Frustracija

Frustracija (lat. frustratio = zavaravanje, osujećivanje) stanje je osjećajne napetosti, neugode, nemira i nezadovoljstva, izazvano preprekama ili poteškoćama u ostvarenju nekog cilja ili zadovoljenju neke potrebe.
Ono što mi izaziva naročiti stres i osećaj frustracije na poslu su situacije kad nas lekare i sve ostale zaposlene radnike vređaju i lažno optužuju za bilo kakav propust ili ponašanje. Uz to takvi veoma agresivni pacijenti ili njihova rodbina su često skloni pretnjama. Prete nam lično, zatim prijavama nadležnim rukovodiocima, ministarstvu za zdravlje ili medijima.
Sve pretnje u ovim neopravdanim izmišljenim i zlonamernim optužbama nisu vredne pomena, osim ukoliko stignu do pojedinih novinara, koji će nepoštujući etiku novinarstva izneti te optužbe bez prethodnog istraživanja istinitosti navedenih tvrdnji. Nažalost takvih situacija je bilo, ali se nadam da će ih biti mnogo manje u budućnosti. Kasnije kad se sazna prava istina, objavi se i demant prve vesti, ali ona obično nema toliki publicitet, kao prethodna-optužujuća.
Naravno da svaka istinita greška i neprimerno, neetičko ponašanje ili kršenje kodeksa lekara zaslužuje javnu osudu i kažnjavanje tih pojedinaca, ali bez generalisanja i osude cele profesije.
Događaj od pre neko veče je izazvao taj neprijatan osećaj frustracije meni a i svim ostalim zaposlenim radnicima Zavoda. Sem osećaja imali smo i veći trošak u radu, a direktor Zavoda je svoje slobodno veče i mogućnost da se odmori uz porodicu, proveo proveravajući lažne optužbe
primitivnog supruga jedne pacijentkinje.
Poziv je upućen iz okoline Novog Sada. Navedeno je da je pacijentkinja srčani bolesnik, pa i pored toga što je već bila poznata kao neuravnotežena i nesretna žena, za koju je često pozivana HMP, ekipa je upućena na datu adresu. Dešavanja koja su zatim usledila su za svaku osudu i kad bi bar bilo moguće ( a nadam se da će se promenom zakona o zdravstvenom osiguranju uskoro i omogućiti ) kažnjavanje, materijalno ili čak i krivično supruga pacijentkinje. Po odlasku ekipe iz stana, odmah je zvao da se žali, na ponašanje medicinskog tehničara ali i lekara. Pretio je podnošenjem prigovora i tužbe, ako i objavljivanju u medijima, jer su oni navodno bili bezobrazni, neljubazni i pijani. Insistirao je da se odmah pošalje druga ekipa HMP, kod njegove supruge, koja će je na „pravi način“ pregledati. Pošto nismo bili u mogućnost odmah utvrditi pravu istinu, a ranije su postojali radnici HMP koji su stvarno konzumirali alkohol u toku radnog vremena, druga ekipa- na čelu doktora koji je to veče bio Šef smene je i poslata na istu adresu. Pozvan je i direktor Zavoda za HMP, a on je odmah otišao do nepravedno optužene ekipe i kad je video da ništa od navoda nije istinito umirio ih, svojom podrškom. Te su noći normalno nastavili rad. Naravno ostao je onaj gorak ukus lažne optužbe i frustaracija, jer se mi trudimo da postignemo viši nivi zdravstvene pomoći i popravimo mišljenje celog javnog mnenja, kako znanjem ,tako i izgledom i ponašanjem.

Neopravdano nerazumevanje

Svi smo svesni povremenog nerazumevanja između zdravstvenih radnika i konflikata do kojih dolazi. Nažalost to se pokazalo i u tekstu Politike i teme dana o Medicinskoj etici. www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=20475
Međutim u Novom Sadu, u odnosima lekara između zavoda za HMP i lekara Opšte medicine „ Doma Zdravlja Novi Sad „ kao i lekara Kliničkog centara i Instituta u Sr.Kamenici, odnosi su popravljeni.
Razumevanje i međusobno uvažavanje,poštovanje je na sve većem nivou. Nadam se da su i ostali zdravstveni radnici Zavoda za HMP Novog Sada toga svesni. Dokaz ovoj tvrdnji je događaj i moj razgovor, kao dispečera HMP sa koleginicama iz Opšte prakse, pre neki dan.
Povremeno pacijenti koji nisu akutno oboleli od teže urgentne i vitalno ugrožavajuće bolesti, već spadaju u kategoriju hroničnih-bez akutnih pogoršanja, insistiraju na dolasku ekipe HMP sa rečima „ Šta vredi da se javljam lekaru Opšte medicine. Oni neće da izađu na teren. Šta mi oni mogu pomoći.... „ a povremeno čak i podcenjuju stručnost i znanje lekara Opte medicine. Vrlo često su takve tvrdnje netačne i nepravedne. Sa druge strane, ti isti bolesnici, ogovaraju , ljute se a u isto vreme zloupotrebljavaju službu HMP sa optužbama „ Oni su bezobrazni, neljubazni. Neće da dođu kod mene. Valjda sam ja zaslužio/la da mi dođe HMP u kućnu posetu itd...“Lekari opšte medicine, nisu u mogućnosti tog momenta da izađu na teren jer su preopterećeni ogromnim brojem pacijenata u ambulanti, ali to u većini slučajeva ne znači da oni ne žele ili ne mogu da dođu u kućnu posetu kod svojih pacijenata sledećeg dana ili kasnije posle rada u ambulanti (nažalost i dalje postoje i oni lekari, koji stvarno odbijaju da izađu na teren, kao što je trenutno ambulanta OP u Sremskoj Kamenici). Lekari HMP, posle čestih, neopravdanih poziva od strane istih pacijenata, stvarno postanu neljubazni prema njima i više im ne veruju da im je ugrožen život, čak i kada se to stvarno desi.

