Moja autocenzura

Nisam bolesna. Nisam nigde otišla. Zašto nisam pisala?
Mada pisci, (Borislav Pekić) i mnogobrojni novinari, (Tomas A. Dajn) imaju lepo objašnjene pojma AUTOCENZURA - ZVEKET LANACA kao i Podaništvo i autocenzura , postavlja se pitanje: Da li su MEDIJI NA UDARU DEMOKRATSKE POLITIKE?
Rukovostvo mi nije zabranilo pisanje, niti me je bilo ko opomenuo. Pokušala sam da približim moj posao, čitaocima ovog bloga. Da razbijem neke zablude i da svi mi koji radimo u Hitnim službama, dobijemo malo više poštovanja od strane pacijenta, kolega iz drugih službi i medija. Nekako mi se činilo nepravedim, da kad se neko hvali; to uglavnom, budu profesori i doktori u bolnicama, a kad se kudi i tuži; to bude osoblje, primarne zdravstvene zaštite. Često se setim reči medicinske sestre koja je nekad radila kod nas. Stajale smo ispred Doma Zdravlja, pored kombija hitne. Ona je široko zamahnula rukom prema zgradi: "Vidiš ovaj krov. Velik je. Štiti sve one koji ovde rade. Bolnica ima još veći krov." Onda se okrenula, prema našem kombiju i rekla: "Ovo je naše radno mesto. Naš krov je mali."
Umesto zdravo, reći ću Vam: Do čitanja i Odlazi cirkus....
Jedno vreme neću pisati nove postove. Da li ću zatvoriti blog ili otvoriti neki novi, drugačiji, lični?
U svakom slučaju, imaću više vremena da čitam neke meni drage blogove, forume, internet stranice, pisce....i gledam filmove, reportaže...

Još jedan dokaz opasnosti

Po rečima velikog broja građana, pa čak i našeg ministra, ne treba nam dati status službenog lica “da ne bi eksplodirala lekarska bahatost”. Mada se o tome dosta pisalo i već dugo postoji inicijativa (zahvaljujući pokrajinskom sekretarijatu za Zdravstvo) još uvek nemamo taj status.
25.06. sam radila kao dispečer. Telefon 94 je zazvonio, a sa druge strane slušalice se čuo poziv: "Molim Vas da dođete na Novo naselje, ulica Bul.Kneza Miloša. Moj prijatelj je doživeo “nervni napad”. Nikom ne dozvoljava da mu priđe. Viče. Neće da razgovara. Mi smo na ulici." Zamolila sam:"Pokušajte da ga smirite, a ukoliko je prijatelj agresivan pozovite policiju, pa ćemo i mi doći." Ponovo je zvao, nije mi objasnio da li se radi o čoveku koji je bolestan, ili je ljutnja reakcija na neki događaj, ili je pod uticajem određenih psihoaktivnih supstanci (alkohol, droga) . Opet sam ga zamolila da zove i policiju. Posle više od sat vremena, pozvali su nas dežurni iz policijske stanice. Povređen je pripadnik MUP-a. Odmah smo uputili ekipu, koja je pregledala povređenog policajca, a napadača uputila na odeljenje neuropsihijatrije.
Pitam ja Vas: “Šta bi se desilo našoj ekipi, doktoru i tehničaru, da sam ih poslala na tu adresu, pre dolaska MUP-a”? Ako je on imao takav “nervni napad” da nasrne na policajca, šta bi tek nama uradio?”

