"Kako sam se nadala, dobro sam se udala".

Naš narodni izraz koji obično koristimo, kad nam se nešto dobro desi, a očekivali smo lošiji ishod. Tako sam se ja osećala u nedelju rano zorom, pri kraju noćne smene. Subota noć, nije bila toliko naporna za urgentne ekipe, koliko sam očekivala na samom početku smene. Koncert Zvonka Bogdana i tamburaša na Trgu, razna veselja, proslave i svadbe, nisu izazvale onoliko tuča i saobraćajnih nesreća, koliko se to vikendom dešava. Velik broj pacijenata je prihvatao savet i često su dolazili u našu ambulantu u Njegoševoj ulici. Zbog toga je kolega, koji je tamo radio imao preko 50 pacijenata, do 03h. I mi smo imali posla, ali ne kao prošle nedelje. Za mene je fizički napor isti, ali mi je psihički bilo lakše i opuštenije, ( samo jedan pacijent se ljutio i svađao, zato što nisam prihvatila njegov poziv i poslala mu ekipu, već sam insistirala da podigne lek u apoteci, za koji već ima recept. ) U svakom trenutku sam imala slobodnu urgentnu ekipu, koju bih mogla uputiti na hitnu intervenciju.
Najteže mi je kad su mi sve ekipe zauzete. Tad mi se želudac zgrči, a često „uhvatim“ svoje podsvesne, sebične misli „ Samo da se sad, ništa ozbiljno, ne desi mojoj najbližoj rodbini- roditeljima, sinu, suprugu, ali ni ostalim prijateljima „ Znam, da tada nemam mogućnosti da im pomognem, osim da napustim svoje radno mesto, sednem u auto ili taxi i sama odem do njih, pa ako su pokretni i svesni, što pre ih odvedem na neko od prijemnih odeljenja Klinike ili Instituta. Druga vrsta straha je iz istog razloga, ali za ostale sugrađane, a naročito za hitne intervencije na javnim mestima. Nepostojanje slobodne ekipe, a time i duže čekanje okupljenih sugrađana, na javnom mestu, bi izazvalo nezadovoljstvo, njih ne bi interesovalo, da li postoji opravdan razlog kašnjenja.Osim toga, vreme koji oni navode kao vreme čekanja, je skoro uvek duže, od stvarnog vremena, koje prođe, dok ekipa ne dođe na lice mesta. Vreme koje prolazi, je veoma subjektivan osećaj, i uslovljen situacijom u kojoj se trenutno nalazimo.
Semper dic verum, vacuam duc crimine vitam, fer patienter onus, fac sapienter opus. - Uvek govori istinu, ne čini zlo, strpljivo podnosi teret, razumno radi posao

Dolazi leto

Ovako smo preživljavali tople, sparne dane u Dispečerskom centru, Službe za HMP "Doma Zdravlja" u Novom Sadu prošle godine. Svakodnevna obećanja naših tadašnjih rukovodioca, da će nam nabaviti klimu uređaj, nisu urodila plodom.Koncentraciju na temperaturama, većim od spoljašnje je bilo teško održati. Ostalim sugrađanima smo savetovali, da uzimaju dovoljno tečnosti, napuste pretople prostorije i adekvatno se obuku.
Ovako ćemo raditi ove godine, u Zavodu za HMP, jer nam je direktor ugradio klimu u radnu prostoriju.

Pune ruke posla

Subota noć, Mimina smena. Protekla je vrlo dinamično za radnike Zavoda za HMP, dežurne na Hirurškom urgentnom prijemu i policiju.Lepo toplo veče, maturske svečanosti uz slavlja sa alkoholom, a bez dovoljne doze samokontrole agresivnosti dovode do toga da se naša deca sve češće opijaju, pa tako pijani leže na ulicama, a ponekad se i potuku. Jedna od tuča, noćas se desila u okolini Novog Sada. Povrede nisu bile ozbiljne, ekipa je dvoje lako povređenih mladih ljudi odvezla do hirurgije. Posle toga su ostali učesnici nesretnog slavlja zvali tokom cele noći da bi se raspitali o zdravstvenom stanju povređenih. Pošto im je svest bila zamagljena alkoholom uz nedostatak adekvatne komunikacije, nikako m se nije moglo objasniti da Hitna pomoć nije bolnica, nemamo stacionar i ne znamo šta se dalje dešava sa pacijentima koje prevezemo u bolnicu, osim ako nas pozovu da ih naknadno transportujemo na drugo odeljenje ili kući.
Dva provalnika se nisu pokazala vična svom „poslu“, ne samo da su uhvaćeni, nego su se i povredili pri pokušaju da pobegnu od policije. Jedan je iskočio kroz prozor, a drugi je pao sa motora, kad je naleteo na auto policije. Povrede nisu bile opasne po život.
Nekoliko ljudi je zvalo našu službu i policiju zbog porodičnih svađa i problema, a jedna se majka zabrinuto interesovala za ćerku koja se nije vratila na vreme sa posla.
Naša sremska ekipa, iz Petrovaradina je noćas imala sreće. Zbog dotrajalosti voznog parka i kvara na instalacijama, motor se zapalio. Sretna okolnost je, da se to desilo u krugu bolnice, gde je bilo mnogo ljudi. Odmah je dotrčao i dežurni vatrogasac sa aparatom za gašenje, pa je požar ugašen. Druga ekipa ih je odšlepala do garaže, gde su preuzeli rezervni auto i nastavili dalje normalno da rade do kraja ove noći.
Kao lekar, jedne od urgentnih ekipa u gradu, ove noći je bio direktor Zavoda za HMP. U istraživanjima ekonomista, postavlja se pitanje „ Šta je važno da bi direktor bio dobar „ pa se navode odgovori da: „Direktor mora da čuje šta brine zaposlenog i da svojom energijom stalno gura ljude napred, uvek ima vremena za sve, i što je ključno - on je pravedan.” Ako znate da je nama važno, da smena funkcioniše bez problema i da su sve ekipe na svojim radnim mestima, a da je broj lekara koji su zaposleni u Zavodu za HMP još uvek nedovoljan, da bi se pokrili svi izostanci, zbog bolovanja, a sad i godišnjih odmora, onda sami procenite da li je naš Direkor dobar.
p.s. Srdačan pozdrav dragim prijateljima,kolegama u Norveškoj od svih zaposlenih, a specijalno od Mimine smene.

Radni vikend

Protekli vikend mi je prošao radno. Petak, dnevna smena, od 07h do 19h. Toplo vreme i neadekvatno reagovanje svih građana Novog Sada, pa i ostalih gradova, na naglo otopljenje je dovelo do povećanog broja poziva kao i intervencija službe Zavoda za HMP. 14.05. je B92 objavio vest : Utrostručeni pozivi Hitnoj pomoći B92
Ne znam, koliko urgentnih ekipa u toku dana, radi u Beogradu i koju teritoriju pokrivaju, za oko 2 miliona stanovnika. Ali znam da Zavod za HMP Novog Sada, u toku jedne smene ima 8 urgentnih ekipa, a u gradu od toga rade 4 ekipe. Sa obzirom da smo, moj tehničar i ja primili 69 poziva, za intervencije, za tih 12 časova, a od toga 11 intervencija na javnom mestu, i takođe samo oko 19 van grada,i oko 2 za tehničara, koji daje terapije, bez lekara, znači da su 4 ekipe u Novom Sadu intervenisale u proseku 12 puta, po ekipi u Novom Sadu i skoro 5 intervencija po ekipi van grada.
Svi su se umorili, preznojali i ljutili se na nas dvoje-dispečera. U kolima HMP je pretoplo, klime koje bi trebale bile sastavni deo opreme naših automobila, su se pokvarile. Sav vozni park je dotrajao i neophodno nam je da ga obnovimo, ali nedostatak sredstava nam to ne dozvoljava. Novi direktor, nam je obezbedio nove uniforme, jer su prethodne, stare više od 3 godine, iznošene i iscepane, ali za veća ulaganja, još nema dovoljno novca. Možda će ovo pročitati, neko ko bi želeo da nam pomogne, kao sponzor, pa ga molim da se u tom slučaju obrati direktoru Zavoda za HMP Novog Sada i pomogne nam u daljem radu. Nas dvoje dispečera, smo se takođe umorili. Zbog povećanog broja poziva, davanja saveta i osim urgentnih izlaza, ogromnog broja transporta ( do 15h je bilo preko 110 transportnih izlaza, koje obavljaju transportne ekipe, bez lekara ), uspeli smo da doručkujemo oko 16h tog dana. Kolege koje su nas smenile su takođe imali velik broj poziva i intervencija u toku te noći, tako da smo ukupno imali preko 120 intervencija za 24h.
Subota noć od 19h do 07h, je takođe protekla sa većim brojem poziva i intervencija, ali je noću malo lakše raditi, temperature u kolima su manje, postoji dodatni lekar, koji radi neodložnu, za sva neurgentna stanja. Većina poziva je do 01h. Tako da od 50 izlazaka na teren te noći, i to za 2 saobraćane nesreće i 5 osoba na javnim mestima, većeg broja pijanih i tuča u našem lepom gradu, smatrali smo da je noć prošla lagano, u odnosu na dnevnu smenu. Na ovom mestu, osećam obavezu da pohvalim grupu mladića, koji su pomogli momku u centru, kojeg su po rečima ostalih prolaznika, tukli neki obesni klinci. Prvo su nas pozvali, a potom ga i odveli u našu dežurnu ambulantu, gde mu je ukazana pomoć i pre dolaska ekipe. To je adekvatno pružena pomoć, a ne kao ostalih 5-6 prolaznika, koji su zvali za njega, ali nisu ni zastali da pokušaju da mu pomognu. Marija Šerifović sa pesmom "Molitva" pobedila je na ovogodišnjoj 52. Evroviziji koja je održana u Helsinkiju.
Nedelja noć, je bila pravi “odmor”, samo 33 intervencije, te noći i to oko 4-5 urgentna izlaza, a sve ostalo hronični bolesnici. Velik broj pacijenata je prihvatao date savete. Ne zaboravimo jedan lažni poziv. Devojka je zapušila nos i tako govoreći se predstavljala, kao baka, kojoj nije dobro. Ona i njen prijatelj “šaljivdžija”, nisu hteli da izdiktiraju broj mobilnog sa kog su nas pozvali, ali MI IMAMO IDETIFIKATOR POZIVA.