Pre nekoliko dana je upućen poziv službi HMP od strane poznate pacijentkinje ( često zove lekare HMP ), prijavila je Hipertenzivnu krizu i srčane tegobe. U toku prijave je naglasila, kako se uopšte ne obraća lekarima OM i kako oni nemaju razumevanja i dovoljno strpljenja za nju. Lekove kupuje i navodno ih redovno koristi. Pošto je zahvaljujući novoj, boljoj, organizaciji rada Zavoda, predloženo da se takvi pacijenti, ako postoji mogućnost, prvo upute da pozovu lekara OM, a da nama izlaz sa svim relevantnim podacima u vezi stanja datog pacijenta prijavi njihov izabrani lekar, ja sam kao dispečer u ovom slučaju insistirala na tome. Pacijentkinja se konačno obratila lekaru OM, a doktorka je pozvala nas. Naravno da smo prihvatili poziv, od strane koleginice za taj dan, a ona se obavezala da će voditi dalju brigu o svojoj pacijentkinji uz redovno propisivanje potrebne terapije.
Korist ovakve organizacije je višestruka. Hitna medicinska pomoć će biti manje opterećena ovakvim neurgentnim pacijentima, a i zaboravićemo ime i adresu ove bolesnice, pa u slučaju da nas pozove kad joj je stvarno potrebna Urgentna pomoć, odazvaćemo se na pravi način. Doktorka opšte prakse je zadobila poštovanje i poverenje pacijentkinje, jer se lično angažovala i organizovala posetu HMP taj dan, a sledećih dana je ona posetila bolesnicu. Pacijentkinja će redovno uzimati propisanu terapiju, jer neće više kupovati sve lekove i time preventivno unaprediti svoje zdravlje i adekvatnije lečiti postojeće bolesti.

Zloupotreba imena "Sveti Georgije"

Sveti Georgije,najveći mučenik u hrišćanstvu je prikazan na ikonama kao junak na konju koji kopljem probada aždaju, a Gospod ga je učinio moćnim da pomaže svima koji su u nevolji.
Pansion za stare u Petrovaradinu registrovan je kao turistički objekat sa sobama za izdavanje. Raspolaže sa 34 ležaja, a pre dve godine Gradski sekretarijat za privredu ga je kategorizovao sa četiri zvezdice.
To znači da oni nisu Dom za stara lica, i ako se tako reklamiraju u najnovijoj telefonoteci i na svojoj internet prezentaciji www.svetigeorgije.co.yu/ , www.domzastare.co.yu/ je nepostojeća internet adresa, jer nisu dom za stare već pansion.

Pre neko jutro sam bila iznenađena bezobrazlukom , nad svim dosadašnjim bezobrazlucima i lažima sa kojima sam se kao lekar u Hitnoj pomoći do sada susretala. U toku večeri je službi HMP po ko zna koji put upućen poziv iz ovog pansiona, radi intervencije. Naime oni nemaju ni jednog zaposlenog lekara u ustanovi, lekar Opšte medicine povremeno radi honorarno, a specijaliste pozivaju i te preglede posebno naplaćuju.( neuropsihijatar 1500 din, a internista 1000 din.) To znači da su netačni navodi u njihovoj reklami;
“нуди својим корисницима врхунску негу, здравствену заштиту..
Дежурство нашег стручног медицинског особља је омогућено 24 часа.”
Mi smo svoj posao obavili,stručno, profesionalno i humano. Ekipa je otišla u pansion,ali je ovaj put tražila od vlasnika zvaničan dopis sa pečatom i potpisom, zbog usluge naše službe. Kad su vlasnici shvatili da neće više moći da ZLOUPOTREBLJAVAJU zaposlene u Zavodu za HMP, radi lečenja, transporta, pa i utvrđivanja smrti “gostiju” ovog pansiona, odmah se sledeće jutro javila gazdarica sa BEZOČNOM LAŽI, tvrdeći da Ekipa HMP nije ni bila kod njih.
Pošto joj je naglašeno da će se njeni navodi proveriti i predloženo joj je da se javi Direktoru Zavoda, odmah je promenula priču u “ Proveriću. Ispitaću.”, a posle toga otkrila prave razloge svog poziva rečima : “ Zašto se plaća Zdravstveno osiguranje? Šta će nam knjižica, ako treba da se plati Hitna pomoć?” Napominjem vam da je cena smeštaja u ovoj “Vrhunskoj “ ustanovi 700 Euro mesečno,plus neki od dodatnih troškova. Postojanje ovog i ostalih neregistrovanih privatnih domova, ima ih oko 50, ne ide u prilog ni onima koji su svoje obaveze uredno obavili, pa su se vlasnici privatnih domova udružili i oformili Društvo privatnih domova, koje se bori protiv zloupotrebe starih lica. U Srbiji trenutno postoji sedam registrovanih privatnih Domova za stare ljude, a registraciju nije teško obaviti. Bitno je da se ispoštuju tri kategorije-prostor, kadrovi i oprema. Svi oni koji sebe krste kao “starački dom” a ne žele da posao legalizuju, zapravo i nemaju za cilj negu i staranje o starima nego gledaju samo svoju zaradu.
Šta jedan dom mora da ima?
Svaki gerontološki centar mora da ima tim lekara (opšte prakse, internistu, kardiologa), medicinsko osoblje (medicinske sestre, negovateljice, fizioterapeute), tim socijalnih radnika, radnog terapeuta, koordinatora sa klubovima za penzionere, osoblje za restoran i pomoćno osoblje. U domu se pružaju usluge slične onima u hotelu (tri obroka, sendvič bar, pranje rublja), pa i malo više. Socijalni radnici koordiniraju prijem korisnika i njihov otpust, međusobne odnose i sa radnim terapeutom osmišljavaju aktivnosti u domu. Tako se organizuju filmske projekcije, posete drugim domovima, izleti, posete pozorištima i muzejima, kulturno-umetničke predstave. Sama zgrada mora biti prilagođena invalidima i posedovati vozilo hitne pomoći, dok sobe moraju imati izdvojen deo za spavanje.
Država nema ništa protiv privatnih domova već naprotiv, za njih su predviđene olakšice time što mogu da sklapaju ugovore o radu sa raznim agencijama i zdravstvenim ustanovama za pružanje svih predviđenih usluga.

