šlogova. Danas je povraćao tri puta. Povraća od pre tri dana. Zvala sam njegovog doktora-neurologa. On me je posavetovao da pozovem Hitnu i da se pregleda. Možda je srce? Pre tri dana je bio na pregledu, kod kardiologa i nije bilo srce.“
Na pitanje dispečera „Da li ste pozvali njegovog lekara opšte prakse da ga pregleda i prepiše potrebnu terapiju u toku ova tri dana ?“- počinje paljba :
„Kako VAS nije sramota da me pitate ???!! Njegov lekar je radio pre podne. Ne mogu sada da ga zovem. Vaša je dužnost da ga pregledate. Ako on umre, vi ste krivi!!??“
Interesantna je činjenica, da niko drugi ne snosi odgovornost za zdravlje ovog pacijenta: ni supruga, ni lekar opšte prakse, ni svi specijalsti kod kog smo ga nosili na preglede ( pacijent je nepokretan ), već samo MI. Ekipa, koja ga je pregledala je utvrdila da ovaj put, njen suprug, nepokretan i organski izmenjen, nije povraćao zbog oboljenja srca, niti mu je šećer bio povišen, a nije se ni gušio.
Pozivi ostalih pacijenata su bili mnogo prijatniji. Gospođa, koja je zvala zbog saveta u vezi povišenog krvnog pritiska, se zahvaljivala i blagosiljala nas zbog ljubaznosti i razumevanja. Pacijent M.T. je tražio jednog našeg lekara lično, kao i direktora Zavoda za HMP. Želeo je da istakne činjenicu; „Vaš lekar je meni spasao život 04.10. Došao je brzo, a uz jedan izuzetno ljubazan i human odnos, posle pregleda mi dao pravu-odgovarajuću terapiju.Hvala Svima Vama u Hitnoj Pomoći.“

Sestrić iz Kanade

Tamburix i brat Damir
Da li znate šta je HDI -indeks društvenog razvoja, koji meri (engl. The UN Human Development Index (HDI), siromaštvo, pismenost, obrazovanje, životni vek i druge faktore.
Damir se rodio 1974.god u popularnom novosadskom porodilištu „Betaniji“.Njegova porodica, je bila Jugoslavija u malom ( Srbi, Hrvati, Bosanci-Muslimani,Mađari , a kad sam se ja udala za njegovog ujku, dodali smo još i Slovake, Nemce ). Roditelji su se zaposlili i odselili u Sarajevo. Tamo je dečak živeo i rastao okružen ljubavlju i pažnjom uz tatinu rodbinu. Raspuste i praznike je provodio u Novom Sadu, kod mamine rodbine. Vaspitan je u duhu bratstva, jedinstva i ravnopravnosti svih naroda i narodnosti, pa njegova naivna porodica nije prepoznala novo doba, kad su reči razumevanja i uvažavanja zamenjene sa rečima netrpeljivosti i mržnje prema drugim narodima i verama. Nisu verovali u te reči i početak bratoubilačkog rata. Ostali su u svom stanu. Kad je ratni vihor zahvatio njihovu ulicu a ispod prozora videli ljude sa crnim kapuljačama koji su vikali „ubićemo, zaklaćemo“, mladić je spakovao kofere i krenuo kod rodbine u Novi Sad. Nažalost, taj dan su zatvoreni svi izlazi iz grada. Ostao je sa roditeljima. Zgrada je ubrzo, u jednom od granatiranja, srušena.Našli su privremeni smeštaj i nekako preživeli svu nesreću koja ih je zadesila. Mladić je pre devet godina, uneo svoje kofere u avion i otišao daleko preko Atlantika, u Kanadu. Tri dana posle njegovog odlaska, mami je skočio pritisak, pukao krvni sud u mozgu, i masivno krvarenje izazvalo smrt. Otac je povremeno dolazio u posetu sinu jedincu. Konačno su se stekli uslovi, da mlad čovek dođe u posetu rodbini. Kupio je avionsku kartu. Ali sreća i uzbuđenje njegovog oca, posle svih nedaća, bili su previše za njegovo srce. Dve nedelje, pre dolaska sina i otac je umro. Damir je stigao u Sarajevo. Dočekao ga je stric i dve humke na groblju, gde su ležali mama i tata. Posle toga je došao u Novi Sad i proveo nedelju dana sa rodbinom u svom rodnom gradu. Posetio je i grobove, bake i deke, koji su takođe umrli u poslednjih 15 godina, od kako je zadnji put bio na raspustu. Osetio je ogromnu čežnju i nostalgiju za svojom zemljom, ali je ipak odlučio da se kao kanadski građanin vrati u Kanadu, jer život je tamo lakši, smireniji, a cene su iste kao i kod nas, čak i nešto niže, a plate....naravno mnogo veće. HDI је u Kanadi 0,950 i raste, u Bosni i Hercegovini 0,800 i raste, a za Srbiju nema podataka, procenjuje se da je 2002god. iznosio 0,772 ( podaci iz Srbije navode da je veći 0,811 ). www.en.wikipedia.org/wiki/Human_Development_Index

Pretnje pacijenata

Postoje pacijenti koji su veoma uporni u pozivanju Hitne pomoći.
Njihove tegobe nisu urgentna stanja, već razni bolovi i stanja koja traju duže vreme.
Obično navode da im tablete ne pomažu. Kad ih dispečer odbije, tada iskazuju ljutnju, a počinju i pretnje, „Dajte mi vašeg šefa“ ili „Zvaću novinare.Sutra ćete biti u svim listovima.“ „Kako se vi zovete?“ itd...
Subota veče. Zove me gospođa, žali se na jake bolove u kuku. „Godinu dana čekam operaciju na kuku. Obećao mi je prof.dr.S.... da ću uskoro biti operisana. Više mi ne pomažu tablete, a ni injekcije.“ Posle ovih reči, ostao mi je znak pitanja iznad glave. Nisam shvatala šta ona očekuje od nas. Očekivala je da joj se pošalje ekipa i da ipak dobije injekciju, koja joj neće pomoći. Te večeri, kao i obično subotom, velik broj poziva.Osim toga u Sremskim Karlovcima je dan ranije počela manifestacija „Grožđenbal“, pa iako Zavod za HMP iz Novog Sada nije obezbeđivao ovu svečanost, već je angažovana Ekipa HMP Doma Zdravlja iz Inđije ( kao i na EXIT-u ), mi smo imali mnogo više posla u gradu, a posle ponoći smo dve ekipe poslali na intervenciju u Sr.Karlovce, jer HMP iz Inđije, nije mogla dovoljno dobro da obezbedi celu manifestaciju. Te večeri su ekipe intervenisale 52 puta. Osim pacijenta koji su imali tegobe od strane srca i disanja, ekipe su zbrinule 10 nepoznatih lica, koja se nisu dobro osećala ili su povređeni u tuči,( uglavnom pijani ). Gospođa se sledećeg dana žalila direktoru Zavoda, zato što joj nije poslata ekipa, jer ona ima bolove već godinu dana.

Beneficia non obtruduntur

Jedne noći Urgentna ekipa Zavoda za HMP je predala pacijenta na odeljenje Psihijatrije, Kliničkog centra u Novom Sadu. Po izlasku iz zgrade, u 03h30min, na parkingu ih je zaustavio čovek i zamolio za pomoć. U kolima je bila njegova supruga. Krenuli su kući, u Austriju. Njoj je pozlilo. Došli su do bolnice da bi joj lekar pomogao.Nema osiguranje, ali će on platiti sve potrebne preglede. Naš lekar je došao do kola i bolesne žene. Doveli su je na Interno prijemno i zajedno sa dežurnim internistom pregledali pacijentkinju. Stanje bolesnice je bilo ozbiljno. Posumnjali su na šok, zbog disekantne aneurizme aorte. Kolima HMP su je prevezli na Urgentnu hirurgiju ( zgrada u neposrednoj blizini ). Tu je dežurni hirurg indikovao hitan CT pregled, radi tačnije Dg, a prema našoj ekipi se odnosio kao prema podređenim slugama i rekao da je oni moraju voziti na pregled i sačekati rezultat nalaza, jer “Ako se radi o aneurizmi torakalne aorte, on će ponovo zvati HMP, radi transporta u Sr. Kamenicu. Dok mi dođemo, može da bude kasno.” Zbog humanosti i želje da se bolesnici što efikasnije pomogne, ekipa ju je i odvezla na CT. Nalaz nije ukazivao na disekciju. Suprug je prepun zahvalnosti, želeo da plati, “časti” našu ekipu, ali su oni to odbili i pozvali ga da reguliše dug Zavodu za HMP, putem uplate na račun Zavoda, tako što će mu se izdati priznanica računa, za pružene usluge. Krenuli su u Bazu-na Liman, posle sat vremena , jer kod sebe nisu imali račun za naplatu, a suprug je trebao doći za njima. Međutim, pošto je bolesnica zadržana na odeljenju Hirurgije u Kliničkom centru, suprug je ostao pored nje i verovatno plaćao za dalju pomoć njihovom osoblju.
Pre neki dan je doktorka OP, pomogla bolesnoj ženi ispred ambulante u Novom Sadu. Doveli su je u ordinaciju. Tada su saznali da je pobegla sa odeljenja Psihijatrije. Pozvali su Kliniku i dobili potvrdu da se radi o njihovoj pacijentkinji. Savetovano im je da pozovu Zavod za HMP, pa da je mi vratimo na odeljenje, ako bolesnica prihvata dalje lečenje, a ako odbija, da je u tom slučaju odvezemo kući ( bez otpusne liste ). Bolesnica je prihvatila dalju hospitalizaciju, pa je “taxi” služba Zavoda za HMP ( koja od ranije već ima iskustva sa vraćanjem odbeglih pacijenata iz Kliničkog centra ), odvezla i predala nadležnom osoblju Instituta za Psihijatriju.
Istog dana, pacijent je kolabirao ispred Poliklinike Kliničkog centra. Pomoć su mu ukazali med.tehničar B.S. i vozač P.S. transportne ekipe Zavoda za HMP. U stanju bez svesti, su ga prevezli do Urgentne hirurgije, a tamo je uz lekarsku pomoć, došao svesti i zahvalio se na ukazanoj pomoći.