Nepromišljenost mladih lekara u opasnim situacijama

Dok sam pisala prošli post na blogu i navela da je mlada koleginica ipak otišla u kuću kod pacijenta, za kog je navedeno da je agresivan i psihotičan, setila sam se jednog svog doživljaja, kao lekara početnika. Radila sam sa duhovitim tehničarom, koji je imao više iskustva od mene u radu Hitne pomoći. Jedne noći smo poslati na adresu kuće, iza koje je bila bašta. Bašta je bila u mraku. Kad smo stigli, čuli smo od ukućana, da se čovek verovatno ubio pištoljem. Policija je pozvana, ali još nisu stigli. Upalila sam malu, džepnu lampicu i krenula da tražim "pacijenta".Tehničar me je odgovarao i molio me da sačekam policiju. Ali, meni ni na kraj pameti nije palo da razmišljam o eventualnoj opasnosti u kojoj se mogu naći;npr da li smo sigurni da se radi o samoubistvu, ili je ubica u blizini, mračna stazica je bila neravna, pacijent je sedeo na stolici, pored nekih dasaka. Znala sam da ne smem da pomeram ništa oko pacijenta, zbog uviđaja, ali sam u tom trenutku pomislila " Šta, ako je još živ? Šta ako mu je potrebna pomoć, a mi čekamo?" Negodujući i sa neodobravanjem, moj tehničar je ipak krenuo ispred mene, da bi me zaštitio u slučaju bilo kakve opasnosti. Stigli smo do čoveka. Zatekli ga mrtvog. Videli pištolj i ulaznu ranu, a tad mi je tehničar objasnio razloge zašto se protivio traženju "pacijenta", jer nije hteo pred rodbinom da iznosi sumnje o izvršenju krivičnog dela. Tek tada sam shvatila da je bio u pravu, i setila se predavanja dr Soldatovića, iz prve pomoći, gde se navodi ,da se pomoć ukazuje onda kad smo sigurni da nećemo sami nastradati.Međutim, mi se toga ne pridržavamo u potpunosti. Sa malo više iskustva, pokušavamo da smanjimo nivo opasnosti u kojoj se možemo naći, ali ponekad su situacije takve, da tek po dolasku na teren shvatamo da postoji neka od opasnih okolnosti i po nas.

Izvinite, da li ste sigurni da neće pucati na nas?

Četvrtak, 03.05.2007. god. oko 21h, zazvonio je telefon 94 " Dođite hitno , ispred Bazara je pucano na čoveka. Pao je. " Istog trenutka je poslata Ekipa. Stigla je na lice mesta, policija još nije stigla. Ukazala pomoć povređenom, odvezla ga na Urgentnu hirurgiju. Sreda 09.05. oko 23h30min " Dođite hitno, moj brat je psihijatriski bolesnik, agresivan je. Pozvali smo i policiju. " Pozivam 92 ali saznajem da su im sve ekipe na terenu. Ekipa HMP i pored toga dolazi na lice mesta a mlada doktorka, uz pomoć medicinskog tehničara i rodbine, uspeva da preveze pacijenta do bolnice. Četvrtak 10.05 oko 01h " Dođite brzo, suprug je lečen na psihijatriji, prestao je da uzima lekove. Policija je već na licu mesta, kod nas. Malo se smirio.Deca i ja smo pobegli napolje, u dvorište. Mora se opet vratiti u bolnicu na lečenje."
Odličan tekst u listu" dnevnik" sa naslovom "Izvinite, da li ste, možda naoružani?" 06.05.2007 gde novinar Lj.P. piše o opasnosti u kojoj se nalaze hirurzi pri lečenju žrtava, sve češćih krvavih uličnih obračuna. Te žrtve najčešće dovozi Ekipa Zavoda za HMP. U tekstu piše "Lekari se u ovakvim slučajevima suočavaju i sa potencijalnim opasnostima ", "Samo jedna vrata nas dele od ljudi koji su vrlo razjareni i u ubilačkom nagonu, koji stižu neposredno nakon počinjenog dela, a tada u hodniku nema policije.Lekari ne znaju ko je u pratnji ranjenog čoveka, koliko je taj agresivan i da li je naoružan. Obezbeđenje je uvek u krugu bolnice, ali je taj krug veliki." Zamislite samo, kako je na licu mesta, na terenu. Nema vrata. Nema obezbeđenja. Ekipa Zavoda za HMP prilazi povređenom, ukazuje mu pomoć, a ne zna da li su " ljudi razjareni i u ubilačkom nagonu " još uvek tu, ili su se udaljili. Bilo je situacija, da su se ekipe na terenu sakrivale iza kombija, legali na sedište, dok su meci zviždali svuda naokolo.

Prikupljanje knjiga za Sigurnu dečiju kuću, Blog open susret

Naša Ekipa
Prisustvovala sam prvom sastanku blogera u Srbiji. Bilo je interesantno, mada meni kao slabo obazovanoj osobi iz oblasti komunikacija i kompjuterske tehnologije, pomalo nerazumljiva predavanja. Više o druženju pogledajte na tamburix i mooshema ili na ovoj strani blogopen
Ono što mi se izuzetno dopalo je akcija sakupljanja knjiga za decu mlađu od 7 godina, tj prvenstveno za klince i klinceze od 0-3 godine, koji je pokrenula Tanja, a knjige je predala u ime svih nas Sigurnoj ženskoj i dečijoj kući u Novom Sadu. Sigurna ženska kuća je u Novom Sadu otvorena 04.decembra 2006.pročitajte tekstove na www.dnevnik.co.yu/modules.php?name=News&file=article&sid=17266 i na www.chris-network.org/sh/sajt/10/451/?tpl=24
Kuća je tada primala maksimalno 30 osoba, a posle toga je proširena za odeljenje, baš te, najmlađe populacije. Međutim, nažalost, znam da su kapaciteti, već popunjeni. Pre nekoliko nedelja jedna ekipa je ukazala pomoć detetu, socijalno ugroženom, ali ne bolesnom i kad su ga odvezli do Sigurne dečije kuće, saznali su da nema mesta, te su ga gladnog i prljavog, ali zdravog odveli do Dečije bolnice, gde je zbrinut, dok socijalni radnik ne reši nesreću ovog deteta i nađe mu adekvatan smeštaj. Jedan slučaj od pre više godina, odslikava potrebu otvaranja ove ustanove. Sigurna ženska kuća je trebala biti otvorena još 2003.godine, tako su pisale novine, a gde je tada zapelo i zašto taj projekat nije realizovan, ne znam. Još davne 2002.godine, ekipa na čelu sa dr D.S.(koji trenutno živi i radi u Norveškoj ), je upućena u poslastičarnicu, u centru grada, gde se zatekli umornu ženu sa detetom od 2-3 godine. Muž i otac ih je maltretirao i žena je napustila siledžiju, ali nije imala gde da ode.( O problemima i nasilju nad ženama sam već pisala , u tekstu, „Kad komšije zovu,“ 06.10 2006. ) Njena rodbina je iz nekog sela, van opštine Novog Sada, a ona nije imala novca ni za autobus. Tada je Ekipa HMP tražila adekvatan smeštaj za ženu i dete. U bolnici ih nisu primili, nisu bile bolesne. U prihvatilištu, u Futogu su bili voljni da prihvate samo majku( nemaju smeštaj za decu ), i tako se Ekipa vozala kroz grad sa njima, više od 2 sata. Za to vreme su doktor, tehničar i vozač kupili majci i detetu, sendviče, čokoladice i soka, a na kraju, sam ja, kao dispečer pozvala telefonom njenu rodbinu, u selu i poručila im, da ih sačekaju na autobuskoj stanici. Doktror D.S. je kupio karte za autobus, a ekipa HMP ih je ispratila na put prema baki. Sve ovo je saznao tadašnji načelnik Hitne pomoći, a današnji direktor Zavoda, dr Saravolac, odmah je pohvalio Ekipu, koja se angažovala, i nadoknadio troškove, koje su imali. Napominjem vam da oni nisu tražili pohvale niti nadoknade, isto bi postupili, i pored toga što smo u to vreme imali mnogo manje plate nego sada.

Prvomajski praznici

Praznici su bili i prošli. Radnici su se vratili na svoja radna mesta, a deca u škole.Mediji su vas izvestili kako su protekli ovi neradni dani, uz roštilje i piće. Javljeno je i za eksploziju u Kontrastu, srećom bez žrtava, a i za požar u stanu na Limanu III, gde se ugušila žena.
Ja ću vam opisti dva događaja koji nisu medijski propraćeni, ali su naša tužna svakodnevnica.
U okolini Novog Sada, 1.Maja se skupila porodica i započela je priprema roštilja u dvorištu kuće, kod stare bake. Baka je dementna, davno šlogirana, pa su je postavili u stolicu, a snaja je pozvala Hitnu ,da bi je lekari pregledali. To je jedan od čestih poziva, koji ne spada u urgentno stanje. Baka je bolesna, stanje ne može da se popravi i ostaće dementna do kraja života. Međutim, dispečer ne može da ubedi rodbinu da je potpuno neopravdano pozivati i angažovati ekipu. Griža savesti koji deca i unuci osećaju uz nemoć da joj pruže više brige je jače od realne procene bolesti. Prijavljuju sumnju da se ponovo šlogirala ili čak kažu da je u „komi“, ali kontaktiraju sa njom. To je samo jedan primer nepostojeće ali česte Dg. "Vikend sindrom". Ekipa koja pokriva taj teren je bila zauzeta, te je adresa upisana ,sa napomenom da će neko doći da pregleda baku, u toku dana. Ne dugo posle tog poziva, ponovo su se javili sa iste adrese, ali ovaj put iskreno uplašeni, zabrinuti i u panici, jer je sin bake, čovek srednjih godina, stigao kod mame, na porodično okupljanje, zateturao se i pao u dvorištu. Čovek srednjih godina je bio bez svesti, usne su mu poplavile. Zahvaljujući iskustvu medicinskog tehničara-dispečera i našoj zajedničkoj proceni, da je ovo urgentno stanje I reda hitnosti, odmah je poslata druga Ekipa, iz grada na datu adresu. Na žalost i pored svih pokušaja oživljavanja, bakin sin je preminuo, te je snaja ostala udovica, a baka je živa i dalje, nesvesna da joj je sin umro od nedijagnostikovanog i nelečenog oboljenja srca i krvnih sudova.
Drugi dogaćaj pokazuje situaciju u kojoj se zdravstveni radnici sve češće nalaze, ali se o tome nedovoljno izveštava. Jedan od članaka, je prisutan na stranicama B92 sa naslovom „Kad pacijent napadne lekara”, na
www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2006&mm=08&dd=02&nav_id=206580&nav_category=12&order=priority
U toku noći, oko 3h ,između 1. i 2. Maja, iz stana u centru grada je od strane pijanog društva prijavljeno, akutno napito stanje, bez svesti, za jednog od učesnika “ veselja “. I pored agresivnog i nekulturnog odnosa prema dispečeru, ipak je upućena Ekipa na datu adresu. Međutim pijano društvo je nastavilo sa napadima i na lekare koji su došli da im pomognu. Nije bilo povređenih, više je to bilo gurkanje i vređanje, a pozvana je policija da bi zaštitila medicinske radnike i vozača Zavoda za HMP. Kazna za ovakav napad , po sadašnjem zakonu je nedovoljna i neadekvatna.