Neodložna

U tekstu Nova Godina po julijanskom kalendaru sam vam pomenula da nam je privremeni direktor Zavoda za HMP, ponovo uveo još jednu „ekipu“ tj. devetog lekara u smenu. Interesantan je naziv,koji mi koristimo za rad tog lekara. Zovemo ga „Neodložna“. Kad sam se zaposlila,pre 14 godina,nije mi baš sasvim bilo jasno zašto je uveden taj naziv,pošto bi mnogo adekvatniji bio „odložna“.Taj lekar ide samostalno ( bez tehničara i vozača), putničkim autom „Zastava 128 „ na teren,u gradu. To znači da u gradu,osim 4 urgentne ekipe,tehničara koji daje terapiju, postoji i lekar, koji vozi,pregleda i daje terapiju pacijentima,za koje dispečer proceni da nisu urgentni izlazi. Nažalost,pošto se raspored za januar pravi u hodu“od jednog do drugog dana“,taj lekar sad radi samo noću. Zašto je značajno imati i tu „ekipu“, Neodložnu? Novi Sad za razliku od većine većih gradova,nema organizovanu službu „kućnog lečenja“.Predviđeno je da lekari opšte prakse,obilaze hronične bolesnike i pacijente koji ne mogu da dođu na pregled u ambulantu,u toku svog radnog vremena ili posle završetka rada u ambulanti.Ali su oni uglavnom,sem lekara koji rade u selima,tu svoju obavezu zanemarivali. Redovno je bio odgovor „Ja ne mogu da napustim ordinaciju.Nemam prevoz.Pozovite Hitnu.“ Time su prebacivali svoj posao na nas. O tome sam već pisala. Noću opšta praksa ne radi,pa se lekari u to vreme ni ne mogu pozvati. Najveći broj poziva službi HMP je upućen,baš u samom gradu. Dispečeri koji rade na prijemu poziva,nikad nemaju problema sa primanjem,razgovorom i upućivanjem ekipa na urgentne izlaze. Kad se poziva Hitna pomoć,a radi se o ozbiljno narušenom i akutnom stanju,vrlo se brzo sazna,da je situacija u kojoj je bolesnik urgentna. Ekipa se šalje što je pre moguće. Boja glasa,način razgovora i strah,koji se oseti pri takvoj vrsti poziva,uz anamnestičke podatke,kao i veliku spremnost na saradnju sa dispečerom,omogućava nam da adekvatno reagujemo i spasemo život takvom pacijentu. Međutim sa druge strane,pozivi koji se upućuju našoj službi,a ne spadaju u stanja prvog,niti drugog reda hitnosti,dispečeru prave velike probleme. Osobe koje pozivaju su uglavnom nedokazne,neprijatne,svađalački raspoložene,bez potrebe da sarađuju sa lekarom dispečerom. Jedini njihov cilj je da im ekipa odnosno lekar iz hitne dođe na noge,u kućnu posetu i da pregleda pacijenta. Ne postoji način,kako im objasniti da služba Urgentne medicine nije oformljena,niti postoji za takvu vrstu lečenja i davanja terapije. Anamnestički podaci su šturi,sa već poznatim odgovorima „Svašta!!Pa zašto vi mene ispitujete. Ja vas zovem zato što pacijentu nije dobro.Odkud znam šta pije od lekova.O bože!!!Sram vas bilo,nećete da dođete. Pa zašto ste vi plaćeni???Valjda ja imam pravo da mi dođe Hitna pomoć. Ja plaćam socijalno.Nisam ja lekar pa da znam,o čemu se radi i na šta se žali.Nemam toplomer. Nemam aparat za merenje pritiska.Pa valjda ste vi tu da bi ste lečili ljude.Gde vam je humanost? Kako se vi zovete?Ja ću da se žalim sutra kod direktora,ministra.Vi niste zaslužili da se zovete lekar.Vi dođite,pa ćete videti.“ I tako dalje i tako dalje. Ovo su neki od najpoznatijih i najčešćih odgovora,na bilo kakav pokušaj uzimanja anamneze i trijaže poziva. Tada nema mogućnost da se pacijentu pomogne davanjem saveta. E tu stupa na snagu,lekar Neodložne i rešava problem, smanjuje tenziju i neprijatnost koju dispečer doživljava od tih pacijenata i njihove rodbine.

Noćas sam radila na mestu dispečera,a lekar Neodložne je deset puta otišao u kućnu posetu.On se umorio,ali sam ja ujutru otišla kući raspoložena, rasterećena, bez stresa i neprijatnosti. Osim toga u toku noći uvek sam imala bar jednu od urgentnih ekipa slobodnu,pripravnu, u slučaju da primim neki od urgentnih poziva. Pre par meseci,dok nije bilo neodložne dešavalo se da primim saobraćajnu nesreću,ili pacijenta bez svesti,a nemam ni jednu slobodnu ekipu koju mogu odmah da uputim na dobijenu adresu,zato što su sve ekipe već zauzete i rešavaju velik broj tih neopravdanih poziva.
Svi mi zaposleni u hitnoj,posebno dispečeri,a i svi građani Novog Sada, možemo reći jedno veliko HVALA direktoru Zavoda za HMP, što nam je ponovo uveo Neodložnu.