Pomoć klinici za NPK

Koliko se klinika za NPK, oba Instuta, za Neurologiju i za Psihijatriju, oslanjaju na našu pomoć, pokazuju česti pozivi njihovih sestara i lekara, radi transporta pacijenta do drugih odeljenja ali i radi ukazivanja urgentne medicinske pomoći njihovim pacijentima, kako u prijemnoj ambulanti, tako i na odeljenjima. Ako je potrebna reanimacija za nekog pacijenta, oni ne pozivaju Kliniku za reanimaciju, koja je je u krugu Kliničkog centra, već zovu HMP. Prosečno bar dva–tri puta mesečno naša Urgentna ekipa dolazi na NPK, radi pomoći i/ili transporta vitalno ugroženog pacijenta. ( Pozivaju nas i sa drugih Instituta i Klinika, ali malo ređe i to samo za transport uz pratnju lekara). Transportne ekipe HMP, svakodnevno prevoze nepokretne pacijente iz Kliničkog centra u Novom Sadu do Instituta u Sremskoj Kamenici i nazad. Nažalost, oni naš rad i pomoć, ne cene dovoljno. Naprotiv, ako ih odbijemo, tada se ljute. Na mene su se nekoliko puta ljutile sestre ili lekari, zato što sam odbila da im pošaljem transporta kola za prevoz, sa NPK do Hirurgije „Da li Vi znate, koliko smo mi daleko od zgrade Hirurgije? Napolju pada kiša, ili sneg !! Ne mogu ja da guram pacijenta na nosilima. On je u teškom stanju, a na putu ima rupa.itd ...“
Najčudniji poziv, koji sam takođe odbila, i koji je vrhunac pokušaja neopravdanog angažovanja HMP, desio se pre otprilike godinu dana. Mlada koleginica zaposlena na Institutu za Psihijatriju nas je pozvala radi utvrđivanja smrti kod pacijenta koji je ležao na odeljenju. Poziv je upućen i policiji, zato što je to bila nasilna smrt ( verovatno samoubistvo ). Nažalost, moguće je da se to desi, a sa druge strane, srećom, veoma retko. Oni imaju velik broj pacijenta sklonih samoubistvu, ali na njih posebno paze i daju im odgovarajuće lekove. Ovaj bolesnik je bio, tek primljen, nedovoljno sediran i uspeo je da ih zavara pa time i ostvari svoju nameru. Naravno, odbila sam ovaj poziv. Lekari HMP, nisu veštaci, a koleginica je završila Medicinski fakultet, pa je i ona bila u stanju da konstatuje smrt, a mogla je pozvati i starijeg dežurnog lekara.
O ovoj temi sam već pisala . Posećam vas , 27.08.2006 god. tekst: Verovali ili ne i 27.10.2006 god. tekst : Nesuglasice.

Интернет

У Википедији, пише :
Интернет је глобална рачунарска мрежа. Пре свега, појам интернет значи мрежа унутар мреже, или интернаконекција између више рачунара. Структурно постоје мале мреже које се међусобно везују, и тиме чине ову структуру. Интернет се све више назива глобалном мрежом информација (велика интернационална-глобална база података). Број рачунара на интернету се тренутно процењује на око 150.000.000. Количина информација коју ти сервери поседују је огромна, и тешко је проценити и приказати реално колика је она заиста.

Interesantni sajtovi:

www.stetoskop.info/naslovna
Stetoskop.info i zvanično najbolji sajt iz zdravstva u Srbiji
www.farmaceuti.com/forum/index.php?www
Portal Farmaceuta
www.medicinari.com/
Поштоване колегинице и колеге, ово је Сајт студената медицине, Медицинског факултета у Београду. Надамо се да ће Вам сајт користити, као што се надамо да ћете и Ви користити сајту.

ps. Nije po pravilima gramatike. Pomešala sam ćirilicu i latinicu, ali se nadam da mi ne zamerate.
Oba pisma su zastupljena u Srbiji. Lično, više koristim latinicu, ali podržavam očuvanje našeg pisma, pisanje ćirilicom.

Nagrada

Ponovo sam počela da radim.Vratila sam se u staru smenu i radim kao lekar konsultant - dispečer. Ono što me je prijatno iznenedilo pri povratku na posao je odluka našeg direktora koju sam pročitala na oglasnoj tabli u dispečerskom centru. Na osnovu člana 18 stav 1. Odluke o osnivanju Zavoda za HMP Novi Sad, a u skladu sa članom 7, stav 1. Pojedinačnog kolektivnog ugovora pravnog predhodnika Zavoda za HMP, Doma Zdravlja “Novi Sad” doneta je ODLUKA:
O povećanju mesečne plate zaposlenima koji su učestvovali u zbrinjavanju povređenih u sudaru vozova kod Sr.Karlovaca 24.08.2007 god. Povećava se mesečna plata za mesec avgust 2007 u iznosu od 3000 din iz sopstvenih sredstava za sledeće zaposlene..... Sve ekipe i dispečeri koji su bili aktivni učesnici su nagrađeni. (O ovoj nesreći sam pisala tekst 25.08.07 Radimo i van radnog vremena)
Svaki radnik- od lekara do vozača je nagrađen jednako.
Ovo je drugi put, od kako ja radim u HMP da su radnici nagrađeni, zbog efikasnog, brzog i samopregornog rada. Prvi put je bilo, posle tragične i velike saobraćajne nesreće 29. jula 1988 god. na raskrsnici autoputa Beograd – Subotica i temerinskog puta. Tada je kamion “Metalprometa” iz Rožaja, kojim je upravljao Mirsad Hat, prošao kroz crveno svetlo i bukvalno prepolovio zglobni autobus GSP “Novi Sad”. U ovoj stravičnoj nesreći poginulo je deset ljudi, dok je više od 50 teže i lakše povređeno. Sve slobodne ekipe HMP su tada pojurile na lice mesta, da bi spasli povređene i što ranije ih prevezli na Urgentnu hirurgiju. Dispečeri nisu imali potrebe da traže slobodna vozila. Za 10 do 15 minuta, svi poveđeni su zbrinuti.

Dopunsko zdravstveno osiguranje kod nas

Pre nego što sam otišla na operaciju, setila sam se da mi je službenica Delta banke , kod koje otvorila Intesa Hit tekući , kad sam uzela kredit za refinansiranje, napomenula da uz njega dobijam i dopunsko zdravstveno osiguranje Delta Generali Osiguranja . Ovo osiguranje obezbeđuje novčanu nadoknadu u slučaju teže bolesti, izvršene hirurške intervencije ili invaliditeta kao posledice nesrećnog slučaja. Isplaćena naknada se može koristiti bez uslovljavanja svrhe u koju će biti potrošena. Napomenula je :“Naravno, nadamo se da Vam neće trebati. Ipak, za svaki slučaj.” i dala mi je brošuru : Zdravstveno Osiguranje - Za svaki slučaj . Pozvala sam ih na dati broj telefona, a ljubazna doktorka-službenik njihovog Medic-Call centra mi je detaljno objasnila proceduru i potvrdila, da imam pravo na naknadu, posle operacije. Poslala sam im traženu dokumentaciju, posle izlaska iz bolnice, a već za sedam dana, oni su mi na račun uplatili 15.000 din, koji čine 50% ukupne svote koja se islaćuje, u slučajevima hirurške intervencije.
Tada sam se setila da uplaćujemo i dopunsko porodično osiguranje kroz komunalni račun. Obratila sam se i Osiguravajućem društvu UNIQA , koje se nekad zvalo Zepter osiguranje. Oni su mi takođe izašli u susret i posle dve nedelje uplatili 14.000 din. na račun. Taj novac mi je dobro došao, jer osim manje plate, troškovi koje sam imala ovaj mesec su bili značajni. Mada mi skoro svi imamo zdravstveno osiguranje, velik broj lekova, koje sam koristila i još ću ih koristiti nisu na pozitivnoj listi. Zato sam ih kupovala, a nisu jeftini ( osim Baralgetas tbl.-18 din. ), cene su se kretale od 100 din. pa do 800 din. po jednom pakovanju, razne terapije koju koristim.
Sada mi je žao što nisam imala dovoljno novca da uplaćujem pravo DOBROVOLJNO PRIVATNO ZDRAVSTVENO OSIGURANJE