Briga roditelja i Prvomajski uranak

Jučerašnji praznik rada sam provela radno, do 19h. Javljala sam se na pozive i davala savete pacijentima. Ekipe Zavoda za HMP Novog Sada su u toku tih 12 sati imale 70 intervencija. Neradnim danima, vikendom, je obično broj intervencija u toku dana oko 60, a ovih 10 više su bili uglavnom u vezi prazničnih aktivnosti(pripreme roštilja uz aperitiv pre jela a posle toga umorni izletnici su počeli da se vraćaju kući, pa je bilo nekoliko lakših saobraćajnih nesreća).
Moj sin od 16 godina je prvi put, prvomajski uranak proveo sa svojim drugovima. Krenuli su rano zorom, oko 6h ujutru, da bi zauzeli dobro mesto i pripremili roštilj. U toku celog dana nije bilo ni jednog poziva za intervenciju sa izletišta u okolini Novog Sada, gde se on provodio, tako da se nisam brinula. Međutim, kad sam trebala krenuti kući, pozvao me je suprug i obavestio me da sin još nije došao, nije se javio, niti je dostupan broj njegovog mobilnog telefona. Svaki roditelj razume šta smo tada nas dvoje preživljavali i brigu koju osećamo za našu decu. Tada sam pokušala da ublažim našu zabrinutost, na isti način kao bilo koji drugi roditelj, koji poziva našu službu ili policiju i interesuje se ,da li je bilo nekih slučajeva ili nesreća. Pošto sam znala da našoj službi nije bilo poziva sa te lokacije, ostalo mi je samo da pozovem policiju, i saznam da li su možda oni imali neku intervenciju.
To sam i uradila. Bilo mi je pomalo neprijatno, ali je policajac kom sam se obratila bio pun razumevanja za moj problem i utešio me. Nije bilo ni njihovih intervencija na tom mestu, osim toga i sam je isto preživljavao taj dan, jer je i njegova ćerka od 15 godina, takođe taj dan provela sa svojim drugaricama. Došla sam kući, a posle sat vremena, umoran, sretan i zadovoljan, što se lepo proveo, stigao je i naš sin. Baterija na mobilnom se ispraznila, od silnog slušanja muzike i slikanja, njegovog provoda.
MALO DETE, MALA BRIGA; A VELIKO DETE, VELIKA BRIGA.
Ne umanjujem brigu ostalih roditelja, ali napominjem da je briga nas, zaposlenih u Hitnoj pomoći i Policiji, za nijansu veća, jer smo svakodnevo upućeni u dešavanja i razne nesreće koje nas i naše najbliže mogu zadesiti.

Autodestrukcija u pubertetu

U toku aprila sam koristila deo godišnjeg odmora i malo se odmorila.
Uskršnji praznici su bili posvećeni rešavanju loših ocena u školi i puberteskog inata mog sina. Suprug i ja smo zajednički tražili način da mu pomognemo u tim kritičnim " magarećim " godinama, te da popravi kvalitet svog života i podstaknemo ga da popravi uspeh u školi. Srećom, drugih problema za sada nemamo; ne uzima alkohol, ne drogira se, ne ostaje do kasno noću. Dobar je i kulturan u društvu. Ima prijatelje i bavi se sportom. Posle godišnjeg, jedan od poziva na broj 94 me je veoma zabrinuo. Upućen je od strane dečka ispred srednje škole koju pohađa i moj sin. Momak od 17 godina je tražio pomoć za druga, koji je za kratko vreme uzeo veliku količinu alkohola. ( za samo pola sata, je popio celu litru žestokog pića ). To nije bilo obično pijanstvo, to je bilo pravo trovanje alkoholom.Poziv je bio kulturan, korektno prijavljen uz iskrenu zabrinutost za druga, ne samo za njegovo zdravstveno stanje, nego i za eventualnu prijavu rukovodstvu škole.
Ta srednja škola, održava reputaciju dobrog obrazovanja i discipline, a rukovodstvo se trudi da pomogne đacima u učenju i odrastanju.
Ekipa je odmah upućena na datu adresu. Momak je upućen u bolnicu i sve je prošlo bez većih posledica. Škola je ipak saznala za incident, jer ih je razredna videla sa prozora. Ovo je samo jedan od primera autodestruktivnog ponašanja, naše omladine. Čuvajmo našu decu i negujmo stare dobre tradicije našeg društva. Treba da prihvatamo i dobre strane novih tehnologija, nove i napredne ideje , ali ne i negativnosti kojima zapadna civilizacija obiluje, u smislu otuđenosti i trke za zaradom, nauštrb bliskosti i kućnog vaspitanja.
"Ima velike sirotinje medu našom decom,kojoj,sem para,roditelji nisu mogli ništa drugo dati." DUŠAN RADOVIĆ
Poslovica " Glup čovek ne uči na greškama, prosečan čovek uči na svojim greškama, a pametan čovek uči kako na svojim tako i na tuđim greškama "

Dan žena

Svim devojkama i ženama želim Sretan Dan Žena i nadam se da u vašoj porodici nije potreban ovaj znak.Preporučujem odličan tekst Tatjane Vehovec, književnice iz Novog Sada objavljen u listu "Dnevnik" sa naslovom: Dan slomljenih karanfila www.dnevnik.co.yu/modules.php?name=News&file=article&sid=21039

Frustracija

Frustracija (lat. frustratio = zavaravanje, osujećivanje) stanje je osjećajne napetosti, neugode, nemira i nezadovoljstva, izazvano preprekama ili poteškoćama u ostvarenju nekog cilja ili zadovoljenju neke potrebe.
Ono što mi izaziva naročiti stres i osećaj frustracije na poslu su situacije kad nas lekare i sve ostale zaposlene radnike vređaju i lažno optužuju za bilo kakav propust ili ponašanje. Uz to takvi veoma agresivni pacijenti ili njihova rodbina su često skloni pretnjama. Prete nam lično, zatim prijavama nadležnim rukovodiocima, ministarstvu za zdravlje ili medijima.
Sve pretnje u ovim neopravdanim izmišljenim i zlonamernim optužbama nisu vredne pomena, osim ukoliko stignu do pojedinih novinara, koji će nepoštujući etiku novinarstva izneti te optužbe bez prethodnog istraživanja istinitosti navedenih tvrdnji. Nažalost takvih situacija je bilo, ali se nadam da će ih biti mnogo manje u budućnosti. Kasnije kad se sazna prava istina, objavi se i demant prve vesti, ali ona obično nema toliki publicitet, kao prethodna-optužujuća.
Naravno da svaka istinita greška i neprimerno, neetičko ponašanje ili kršenje kodeksa lekara zaslužuje javnu osudu i kažnjavanje tih pojedinaca, ali bez generalisanja i osude cele profesije.
Događaj od pre neko veče je izazvao taj neprijatan osećaj frustracije meni a i svim ostalim zaposlenim radnicima Zavoda. Sem osećaja imali smo i veći trošak u radu, a direktor Zavoda je svoje slobodno veče i mogućnost da se odmori uz porodicu, proveo proveravajući lažne optužbe
primitivnog supruga jedne pacijentkinje.
Poziv je upućen iz okoline Novog Sada. Navedeno je da je pacijentkinja srčani bolesnik, pa i pored toga što je već bila poznata kao neuravnotežena i nesretna žena, za koju je često pozivana HMP, ekipa je upućena na datu adresu. Dešavanja koja su zatim usledila su za svaku osudu i kad bi bar bilo moguće ( a nadam se da će se promenom zakona o zdravstvenom osiguranju uskoro i omogućiti ) kažnjavanje, materijalno ili čak i krivično supruga pacijentkinje. Po odlasku ekipe iz stana, odmah je zvao da se žali, na ponašanje medicinskog tehničara ali i lekara. Pretio je podnošenjem prigovora i tužbe, ako i objavljivanju u medijima, jer su oni navodno bili bezobrazni, neljubazni i pijani. Insistirao je da se odmah pošalje druga ekipa HMP, kod njegove supruge, koja će je na „pravi način“ pregledati. Pošto nismo bili u mogućnost odmah utvrditi pravu istinu, a ranije su postojali radnici HMP koji su stvarno konzumirali alkohol u toku radnog vremena, druga ekipa- na čelu doktora koji je to veče bio Šef smene je i poslata na istu adresu. Pozvan je i direktor Zavoda za HMP, a on je odmah otišao do nepravedno optužene ekipe i kad je video da ništa od navoda nije istinito umirio ih, svojom podrškom. Te su noći normalno nastavili rad. Naravno ostao je onaj gorak ukus lažne optužbe i frustaracija, jer se mi trudimo da postignemo viši nivi zdravstvene pomoći i popravimo mišljenje celog javnog mnenja, kako znanjem ,tako i izgledom i ponašanjem.

Neopravdano nerazumevanje

Svi smo svesni povremenog nerazumevanja između zdravstvenih radnika i konflikata do kojih dolazi. Nažalost to se pokazalo i u tekstu Politike i teme dana o Medicinskoj etici. www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=20475
Međutim u Novom Sadu, u odnosima lekara između zavoda za HMP i lekara Opšte medicine „ Doma Zdravlja Novi Sad „ kao i lekara Kliničkog centara i Instituta u Sr.Kamenici, odnosi su popravljeni.
Razumevanje i međusobno uvažavanje,poštovanje je na sve većem nivou. Nadam se da su i ostali zdravstveni radnici Zavoda za HMP Novog Sada toga svesni. Dokaz ovoj tvrdnji je događaj i moj razgovor, kao dispečera HMP sa koleginicama iz Opšte prakse, pre neki dan.
Povremeno pacijenti koji nisu akutno oboleli od teže urgentne i vitalno ugrožavajuće bolesti, već spadaju u kategoriju hroničnih-bez akutnih pogoršanja, insistiraju na dolasku ekipe HMP sa rečima „ Šta vredi da se javljam lekaru Opšte medicine. Oni neće da izađu na teren. Šta mi oni mogu pomoći.... „ a povremeno čak i podcenjuju stručnost i znanje lekara Opte medicine. Vrlo često su takve tvrdnje netačne i nepravedne. Sa druge strane, ti isti bolesnici, ogovaraju , ljute se a u isto vreme zloupotrebljavaju službu HMP sa optužbama „ Oni su bezobrazni, neljubazni. Neće da dođu kod mene. Valjda sam ja zaslužio/la da mi dođe HMP u kućnu posetu itd...“Lekari opšte medicine, nisu u mogućnosti tog momenta da izađu na teren jer su preopterećeni ogromnim brojem pacijenata u ambulanti, ali to u većini slučajeva ne znači da oni ne žele ili ne mogu da dođu u kućnu posetu kod svojih pacijenata sledećeg dana ili kasnije posle rada u ambulanti (nažalost i dalje postoje i oni lekari, koji stvarno odbijaju da izađu na teren, kao što je trenutno ambulanta OP u Sremskoj Kamenici). Lekari HMP, posle čestih, neopravdanih poziva od strane istih pacijenata, stvarno postanu neljubazni prema njima i više im ne veruju da im je ugrožen život, čak i kada se to stvarno desi.