Blogovanje o svom poslu

Blogovi,kao personalni Web sajtovi, predstavljaju otvoreni, necenzurisani i nefiltrirani izvor
informacija, mišljenja, komentara i stavova na vrlo različite i raznorodne teme.Individualni blogovi često predstavljaju trač rubrike koje prenose minorna događanja, glasine i osobne stavove. Kako najčešće nemaju uredništvo, već se radi o laicima koji samostalno iznose teme koje su interesantne njima i uskoj skupini istomišljenika, javno mjenje blogove često smatra neozbiljnim. Pravi blog može da kreira svako."Pravi" bloger radi po sopstvenom nahođenju, i za sopstveni interes (ukoliko ga ima) "Nekolumnski" blogovi ne podlažu uređivačkoj cenzuri i nemaju cenzore, osim samih blogera.Ovako objašnjavaju pojam bloga,autor jednog od najpoznatijih blogova "Svakodnevnica" www.personalmag.co.yu/blog/?sectionid=14 ,i Wikipedia."Blog scena u Srbiji ubrzano se razvija.Pojavljuje se sve više ozbiljnih i kvalitetnih blogera koji vrlo uspešno obrađuju pojedine teme za koje su specijalizovani. Najveći deo blogova još uvek čine svojevrsni online dnevnici, ali polako svakim danom raste broj kvalitetnih blogova. Procenjuje se da će uskoro, blog scena postati bitan deo komunikacije te da će imati sve veći uticaj na informisanje i kreiranje mišljenja u Srbiji.", piše u list "Danas" 20.septembra 2006.godine.Pojedini blogeri za glavnu temu svog bloga uzimaju posao koji obavljaju. U svetu su česti blogovi medicinskih radnika,vatrogasaca pa i policajaca. Pogledajte listu web blogova koje navode Tom ili Mark. Taj posao je uglavnom interesantan, dinamičan, stresogen a često i human baš kao naš posao.Mark je dosta davno napisao tekst:"Kako pisati blog a ne izgubiti posao",a ja vam prenosim skraćen,slobodan prevod tog teksta.Mislim da su saveti koje je on dao,dobronameri.
1.Nisi anoniman. U današnje vreme lako je istražiti i otkriti ko je bloger.
2.Budi pošten i ne brini se zbog pseudonima. Tvoje pisanje o poslu,naravno podrazumeva da će kolege koje pretražuju internet stranice o tom istom poslu,radi traženja nekih podataka,otkriti i tvoju stranicu.
3.Nisi zaštićen od zakona.Pisati blog može biti velika i nova stvar i širi se brže nego bilo koja medijska reč u istoriji čovečanstva,ali zakon o klevetanju,uvredi i otkrivanju tajni i dalje važi i za tebe. Ako napišeš kletvu o nekome,taj ima puno pravo da te tuži,bez obzira da li je to napisano u novinama,knjizi ili na internetu. Moraš poštovati građanski i krivični zakon na internetu kao i u svakodnevnom životu.
4.Istina će te otkriti. Ako lažeš u svom blogu i ljudi to pročitaju,tad će te odbaciti. Ne predlažem da se svaka činjenica kontroliše,ali potrebna je samo jedna neistina da potpuno razori dobar glas o tebi.Ako nisi potpuno siguran o onome što pišeš,nemoj davati gotove zaključke već ostavi nedorečeno ono o čemu pišeš.
5.Ako misliš da ćeš imati problema na poslu sa svojim blogom. Pitaj.Mada je nekad lakše tražiti oproštaj nego dozvolu.Objasni kako pisanje bloga humanizuje firmu.
6.Kompanije kao i ljudi imaju tajne i svoj ugled koji štite. Ako blebećeš o nekom projektu dobro promisli pre nego što otkriješ poslovnu tajnu.
7.Ako pišeš o drugim ljudima,nemoj iznosti lične podatke o njima.
8.Da li možeš pisati blog dok si na poslu ? Nemoj zaboraviti da si plaćen da radiš,a ne da pišeš dnevnik, bez obzira koliko ljudi to čita.Budu vredan radnik,poštuj disciplinu i neće te kazniti.
9.Nisi ni po čemu specijalan,niti ti to daje bilo kakve privilegije, zato što pišeš blog.Nisi izuzet od krivičnog zakona niti uobičajenih disciplinskih postupaka.