Ažurni kad treba

Rad naše službe je u poslednje vreme veoma unapređen. Brzina dolaska ekipa se upisuje u protokole. Ukoliko je po proceni dispečera izlaz prvog reda hitnosti(Ažurni kad treba), retko je vreme dolaska duže od 7-8 minuta.
Tako je bilo i sinoć. Dispečeri su primili poziv u 20:24 minuta da se desila teška saobraćajna nesreća na putu Zrenjanin - Novi Sad u blizini Kaća. Odmah je upućena ekipa, koja je stigla na lice mesta u 20:30h. Zatekli su povređenog motoristu,u travi pored puta, bez svesti. Spontano je disao. Uzeli su dasku za povredu kičme, ferno nosila, šanc kragnu-fiksirali vratni deo kičme, i uz pomoć ljudi okolo, njih trojica su ga preneli u auto urgentne ekipe. Vidljive otvorene rane su previli. Otvorili su vensku liniju (braunila) i počeli nadoknadu izgubljene krvi, davanjem fiziološke tečnosti. Za 10 minuta su stigli u Klinički centar. Kacigu i jaknu mu nisu skidali, da ne bi izazvali dodatne povrede. U bolnici su ga zajedno sa dežurnim tehničarima i lekarima preneli do rengena i tek tada su skinuli našu šanc kragnu i oslobodili naša nosila. Tada su i saznali identitet povređenog proslavljenog srpskog vaterpoliste. U današnjim novinama ALO! na poslednjoj stranici je njegova slika u istoj jakni u kojoj je doživeo saobraćajnu nesreću. Osim njega, lakše povrede je zadobio i vozač Juga. Njemu je upućena druga ekipa Zavoda za HMP, tako da je i on ubrzo zbrinut i dovežen u bolnicu.

Pogažena obećanja

"Politika je kurva" reče moj sin od 17 godina. Nova skupština. Nova vlast. Novi rukovodioci.
"Jedan od prvih poteza nove gradske vlasti bilo je i imenovanje novog rukovodećeg kadra u većini novosadskih javnih i javnih komunalnih preduzeća, što je unelo sumnju u javnosti da će nova gradska vlast ispuniti svoje predizborno obećanje i da će se direktori od sada birati preko konkursa, a ne po stranačkoj pripadnosti."
A, objašnjenje za taj postupak je dato u Blicu. Jedino što neće svi kadrovi biti smenjeni.
"Nova vlast – novi šifonjeri".
Zašto su smenuli direktora Zavoda za HMP? Zašto, kad je primer rukovodioca, koji je kvalitetno obavljao svoj posao? Pa neka su sve ostale odluke prethodne vlasti bile loše, ova nije. Pa neka su svi ostali kadrovi i direktori bili loši, ovaj direktor je omiljen, poštovan, stručan, cenjen, pošten, human, tvrdoglav u odluci da popravi uslove rada za svoje radnike... Ujedno time pomaže svim novosađanima, jer je jedna od vitalnih službi grada dobro organizovana. Sve dok je Politika iznad stručnosti moći ćemo i dalje da pevamo
Putuj, Evropo,
Putuj, planeto,
Super smo se družili...
Nama je lepo,
Taman kako smo zaslužili...
ili Politika je ista, samo druga su imena.
Trebalo bi konačno da "Vlast počne da sluša narod". Poslušajte reči tragično preminulog premijera i zamenite reč: Srbija sa reči: Zavod za HMP. Ono što je dr Đinđić radio za Srbiju je dr Saravolac radio za Zavod za HMP. Znamo :"Kako nam je bilo pre godinu i po dana? i Znamo da smo "Krenuli na putu poboljšanja." Znam i da se ne slažu svi zaposleni sa mnom, ali recimo da 2/3 radnika ima ovakvo mišljenje.

Kad dođe muka, nema bruka

Prostorije dispečerskog centra Hitne pomoći su izdvojene službene prostorije. Nezaposlenima je ulaz zabranjen! Nalaze se u prizemlju zgrade Zavoda za HMP, koja je u lepom dvorištu. Od ulice je odvaja uređen travnjak i metalna ograda. Kapija se vikendom i noću zaključava. Preko puta je poznat novosadski restoran, a pored, prodavnica polovnih automobila.
Bila je subota, oko 19h. Kapija nije bila zaključana (to je vreme smene ekipa). Telefoni zvone. Već 2-3 sata odlažem vršenje male nužde (bešika mi puca), mada znam koliko je to nezdravo. Razgovaramo nas dvoje, ja i medicinski tehničar sa pacijentima, rodbinom, prijateljima, policijom ili slučajnim prolaznicima. Upisujemo adrese, savetujemo pacijente, šaljemo ekipe. Koleginica treba svaki čas da dođe i da me zameni. Primećujem da je neko ušao u naše prostorije, ali vrata su mi iza leđa pa nisam videla ko je to došao.
Medicinski tehničar, kolega dispečer, me obaveštava da je jedan čovek ušao i zauzeo naš toalet. "Hitno mu je""Nužda je to", a tamo na kapiji piše Hitna pomoć.
Molim??!!?? Prošao je kapiju, dvorište, ušao u službene prostorije i u toalet koji mi koristimo. Počela sam da galamim!! ŠTA??!! KO? Kako ga nije sramota?! To je isto kao da je došao u službene prostorije banke, pošte, prodavnice, Suda, Policije-na 92 itd.. i utrčao u njihov WC. Pa restoran mu je bliže.
Telefoni su i dalje zvonili. Javljala sam se. Razgovarala. Upisala neke adrese. A, on je izašao. Delovao je kulturno i pristojno: "Izvinite...Izvinite" i otišao je. Žao mi je što ga nisam pitala gde radi, pa da mu uzvratim uslugu koju smo mu mi tada pružili.