Pre nekoliko dana je upućen poziv službi HMP od strane poznate pacijentkinje ( često zove lekare HMP ), prijavila je Hipertenzivnu krizu i srčane tegobe. U toku prijave je naglasila, kako se uopšte ne obraća lekarima OM i kako oni nemaju razumevanja i dovoljno strpljenja za nju. Lekove kupuje i navodno ih redovno koristi. Pošto je zahvaljujući novoj, boljoj, organizaciji rada Zavoda, predloženo da se takvi pacijenti, ako postoji mogućnost, prvo upute da pozovu lekara OM, a da nama izlaz sa svim relevantnim podacima u vezi stanja datog pacijenta prijavi njihov izabrani lekar, ja sam kao dispečer u ovom slučaju insistirala na tome. Pacijentkinja se konačno obratila lekaru OM, a doktorka je pozvala nas. Naravno da smo prihvatili poziv, od strane koleginice za taj dan, a ona se obavezala da će voditi dalju brigu o svojoj pacijentkinji uz redovno propisivanje potrebne terapije.
Korist ovakve organizacije je višestruka. Hitna medicinska pomoć će biti manje opterećena ovakvim neurgentnim pacijentima, a i zaboravićemo ime i adresu ove bolesnice, pa u slučaju da nas pozove kad joj je stvarno potrebna Urgentna pomoć, odazvaćemo se na pravi način. Doktorka opšte prakse je zadobila poštovanje i poverenje pacijentkinje, jer se lično angažovala i organizovala posetu HMP taj dan, a sledećih dana je ona posetila bolesnicu. Pacijentkinja će redovno uzimati propisanu terapiju, jer neće više kupovati sve lekove i time preventivno unaprediti svoje zdravlje i adekvatnije lečiti postojeće bolesti.

Zloupotreba imena "Sveti Georgije"

Sveti Georgije,najveći mučenik u hrišćanstvu je prikazan na ikonama kao junak na konju koji kopljem probada aždaju, a Gospod ga je učinio moćnim da pomaže svima koji su u nevolji.
Pansion za stare u Petrovaradinu registrovan je kao turistički objekat sa sobama za izdavanje. Raspolaže sa 34 ležaja, a pre dve godine Gradski sekretarijat za privredu ga je kategorizovao sa četiri zvezdice.
To znači da oni nisu Dom za stara lica, i ako se tako reklamiraju u najnovijoj telefonoteci i na svojoj internet prezentaciji www.svetigeorgije.co.yu/ , www.domzastare.co.yu/ je nepostojeća internet adresa, jer nisu dom za stare već pansion.

Pre neko jutro sam bila iznenađena bezobrazlukom , nad svim dosadašnjim bezobrazlucima i lažima sa kojima sam se kao lekar u Hitnoj pomoći do sada susretala. U toku večeri je službi HMP po ko zna koji put upućen poziv iz ovog pansiona, radi intervencije. Naime oni nemaju ni jednog zaposlenog lekara u ustanovi, lekar Opšte medicine povremeno radi honorarno, a specijaliste pozivaju i te preglede posebno naplaćuju.( neuropsihijatar 1500 din, a internista 1000 din.) To znači da su netačni navodi u njihovoj reklami;
“нуди својим корисницима врхунску негу, здравствену заштиту..
Дежурство нашег стручног медицинског особља је омогућено 24 часа.”
Mi smo svoj posao obavili,stručno, profesionalno i humano. Ekipa je otišla u pansion,ali je ovaj put tražila od vlasnika zvaničan dopis sa pečatom i potpisom, zbog usluge naše službe. Kad su vlasnici shvatili da neće više moći da ZLOUPOTREBLJAVAJU zaposlene u Zavodu za HMP, radi lečenja, transporta, pa i utvrđivanja smrti “gostiju” ovog pansiona, odmah se sledeće jutro javila gazdarica sa BEZOČNOM LAŽI, tvrdeći da Ekipa HMP nije ni bila kod njih.
Pošto joj je naglašeno da će se njeni navodi proveriti i predloženo joj je da se javi Direktoru Zavoda, odmah je promenula priču u “ Proveriću. Ispitaću.”, a posle toga otkrila prave razloge svog poziva rečima : “ Zašto se plaća Zdravstveno osiguranje? Šta će nam knjižica, ako treba da se plati Hitna pomoć?” Napominjem vam da je cena smeštaja u ovoj “Vrhunskoj “ ustanovi 700 Euro mesečno,plus neki od dodatnih troškova. Postojanje ovog i ostalih neregistrovanih privatnih domova, ima ih oko 50, ne ide u prilog ni onima koji su svoje obaveze uredno obavili, pa su se vlasnici privatnih domova udružili i oformili Društvo privatnih domova, koje se bori protiv zloupotrebe starih lica. U Srbiji trenutno postoji sedam registrovanih privatnih Domova za stare ljude, a registraciju nije teško obaviti. Bitno je da se ispoštuju tri kategorije-prostor, kadrovi i oprema. Svi oni koji sebe krste kao “starački dom” a ne žele da posao legalizuju, zapravo i nemaju za cilj negu i staranje o starima nego gledaju samo svoju zaradu.
Šta jedan dom mora da ima?
Svaki gerontološki centar mora da ima tim lekara (opšte prakse, internistu, kardiologa), medicinsko osoblje (medicinske sestre, negovateljice, fizioterapeute), tim socijalnih radnika, radnog terapeuta, koordinatora sa klubovima za penzionere, osoblje za restoran i pomoćno osoblje. U domu se pružaju usluge slične onima u hotelu (tri obroka, sendvič bar, pranje rublja), pa i malo više. Socijalni radnici koordiniraju prijem korisnika i njihov otpust, međusobne odnose i sa radnim terapeutom osmišljavaju aktivnosti u domu. Tako se organizuju filmske projekcije, posete drugim domovima, izleti, posete pozorištima i muzejima, kulturno-umetničke predstave. Sama zgrada mora biti prilagođena invalidima i posedovati vozilo hitne pomoći, dok sobe moraju imati izdvojen deo za spavanje.
Država nema ništa protiv privatnih domova već naprotiv, za njih su predviđene olakšice time što mogu da sklapaju ugovore o radu sa raznim agencijama i zdravstvenim ustanovama za pružanje svih predviđenih usluga.

Neodložna

U tekstu Nova Godina po julijanskom kalendaru sam vam pomenula da nam je privremeni direktor Zavoda za HMP, ponovo uveo još jednu „ekipu“ tj. devetog lekara u smenu. Interesantan je naziv,koji mi koristimo za rad tog lekara. Zovemo ga „Neodložna“. Kad sam se zaposlila,pre 14 godina,nije mi baš sasvim bilo jasno zašto je uveden taj naziv,pošto bi mnogo adekvatniji bio „odložna“.Taj lekar ide samostalno ( bez tehničara i vozača), putničkim autom „Zastava 128 „ na teren,u gradu. To znači da u gradu,osim 4 urgentne ekipe,tehničara koji daje terapiju, postoji i lekar, koji vozi,pregleda i daje terapiju pacijentima,za koje dispečer proceni da nisu urgentni izlazi. Nažalost,pošto se raspored za januar pravi u hodu“od jednog do drugog dana“,taj lekar sad radi samo noću. Zašto je značajno imati i tu „ekipu“, Neodložnu? Novi Sad za razliku od većine većih gradova,nema organizovanu službu „kućnog lečenja“.Predviđeno je da lekari opšte prakse,obilaze hronične bolesnike i pacijente koji ne mogu da dođu na pregled u ambulantu,u toku svog radnog vremena ili posle završetka rada u ambulanti.Ali su oni uglavnom,sem lekara koji rade u selima,tu svoju obavezu zanemarivali. Redovno je bio odgovor „Ja ne mogu da napustim ordinaciju.Nemam prevoz.Pozovite Hitnu.“ Time su prebacivali svoj posao na nas. O tome sam već pisala. Noću opšta praksa ne radi,pa se lekari u to vreme ni ne mogu pozvati. Najveći broj poziva službi HMP je upućen,baš u samom gradu. Dispečeri koji rade na prijemu poziva,nikad nemaju problema sa primanjem,razgovorom i upućivanjem ekipa na urgentne izlaze. Kad se poziva Hitna pomoć,a radi se o ozbiljno narušenom i akutnom stanju,vrlo se brzo sazna,da je situacija u kojoj je bolesnik urgentna. Ekipa se šalje što je pre moguće. Boja glasa,način razgovora i strah,koji se oseti pri takvoj vrsti poziva,uz anamnestičke podatke,kao i veliku spremnost na saradnju sa dispečerom,omogućava nam da adekvatno reagujemo i spasemo život takvom pacijentu. Međutim sa druge strane,pozivi koji se upućuju našoj službi,a ne spadaju u stanja prvog,niti drugog reda hitnosti,dispečeru prave velike probleme. Osobe koje pozivaju su uglavnom nedokazne,neprijatne,svađalački raspoložene,bez potrebe da sarađuju sa lekarom dispečerom. Jedini njihov cilj je da im ekipa odnosno lekar iz hitne dođe na noge,u kućnu posetu i da pregleda pacijenta. Ne postoji način,kako im objasniti da služba Urgentne medicine nije oformljena,niti postoji za takvu vrstu lečenja i davanja terapije. Anamnestički podaci su šturi,sa već poznatim odgovorima „Svašta!!Pa zašto vi mene ispitujete. Ja vas zovem zato što pacijentu nije dobro.Odkud znam šta pije od lekova.O bože!!!Sram vas bilo,nećete da dođete. Pa zašto ste vi plaćeni???Valjda ja imam pravo da mi dođe Hitna pomoć. Ja plaćam socijalno.Nisam ja lekar pa da znam,o čemu se radi i na šta se žali.Nemam toplomer. Nemam aparat za merenje pritiska.Pa valjda ste vi tu da bi ste lečili ljude.Gde vam je humanost? Kako se vi zovete?Ja ću da se žalim sutra kod direktora,ministra.Vi niste zaslužili da se zovete lekar.Vi dođite,pa ćete videti.“ I tako dalje i tako dalje. Ovo su neki od najpoznatijih i najčešćih odgovora,na bilo kakav pokušaj uzimanja anamneze i trijaže poziva. Tada nema mogućnost da se pacijentu pomogne davanjem saveta. E tu stupa na snagu,lekar Neodložne i rešava problem, smanjuje tenziju i neprijatnost koju dispečer doživljava od tih pacijenata i njihove rodbine.