Ponovljena tema-primeri iz prakse - Lažni pozivi i uznemiravanja Hitne Medicinske Pomoći, PRIMER 3

Klinci, koji zovu 94 i izmotavaju se, a pri tom pominju oboljenja polnih organa, lako nas mogu zavarati, pa se može desiti, da spustimo slušalicu ili odbijemo mlade ljude, koji su zaista akutno i veoma urgentno oboleli, baš od urogenitalnih bolesti.
“ Sindrom akutnog skrotuma označava stanje sa bolom, crvenilom i otokom mošnica. Osnovni uzroci akutnog skrotuma su: torzija testisa, torzija ciste hidatide Morgagni i orhiepididimitis.
Često je teško klinički razdvojiti uzroke akutnog skrotuma i njih u odnosu na uklještenu ingvinalnu kilu, akutnu hidrocelu i traumu skrotuma. “ Prof. dr Dragan Ðoković
Nedavno smo moj tehničar i ja imali baš takvu situaciju, ali nam je sudbina bila naklonjena. U toku dnevne smene se med.tehničar javio na poziv i spustio slušalicu, mladiću koji je kroz smeh izgovorio “ Bole me jaja”. Posle toga smo komentarisali, kako se može desiti da nas, danas, ponovo neko pozove, zbog istog oboljenja, a mi mu spustimo slušalicu, misleći da je opet provokacija i primitivizam. Sutra, na početku noćne smene, ja se javljam na 94 i momak sa druge strane žice mi diktira adresu, uz molbu da se pošalje hitna pomoć, jer njegovog druga, “boli jaje”. On bi ga sam dovezao, ali je bol tako jak, da se mladić ne može pokrenuti. Posle samog početka razgovora i iznošenja glavne tegobe, bila sam spremna da im spustim slušalicu, ali sam se setila jučerašnjeg razgovora i griže savesti koju sam još uvek osećala zbog mladića iz primera 2. Zato sam nastavila sa uzimanjem anamneze, ( malo duže nego obično ), sve očekujući da će se zasmejati ili reći neki prostakluk. To se nije desilo. Mladić je stvarno bio urgentno i ozbiljno bolestan. Odmah, posle razgovora sam mu poslala ekipu, koja je bila u blizini i veoma brzo došla na datu adresu. Odneli su ga na urgentnu hirurgiju.
Bilo mi je drago, što nisam napravila “grešku”, tj nepravdu ovom mladiću, a gorčina koja mi je ostala od pre nekoliko godina, zbog dešavanja u PRIMERU 2 se izgubila.

Ponovljena tema-primeri iz prakse - Lažni pozivi i uznemiravanja Hitne Medicinske Pomoći,PRIMER 2

Možda neko misli da je pozivanje Hitne, smešno i da je to bezazlena šala, kad se ne iscenira ceo događaj i lažno prijavi neka adresa. Ali čak i takvi pozivi mogu imati posledice.
Pre dosta godina, dispečeri su tada bili na Limanu, jednog vikenda su zvali mladi ljudi, izraženog naglaska ( nisu iz Novog Sada ) i prijavljivali nepostojeće ulice u gradu, kolapsna stanja na opšte poznatim javnim mestima, ali nisu mogli tačno da lociraju mesto dešavanja.
Npr. “Žena je pala, bez svesti je, na Spensu.”
“Gde, tačno na Spensu, jer Spens je velik i ima više ulaza?” Tada počnu da se kikoću i spuste slušalicu. Između tih poziva, jedan poziv, istog naglaska je došao sa Ribarskog ostrva, za mladog čoveka, koji se ne oseća dobro. “Gde tačno, na Ribarcu ? “
“Ne znamo, mi nismo odavde. Tu smo u gostima.“ Dat mu je savet. Spustila sam slušalicu, misleći da je to još jedan od onih “duhovitih”. Kratko vreme posle toga, u ambulantu na Limanu, unose mladića, za kog su zvali sa Ribarca. Imao je melenu ( krvarenje iz GIT-a, zbog čira ) i loše se osećao. Pritisak mu je bio dosta nizak. U pratnji je bila medicinska sestra iz Doma Zdravlja, jer je mladić u gostima kod njenih prijatelja i sina. Osetila sam gorčinu u ustima, želju da se iskupim i izvinim, što mu nisam poslala ekipu, mada mi oni nisu zamerali, niti se ljutili. Pomoć mu je odmah ukazana. Iako se radilo o urgentnom stanju, on nije bio vitalno ugrožen. Sudbina mi tada nije bila naklonjena.

Ponovljena tema-primeri iz prakse - Lažni pozivi i uznemiravanja Hitne Medicinske Pomoći,PRIMER 1

Već sam pisala o lažnim pozivima i uznemiravanju HMP,11.10.2006 godine.
U tom tekstu navodim sa kakvim se sve problemima, osim medicinskih suočavaju dispečeri u HMP širom Srbije. Svi ti pozivi nisu ni malo naivni, te je potrebna šira akcija i angažovanje svih raspoloživih snaga i pravnih mogućnosti da se oni u potpunosti zaustave, a ne samo da se smanji njihov broj. Uz već date primere u originalnom tekstu, navešću vam još nekoliko situacija iz moje prakse.

Jedan broj poziva zaslužuje posebnu pažnju. To su oni pozivi koji mene lično najviše iritiraju. Prostake, primitivce i sexsualno ugrožene, prezirem, spustim im slušalicu ili se ne odazivam na taj broj telefona. Međutim i pored višegodišnjeg iskustva u radu na prijemu poziva, provere broja mobilnog, kolegi se desilo 21.04. a meni 16.07. da smo primili pozive i poslali ekipe na isceniranu urgentnu situaciju, kod nepostojećih pacijenata na nepostojeću adresu. Te dve devojke i mladića koji su me prevarili, optužujem za pokušaj ubistva. Poziv je upućen u 02h30min. Isceniran je Status asthmaticus. Tri ekipe u gradu su tada bile zauzete na intervencijama. Jedna je bila u pripravnosti. Minut posle ovog poziva primamo još jedan hitan poziv, za čoveka srednjih godina, dijabetičar, koji ima otežano disanje a boluje i od srca. Jedinu slobodnu ekipu moram angažovati i poslati na jednu od te dve adrese. Na koju ? Odlučujem se za poziv upućen za Status asthmaticus. Ekipa dolazi na adresu, kontaktira me radio vezom i traži dodatna uputstva jer je tu jedna od novoizgrađenih zgrada, a meni nisu dati podaci o spratu, broju stana itd. Pozivam kontakt telefon, devojka se javila i čim sam se predstavila, uzbuđeno rekla „Požurite! Jako je loše!“ i spustila mi slušalicu. Ekipa, pokušava da pronađe stan, ulaze u dvorište zgrade. Ponovo pozivam isti broj mobilnog 064/2503... i opet mi spuštaju slušalicu. Treći pokušaj kontakta je urodio plodom, molim ih da mi daju tačne podatke, jer lekar ne može da dođe do njih, nema potpune podatke. Tada se njih dve smeju, veoma vesele i raspoložene, što su nas prevarile, pa smo im poslali ekipu. Za svo to vreme, srčani bolesnik i dalje čeka, da bar jedna od četiri najbliže ekipe završi pregled i dođe kod njega, ukaže mu urgentnu pomoć. Kad sam shvatila, da se devojke igraju sa nama, a što je još gore i sa životom drugog pacijenta, preusmerili smo ih kod njega i srećom OVAJ PUT su uspeli da mu spasu život. Možda će sledeći ovakav poziv rezultirati ubistvom, smrću pacijenta kod kog se neće stići na vreme; ne iz objektivnih razloga, ne zbog greške dispečera u proceni, ne zbog loše prijavljenog izlaza, ne zbog gužve u saobraćaju, već zbog LAŽNE PRIJAVE. Tek oko 5h se broj poziva smanjio, svi pacijenti su zbrinuti, ili su ekipe na putu prema njima. Ponovo sam pozvala 064/2503... Javio se ljut, muški glas i potvrdio da je njegova sestra zvala 94 i izmotavala se. Ali, sa kojim pravom ja sad njega ponovo zovem i budim ga ???!!! Međutim moja ljutnja je bila veća. Objasnila sam mu, da ćemo njegov broj telefona, proslediti dalje policiji i sudu, jer su ugrozili život drugog pacijenta. Tada je počeo da muca, laže kako to i nije njegov telefon i na kraju spustio slušalicu.
APELUJEM na sve zaposlene u Hitnim pomoćima širom Srbije, da podnesemo zahtev Ministarstvu za Zdravlje i pravnicima, predlog da se što hitnije u krivičnom zakoniku Srbije, unese ova stavka i da se te osobe, kao u zemljama EU, krivično gone.

Amerika = Srbija ?