Nova Godina po julijanskom kalendaru

Autor ove prekrasne fotografije-novogodišnje atmosfere u Novom Sadu,je moj sestrić-tamburix
Zaposleni u Zavodu za Hitnu medicinsku pomoć su pravoslavnu, Srpsku Novu Godinu, kao i većinu praznika dočekali radno,sa povećanim brojem poziva i intervencija,kako u toku dana tako i tokom noći. Za 24h ekipe su izašle na teren preko 140 puta,samo u toku te noći 60 puta.Na trgu u Novom Sadu nije bilo organizovanog dočeka,ali je bilo slavlja u raznim restoranima,kafićima a i u krugu porodice i prijatelja. Pored uobičajenih poziva zbog bolesti,svaki praznik i slavlje je za dežurne službe-hitnu medicinsku pomoć,hirurgiju,psihijatriju,policiju ... obeležen i zbrinjavanjem "bolesnih"tj akutno alkoholisanih, a nažalost dosta učestale su i negativne posledice u vidu tuča i povreda. Srećom nije bilo težih saobrećajnih nesreća,niti su tuče bile sa povredama opasnim po život.Dobro je što ponovo, posle više godina, imamo lekara više u smeni,koji u gradu zbrine pacijente kojima nije neophodna urgentna pomoć,ali iz humanih razloga hitna pomoć izlazi na teren(stari i nepokretni, hronični bolesnici,teška neizlečiva oboljenja itd) ,tako da smo te noći imali devet lekara koji su odlazili na teren( u toku nekoliko proteklih godina je taj broj smanjen,na osam ekipa,tj bilo nam je teže izaći u susret onima koji su tražili pregled i pomoć,a da to nije bilo urgentno stanje po proceni dispečera i anamnestičkim podacima dobijenim u toku razgovora).
Sugrađani su nas zvali posle ponoći,čestitali nam Novu Godinu i poželeli nam manje posla,a veće plate,kao i uobičajene želje,sreću,ljubav,zdravlja.Svima se zahvaljujem na lepim željama i čestitkama.

Malo humora

Nije originalno, niti ima veze sa medicinom ali mi se čini interesantno.
Tekst iz lista " Politika "-autor Slobodan Simić
Neprijatnost
-bilo mi je malo neprijatno u bolnici, kad me je pregledao doktor; pa me je pitao za porodične bolesti.
Prvo mu ispričam za pradedu Ljubinka,koji je u Prvom ratu poginuo na Ceru.
-A pradeda Sreten stradao na Solunskom frontu.
-Jednu prababu ubili Austrijanci,drugu Bugari.
Doktor pažljivo sluša i sve piše.
-Ispričam mu i za dedu Pavla. U Drugom ratu ga ubili četnici.A dedu Mitra streljali partizani.Jednu babu ubili Nemci,drugu saveznici,kad su ono bombardovali.
Sluša doktor i samo piše.
-Na kraju mu kažem za ćeleta.Pokupili ga u rezervu,pa na Kosovo.Ubili ga Šiptari.
-A jadnu kevu zatrpala raketa NATO-a, u ovom poslednjem bombardovanju.
Doktor je prestao da piše. I samo uzdiše.
A meni nekako neprijatno. Kako sam se uopšte razboleo ...

Eh ti praznici

Ponovo radim na mestu lekara-dispečera. Ponovo nas je samo dvoje,lekar i tehničar.Prethodna dva meseca je radilo po dva lekara u toku dana.Praznični dani su nam doneli povećan broj poziva i izlazaka na teren.Opšta praksa nije radila ili su radili skraćeno radno vreme, a mi radimo mnogo više. Nije bilo dana od 01.01. da smo imali manje od 110 intervencija u toku dana i bar tri puta više poziva.Osim uobičajenih poziva i izlaza-opravdanih urgentnih stanja, česti su bili pozivi zbog viroza praćeni povišenom temperaturom,povraćanjem i učestalim stolicama.Mlađe osobe smo upućivali na dežurne ambulante i davali savete, a kod starih,nemoćnih i iscrpljenih smo slali ekipe. Povećan je broj stomačnih tegoba i zbog preterivanja u jelu i piću.Povećan je broj poziva i zbog povišenog krvnog pritiska i pored redovne terapije,verovatno uzrokovani kombinacijom meteoroloških uslova,slanih poslastica,prasetine,vina i uzbuđenja.Pokušavamo da to rešimo savetom za dodatnu terapiju,ali ponekad izađemo i na teren.Nažalost kod nekih pacijenata se stanje koplikuje akutnim, urgentnim posledicama i tada je naša intervencija neohodna.Naravno praznici donose i pojačane psihičke tegobe(tugu,melanholiju,otuđenost), a ne samo radost i sreću.

Doček Nove 2007 Godine

Vatromet na dočeku-foto Ilija Ramić, preneseno iz foto albuma"Dnevnika"

Ove godine sam prvi put dežurala na trgu povodom organizovanog dočeka Nove Godine. Ja sam bila raspoređena sa ekipom-medicinski tehničar i vozač kod"Modene", a druga ekipa je bila kod pozorišta.
Od kako radim u Hitnoj pomoći Novog Sada ovo je treći put da ovaj praznik provodim radno.
Prve godine, doček 1995 sam radila na jednoj od ukupno 4 ekipe za ceo grad i opštinu. Nije bilo vanrednih ekipa za dežurstvo na trgu već smo intervencije obavljali po pozivu.Bilo je dosta posla,ali smo mogli da se vidimo sa kolegama,zajedno dočekamo Novu,večeramo i jedni drugima poželimo sve najlepše u sledećoj godini.Najveći broj intervencija se odnosio na akutno alkoholisana stanja i manji broj povreda.
Sledeći doček je je bio mnogo naporniji-posle više godina. Dom Zdravlja je častio dežurne ekipe sokovima, šampanjcem i grickalicama. Ni tada nismo imali organizovana vanredne ekipe već smo se smenjivali na trgu po dva sata.Posla je bilo previše.Videli smo se sa ostalim ekipama, a posle toga svi otišli na teren.U kratkim trenucima odmora smo večerali,svaka ekipa posebno.
Ponovo se sreli oko 5h ujutru kad smo jedni drugima čestitali Novu Godinu, a posle sat dva otišli kuću premoreni i iscrpljeni.
Nekoliko godina sam sa porodicom i prijateljima odlazila na Trg da gledamo vatromet i budemo deo novosađana koji će tako obeležiti dolazak Nove Godine. Svaki put su muzika i vatromet bili lepi ali nam je zadovoljstvo kvarilo više grupa alkoholisanih ljudi i velik broj petardi koje su praštale oko nas. Iz tog razloga doček 2006 smo proveli kod kuće a vatromet posmatrali sa krova zgrade ( stanujem u centru, blizu trga ) .
Ove godine sam se prijatno iznenadila. Na trgu je bio prisutan ogroman broj ljudi. Muzika i osvetljenje odlični. Pirotehničkih sredstava beznačajno malo, tek po koja petarda. Radnici angažovani na obezbeđenju su budno pratili dešavanja i slali nas po potrebi da pregledamo nekog kome je pozlilo. Muziku, veselje i predivan vatromet niko nije kvario. Imali smo oko 15 intervencija (više van trga, u okolini, a samo jedna lakša ogrebotina od petarde-izolovan incident , nekoliko alkoholisanih) a ukupno je Hitna pomoć tokom noći intervenisal oko 140 puta.Ljudi su bili nasmejani, veseli a pri prolasku kroz masu, čestitali nam Novu, olakšavali nam da prođemo i šalili se "Evo ide teta u crvenom. Nama je dobro." Neki su nas fotografisali, doneli nam grickalice i kolače. Mala grupica mladih je plesala brejk-dens pored hotela Putnik i bili su atrakcija za sebe.
Organizaciju Dočeka 2007 Godine bih ocenila čistom 10.