Noćas sam radila na mestu dispečera,a lekar Neodložne je deset puta otišao u kućnu posetu.On se umorio,ali sam ja ujutru otišla kući raspoložena, rasterećena, bez stresa i neprijatnosti. Osim toga u toku noći uvek sam imala bar jednu od urgentnih ekipa slobodnu,pripravnu, u slučaju da primim neki od urgentnih poziva. Pre par meseci,dok nije bilo neodložne dešavalo se da primim saobraćajnu nesreću,ili pacijenta bez svesti,a nemam ni jednu slobodnu ekipu koju mogu odmah da uputim na dobijenu adresu,zato što su sve ekipe već zauzete i rešavaju velik broj tih neopravdanih poziva.
Svi mi zaposleni u hitnoj,posebno dispečeri,a i svi građani Novog Sada, možemo reći jedno veliko HVALA direktoru Zavoda za HMP, što nam je ponovo uveo Neodložnu.

Blogovanje o svom poslu

Blogovi,kao personalni Web sajtovi, predstavljaju otvoreni, necenzurisani i nefiltrirani izvor
informacija, mišljenja, komentara i stavova na vrlo različite i raznorodne teme.Individualni blogovi često predstavljaju trač rubrike koje prenose minorna događanja, glasine i osobne stavove. Kako najčešće nemaju uredništvo, već se radi o laicima koji samostalno iznose teme koje su interesantne njima i uskoj skupini istomišljenika, javno mjenje blogove često smatra neozbiljnim. Pravi blog može da kreira svako."Pravi" bloger radi po sopstvenom nahođenju, i za sopstveni interes (ukoliko ga ima) "Nekolumnski" blogovi ne podlažu uređivačkoj cenzuri i nemaju cenzore, osim samih blogera.Ovako objašnjavaju pojam bloga,autor jednog od najpoznatijih blogova "Svakodnevnica" www.personalmag.co.yu/blog/?sectionid=14 ,i Wikipedia."Blog scena u Srbiji ubrzano se razvija.Pojavljuje se sve više ozbiljnih i kvalitetnih blogera koji vrlo uspešno obrađuju pojedine teme za koje su specijalizovani. Najveći deo blogova još uvek čine svojevrsni online dnevnici, ali polako svakim danom raste broj kvalitetnih blogova. Procenjuje se da će uskoro, blog scena postati bitan deo komunikacije te da će imati sve veći uticaj na informisanje i kreiranje mišljenja u Srbiji.", piše u list "Danas" 20.septembra 2006.godine.Pojedini blogeri za glavnu temu svog bloga uzimaju posao koji obavljaju. U svetu su česti blogovi medicinskih radnika,vatrogasaca pa i policajaca. Pogledajte listu web blogova koje navode Tom ili Mark. Taj posao je uglavnom interesantan, dinamičan, stresogen a često i human baš kao naš posao.Mark je dosta davno napisao tekst:"Kako pisati blog a ne izgubiti posao",a ja vam prenosim skraćen,slobodan prevod tog teksta.Mislim da su saveti koje je on dao,dobronameri.
1.Nisi anoniman. U današnje vreme lako je istražiti i otkriti ko je bloger.
2.Budi pošten i ne brini se zbog pseudonima. Tvoje pisanje o poslu,naravno podrazumeva da će kolege koje pretražuju internet stranice o tom istom poslu,radi traženja nekih podataka,otkriti i tvoju stranicu.
3.Nisi zaštićen od zakona.Pisati blog može biti velika i nova stvar i širi se brže nego bilo koja medijska reč u istoriji čovečanstva,ali zakon o klevetanju,uvredi i otkrivanju tajni i dalje važi i za tebe. Ako napišeš kletvu o nekome,taj ima puno pravo da te tuži,bez obzira da li je to napisano u novinama,knjizi ili na internetu. Moraš poštovati građanski i krivični zakon na internetu kao i u svakodnevnom životu.
4.Istina će te otkriti. Ako lažeš u svom blogu i ljudi to pročitaju,tad će te odbaciti. Ne predlažem da se svaka činjenica kontroliše,ali potrebna je samo jedna neistina da potpuno razori dobar glas o tebi.Ako nisi potpuno siguran o onome što pišeš,nemoj davati gotove zaključke već ostavi nedorečeno ono o čemu pišeš.
5.Ako misliš da ćeš imati problema na poslu sa svojim blogom. Pitaj.Mada je nekad lakše tražiti oproštaj nego dozvolu.Objasni kako pisanje bloga humanizuje firmu.
6.Kompanije kao i ljudi imaju tajne i svoj ugled koji štite. Ako blebećeš o nekom projektu dobro promisli pre nego što otkriješ poslovnu tajnu.
7.Ako pišeš o drugim ljudima,nemoj iznosti lične podatke o njima.
8.Da li možeš pisati blog dok si na poslu ? Nemoj zaboraviti da si plaćen da radiš,a ne da pišeš dnevnik, bez obzira koliko ljudi to čita.Budu vredan radnik,poštuj disciplinu i neće te kazniti.
9.Nisi ni po čemu specijalan,niti ti to daje bilo kakve privilegije, zato što pišeš blog.Nisi izuzet od krivičnog zakona niti uobičajenih disciplinskih postupaka.

Nova Godina po julijanskom kalendaru

Autor ove prekrasne fotografije-novogodišnje atmosfere u Novom Sadu,je moj sestrić-tamburix
Zaposleni u Zavodu za Hitnu medicinsku pomoć su pravoslavnu, Srpsku Novu Godinu, kao i većinu praznika dočekali radno,sa povećanim brojem poziva i intervencija,kako u toku dana tako i tokom noći. Za 24h ekipe su izašle na teren preko 140 puta,samo u toku te noći 60 puta.Na trgu u Novom Sadu nije bilo organizovanog dočeka,ali je bilo slavlja u raznim restoranima,kafićima a i u krugu porodice i prijatelja. Pored uobičajenih poziva zbog bolesti,svaki praznik i slavlje je za dežurne službe-hitnu medicinsku pomoć,hirurgiju,psihijatriju,policiju ... obeležen i zbrinjavanjem "bolesnih"tj akutno alkoholisanih, a nažalost dosta učestale su i negativne posledice u vidu tuča i povreda. Srećom nije bilo težih saobrećajnih nesreća,niti su tuče bile sa povredama opasnim po život.Dobro je što ponovo, posle više godina, imamo lekara više u smeni,koji u gradu zbrine pacijente kojima nije neophodna urgentna pomoć,ali iz humanih razloga hitna pomoć izlazi na teren(stari i nepokretni, hronični bolesnici,teška neizlečiva oboljenja itd) ,tako da smo te noći imali devet lekara koji su odlazili na teren( u toku nekoliko proteklih godina je taj broj smanjen,na osam ekipa,tj bilo nam je teže izaći u susret onima koji su tražili pregled i pomoć,a da to nije bilo urgentno stanje po proceni dispečera i anamnestičkim podacima dobijenim u toku razgovora).
Sugrađani su nas zvali posle ponoći,čestitali nam Novu Godinu i poželeli nam manje posla,a veće plate,kao i uobičajene želje,sreću,ljubav,zdravlja.Svima se zahvaljujem na lepim željama i čestitkama.

Malo humora

Nije originalno, niti ima veze sa medicinom ali mi se čini interesantno.
Tekst iz lista " Politika "-autor Slobodan Simić
Neprijatnost
-bilo mi je malo neprijatno u bolnici, kad me je pregledao doktor; pa me je pitao za porodične bolesti.
Prvo mu ispričam za pradedu Ljubinka,koji je u Prvom ratu poginuo na Ceru.
-A pradeda Sreten stradao na Solunskom frontu.
-Jednu prababu ubili Austrijanci,drugu Bugari.
Doktor pažljivo sluša i sve piše.
-Ispričam mu i za dedu Pavla. U Drugom ratu ga ubili četnici.A dedu Mitra streljali partizani.Jednu babu ubili Nemci,drugu saveznici,kad su ono bombardovali.
Sluša doktor i samo piše.
-Na kraju mu kažem za ćeleta.Pokupili ga u rezervu,pa na Kosovo.Ubili ga Šiptari.
-A jadnu kevu zatrpala raketa NATO-a, u ovom poslednjem bombardovanju.
Doktor je prestao da piše. I samo uzdiše.
A meni nekako neprijatno. Kako sam se uopšte razboleo ...

Eh ti praznici

Ponovo radim na mestu lekara-dispečera. Ponovo nas je samo dvoje,lekar i tehničar.Prethodna dva meseca je radilo po dva lekara u toku dana.Praznični dani su nam doneli povećan broj poziva i izlazaka na teren.Opšta praksa nije radila ili su radili skraćeno radno vreme, a mi radimo mnogo više. Nije bilo dana od 01.01. da smo imali manje od 110 intervencija u toku dana i bar tri puta više poziva.Osim uobičajenih poziva i izlaza-opravdanih urgentnih stanja, česti su bili pozivi zbog viroza praćeni povišenom temperaturom,povraćanjem i učestalim stolicama.Mlađe osobe smo upućivali na dežurne ambulante i davali savete, a kod starih,nemoćnih i iscrpljenih smo slali ekipe. Povećan je broj stomačnih tegoba i zbog preterivanja u jelu i piću.Povećan je broj poziva i zbog povišenog krvnog pritiska i pored redovne terapije,verovatno uzrokovani kombinacijom meteoroloških uslova,slanih poslastica,prasetine,vina i uzbuđenja.Pokušavamo da to rešimo savetom za dodatnu terapiju,ali ponekad izađemo i na teren.Nažalost kod nekih pacijenata se stanje koplikuje akutnim, urgentnim posledicama i tada je naša intervencija neohodna.Naravno praznici donose i pojačane psihičke tegobe(tugu,melanholiju,otuđenost), a ne samo radost i sreću.