Gledala sam film SICKO autora Michael Moore-a. Njegova web stranica je www.michaelmoore.com .
Ovaj film govori o surovosti, nehumanosti i lošem sistemu zdravstvenog i medicinskog zbrinjavanja u Americi.
Amerika je jedina zemlja zapadnog, kapitalističkog, sistema koja nema univerzalni zdravstveni plan i nacionalnu zdravstvenu negu. Kod njih se bolesni ili povređeni ljudi, koji nemaju zdravstveno osiguranje ne zbrinjavaju, NE LEČE SE. Medicinska pomoć im se ne pruža, osim ako prvo ne plate i to veoma skupo. Oni koji imaju zdravstveno osiguranje i redovno ga uplaćuju, često budu odbijeni za neku vrstu lečenja, koja im je neophodna. Ako i dobiju lečenje, to ih i pored osiguranja, dosta košta, jer se novac u njihovom fondu, brzo potroši, pa ukoliko prežive, zbog naplate lečenja, bankrotiraju, prodaju svoju imovinu. Starim i bolesnim ljudima veoma često, njihovo zdravstveno osiguranje, ne pokriva sve troškove lekova. Nesreće i nepravde prema bolesnim ljudima su brojne. Bolesni Amerikanci odlaze u Kanadu, Francusku i druge zemlje, da bi se lečili.Čitav sistem je napravljen tako, da se ostvari što veći profit za kompanije zdravstvenog osiguranja, kao i za farmaceutske kuće.
Ljudi se drže u stanju straha, neizvesnosti. Većina zaposlenih Amerikanaca ( a i Srba ) ima velik broj kredita, zaduženi su, pokorni i plaše se da pokažu svoje nezadovoljstvo. Da bi platili sve račune, rade i po više poslova odjednom a kad se penzionišu, nalaze dodatne poslove i izvore finansiranja.
Da li vam je ovo poznato?
U filmu navode, da je Amerika na 37 om mestu liste zdravstvene nege, ispod nje je Slovenija a zatim Kuba. Najbolji sistem zdravstvene zaštite je u Francuskoj.
Gde smo mi ?
S obzirom, da ne odbijamo lečenje mladoj ženi koja boluje od raka, samo zato što je mlada, a da oboleli od infarkta, malignih bolesti, povreda ..., uglavnom dobiju potrebnu zdravstvenu negu. Imamo socijalnu zaštitu i patronažnu službu i druge dobre sisteme organizacije, kao i u humanim-civilizovanim zemljama, nismo na nivou Amerike. Međutim, dešava se da se ne pruži dovoljno dobro i kvalitetno lečenje starim, nemoćnim, a siromašnim ljudima. Baš zbog toga se na nas, zaposlene u Hitnim službama, ljute, što postavljamo pitanje starosti bolesnika. Za razliku od Bolnice, Zavod za HMP Novog Sada, izlazi na teren i kod veoma starih. Kriterijum za primanje poziva, nisu godine, već urgentnost medicinskog stanja. Čak naprotiv, češće se izlazi na teren kod starih, jer i povišena temperatura kod njih je potencijalno letalna, a kod mladih je samo simptom, nekog po pravilu, lakšeg oboljenja.
Mi smo siromašna zemlja. Zdravstveni fond je godinama neekonomičnog trošenja, a nedovoljnog ulaganja, istrošen.
Savremeni tretman i dijagnostičke medode su skupe i često nedostupne. Velik broj pacijenata, a malo aparata. Bolesni ljudi, zakazuju neophodne preglede.Suviše dugo čekaju i u toku dijagnostike i za samo lečenje. Dešavalo se da neki od lekova nedostaju. Mene lično je pre više godina, rastužila priča , nesretne žene koja je obolela i umrla od raka, a da bi kupila potrebne citostatike, morala je prodati stan, pa je ostatak života provela kao podstanar. Nažalost, ni ti skupi lekovi je nisu izlečili.
Nezadovoljstvo bolesnih i njihove rodbine, pokazuje da nismo mnogo bolji od Amerikanaca. Bilo bi lepo da se ugledamo na Francuze i da se dalje razvijamo u tom pravcu.Ministarstvo zdravlja najnovijim merama i štampanjem flajera IMATE PRAVO ! pokušava da popravi zatečeno stanje, ali je jedan deo rečenice u flajeru dosta obezhrabrujući : “ u granicama materijalnih mogućnosti sistema zdravstvene zaštite “, jer znamo kakve su nam materijalne mogućnosti.

Radimo i van radnog vremena

Osim za teža akutna oboljenja, infarkt srca, mozga ( šlog ) ili nekog drugog organa, izraženo gušenje kod bolesti srca ili pluća, Hitna pomoć zbrinjava povređene u saobraćajnim nesrećama i raznim drugim nesretnim slučajevima.
Šta su moje kolege juče radile i kako im je protekao radni dan sam saznala iz novina.
Juče oko 10h se desila nesreća na Novom Naselju. Dvogodišnjak je pao sa četvrtog sprata. "Hitna pomoć je stigla munjevito", tvrde stanovnici novosadskog Novog naselja. Medicinare je pozvao lekar Hitne pomoći koji živi u komšiluku,dr I.G. a, na sreću, dečaka, lekar, komšija, mu je ukazao prvu pomoć do dolaska opremljene ekipe. Niko ga nije pomerao, što je povećalo šanse nesrećnog mališana da preživi pad sa oko 15 metara visine. Na lice mesta je došao isti lekar sa urgentnom ekipom, koji je pre nekoliko dana išao da "pregleda"pijanog Hamdiju. A evo koji su sada utisci očevidaca: "Po izrazima lica lekara i njihovoj brzoj reakciji, shvatile smo da je situacije ozbiljna.", za to vreme je druga ekipa, takozvana Specijalna-Reanimobil, prevozila jednog od beskućnika.
Baš u vreme kad se približava kraj smene, a neke od ekipa su se već smenile, desila se nova velika nesreća. Oko 18h došlo je do sudara teretnog voza i lokomotive na pruzi Novi Sad - Beograd u Karlovačkim vinogradima, poginuli su mašinovođe teretnog voza M.I. i Ž.T. Pet osoba je teže povređeno.Povređene su, nakon obilaska mesta nesreće, posetili predsednik Izvršnog veća Vojvodine Bojan Pajtić i pokrajinski sekretar za zdravstvo Miloš Lučić.
Na lice mesta je upućeno PET URGENTNIH EKIPA, a došao je i direktor Zavoda za HMP, dr S.Saravolac, koji je zajedno sa ostalim lekarima, vatrogascima i policijom spašavao povređene. Na svim slikama koje su objavljene u medijima se vidi bar nekoliko naših kolega. Neki od njih su u civilu, jer su već predali smenu, ali su došli posle svog radnog vremena da pomognu povređenim železničarima.

Retko koji se pacijent odbija

Kolega mi je poslao interesantan članak o radu beogradske hitne pomoći, koji treba pročitati Politika. Napisano je da Hitna pomoć Beograda izađe na oko 15% poziva, tj na oko 400 adresa. Ono što mogu reći o Hitnoj pomoći Novog Sada je da mi izađemo na teren na oko 100 urgentnih izlaza, a ponekad i više. To je više od 80%-90% poziva ljudi koji traže lekarsku pomoć. Retko koji se pacijent odbija. Osim toga u toku radnog dana terenske službe, prevezu i do 200 pacijenata, a najveći broj transporta je u toku prepodneva. Broj 94 u toku 24h zazvoni i preko 1000 puta, ali jedan deo tih poziva je pogrešno preusmeren od strane pošte, jedan deo su oni koji uznemiravaju HMP i lažni pozivi, jedan mali deo su pacijenti koji traže savet od dežurnog lekara dispečera, velik broj poziva je za prevoz pacijenata transportnim ekipama ( za svakog od ovih 200 pacijenata koji se preveze, često se poziva i po nekoliko puta ). Ponekad se desi, da pacijenti zovu samo radi saveta, ali lekar dispečer proceni da bi bilo bolje da prvo lekar pregleda tog bolesnika, tada se on upućuje na dežurnu ambulantu. Međutim Novi Sad ima jedan velik problem, a on je i evidentiran u svesci primopredaje dispečera. U Novom Sadu nema organizovane službe kućnog lečenja, kao posebne službe. Na teren kod hroničnih pacijenata bi trebali izaći izabrani lekari ordinirajuće ambulante, ali oni tu svoju obavezu veoma često, ne izvršavaju, već prebacuju pacijente na nas, čak ih i savetuju, kako da prijave urgentan izlaz i govore im kako mi moramo da dođemo. Zato smo pretrpani sa pacijentima koji spadaju u tzv „zelene” pozive, a one “žute” isti lekar ili tehničar, koji je prvo dao savet, prebacuje u “crvenu” zonu i što brže šalje neku od ekipa. Nas je samo dvoje ili troje u dispečerskom centru.
Zahvaljujući takvom predanom i napornom radu, naši sugrađani nas često hvale. U listu “Dnevnik” je sa broja 063/8421…. poslata SMS poruka, 22.08.2007 god. ovog sadržaja; “ U vezi sa člankom “Rutina Hitne pomoći zgrozila građane” želim reći sledeće-poslednjih meseci sam, nažalost, bio u prilici da nekoliko puta zatražim njihovu pomoć, zbog bolesti starijeg člana porodice. Brzina dolaska, kvalitet medicinske usluge-profesionalan i nadasve ljudski odnos tih ljudi svaki put su me istinski dirnuli. Ovo je jedini način da im se odužim-jer svaki drugi ( zna se koji način ) uvek su glatko odbijali. Hvala im još jednom.”
U svoje, a i u ime svih zaposlenih u Zavodu za HMP, se zahvaljujem autoru ove poruke. Pohvale i reči zahvalnosti svima nama mnogo znače i olakšavaju nam da istrajemo u daljem radu.