Poklon Grada Hitnoj Pomoći

Juče je Grad Novi Sad pomogao novom Zavodu za Hitnu Pomoć.
Hvala im još jednom. Novac je uručen u prave ruke. Dr Saravolac za sada privremeni,(a verovatno će i ostati naš direktor, ako se bude poštovala volja većine zaposlenih u Hitnoj) će na najbolji način taj novac iskoristiti za dobrobit svih građana Novog Sada.
" Градоначелник Новог Сада Маја Гојковић уручила је данас поклон чек привременом директору Завода за хитну медицинску помоћ др Синиши Сараволцу. Средства су прикупљена током хуманитарне аукције "Парада коња - Нови Сад 2006". Средства у вредности од 1.038.000 динара биће искоришћена за куповину дефибрилатора. Свечаном уручењу поклон чека присуствовали су и представник организатора ове манифестације Жељко Мрњавац и чланови Градског већа Радован Јокић и др Бранислав Бобић.

Нови Сад, 29. децембар 2006. године"

ŽELIM SRETNU NOVU 2007 GODINU SVIM ČITAOCIMA BLOGA
MNOGO ZDRAVLJA, ( DA VAM HITNA NIKAD NE ZATREBA-ALI DA ZNATE DA JE SPREMNA ZA SVE VAS ) VIŠE NOVCA, PROSPERITETA, LJUBAVI I RAZUMEVANJA

Zavod za urgentnu medicinu Novog Sada

18.12.2006.godine Na današnjoj skupštini Grada Novog Sada, doneta je odluka o osnivanju Zavoda za urgentnu medicinu Novog Sada.Usvojen je predlog Komisije za kadrovska pitanja o imenovanju privremenog odbora i direktora Zavoda.
O osnivanju Zavoda za urgentnu medicinu, odnosno odvajanju od Doma Zdravlja se već duže vreme govori,prisutni su tekstovi u listu
"Dnevnik","Glas Javnosti",kao i na stranicama oficijelne prezentacije grada Novog Sada.Počev od januara ove godine smo saznali da je po novom Zakonu o zdravstvenoj zaštiti omogućeno reorganizovanje ustanova i izdvajanje SHMP u zasebnu ustanovu - Zavod za urgentnu medicinu.
Dosta vremena pre toga,još dok je načelnik službe bio novimenovani direktor Zavoda Prim.dr Siniša Saravolac ta tema je pokrenuta među zaposlenima."Na stručnom kolegijumu je podržana inicijativa da se osnuje Zavod za urgentnu medicinu, ali odluku treba da donese Upravni odbor kuće, potom dokumentacija ide u Institut za zaštitu zdravlja koji mora da je odobri, pa predlog ide na Skupštinu grada i na kraju saglasnost daje Ministarstvo zdravlja. Ne verujem da bilo šta može da se realizuje pre maja"-objašnjavao je dr Stevanović, načelnik SHMP-koji je preuzeo tu dužnost posle smenjivanja dr Saravolca. U maju smo u listu Dnevnik pročitali da je Izvršno veće Vojvodine nedavno usvojilo predlog mreže zdravstvenih ustanova među kojima se nalazi i predlog za osnivanje ove ustanove.U julu je započeo deobni bilans i odvojeni su novčanici Doma zdravlja i Hitne pomoći,a u avgustu je po deobnom bilansu dogovoreno da će Hitnoj pripasti ambulanta u Vršačkoj ulici.Zavod za Urgentnu medicinu je trebao biti tamo smešten, ali se zbog protivljenja i peticija stanovnika Telepa i Adica odustalo od te ideje. Hitna pomoć je ostala gde je a šta će joj i da li će joj nešto pripasti po deobnom bilansu ja lično ne znam. Tu informaciju ima sadašnji načelnik dr Stevanović i članovi komisije za deobni bilans, koju čine troje članova Upravnog odbora Doma Zdravlja i troje zaposlenih u Hitnoj pomoći.Na oficijalnoj prezentaciji Grada Novog Sada www.gradnovisad.org.yu
13.09.2006 ukratko piše
ОСНИВАЊЕ ЗАВОДА ЗА ХИТНУ ПОМОЋ ЗАКОНСКА ОБАВЕЗА
На основу Закона о здравственој заштити Град Нови Сад је у обавези да до 1. јануара 2007. године формира Завод за хитну медицинску помоћ. Интерна комисија Дома здравља "Нови Сад", сачињена од лекара и осталих здравствених радника Дома здравља и Службе хитне медицинске помоћи ради на предлогу деобног биланса. Једна од обавеза комисије је да Граду као оснивачу достави предлог у којем ће од садашњих објеката Дома здравља бити смештен Завод - садашња Служба хитне медицинске помоћи, како би предлог могао бити размотрен у законском року, усаглашен са захтевима лекарске струке, потребама грађана и упућен Скупштини града на коначно одлучивање.
Konačno u listu Dnevnik : 25.10.2006 smo pročitali tekst:
Grad gradi zgradu za Hitnu pomoć
Grad će iduće godine graditi novu zgradu namenjenu Zavodu za hitnu medicinsku pomoć, a novac će biti izdvojen iz budžeta za 2007. godinu.
Već 20.12. takođe u Dnevniku se pojavio članak da su zaposleni u Hitnoj pomoći protestovali zbog imenovanja nekadašnjeg načelnika ove službe dr Siniše Saravolca za privremenog direktora Zavoda za hitnu medicinsku pomoć u osnivanju. Sledeći dan se pojavio nov članak gde je naglašeno da sve dok se Zavod ne registruje kao zasebna ustanova u Trgovinskom sudu,Dom zdravlja je i dalje matična kuća i preko nje idu svi ugovori i plate za zaposlene-objasnio je dr Stevanović i napomenuo da ne vidi potrebu da se pravi velika drama oko imenovanja, pošto će među zaposlenima uvek biti onih kojima nije po volji izbor direktora.Glavna primedba zaposlenih, kao što je "Dnevnik" pisao, je što niko nije konsultovao službu oko izbora novog direktora, kao ni oko izbora predsednika i članova Upravnog odbora. Hitna pomoć ima sedam šefova smena, a njih petoro ne podržava izbor dr Saravolca.
"I hitna pomoć i Dom zdravlja su primarne zdravstvene ustanove i moraju dobro da funkcionišu na dobrobit građana"- kazao je dr Saravolac i dodao da je pred njim, kao i pred novim Upravnim odborom veliki posao, jer se ustanova tek formira.
Saravolac podseća da je Grad osnivač Zavoda za hitnu medicinsku pomoć, te će u toku formiranja ustanove najviše morati da konsultuje njih, kako bi video šta je najbolje za grad. Napominje da ništa neće raditi bez dogovora sa pravnicima.