Razna pesničenja

Danas je B92 ponovo objavio upozorenje Sindikata da su zaposleni u zdravstvu izloženi svakodnevnim napadima pacijenata. Pre samo 5 dana je Novopečeni otac pretukao ginekologa koji je porodio njegovu suprugu. Ranije su sreća i veselje zbog zdrave majke i bebe bili najvažniji, a sada se lekar, koji je pomogao dolasku na svet, koji je učestvovao u tom najlepšem, fascinantnom činu rođenja-tuče. Pa, zašto i ne bi. "Da nešto vredi ne bi ostao ovde u Srbiji već bi otišao u inostranstvo. Tamo su dobri lekari.Kod nas izgleda da nista drugo osim motke ne pomaze.Lekar je DUŽAN da svakom pacijentu, svi su pred njim jednaki, objasni šta je radio!!!Bolnica bi odmah trebala da suspenduje lekara koji se tukao sa pacijentom, taman i u samoodbrani...itd..itd..." Sa druge strane imaju pacijenti donekle i pravo :"Pet godina traje sudjenje za devojku koju su sa ginekologije Klinickog centra u Beogradu poslali u ludnicu jer joj NISU VEROVALI da je boli puknuto slepo crevo, da je posle 5 godina lekarska komora osudila ginekologe i hirurge danas nebi citali ovakve sramne tekstove." a zahvaljujem se gospođi Ani, koja je poslala ovaj komentar; "...Stvarno je vise sramota da se u ovoj zemlji pravi atmosfera u kojoj se doktori predstavljaju na najruzniji moguci nacin.I kod njih postoje pojedinci koji ne znaju da rade svoj posao ali dr Denic nije jedan od njih. Ljudi u ovoj zemlji misle da leciti znaju bolje i od najboljih strucnjaka. Dok neko ne zastiti doktore i ne povrati njihov kredibilitet pojedinci ce i dalje sebi davati za pravo da slobodno usetaju u doktorske ordinacije i nasiljem ih "nauce" poslu. sreca u nesreci ove price su bile pesnice. sta kad na red dodje oruzje!?"
Možda ova vest sa komentarima koji su uz nju, objašnjava prave razloge nezadovoljstva i nesigurnosti. Možda ovaj napasnik nije bio bahat (Očigledno je čovek tukao lekara u afektu), već se lekar ponašao neprimerno i time što nije komunicirao onako kako je to u datom trenutku od njega zahtevano. Zalužio je batine. A, možda i nije bilo tako. Tužna je činjenica da je izuzetno nizak prag zdravstvene kulture među stanovništvom, čak i među zdravstvenim radnicima. Stariji ljudi su se odlikovali zdravim razumom i smislili mnoge mudrosti, pa i onu "Zdravlje je najveće bogatstvo."

Večera

Moja porodica je sloj društva u izumiranju.Nismo bogati, a nismo ni siromašni. Retko idemo u restorane, pogotovo na večeru. Početkom meseca imali smo dragog gosta. Jedne tople večeri smo se doterali i prošetali do restorana “Plava Frajla“. Slušali smo zvuke omiljenih vojvođanskih pesama i valcera. Na stranicama jelovnika, pronašla sam pesme, koje je napisao poznat, priznat i omiljen lekar specijalista. Lečio je mene, mog supruga i sina. Eto, tek sada sam saznala i da je pesnik.