Preuranjeni zaključci

Svi smo skloni zaključivanju i osuđivanju nekog, ali dok se ne sagledaju svi aspekti situacije i razlozi postupka ili reči, ne može se niko opravdano optuživati. U listu Dnevnik je 20.08. objavljen tekst „ Rutina Hitne pomoći zgrozila građane“. Objašnjeno je da su građani pomogli Hamdiji A., legao je na travnjak i požalio se na srce. Dali su mu nitroglicerin i naravno pozvali Hitnu.Zgrozili su se kad je došao lekar i grubo postupio prema Hamdiji ali i okupljenim sugrađanima. ( nije ga udario, mada verujem da je to poželeo ). Bravo za Dnevnik i novinara S.K. koji je objektivno napisao tekst, naravno, odmah potražio i doktora koji je učestvovao u nemilom događaju. Tad je saznao, da svi mi znamo Hamdiju, već nekoliko godina ga vozamo, kad se napije. On je samo jedan od mnogih, koji nas maltretiraju, zloupotrebljavaju našu službu i ugrožavaju sve nas i vas.( i ja sam ga vozila nekoliko puta, pre 3-4 godine ). Hamdija, sam ili sa nevenčanom suprugom Vesnom, se napije, napravi scenu, a građani pozivaju hitnu. Lekar HMP je bio premoren, jer osim pravih bolesnika, treba još da „taksira“ i Hamdiju.
Svim zabrinutim „Samarićanima“postavljam pitanje!
„Zamislite, da vaša rodbina-otac,majka,dete-čeka slobodna kola HMP, da im se pomogne, ali su svi lekari zauzeti, a jedna od ekipa vozi Hamdiju, po 100-ti put, zato što se napio. Da li je tada Hamdija-ugrožen i bolestan ili je možda kriminalac, koji krade od svih nas iz fonda za zdravstvo, pa možda čak i ubica, jer neko nije dočekao pomoć?“ Novosađani, treba da znate, to vam već nekoliko puta naglašavam, da se dešava, da su sve raspoložive ekipe zauzete. Juče sam bila u laboratoriji. Posle toga sam došla u prostorije HMP, nadajući se da ću videti nekog od kolega i popiti kafu. Sekretarica mi je skuvala kafu, ali ni jedna ekipa nije došla na zasluženi odmor u toku DVA SATA, koja sam ja tamo provela.

„Bogato“ društvo i siromašno stanovništvo

Mi smo veoma „bogato“društvo, humano ali neekonomično.
Ekipe HMP se šalju kod pacijenata koji imaju bolove, ali su siromašni, pa nisu kupili lek, analgetik ( 10 tableta Baralgetas tbl. košta 18 dinara). Mene, a i ostale zaposlene u HMP, je žao siromašnih, bolesnih ljudi, koji nisu u mogućnosti da kupe skupe preparate za lečenje, a na Rp. ih ne mogu dobiti, jer nisu registrovani ili ih nema.
Međutim, ona grupa stanovnika, primitivna, nekulturna i sebična, koja zloupotrebljava HMP, zbog tbl. Baralgetasa ( ili drugog leka-slične cene i indikacija ) me nervira. Zbog njih celo društvo trpi, a fond zdravstvenih osiguranika ima gubitke. Ti pacijenti ne spadaju u grupu hitnih, urgentnih stanja, nisu naglo oboleli, niti im se pogoršala hronična bolest. Kad prvi put prijavljuju izlaz, obično izmišljaju tegobe i daju pogrešne podatke o stvarnom zdravstvenom stanju. Ako ih dispečer pri uzimanju anamneze uhvati u toj laži i raskrinka razlog pozivanja, tada počinju da vređaju, ponekad psuju ili govore „Da bog da se ti ili tvoja deca ovako ili „onako“ razbolela“ i slične reči. Jedinu indikaciju za dolazak tada navode socijalni status „Mi smo siromašni“.
Pravi razlozi njihovih poziva su potpuno banalni, za koje kulturnim osobama ne bi palo na pamet da okrenu broj 94. Probleme sa ovim i sličnim pozivima imaju sve HMP u zemlji, a možemo im odgovoriti „Nismo plaćeni za tu vrstu intervencija.“, jer često nas pitaju „ Za čega vas plaćaju?“.

Usudili ste se

BEZ KOMENTARA!

"Inspektori degradirani zbog EPS-a" 6. avgust 2007
Inspektori koji su radili na prijavi protiv bivših čelnika EPS-a premešteni na niža radna mesta ili dobili rešenje o penziji. B92

16.08.2007 dnevnik
“ LIDERI POLICIJSKOG SINDIKATA PALI U NEMILOST "
Četvorica lidera Nezavisnog sindikata policije dobila su rešenja o premeštaju na niža radna mesta zbog organizovanja štrajka prošlog meseca – kaže za „Dnevnik” član Predsedništva ove organizacije Momčilo Vidojević.
Premeštenim policajcima i njihovom sindikatu podršku uputila Evropska asocijacija policijskih sindikata, te gotovo sve od 19 nacionalnih organizacija članica ove asocijacije. Vidojević kaže da su evropske kolege pisale i predsedniku Srbije, predsedniku Vlade, kao i ministrima unutrašnjih i spoljnih poslova. G. Br.

Policija je štrajkovala radno

Dok je trajao štrajk policije, RTS Vesti pa čak i to im je vlada uredbom ukinula,B92- Vesti oni su ipak radili i izlazili na teren kad god je bila potrebna hitna intervencija, i kad god smo ih mi pozvali u pomoć. U toku jedne njihove „štrajkačke“ noći smo ih pozvali u ispomoć, posle su oni nas zvali iz jedne stanice. Došla im je psihički bolesna ćerka sa mamom, koju nisu primili na psihijatriju, zato što nije imala odgovarajući bolnički uput. Naša ekipa je otišla u tu stanicu, prevezla pacijentkinju i dala joj uput. Posle su nas zvali iz stanice Starog grada, jer je njihova patrola intervenisala na ulici u slučaju porodičnog nasilja. ( muž je istukao suprugu ). A, pred samu zoru, ponovo su nas pozvali, zbog teške saobraćajne nesreće u Kovilju. Na licu mesta je jedan mladić poginuo a četvorica su povređena. Izašle su tri ekipe policije i dvoje kola Zavoda za HMP. Tako su te noći policajci „štrajkovali“, a tako bi smo i mi štrajkovali, da je potrebna urgentna pomoć našim sugrađanima. Njihov broj intervencija je bio mnogo veći, a to je minimum procesa rada. Jedino što je je minimalno su njihove plate.

Potvrda preoperativne Dijagnoze

Bila sam na kontrolnom pregledu. Rana zarasta per primam. Konci su izvađeni. Dobila sam PH nalaz, koji je potvrdio preoperativnu Dg vrsnog stručnjaka Prof.dr Srđana Đurđevića. Na pregledu, pre operacije, on je UZ sondom postavio Dg: Leiomyoma uteri cum degenerati cystica, Cystis ovarii bil, a PH nalaz je potvrdio njegovu preoperativnu Dg. Sumnju na ovo oboljenje su postavili i radiolozi dr Željka Jarić i dr S.Iđuški, ali bez direktnog i preciznog određivanja tipa ove tumorozne mase. Međutim, u neformalnom, ličnom razgovoru sa dr Ž.Jarić, ona je posumnjala baš na ovo oboljenje.
Leiomiom (miom ili fibroid) je benigni tumor koji potiče od glatko-mišićnih ćelija. Oko 20-25% žena u reproduktivnom periodu ima leiomiom materice.Leiomiomi nastaju isključivo u reproduktivnom periodu života, što ukazuje na njihovu zavisnost od ovarijalnih steroidnih hormona, estradiola i progesterona.Postoji nezavisna pozitivna udruženost između pojave arterijske hipertenzije i leiomioma kod premenopauzalnih žena.Tipični leiomiom je tumor okruglog oblika, sivobele boje i čvrste konzistencije. Od okolnog miometrijuma odvaja ga pseudokapsula koju čine komprimovane glatko-mišićne ćelije, te može lako da se enukleiše. Građa leiomioma je vrtložna ili nalik nakvašenoj svili.Može biti smešten subserozno, submukozno ili intramuralno. Patohistološki, tipični leiomiom se sastoji od isprepletanih snopova glatko-mišićnih ćelija, tj. od vretenastih ćelija sa izduženim jedrima koje se uniformno boje. Postoje brojne patohistološke forme leiomioma, kao što su: mitotski aktivan leiomiom, celularni leiomiom, hemoragični celularni leiomiom, atipični (bizarni ili simplastični) leiomiom, epiteloidni leiomiom, miksoidni leiomiom, vaskularni leiomiom, leiomiom sa drugim elementima i leiomiom sa hematopoetskim ćelijama.