Želim da vam naglasim da i pored toga što pet šefova smena ne podržava dr Saravolca, velik broj zaposlenih, a među njima i ja podržavamo odluku Skupštine Grada sa nadom da će dr Saravolac opravdati dato poverenje. Dr Stevanović je takođe bio dobar i korektan načelnik službe, zaslužio je i naše poštovanje i poverenje, no stičem utisak da se dr Saravolac se kao bivši načelnik više i energičnije borio za naša prava i zaštitu. Dolazio je u konflikte sa tadašnjim rukovodstvom Doma Zdravlja(direktorom dr Vasom Petrovićem),a moramo naglasiti da je kao rukovodioc bio i nešto strožiji nego dr Stevanović.

The Eleven Commandments of Emergency Medicine

Dok sam čitala tekstove i obaveštenja sa sajta SLD naišla sam i na tekst objavljen u časopisu ABC. Čini mi se veoma važno da što više ljudi pročita ove zapovesti te sam odlučila da ih prenesim i na blog.

Jedanaest zapovesti Urgentne medicine

1. Tipične bolesti se nikada ne prikazuju tipično, a netipične bolesti se neće nikad prikazati osim ako ne sumnjaš na njih.

2. Nikada te neće tužiti zbog dobre komunikacije s osobljem ili sa tvojim bolesnicima.

3a. Rane uvek zahvataju tetive, živce i arterije dok se ne dokaže suprotno
3b. Bol u grudima je kardijalne etiologije dok se ne dokaže suprotno.
3c. Glavobolja je subarahnoidna hemoragija dok se ne dokaže suprotno.
3d. Ozbiljna bolest je prisutna dok se ne dokaže suprotno- zato i kažemo „urgentna medicina „.

4. Specijalisti su uvek budni u tri sata ujutru. Zapamti da ih pozoveš za konsultaciju.

5. Bolesnik koji ponovo zove Službu hitne medicinske pomoći nakon što si ga pregledao ranije tokom dana obično ima nešto vrlo ozbiljno u etiologiji. Ponovni poziv bolesnika posle kratkog vremena je crvena zastava upozorenja.

6. Uvek razgovaraj sa svima-tehničarima,sestrama,porodicom-oni su odličan izvor dodatnih informacija u potrazi za istinom u vezi onoga što se dogodilo bolesniku.

7. Bolesnici su obično vrlo pametni kad je reč o njihovoj bolesti. Dozvoli im sumnju i veruj u ono što ti kažu.

8. Kad si u nedoumici, uputi bolesnika na bolničko lečenje.

9. Stariji bolesnici su uvek bolesniji nego što izgledaju ili izjavljuju.

10. Tinejdžerke su uvek trudne i obično to negiraju dok ih ne pitaš i treći put.

11. Ako razmišljaš da uradiš bolesniku neki test-uradi ga. Kasnije te noći, kad budeš odlazio kući, požalićeš što ga nisi uradio. To stvarno nije vredno brige.