Doček Nove 2007 Godine

Vatromet na dočeku-foto Ilija Ramić, preneseno iz foto albuma"Dnevnika"

Ove godine sam prvi put dežurala na trgu povodom organizovanog dočeka Nove Godine. Ja sam bila raspoređena sa ekipom-medicinski tehničar i vozač kod"Modene", a druga ekipa je bila kod pozorišta.
Od kako radim u Hitnoj pomoći Novog Sada ovo je treći put da ovaj praznik provodim radno.
Prve godine, doček 1995 sam radila na jednoj od ukupno 4 ekipe za ceo grad i opštinu. Nije bilo vanrednih ekipa za dežurstvo na trgu već smo intervencije obavljali po pozivu.Bilo je dosta posla,ali smo mogli da se vidimo sa kolegama,zajedno dočekamo Novu,večeramo i jedni drugima poželimo sve najlepše u sledećoj godini.Najveći broj intervencija se odnosio na akutno alkoholisana stanja i manji broj povreda.
Sledeći doček je je bio mnogo naporniji-posle više godina. Dom Zdravlja je častio dežurne ekipe sokovima, šampanjcem i grickalicama. Ni tada nismo imali organizovana vanredne ekipe već smo se smenjivali na trgu po dva sata.Posla je bilo previše.Videli smo se sa ostalim ekipama, a posle toga svi otišli na teren.U kratkim trenucima odmora smo večerali,svaka ekipa posebno.
Ponovo se sreli oko 5h ujutru kad smo jedni drugima čestitali Novu Godinu, a posle sat dva otišli kuću premoreni i iscrpljeni.
Nekoliko godina sam sa porodicom i prijateljima odlazila na Trg da gledamo vatromet i budemo deo novosađana koji će tako obeležiti dolazak Nove Godine. Svaki put su muzika i vatromet bili lepi ali nam je zadovoljstvo kvarilo više grupa alkoholisanih ljudi i velik broj petardi koje su praštale oko nas. Iz tog razloga doček 2006 smo proveli kod kuće a vatromet posmatrali sa krova zgrade ( stanujem u centru, blizu trga ) .
Ove godine sam se prijatno iznenadila. Na trgu je bio prisutan ogroman broj ljudi. Muzika i osvetljenje odlični. Pirotehničkih sredstava beznačajno malo, tek po koja petarda. Radnici angažovani na obezbeđenju su budno pratili dešavanja i slali nas po potrebi da pregledamo nekog kome je pozlilo. Muziku, veselje i predivan vatromet niko nije kvario. Imali smo oko 15 intervencija (više van trga, u okolini, a samo jedna lakša ogrebotina od petarde-izolovan incident , nekoliko alkoholisanih) a ukupno je Hitna pomoć tokom noći intervenisal oko 140 puta.Ljudi su bili nasmejani, veseli a pri prolasku kroz masu, čestitali nam Novu, olakšavali nam da prođemo i šalili se "Evo ide teta u crvenom. Nama je dobro." Neki su nas fotografisali, doneli nam grickalice i kolače. Mala grupica mladih je plesala brejk-dens pored hotela Putnik i bili su atrakcija za sebe.
Organizaciju Dočeka 2007 Godine bih ocenila čistom 10.

Poklon Grada Hitnoj Pomoći

Juče je Grad Novi Sad pomogao novom Zavodu za Hitnu Pomoć.
Hvala im još jednom. Novac je uručen u prave ruke. Dr Saravolac za sada privremeni,(a verovatno će i ostati naš direktor, ako se bude poštovala volja većine zaposlenih u Hitnoj) će na najbolji način taj novac iskoristiti za dobrobit svih građana Novog Sada.
" Градоначелник Новог Сада Маја Гојковић уручила је данас поклон чек привременом директору Завода за хитну медицинску помоћ др Синиши Сараволцу. Средства су прикупљена током хуманитарне аукције "Парада коња - Нови Сад 2006". Средства у вредности од 1.038.000 динара биће искоришћена за куповину дефибрилатора. Свечаном уручењу поклон чека присуствовали су и представник организатора ове манифестације Жељко Мрњавац и чланови Градског већа Радован Јокић и др Бранислав Бобић.

Нови Сад, 29. децембар 2006. године"

ŽELIM SRETNU NOVU 2007 GODINU SVIM ČITAOCIMA BLOGA
MNOGO ZDRAVLJA, ( DA VAM HITNA NIKAD NE ZATREBA-ALI DA ZNATE DA JE SPREMNA ZA SVE VAS ) VIŠE NOVCA, PROSPERITETA, LJUBAVI I RAZUMEVANJA

Zavod za urgentnu medicinu Novog Sada

18.12.2006.godine Na današnjoj skupštini Grada Novog Sada, doneta je odluka o osnivanju Zavoda za urgentnu medicinu Novog Sada.Usvojen je predlog Komisije za kadrovska pitanja o imenovanju privremenog odbora i direktora Zavoda.
O osnivanju Zavoda za urgentnu medicinu, odnosno odvajanju od Doma Zdravlja se već duže vreme govori,prisutni su tekstovi u listu
"Dnevnik","Glas Javnosti",kao i na stranicama oficijelne prezentacije grada Novog Sada.Počev od januara ove godine smo saznali da je po novom Zakonu o zdravstvenoj zaštiti omogućeno reorganizovanje ustanova i izdvajanje SHMP u zasebnu ustanovu - Zavod za urgentnu medicinu.
Dosta vremena pre toga,još dok je načelnik službe bio novimenovani direktor Zavoda Prim.dr Siniša Saravolac ta tema je pokrenuta među zaposlenima."Na stručnom kolegijumu je podržana inicijativa da se osnuje Zavod za urgentnu medicinu, ali odluku treba da donese Upravni odbor kuće, potom dokumentacija ide u Institut za zaštitu zdravlja koji mora da je odobri, pa predlog ide na Skupštinu grada i na kraju saglasnost daje Ministarstvo zdravlja. Ne verujem da bilo šta može da se realizuje pre maja"-objašnjavao je dr Stevanović, načelnik SHMP-koji je preuzeo tu dužnost posle smenjivanja dr Saravolca. U maju smo u listu Dnevnik pročitali da je Izvršno veće Vojvodine nedavno usvojilo predlog mreže zdravstvenih ustanova među kojima se nalazi i predlog za osnivanje ove ustanove.U julu je započeo deobni bilans i odvojeni su novčanici Doma zdravlja i Hitne pomoći,a u avgustu je po deobnom bilansu dogovoreno da će Hitnoj pripasti ambulanta u Vršačkoj ulici.Zavod za Urgentnu medicinu je trebao biti tamo smešten, ali se zbog protivljenja i peticija stanovnika Telepa i Adica odustalo od te ideje. Hitna pomoć je ostala gde je a šta će joj i da li će joj nešto pripasti po deobnom bilansu ja lično ne znam. Tu informaciju ima sadašnji načelnik dr Stevanović i članovi komisije za deobni bilans, koju čine troje članova Upravnog odbora Doma Zdravlja i troje zaposlenih u Hitnoj pomoći.Na oficijalnoj prezentaciji Grada Novog Sada www.gradnovisad.org.yu
13.09.2006 ukratko piše
ОСНИВАЊЕ ЗАВОДА ЗА ХИТНУ ПОМОЋ ЗАКОНСКА ОБАВЕЗА
На основу Закона о здравственој заштити Град Нови Сад је у обавези да до 1. јануара 2007. године формира Завод за хитну медицинску помоћ. Интерна комисија Дома здравља "Нови Сад", сачињена од лекара и осталих здравствених радника Дома здравља и Службе хитне медицинске помоћи ради на предлогу деобног биланса. Једна од обавеза комисије је да Граду као оснивачу достави предлог у којем ће од садашњих објеката Дома здравља бити смештен Завод - садашња Служба хитне медицинске помоћи, како би предлог могао бити размотрен у законском року, усаглашен са захтевима лекарске струке, потребама грађана и упућен Скупштини града на коначно одлучивање.
Konačno u listu Dnevnik : 25.10.2006 smo pročitali tekst:
Grad gradi zgradu za Hitnu pomoć
Grad će iduće godine graditi novu zgradu namenjenu Zavodu za hitnu medicinsku pomoć, a novac će biti izdvojen iz budžeta za 2007. godinu.
Već 20.12. takođe u Dnevniku se pojavio članak da su zaposleni u Hitnoj pomoći protestovali zbog imenovanja nekadašnjeg načelnika ove službe dr Siniše Saravolca za privremenog direktora Zavoda za hitnu medicinsku pomoć u osnivanju. Sledeći dan se pojavio nov članak gde je naglašeno da sve dok se Zavod ne registruje kao zasebna ustanova u Trgovinskom sudu,Dom zdravlja je i dalje matična kuća i preko nje idu svi ugovori i plate za zaposlene-objasnio je dr Stevanović i napomenuo da ne vidi potrebu da se pravi velika drama oko imenovanja, pošto će među zaposlenima uvek biti onih kojima nije po volji izbor direktora.Glavna primedba zaposlenih, kao što je "Dnevnik" pisao, je što niko nije konsultovao službu oko izbora novog direktora, kao ni oko izbora predsednika i članova Upravnog odbora. Hitna pomoć ima sedam šefova smena, a njih petoro ne podržava izbor dr Saravolca.
"I hitna pomoć i Dom zdravlja su primarne zdravstvene ustanove i moraju dobro da funkcionišu na dobrobit građana"- kazao je dr Saravolac i dodao da je pred njim, kao i pred novim Upravnim odborom veliki posao, jer se ustanova tek formira.
Saravolac podseća da je Grad osnivač Zavoda za hitnu medicinsku pomoć, te će u toku formiranja ustanove najviše morati da konsultuje njih, kako bi video šta je najbolje za grad. Napominje da ništa neće raditi bez dogovora sa pravnicima.

Želim da vam naglasim da i pored toga što pet šefova smena ne podržava dr Saravolca, velik broj zaposlenih, a među njima i ja podržavamo odluku Skupštine Grada sa nadom da će dr Saravolac opravdati dato poverenje. Dr Stevanović je takođe bio dobar i korektan načelnik službe, zaslužio je i naše poštovanje i poverenje, no stičem utisak da se dr Saravolac se kao bivši načelnik više i energičnije borio za naša prava i zaštitu. Dolazio je u konflikte sa tadašnjim rukovodstvom Doma Zdravlja(direktorom dr Vasom Petrovićem),a moramo naglasiti da je kao rukovodioc bio i nešto strožiji nego dr Stevanović.

The Eleven Commandments of Emergency Medicine

Dok sam čitala tekstove i obaveštenja sa sajta SLD naišla sam i na tekst objavljen u časopisu ABC. Čini mi se veoma važno da što više ljudi pročita ove zapovesti te sam odlučila da ih prenesim i na blog.

Jedanaest zapovesti Urgentne medicine

1. Tipične bolesti se nikada ne prikazuju tipično, a netipične bolesti se neće nikad prikazati osim ako ne sumnjaš na njih.

2. Nikada te neće tužiti zbog dobre komunikacije s osobljem ili sa tvojim bolesnicima.

3a. Rane uvek zahvataju tetive, živce i arterije dok se ne dokaže suprotno
3b. Bol u grudima je kardijalne etiologije dok se ne dokaže suprotno.
3c. Glavobolja je subarahnoidna hemoragija dok se ne dokaže suprotno.
3d. Ozbiljna bolest je prisutna dok se ne dokaže suprotno- zato i kažemo „urgentna medicina „.

4. Specijalisti su uvek budni u tri sata ujutru. Zapamti da ih pozoveš za konsultaciju.

5. Bolesnik koji ponovo zove Službu hitne medicinske pomoći nakon što si ga pregledao ranije tokom dana obično ima nešto vrlo ozbiljno u etiologiji. Ponovni poziv bolesnika posle kratkog vremena je crvena zastava upozorenja.

6. Uvek razgovaraj sa svima-tehničarima,sestrama,porodicom-oni su odličan izvor dodatnih informacija u potrazi za istinom u vezi onoga što se dogodilo bolesniku.