Boravak na Klinici za Ginekologiju i Akušerstvo-Betaniji

Veče pre prijema u bolnicu sam osetila nelagodnost, strah od anestezije i same operacije. Zabrinutost zbog posledica koje operacija nosi sa sobom, postoperativnog toka i prevremenog nastanka klimaksa, koji treba ublažiti supstitucionom hormonalnom terapijom. Ali nazad se nije moglo.
Primljena sam u Betaniju, u sobi imala dve cimerke, duhovite i šarmantne, tako da mi je odmah bilo malo lakše. Prof.dr S.Đurđević me je operisao drugog avgusta, a zbog veličine tumora i obostrano cističnih promena na jajnicima, uzdužnim rezom, lap.med.inf. urađena je hysterectomia tot.abd.com adnexectomiam.bil. Tumor je izvađen u celosti, bez sumnje na malignitet. Konačan PH nalaz očekujem za dve nedelje ( pa ću ga naknadno upisati ).Posle OP u sobi sam bila sa pet pacijentkinja, sve smo se dobro slagale, šalile i zajedno se oporavljale.
Na odeljenju postoji knjiga utisaka. U njoj su upisane reči pohvale i zahvalnosti lečenih pacijentkinja. Jedna od nih, počinje ovim rečima: „U ove prostorije niko ne ulazi sa radošću, već sa bolom i velikom nadom u oporavak, željom za ozdravljenje. Kada odlazimo kući setimo se samo lepih trenutaka, ali dani provedeni ovde nisu baš bili idealni. Neprijatnosti su razne; gladovanje uz ricinusovo ulje, buđenje u šok sobi, bol. Rana je izuzetno bolna i osetljiva 3-4 dana. Kašalj, kijanje, napon i smeh pojačavaju bolove.Postoji jedan melem koji je ublažavao sve tegobe i kog je bilo na pretek. To je osmeh i lepa reč SVAKE medicinske sestre na odeljenju i u šoku. Uz njihovu pažnju, razumevanje i brigu, lakše su protekli ovi dani.“
Uz ove utiske, koji slikovito objašnjavaju naš boravak u Betaniji, dodala bih da je operativni deo Ginekologije, smešten u starom montažnom delu zgrade. Čistoća odeljenja je ovih dana bila na zavidnom nivou, spremačice su vredno radile i trudile se da sve bude uredno i mirisno. Međutim, toaleti su mali, skučeni, a glavni problem svih bolesnica je priprema pre operacije i uspostavljanje peristaltike, posle operacije. Uz moje ranije tegobe sa GIT, otežana peristaltika mi je produžila boravak u bolnici za jedan dan. Kući sam došla 07.08. i odmah mi je bilo lakše. Suprug je uzeo godišnji, pa on i sin obavljaju sve „ženske“ kućne poslove, a ja se odmaram. Sutra idem da se prekontroliše rana i da se skinu konci. Potpuni oporavak od ove operacije traje nekoliko meseci.
Moji dragi prijatelji, rođaci i kolege su me svakodnevno zvali, slali mi poruke na mobilni, uz puno brige, pažnje, podrške. Raspitivali se kako se osećam, čak i sa godišnjeg odmora i iz rominga.
Posetio me je moj drug iz srednje škole, sad spec.interne med.Prof.dr I.M., dr Rada, naš direktor Mr.sci.dr S.Saravolac ( to me nije iznenadilo, jer sam čula od med.tehničara Vlade, da je i njega posetio u bolnici, pre nekoliko meseci ), Grki, Sloba, dr M.M. sa ekipom specijalne urg. i naravno, moji najbliži, suprug, sin, tata, sestra, drugarica itd...

Možda to i nije šala

Kad vas za nešto ili nekog nije briga, možete onako prosto da kažete“Boli me d..e“, a ako vas je malo briga „Svrbi me d..e“, jer je svrab modifikovan oblik bola i sprovodi se sporim aferentnim vlaknima. Pruritus ili svrab se daleko teže podnosi od bola. Ali ako kažemo „Anogenitalni pruritus“ to je već dijagnoza. Tvrdi se da enopeptidaza bakterija iz fecesa može biti uzrok anogenitalnog pruritusa. Psihoneuroza nije čest uzrok ovog svraba.
Slažem se sa ovom tvrdnjom.
U ranijim postovima sam povremeno pominjala da imam određene zdravstvene tegobe. Osnovna tegoba je bila od strane GIT, koju sam povezivala sa hemoroidima. Poslednjih meseci se pojavio i anogenitalni pruritus. Bilo je sve gore. Ograničavalo mi je svakodnevne aktivnosti i izazivalo napetost, nervozu, poremećaje spavanja i odmora onih dana kad nisam bila na poslu. To me je konačno nateralo da potražim pomoć specijaliste proktologa. On me je pregledao i izgrdio što sam toliko čekala na pregled. Uputio me je kod interniste, on na UZ abdomena pa kod ginekologa. Svi ovi pregledi su otkrili tumor u maloj karlici, koji najverovatnije potiče od uterusa ( nalaz na CT ), koji svojom veličinom ( 11cm x12cm ) pritiska mokraćnu bešiku i rektum. Prijem u bolnicu je zakazan za 31.07. Ove ogromne tropske vrućine mi otežavaju preglede, neophodne za pripremu operacije, u smislu da mi se ne izlazi iz kuće, ali moram pokupiti još nešto od nalaza.
Nisam želela da uzimam bolovanje, već sam se obratila lekaru u bolnici Parks . U državnim zdravstvenim ustanovama se većina pregleda zakazuje, i ma koliko kolege želele da pomognu drugim lekarima ili sestrama, uslovi u kojima rade i preopterećenost velikim brojem pacijenata ih u tome onemogućava. Osim toga, čak i kad vas neko primi preko reda, odmah se nađu dežurni nezadovoljnici i kritičari, svog zdravstvenog osoblja,jer oni čekaju red, a mi idemo preko reda. Sa jedne strane ih razumem. Moraju da zakažu pregled, na to čekaju po 5-6 meseci i još da plate( participaciju ili učešće ), pa kad konačno dođu, neko im se ugura preko reda. Sa druge strane, zar zaposleni u pošti ili u banci ili u bilo kojoj drugoj radnoj organizaciji čekaju red? Jedina stvar koju jedni, drugima u današnje tranziciono vreme možemo pomoći jesu ovakvi, mali ustupci. No, da ne bi sebe stavljala u situaciju da se raspravljam sa ostalim pacijentima i dovodim bilo kog kolegu u neprijatnu situaciju, odlučila sam, da se za pregled, javim u privatnu bolnicu, u koju imam veliko poverenje.Lekari koji rade u toj klinici su poznati po svom znanju, stručnosti i humanosti i ovom prilikom želim da im se zahvalim na kolegijalnosti, jer niko od njih mi nije naplatio pregled, iako su osnivači i velik broj zaposlenih napustili rad u državnim ustanovama, te im je ovaj rad jedini izvor finansiranja.
U toku priprema za OP, opet zbog nesnosnih vremenskih uslova, produženo je vreme dobijanja određenih rezultata, pa sam se i za Papa test, javila u privatnu, Specijalnu Ginekološku Bolnicu „ Genesis“, kod Prof.dr S.Đurđevića, za kog sam čula samo reči hvale. Baš iz tog razloga,sam odlučila, da ga zamolim, da me on operiše. Nemojte me pogrešno razumeti, postoji velik broj odličnih lekara i ne želim nikog da kritikujem. Naprotiv, kad sam otkrila tumor, odmah su moji prijatelji i poznanici, počeli da mi hvale i preporučuju razne ginekologe-operatere. Nekako mi se činilo ovih dana, da je najviše hvaljen baš ovaj lekar. Srećom, baš treba da se vrati sa godišnjeg odmora i nadam se da će me baš on operisati. U „Genesis“ ponovo situacija, kao i u „Parksu“, kolegijalnost i gratis pregled.
Osim njih veliku pomoć i podršku sam dobila od svojih kolega i prijatelja, med.tehničara i vozača u Hitnoj. Zabrinuli su se za mene, ponudili mi pomoć u svakom trenutku, zvali me i kod kuće, da čuju kako sam, a Grki mi je zakazao i dogovorio CT. Dežurni lekar na poliklinici mi je i taj pregled, koji se inače zakazuje, plaća, takođe odmah uradio. Od strane svih medicinskih radnika u državnim ustanovama, pri pripremi za operaciju, sam takođe naišla na razumevanje i kolegijalnost, koja u pravom smislu odslikava rečenicu iz Hipokratove zakletve „Moje kolege biće mi braća“ , a za spec.interne med.dr Radu T., koja radi na GAK-u bih rekla da mi je „sestra“, mnogo mi je pomogla, i savetima i pri pripremi za OP.
Žao mi je što sam zbog bolesti morala otkazati letovanje na Tasosu, gde smo trebali otputovati u avgustu, moj sin , tamburix ,njegova devojka i ja. Zaposleni u turističkoj agenciji BonVoyage iz Novog Sada i Atlantik , su mi izašli u susret i vratili mi uplaćenu akontaciju.
Javiću vam se posle izlaska iz bolnice sa novim informacijama.