7. Bolesnici su obično vrlo pametni kad je reč o njihovoj bolesti. Dozvoli im sumnju i veruj u ono što ti kažu.

8. Kad si u nedoumici, uputi bolesnika na bolničko lečenje.

9. Stariji bolesnici su uvek bolesniji nego što izgledaju ili izjavljuju.

10. Tinejdžerke su uvek trudne i obično to negiraju dok ih ne pitaš i treći put.

11. Ako razmišljaš da uradiš bolesniku neki test-uradi ga. Kasnije te noći, kad budeš odlazio kući, požalićeš što ga nisi uradio. To stvarno nije vredno brige.

The Eleven Commandments of Emergency Medicine
By John Levin, M.D
www.tabexperts.com/emermed.html
The Eleven Commandments of Emergency Medicine
By John Levin, M.D
1. Typical diseases never present typically and atypical diseases will never present only when you don't suspect them.
2. You will never be sued for good communication with the staff or your patients.
3. a.) Lacerations always cut through tendons, nerves and arteries until proven otherwise.
b.) Chest pains are cardiac until proven otherwise.
c.) Headaches are subarchnoid hemorrages until proven otherwise.
d.) Serious illness is present until proven otherwise--that's why we call it Emergency Medicine.
4. Specialists are always awake at 3 am. Remember to call them for consultations.
5. Patients who return to the ER department after visiting earlier in the day usually have something seriously wrong. A "bounce back" is a red flag.
6. Always talk to everyone--nurses, paramedics, family...they are excellent sources of additional information in the search for the truth about what occurred or why the patient is there.
7. Patients are usually quite smart about their own diseases. Give them the benefit of the doubt--and believe what they say.
8. When in doubt, admit the patient.
9. Senior citizens are always sicker than they appear or state. Teenagers are always pregnant and usually will deny it until asked three times.
11. If you think of doing a particular test--do it. You will only regret not having done it later that night when you go home. The worry is not worth it.

Žule u Italiji

Naš medicinski tehničar,Žule, je otišao u maju 2006.god. u Italiju.Povremeno je kontaktirao mene i druge prijatelje sa posla. Pre njegovog odlaska je organizovana oproštajna žurka. Evo šta mi je pisao u nekoliko poruka :"Pozdrav od Žuleta svima. Šta da vam kažem sem da se pola od vas nikad ne bi vratilo odavde.Počeo sam da radim u hitnoj pomoći, ali imam mesec dana probe pa ako budu zadovoljni-ostajem, držite mi fige. Moje impresije su takve da bi bar pola naše hitne ovde dobilo otkaze, trećina bi išla na obuku a ostali mogu da prođu.Naravno malo karikiram, ali ne možeš ni da zamisliš kako je organizovano, tek sad vidim kako treba da se radi i kako se poštuje sve od kolega, posla, opreme, higijene, pacijenata i dr.O svemu se vodi racuna. Sviđa mi se, jedino mi malo pravi problem jezik, ali mislim da neće jos dugo.Nisam u Veneciji, nego u Portogruaru, to ti je 60km od Venecije prema Trstu.Na 30km je more. Smene traju,prva od 6h do 14h, druga 14h do 21h, treca 21h do 6h, i to druga, prva, treca, dva dana slobodno.Ne znam još, kolika je plata,ali se barata cifrom 1400 do 1600 Euro. Voleo bih malo više slika da mogu pokazati kako izgleda hitna u mojoj zemlji,ali pomislim u isto vreme da je bolje da ne pokazujem, jer me je na neki način sramota kad vidim majičice klompice i sl. a sa druge strane ovde su zašticeni i obavezni da nose komplet zaštitnu uniformu koja je prekrasna i funkcionalna. Mogu ti reći da kako se sami ponašamo prema nama tako možemo i očekivati od drugih da se ponašaju prema nama. Razlika je ogromna, naravno u plati, ali i odnosu prema poslu, profesionalnosti i svemu mogućem. Ovaj gradic ima 25000 stanovnika plus okolna sela ništa bolju opremu od naše, ali organizaciju i odgovornost, kvalitet su 10x bolji od jednog grada kao sto je Novi Sad sa 300000 stanovnika plus okolna sela! Trebalo bi mnogi da stave prst na čelo.Žao mi je što ovako pričam ali to je naša realnost i ne vidim da će ići na bolje.Pozdravi sve naročito smenu.Želim vam sve najbolje, a meni da ne moram nikad da se vratim."
Pre nekoliko dana je došao na odmor, sastalo se nas 20-tak sa posla da ga vidi. Sa njim je i devojka Barbara.Zajedno rade u hitnoj. Grki je svirao gitaru i pevao. Žule je vodio Barbaru da joj pokaže našu hitnu na Limanu i dispečerski centar u Vršačkoj. Nezamislivo joj je bilo da neko ne nosi uniformu na poslu, a dispečeri pišu "peške", nema komjutera sa odgovarajućim softverom za obradu podataka i interneta. Radio veze i komunikacija sa ekipama je veoma zastarela.
Osim toga, upoređujući cene hrane, odeće, tehnike,... shvatio je da su troškovi života veći u Srbiji, nego u Italiji, a plata je oko 5 puta veća ( naravno u Italiji ).Žule dobija nešto manje, samo oko 1500 euro, jer određeni procenat daje agenciji preko koje je dobio posao.

Balkan EMS(emergency medical services)-forum

Dobila sam poruku od kolege i zahvaljujući njemu saznala da je otvoren novi forum na internetu."Adresa foruma je http://balkanems.mojforum.si/.
Inače-kao što samo ime foruma govori-osnovna tematika je urgentna medicina. Ciljna grupa su urgentaši na ovim našim prostorima, prostorima bivše Jugoslavije.Pogledajte, Mislim da vredi." Hvala kolegi na obaveštenju, a svima koji pročitaju ovaj tekst preporučujem da posete i učlane se u forum.
Nažalost, danas nisam otišla do Zemuna, a želela sam da prisustvujem veoma interesantnom predavanju pod nazivom:
1. Krivično pravna odgovornost medicinskog radnika:
stručna greska i njen pravni značaj - predavanje
Mirjana Jovanović, zamenik Opštinskog državnog tužoca

2. Prava pacijenta - zakonske regulative -- dr LjiljanaTomasić
Organizovala ga je podružnica KBC "Zemun" i Srpsko lekarsko društvo.
Već nekoliko meseci istražujem tu temu, a želela sam da napišem nešto o toj temi i na blogu.Sad kad je organizovano predavanje, meni nije bilo najbolje i ne odem.
Ukoliko je neko od posetioca bloga bio na ovom predavanju, molim vas da mi pošaljete obaveštenje ili link stranicu, sa koje ću moći da se bliže informišem o svemu sa predavanja. Hvala unapred.

Presipanje iz šupljeg u prazno

Nisam vam pisala nove doživljaje. Nisam dispečer, te nisam u centru dešavanja. Radim na terenu, u jednoj od ekipa van Novog Sada. Moja lična interesovanja su ovih nedelja dosta udaljena od medicine. Zanimanje je bilo okrenuto bankama, kreditima, platnim karticama...
Kako se izvući iz minusa, vratiti dugove? Čini mi se da je ovih dana u Srbiji veoma popularan takozvani Kredit za refinansiranje. Većina građana,sa svojim primanjima, ne može da pokrije troškove života. Zadužujemo se, ali dokle? Ja sam morala uzeti kredit da bi pokrila minus na platnim karticama. A vi ?
Drugo važno interesovanje je bila moja porodica, prehlade i lošiji uspeh sina-pubertetlije u prvom razredu Srednje škole. " Neću, ni onako kako ja hoću "!!, mnogo devojčica i dečaka su napisali, na raznim internet stranicama "Pubertet je život sastavljen od gluposti ".

Novi predlog o povećanju plata

Upravo sam saznala nove informacije o platama sa sajta Ministarstva zdravlja
www.zdravlje.sr.gov.yu

08.11.2006.
Нови предлог о повећању плата
Министри финансија и здравља су 18.10.2006. год. на састанку са представницима сва три репрезентативна синдиката запослених у здравству изнели предлог да:
*у новембру 2006.г укупно повећање плата здравствених радника, од медицинске сестре до субспецијалисте буде 23,8%,
*у новембру 2006.г. укупно повећање плата немедицинских радника буде 9,4%.
Тиме би укупно повећање плата медицинских радника у 2006.г. износило 46%, а немедицинских 15,5 %.
Такође је за 2007. год. предложено додатно повећање зарада:
*за високу стручну спрему 21,8%
*за медицинско особље са вишом и средњом стручном спремом 14%
*за остале 9,65%.
Настављен је дијалог са сва три репрезентативна синдиката у здравству са ставом да је овај предлог веома повољан.
Синдикат медицинских сестара и техничара прихватио је понуђени предлог протокола за повећање зарада.
На сутрашњој седници Владе Републике Србије биће предложено управо такво повећање зарада запослених у здравству сходно изнетом предлогу 18.10.2006.

09.11.2006.
Усвојено повећање плата запослених у здравству
На данашњој седници Владе Републике Србије донета је одлука о повећању основице за обрачун плата запослених у здравству, које износи 4%.
Тиме ће укупно повећање плата медицинских радника у 2006.г. износити 46%, а немедицинских 15,5 %.

21.11.2006.
Конференција за новинаре координатора министарства здравља, Слободана Лаловића
Новоименовани координатор министарства здравља, Слободан Лаловић, је, представљајући наредне кораке у области здравства у предстојећем периоду, изјавио да неће предузимати суштинске промене у области здравствене политике. Он је на конференцији за новинаре рекао да ће настојати да започете пројекте убрза и заврши, и предложио оснивање непрофитног Фонда за додатно здравствено осигурање.
Лаловић је рекао да ће посебну пажњу усмерити на однос пацијената и лекара, као и на плаћање лекара према резултатима рада.
Он је рекао да ће до краја ове године бити усвојена Стратегија о менталном здрављу и Стратегија о контроли дувана.
Лаловић је најавио и наставак разговора са репрезентативним синдикатима о Протоколу о зарадама у здравству у 2007. години и Посебном колективном уговору за здравство.

What if we have no money at all?