Raditi na plus četrdeset

Foto: S. Nikolića
Od kako su počele vrućine i žega, koja nas sve pogađa, broj poziva službama HMP u celoj zemlje i šire je povećan. Nisu se usijale samo haube automobila, asfalt na ulicama, već i točkovi naših automobila.
Mediji svakodnevno prenose obaveštenja i upozorenja stanovništvu. Savete lekara. Sudeći, bar po našim sugrađanima, nisu ih poslušali u u potpunosti. Od ponedeljka 16.07 pa sve do petka 21.07. svaki dan je Zavod za HMP u Novom Sadu imao preko 100 intervencija u toku 24h, bilo je dana da smo na teren izašli i 130 puta. Od tog broja, bar je 20 osoba prijavljeno od strane zabrinutih prolaznika ili policije, kao NN osobe, što podrazumeva da nismo znali o kom je pacijentu reč, a ponekad nemamo podatak ni da li se radi o ženskoj ili muškoj osobi. Razlozi prijavljivanja su najčešće banalni, kolapsna stanja, povremeno saobraćajne nesreće, osobe pod uticajem alkohola ili droge, a retko ozbiljno ugroženo zdravstveno stanje ili naprasne smrti. Koleginica dispečer je imala stresnu situaciju, kad su se desile četiri naprasne smrti u toku dana, od toga dve u iste vreme, na različitim krajevima grada. Sve te dane, pa i kasnije smo vredno radili, a zaposleni su jurili da pomognu svima koji su zvali, iako dele sudbinu ostalih ljudi koji rade u nesnosnim vremenskim prilikama, u kombiju HMP je takođe preko 40 C.
Dnevnik ne bi bio „trač“ novine, ako ne bi preneo bar jednu pogrešno interpretiranu informaciju. U četvrtak se se pojavio tekst „Zavod za hitnu medicinsku pomoć tražio je od nas da im pomognemo, te ćemo danas odlučiti ko će od lekara biti “pozajmljen” ovoj službi, koja zbog obima posla nema dovoljno ekipa za rad - kazao je Petrović. Svi kojima treba samo lekarski savet, a nije im neophodan dolazak hitne pomoći, mogu da zovu Centar za preventivne zdravstvene usluge Doma zdravlja “Novi Sad” na broj telefona 479-0-668, radnim danima od 7 do 13.30 časova LJ. P." Dr Đorđe Petrović je direktor Doma zdravlja “Novi Sad” u ostavci, po njegovim rečima, u ambulantama su uvedene smene, zbog velikih vrućina.
Nama pomoć u smislu kako su to novine prenele, nije potrebna,niti smo tražili lekare. Sve redovne ekipe su pripravne, a za dežurstva se angažuju vanredne ekipe. Naš deo posla radimo i uradićemo. Naprotiv,mi izlazimo, uglavnom na intervencije koje nisu urgentne, a takođe vršimo reanimacije kod pacijenata na odeljenjima Kliničkog centra, obično na Neurologiji i Psihijatriji. Pomoć koja bi nam dobro došla je: kad bi lekari iz Doma Zdravlja odradili svoj deo posla, zbrinuli chronična i neurgentna stanja svojih pacijenata, a klinike pozivale lekare sa odeljenja za reanimaciju iz Kliničkog centra, umesto da mi jurimo sa drugog kraja grada da bi smo oživeli nekog njihovog pacijenta u prijemnoj ambulanti ili na odeljenju.

Čudite me ljudi

Dragi čitaoci bloga, posebno zaposleni u Zavodu za HMP Novog Sada, čudi me da nema komentara na objavljene postove. Nema pozitivnih, niti negativnih mišljenja, nema slaganja sa mojim ličnim stavovima, niti nekog suprotnog mišljenja. Ne ostavljate ime, niti se dobije vaša e-mail adresa, sa koje šaljete komentar. Volela bih da čijem i vaše mišljenje. Javite se.

Kakvog direktora bi ste vi želeli ?

Postoje dva načina unapređenja rada zdravstvenih radnika, a u cilju bolje zdravstvene zaštite i pomoći bolesnim ljudima.
Jedan način je: naređivanje, kažnjavanje, uvođenje novih pravila i dodatnih obaveza u toku radnog vremena, koje se posebno ne nagrađuju. Dežurstva koje obavljaju ekipe HMP, se vrše u redovnom radnom vremenu, a ostale slobodne ekipe, pokrivaju deo teritorije i rada one ekipe koja je zauzeta na dežurstvu. Zajedno sa dispečerima pokušavaju da stignu, da odgovore na sve pozive u optimalnom vremenu. Ta se dežurstva, ili ne naplaćuju od organizatora raznih predavanja, predstava, sportskih i drugih dešavanja, ili se naplate, bez zvaničnog računa ( kome i koliko- na koji račun ???????)
Drugi način, koji je trenutno zastupljen kod nas u Zavodu za HMP Novog Sada, od kako je direktor Mr.sci.dr Siniša Saravolac, je razgovor, saradnja sa zaposlenima, popravljanje uslova rada, radne sredine i konfora radnicima. Osim ugradnje klima uređaja dispečerima, organizovan je bolji i kvalitetniji smeštaj ekipi u Kaću, popravljene su pokvarene vodovodne instalacije, redovno se vrši zamena istrošenog ili polomljenog nameštaja, kao i nabavka sapuna, toalet papira, dezinfekcionih sredstava i svega onog što vam se možda čini smešno, ali svi zaposleni znaju koliko je važno, da na svom poslu, u toku 12 h radnog vremena, mogu otići u toalet i oprati ruke, a ne kupovati i donositi svoj lični sapun i papir. Dobili smo nove uniforme i još mnogo, mnogo toga.......
U slučaju bilo kakve sumnje ili stvarnog prekršaja u toku rada, razgovor sa direktorom se obavlja u četiri oka, a ako se prekršaji ponavljaju ili se dokaže ozbiljna povreda radne discipline, čime se kvari imidž poštenih, radnih medicinara, tada se ti nesavesni radnici kažnjavaju.
Kad se angažuje Ekipa Zavoda za HMP, radi dežurstva, šalju se vanredne ekipe, kojima se to dežurstvo posebno plaća, a oni koji su podneli zahtev za dežurstvo, to nadoknađuju uplatom na račun Zavoda, a ne uspostavljanjem ličnih veza, prijateljstva i extra profita rukovodioca. Time su ostale ekipe u toku svog redovnog rada oslobođene dodatnih obaveza, a zdravstveni osiguranici- stanovnici opštine Novi Sad, bolje i sigurnije zbrinuti, jer su sve redovne ekipe pripravne da im pruže urgentnu pomoć. Još bolje bi bilo da imamo veći broj i novije automobile, a volje za rad i znanja imamo, a kontinuirana edukacija i usavršavanje je naša obaveza, kao i svih ostalih zdravstvenih radnika.

Exit 007 u Novom Sadu

Exit kamp je otvorio svoja vrata 10.07. a zatvoriće se 16.07.2007 god. Festival Exit 007 se održavao od 12. do 15.07. Tada se u Novi Sad slila reka mladih ljudi iz zemlje i inostranstva. Najviše gostiju je bilo iz Velike Britanije. Zavod za HMP Novog Sada ove godine nije dežurao u državi Exit
( petrovaradinska Tvrđava i exit kamp ).
Organizatori Exita su se odlučili da angažuju i plate dežurstvo Domu Zdravlja iz Inđije.List Dnevnik je sa podnaslovom: "Bolnica na Tvrđavi, lekari u kampu" napisao o organizaciji lekarskog zbrinjavanja exitovaca. Kasnije su se nastavili tekstovi o radu tih lekarskih ekipa i njihovoj efikasnosti.
Tekst koji nije bio on line, objavljen je u petak 13.07. sa naslovom “Lekarska pomoć“ gde su data i dodatna objašnjenja „Oni kojima je potrebna lekarska pomoć van Tvrđave ili kampa, mogu da pozovu Zavod za HMP na broj telefona 94 ili da u toku noći, od 19 do 7 sati narednog dana, odu u ambulantu u Njegoševoj ulici 4, u centru grada. Urgentni centar Kliničkog centra radi neprekidno a pojačao je dežurstva tokom trajanja festivala. Lj.P.“
Zavod za HMP Novog Sada je svih ovih dana imao povećan broj poziva, naročito sa javnih mesta. Još pre prvog koncerta smo zbrinuli povređenog Engleza, u blizini kampa. Ukazivali smo pomoć i ostalim gostima na ulicama Novog Sada i Petrovaradina. Pomogli smo pretučenim učesnicima „Povorke Tolerancije“ Svi različiti, svi ravnopravni. Ukazali smo pomoć mladiću na kapijama Petrovaradinske Tvrđave, rano zorom, pošto su ga napali huligani odmah posle napuštanja države Exit. Obezbeđenje i dežurne medicinske ekipe unutar Tvrđave su odbili da ga prime nazad i ukažu mu pomoć. Čak smo intervenisali i u samoj državi Exit, i to u oba kampa, gde bi trebalo da su spremne dežurne ekipe iz Inđije. U mojoj slobodnoj, nezvaničnoj proceni, intervenisali smo bar 40 do 50 puta kod turista, posetilaca Exit-a, a za tačne informacije treba se obratiti direktoru Zavoda za HMP, Mr.sci.dr Siniši Saravolcu.
Čudi me odluka organizatora Exita, da angažuju Dom zdravlja iz Inđije, na račun kvaliteta zdravstvenog obezbeđenja posetilaca Exit-a. Verovatno su računali sa tim da ćemo mi pomoći.Pomagali smo i ranije, ali ovaj put u našem gradu Novom Sadu.
U anketi koju su organizovali novinari Dnevnika, S.Ignjatović, o incidentu u Dunavskom parku jasno se vidi da su svi učesnici ankete osudili napad na Povorku različitosti. Građani Novog Sada su tradicionalno vaspitani i spremni da prihvate različite rase, kulture, vere i nacionalnosti. Verujte mi na reč. Rođena sam i odrasla u ovom prelepom gradu. Do svoje 14-te godine nisam ni znala da postoje različite nacionalnosti. Mi smo svi bili Jugosloveni. Jedina razlika koju prihvatam je : Da li je neko dobar i pošten ili je kriminalac.
"Da smo, svako u svom okruženju, ispravljali ono što je pogrešno i pogresne ljude zaustavljali na njihovom putu, da smo ih sprečavali da čine loše stvari, ne bi se te loše stvari dešavale." DR ZORAN ĐINĐIĆ 1952 - 2003.

SMS PORUKE

Ovo je upozorenje svima koji žele i šalju SMS poruke listu „Dnevnik“. Ako pišete nešto što njima ne odgovara, neće objaviti poruku, iako su u petak 06.07. objavili „Cenzura, nego šta!“, gde navode neka objašnjenja kako i zašto ne objavljuju poruke velikog broja čitaoca.
Meni se desilo da sam poslala poruku, sa negodovanjem na tekst „KISAČ: Hitna pomoć odbila da dežura na folklornoj smotri!”
Dnevnik , ali nisam želela da o tom tekstu pišem na blogu, jer se isuviše meša politika u pitanje organizacije i rada Zavoda za HMP, a u politiku ne želim da se mešam. Kakvog interesa ima Dom Zdravlja u Inđiji, sa direktorom dr Vasom Petrovićem, na čelu o kom je Svakodnevnica pisao na svom blogu još davne 2004.godine, tekst „ IS novosadskog doma zdravlja“, pa da oni dežuraju u Kisaču, i pored toga što zvanično nije traženo dežurstvo od Zavoda za HMP Novog Sada? Možda da bi opravdali dežurstvo na Novosadskom poljoprivrednom sajmu ili to što su preko raznih intervencija angažovani za dežurstvo na Exit-u. Jedini je problem što oni ne mogu to dežurstvo sami da obave, već moraju da angažuju pomoć drugih Hitnih, pa i zaposlenih u Domu Zdravlja Novog Sada. Možda bi im bilo efikasnije kad bi pojačali svoje punktove, pa da ne mora Zavod HMP iz Novog Sada da šalje ekipe u ispomoć na teritoriju Inđije zbog saobraćajne nesreće ( za dva slučaja pre nekoliko meseci, lično znam ) ili da njihovi sugrađani kolima dolaze u našu ambulantu u Njegoševoj ulici, zbog ukazivanja lekarske pomoći, ili da ne moramo da prevozimo pacijente sa jedne na drugu Kliniku i Institut koju je njihova hitna dovezla i ostavila ( pijan mladić na Institutu za KVB ).

Od kako je postavljen dr Saravolac na mesto direktora Zavoda, počela je medijska kampanja protiv njega i objavljivanje netačnih i nekorektnih tekstova od strane novinarke ovog lista. U početku se pisalo o spontanom protestu zaposlenih, kojeg nije ni bilo. Sad u ovom tekstu navode kako smena nije organizovana, a ni to nije tačno. Ekipe u Kisaču stvarno nisu bile organizovane, ali u vreme kad je bilo staro rukovodstvo, a to su njihovi političko-kumovsko-rodbinski prijatelji. To nisu objavili, već su naprotiv, pozvali svoje prijatelje, bivše radnike HMP, i pokazali im poruku i broj sa kog je poslata. Tako da znate, da će vaš broj pokazati, onima koje kritikujete. Ono što nema i ne treba da ima veze sa politikom, je činjenica je da zaposleni u Zavodu, podržavaju dr Saravolca, sa velikom većinom, da su sad smene i dežurstva organizovana, da se radi bolje, da smo mi zadovoljniji i da znamo da će nas pohvaliti za dobar rad, zaštititi od nepravednog optuživanja ali i kazniti za nemar, nerad i neadekvatno ponašanje, korupciju ili razne mahinacije. A list „Dnevnik“ meni nekad omiljen lokalni dnevni list je, bar što se tiče izveštavanja u vezi rada Zavoda za HMP, od strane ove novinarke postao trač časopis, koji objavljuje isključivo kritiku čak i izmišljenu.

Kad se deca brinu za svoje stare roditelje

„Molim vas, ako možete da pošaljete kola Hitne pomoći. Otac me je nazvao, nije mu dobro. Guši se. Uzeo je nitroglicerin. Ne znam, da li će moći da ustane da vam otvori vrata. On ima 82 godine. Mama je takođe bolesna, ali je nepokretna i pod redovnom terapijom.Ja odmah krećem kod njih, uzeću Taxi, da bi vam otvorila vrata.“ Ponovo, ćerka, kulturna, zabrinuta za oca i majku, zove iz Taxija. Ona je u putu, bez obzira što u tom trenutku sviće zora ( između 4 i 5 sati-jutro ),kreće da pomogne roditeljima i da ih obiđe.
Ekipa je odmah poslata, te dok je ona stigla, lekar je već pregledao oca i dao mu odgovarajuću terapiju. Na sreću nije bilo ništa ozbiljnije, ali je bilo akutnog pogoršanja, njegove hronične bolesti, sa pokušajem da se to stanje sanira u stanu, a po potrebi preveze i u bolnicu.
Odmah posle toga, drugi poziv, od strane sina za mamu.
„Mama je noćas pala i udarila nogu. Stavljali smo hladne obloge. Dali smo joj tablete protiv bolova. Ona ne može da stane na tu nogu. Sad ću ja sesti u kola da dočekam vašu Ekipu, zato što je našu kuću teško naći, a mamu ne mogu da pomerim, pa vas molim za pomoć.“
Ekipa se nekoliko puta mimoišla sa sinom, ali je on kontaktirao dispečera sa mobilnog telefona, uz pomoć kontakta radio vezom, konačno su se našli na jednoj raskrsnici. Baka je pregledana i prevezena na hirurgiju, zbog sumnje na prelom kuka. Taj sin će sve učiniti da se mama oporavi i negovaće je i nepokretnu u krevetu, a ako ne bude u mogućnosti da to sam uradi, angažovaće negovateljicu ili naći mesto mami u gerontoškom centru, gde će ona imati negu i pažnju od strane medicinskog osoblja, a on će je svakodnevno obilaziti. Sajt koji mi se dopao o nezi starih ljudi.
www.solidarnost.org.yu/organizacija/odrasli_i_stari.php

Kad se deca ne brinu za svoje stare roditelje

Odraslo dete: „ Treba da dođe Hitna pomoć i da pregleda moju mamu. Ona je TRI NEDELJE u NEKOM??? POLUSVESNOM STANJU? Nije pila tablete. Ja sam joj danas dao/dala njene lekove.
Lekar dispečer: „ Zašto za te tri nedelje niste zvali lekara OP ili Hitnu, već ste dozvolili da mama bude bez lekova, u polusvesnom stanju?“
Odraslo dete: „Ma šta VI mene ispitujete. TO JE VAŠ POSAO. Bilo mi je NEPRIJATNO da zovem doktorku iz ambulante. Uostalom, ja sam bio/ bila na odmoru. Njoj nije dobro i Vi ima da pošaljete kola. Imam ja prijatelje doktore. Hoću da mi kažete:- da li će ona umreti!!???“
Kad god se deca ne brinu o roditeljima, razgovor sa dispečerima je sličan, a u početku bolesti, obično je praćen, insistiranjem na hospitalizaciji. „ON je za bolnicu. Uostalom ja nemam vremena da budem stalno pored njega.Imam svoju porodicu i posao.“ Kad ti stari nemoćni ljudi , kojima je potrebna nega i pažnja svoje odrasle dece, nekoliko puta budu vraćeni sa prijemnih odeljenja klinika na kućno lečenje, tada deca prestanu sa zahtevima za Hospitalizaciju, ali svaki dan zovu Hitnu, zbog: bolova, „gušenja“, temperature i drugih hroničnih, neurgentnih stanja. Lekarima OP se ne obraćaju, a lekove ne nabavljaju, ali uvek prete:“Ako se njemu nešto desi ! Šta ako umre?“ itd, sa svesnom ili podsvesnom željom da se to desi što pre, da oni naslede roditelje, da se reše obaveza i kakve-takve brige za njih. Naravno, da će ti stari bolesni, iscrpljeni i neadekvatno lečeni ljudi umreti, a kad to zavisi od njihove izdržljivosti i bolesti koje imaju. Ako ne pošaljemo kola, svaki put kad oni zovu, može se desiti da baš tada umru, E TADA ĆE SE TA DECA ŽALITI NA HITNU, jer nije uradila svoj posao.