"Well it's simply not as bad as it seems.
The truth is that you don't need to have vast reserves of capital to make a self sufficient life.
Energy and intelligence are of much more importance - and it can actually be an advantage to be broke. " www.pages.britishlibrary.net/patgardiner/broke.htm

U tekstu „ Gde živi gospođa Dragana „ napisala sam ga 08.09.2006.navela sam primanja koja imaju i treba da dobiju medicinski radnici posle povećanja od 40,5%, na kraju ove godine. Lični dohodak-plata, je tajna, odnosno ne možete saznati kolika su nečija primanja.Da ponovim podatke koje su izneli radnici sindikata, a objavljeni su u listu „ Dnevnik „ 14.06.2006 godine.„ Zarada medicinske sestre skočiće s decembarskih 15.273 na 21.414 dinara, lekara s 25.532 na 35.852 dinara. Specijalista, koji je u decembru primio 29.573 dinara, u novembru će dobiti platu od 41.548 dinara, a zarada supspecijaliste će narasti s 33.202 na 46.349 dinara.”
Ja sam lekar opšte prakse-nisam specijalista. Pošto radim u hitnoj pomoći, trebalo bi da imam neki dodatak na terenski rad i na uslove rada, pošto imamo i beneficiran radni staž 12/15 tj tri meseca godišnje. Nisu nam posebno plaćeni rad vikendom, niti nam se plaćaju veštačenja o uzroku smrti i pisanje potvrde-umrlice ( oko kojih je pre nekoliko meseci dignuta velika prašina-zbog navodnih zloupotreba u Beogradu, a oni čak ni ne pišu potvrde o smrti , već postoji posebna služba mrtvozornika-što u Novom Sadu-za sada NEMA ), niti smo materijalno nagrađeni ( nagrada je samo naša moralna satisfakcija i sreća, zbog spašenog jednog ili više života ) za bilo koju uspešnu intervenciju i stres koji doživljavamo pri svakoj reanimaciji, masovnoj ili pojedinačnoj saobraćajnoj nesreći.Jedino možemo biti kažnjeni i plata nam smanjena od 10% do 30%, ako dođe neka prijava i neko se žali da smo pogrešili u radu ( bez ozbiljnijih posledica, po život i zdravlje pacijenata ,a u tim slučajevima su prijave i kazne mnogo drastičnije-krivične prijave kod sudije i inspektora za krvne delikte-zbog lekarske greške tj. nemara.” praktična vrednost pravnih i moralnih normi zavisi od postojanja određenih sastojaka u ličnosti lekara. Ispunjavanje mnogih dužnosti ostaje, naime, zavisno od mera njegove čovečnosti i razuma, od ljubavi prema pacijentu. Jer nije bez osnove rečeno da “samo dobar čovek može biti dobar lekar”. Mislim da sam humana i, kao i većina medicinskih radnika predana svom poslu, ali od primanja koje imamo suprug i ja mesečno, ne možemo da vratimo, 250 Evra, pozajmili smo ih letos ( od rodbine ) da bi smo okrečili stan.

Platu-drugi deo za oktobar smo primili 03.11.2006.god i jako sam se razočarala. U ta naša primanja-platu ulaze i topli obrok i regres ( navodno ) pošto to ne dobijamo, niti nam se posebno iskazuje na listi.
U septembru smo dobili povećanje, tako da je cena rada i koeficijent za septembar i oktobar potpuno isti. ZAŠTO SAM SE RAZOČARALA? Dodaci na platu su, kad imamo više radnih sati, rad noću, praznicima.Pošto sam u oktobru radila, pa time šest noći nisam spavala, za tih šest noći sam nagrađena sa celih 2224,54 dinara, toliko je veća plata u oktobru u odnosu na septembar. Znamo da se sat noćnog rada plaća više nego sat dnevnog rada ( 26% više ) a noć se računa od 22h do 06h , lako je izračunati da me je država nagradila sa 46,34 dinara za jedan sat mog noćnog rada. HVALA!!!
Možda će neko reći da su nam plate velike, kao Danilo u svom komentaru, na tekst : Da li imamo status službenih lica “Просечни грађанин Србије са платом од 250 евра месечно је у 15% најбогатијих становника планете: www.globalrichlist.com
(хвала „Свакодневици“ за адресу). Истовремено, 50% становника Велике Британије зарађује мање од 2000 фунти годишње (тј. просечне годишње плате у Србији).”
ili da ne treba da ih dobijamo, već da radimo isključivo volonterski, bez nadoknade.

" Lečiti čoveka, a ne bolest "

Slabljenje poverenja između lekara i pacijenata je nastalo postepeno, a "uzroci su mnogobrojni", kako piše prof. Jakov Radišić u tekstu MEDICINSKO PRAVO U SVETU I KOD NAS.
Lekari u svojoj želji da napreduju i imaju sve uža, stručnija saznanja. Često zaboravljaju da leče čoveka a ne bolest, jer svaki je čovek individua za sebe. Medicina, kako sam davno na nekom od predavanja čula,nije matematika, pa 2+2 nisu uvek 4, već mogu biti i 3 i 5. Odnosno većina pravila ima svoje izuzetke. Prema pacijentima se ponašamo kao prema slučajevima „ Ona renalna kolika u sobi 23 „ ili „ Ona glavobolja, u ulici Svetozara Markovića „ a ne prema osobama, individuama, ljudima željnim pažnje ,nege, razumevanjem i nadasve željom da ozdrave.Možda bi nam bilo lakše, kad bi smo razmišljali o Sanji, koju boli stomak ili Marku, koji se prehladio. Pretpostavljam da bi Sanja i Marko tada imali više poverenja u svog lekara.
Sa druge strane i pacijenti, radi neke svoje skrivene koristi, često pribegavaju lažima i različitim iskazima. Da bi došli do neke koristi izvrću činjenično stanje i nisu iskreni prema lekarima. Ako treba da se zaposle, tada negiraju bilo kakvu bolest, a ako im je potrebna ošteta od osiguranja ili bolovanje tad preteruju u svojim tegobama. Tome se uče od mladosti, "klinci" idu kod pedijatra i izmišljaju razne tegobe, da bi dobili opravdanje, a osnovni uzrok je odgovaranje u školi. Kad im to uspe, nastavljaju sa tom praksom i kasnije u životu.Jedna interesantna serija na TV-u, dr House, o lekaru koji je ciničan, neprijatan,koji ne veruje pacijentima, ne želi da bude na klinici u kontaktu sa ljudima, već ima grupu mladih sposobnih lekara , ta grupa je zadužena za dijagnostiku i lečenje najkomplikovanijih slučajeva. Pri tom i oni, pored svih knjiga i dijagnostičkih sredstava,često počinju pogrešno lečenje, ali na kraju otkrivaju o čemu se radi i pronađu pravu dijagnozu.
Kod nas u Hitnoj pomoći je naročito prisutna pogrešna i/ili često namerna laž bolesnika. Prijavljuju jedno stanje,bolest, na terenu lekar nailazi na potpuno drugu situaciju, a kad potraži stare nalaze ( pošto prvi put vidi i pacijenta i porodicu ) često pronađe sasvim treću dijagnozu.
To otvara mogućnost za greške i još veće nepoverenje.

Lekarska komora i Kontinuirana medicinska edukacija

Konačno je formirana dugo očekivana Komora zdravstvenih radnika.
Sve o formiranju, izborima za Skupštinu možete pročitati na sajtu
Srpskog lekarskog društva www.sld.org.yu/sr/lekarska_komora.asp .
Prema zakonu, komora, između ostalog. donosi etički kodeks, vrši upis članova, vodi evidenciju. izdaje i oduzima licence, posreduje u sporovima između lekara i pacijenata i organizuje sudove časti za utrđivanje povrede profesionalne dužnosti. Ministar je naglasio da Zakon o komorama, koji je usvojen krajem prošle godine. daje javna ovlašćenja komorama u izdavanju licenci, koje će posle sedam godina, ako lekar ispuni sve što se od njega zahteva, biti relicencirane. Posle donošenja statuta komore, koji se očekuje tri meseca od osnivanja, znaće se i pod kojiom uslovima će se, ako lekar napravi grešku, oduzimati licence, rekao je predsednik Srpskog lekarskog društva Vojkan Stanić. Prema rečima ministra, zakonski je moguće da licenca bude oduzeta privremeno do šest meseci, ili trajno, u zavisnosti od greške koja je ustanovljena. Funkcija komore će biti i da osigura svoje članove u slučaju greške ili propusta, naglasio je on. Članstvo u komori, koja se definiše kao nezavisna, profesionalna organizacija, obavezujuće je i za privatne i državne zdravstvene ustanove. U skupštini će biti ukupno 100 lekara. od kojih 70 iz državnog i 30 iz privatnog sektora.Neke od stranica dnevnih novina su, a bilo je tekstova i u drugim dnevnim listovima: www.blic.co.yu/blic/arhiva/2006-04-18/strane/drustvo.htm#3
www.danas.co.yu/20060418/hronika1.html#8
Ko želi da prouči zakon, može ga pročitati na strani
www.komdent.com/plus/zakon_o_komorama.pdf
Udruženje za medicinsko pravo ponudilo je toj instituciji na usvajanje Nacrt kodeksa lekarske etike koji su izradili pravnici i lekari.
Nacrt novog Kodeksa lekarske etike izradili su stručnjaci medicinskog prava, profesor Jakov Radišić, Hajrija Mujović Zornić, Vesna Klajn Tatić i Marta Sjeničić, kao i lekari Slobodan Kovačević i Branislav Dimitrijević.
www.informator.co.yu/informator/tekstovi/kodeks_603.htm
O medicinskom pravu u svetu i kod nas, o odnosu poverenja - nepoverenja između pacijenta i lekara pisao je prof. Jakov Radišić , profesor Pravnog fakulteta i predsednik JUMP-a* (Jugoslovensko udruženje za medicinsko pravo ) u tekstu objavljenom na on line izdanju časopisa, Pravni informator www.informator.co.yu/informator/tekstovi/medicina_902.htm

O statutu i kodeksu Lekarske komore možete pročitati i na stranicama
Srpskog Lekarskog Društva- Požarevac www.sld.co.sr
Postoje dva predloga Kodeksa a i u jednom i u drugom postoji član koji govori o pružanju Hitne medicinske-lekarske pomoći.
“Lekar ne sme odbiti hitnu lekarsku pomoć bez obzira da li je na radnom mestu ili ne. Kod vitalne ugroženosti bolesnika lekar je urgentno i apsolutno obavezan da u granicama svojih mogućnosti i stručnog znanja pruži hitnu medicinsku pomoć.“

KONTINUIRANA MEDICINSKA EDUKACIJA
“Doktori će za sedam godina, mehanizmima kontinuirane edukacije i skupljanjem poena obnavljati licencu. Na kontinuiranoj edukaciji radimo sa fakultetima i Srpskim lekarskim društvom. Licenciranje biće do kraja naredne godine regulisano podzakonskim aktom. Vraćanje poverenja građana zavisi od jasno definisanih esnafskih pravila koje dobija ovim kodeksom.”
piše u Listu “ Danas “ 09.10.2006.
A kako će se sprovoditi Kontinuirana medicinska edukacija, najpreglednije možete pročitati na stranicama Timočkog medicinskog glasnika www.tmg.org.yu/v311207.htm , a naročito je interesantan deo teksta „ KME U SRBIJI “ .
Naravno, šta će biti doneto novim podzakonskim aktom u vezi licenci, još se ne zna, a do sada je naš zakonodavac u tom pogledu bio vrlo precizan. Mene, a pretpostavljam i većinu kolega interesuje na koji način ćemo doći do licence i kako ćemo platiti troškove seminara, putovanja ...
U članu 181. definisano je da:
«Troškove stručnog usavršavanja zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika snosi poslodavac.»