The Eleven Commandments of Emergency Medicine
By John Levin, M.D
www.tabexperts.com/emermed.html
The Eleven Commandments of Emergency Medicine
By John Levin, M.D
1. Typical diseases never present typically and atypical diseases will never present only when you don't suspect them.
2. You will never be sued for good communication with the staff or your patients.
3. a.) Lacerations always cut through tendons, nerves and arteries until proven otherwise.
b.) Chest pains are cardiac until proven otherwise.
c.) Headaches are subarchnoid hemorrages until proven otherwise.
d.) Serious illness is present until proven otherwise--that's why we call it Emergency Medicine.
4. Specialists are always awake at 3 am. Remember to call them for consultations.
5. Patients who return to the ER department after visiting earlier in the day usually have something seriously wrong. A "bounce back" is a red flag.
6. Always talk to everyone--nurses, paramedics, family...they are excellent sources of additional information in the search for the truth about what occurred or why the patient is there.
7. Patients are usually quite smart about their own diseases. Give them the benefit of the doubt--and believe what they say.
8. When in doubt, admit the patient.
9. Senior citizens are always sicker than they appear or state. Teenagers are always pregnant and usually will deny it until asked three times.
11. If you think of doing a particular test--do it. You will only regret not having done it later that night when you go home. The worry is not worth it.

Žule u Italiji

Naš medicinski tehničar,Žule, je otišao u maju 2006.god. u Italiju.Povremeno je kontaktirao mene i druge prijatelje sa posla. Pre njegovog odlaska je organizovana oproštajna žurka. Evo šta mi je pisao u nekoliko poruka :"Pozdrav od Žuleta svima. Šta da vam kažem sem da se pola od vas nikad ne bi vratilo odavde.Počeo sam da radim u hitnoj pomoći, ali imam mesec dana probe pa ako budu zadovoljni-ostajem, držite mi fige. Moje impresije su takve da bi bar pola naše hitne ovde dobilo otkaze, trećina bi išla na obuku a ostali mogu da prođu.Naravno malo karikiram, ali ne možeš ni da zamisliš kako je organizovano, tek sad vidim kako treba da se radi i kako se poštuje sve od kolega, posla, opreme, higijene, pacijenata i dr.O svemu se vodi racuna. Sviđa mi se, jedino mi malo pravi problem jezik, ali mislim da neće jos dugo.Nisam u Veneciji, nego u Portogruaru, to ti je 60km od Venecije prema Trstu.Na 30km je more. Smene traju,prva od 6h do 14h, druga 14h do 21h, treca 21h do 6h, i to druga, prva, treca, dva dana slobodno.Ne znam još, kolika je plata,ali se barata cifrom 1400 do 1600 Euro. Voleo bih malo više slika da mogu pokazati kako izgleda hitna u mojoj zemlji,ali pomislim u isto vreme da je bolje da ne pokazujem, jer me je na neki način sramota kad vidim majičice klompice i sl. a sa druge strane ovde su zašticeni i obavezni da nose komplet zaštitnu uniformu koja je prekrasna i funkcionalna. Mogu ti reći da kako se sami ponašamo prema nama tako možemo i očekivati od drugih da se ponašaju prema nama. Razlika je ogromna, naravno u plati, ali i odnosu prema poslu, profesionalnosti i svemu mogućem. Ovaj gradic ima 25000 stanovnika plus okolna sela ništa bolju opremu od naše, ali organizaciju i odgovornost, kvalitet su 10x bolji od jednog grada kao sto je Novi Sad sa 300000 stanovnika plus okolna sela! Trebalo bi mnogi da stave prst na čelo.Žao mi je što ovako pričam ali to je naša realnost i ne vidim da će ići na bolje.Pozdravi sve naročito smenu.Želim vam sve najbolje, a meni da ne moram nikad da se vratim."
Pre nekoliko dana je došao na odmor, sastalo se nas 20-tak sa posla da ga vidi. Sa njim je i devojka Barbara.Zajedno rade u hitnoj. Grki je svirao gitaru i pevao. Žule je vodio Barbaru da joj pokaže našu hitnu na Limanu i dispečerski centar u Vršačkoj. Nezamislivo joj je bilo da neko ne nosi uniformu na poslu, a dispečeri pišu "peške", nema komjutera sa odgovarajućim softverom za obradu podataka i interneta. Radio veze i komunikacija sa ekipama je veoma zastarela.
Osim toga, upoređujući cene hrane, odeće, tehnike,... shvatio je da su troškovi života veći u Srbiji, nego u Italiji, a plata je oko 5 puta veća ( naravno u Italiji ).Žule dobija nešto manje, samo oko 1500 euro, jer određeni procenat daje agenciji preko koje je dobio posao.

Balkan EMS(emergency medical services)-forum

Dobila sam poruku od kolege i zahvaljujući njemu saznala da je otvoren novi forum na internetu."Adresa foruma je http://balkanems.mojforum.si/.
Inače-kao što samo ime foruma govori-osnovna tematika je urgentna medicina. Ciljna grupa su urgentaši na ovim našim prostorima, prostorima bivše Jugoslavije.Pogledajte, Mislim da vredi." Hvala kolegi na obaveštenju, a svima koji pročitaju ovaj tekst preporučujem da posete i učlane se u forum.
Nažalost, danas nisam otišla do Zemuna, a želela sam da prisustvujem veoma interesantnom predavanju pod nazivom:
1. Krivično pravna odgovornost medicinskog radnika:
stručna greska i njen pravni značaj - predavanje
Mirjana Jovanović, zamenik Opštinskog državnog tužoca

2. Prava pacijenta - zakonske regulative -- dr LjiljanaTomasić
Organizovala ga je podružnica KBC "Zemun" i Srpsko lekarsko društvo.
Već nekoliko meseci istražujem tu temu, a želela sam da napišem nešto o toj temi i na blogu.Sad kad je organizovano predavanje, meni nije bilo najbolje i ne odem.
Ukoliko je neko od posetioca bloga bio na ovom predavanju, molim vas da mi pošaljete obaveštenje ili link stranicu, sa koje ću moći da se bliže informišem o svemu sa predavanja. Hvala unapred.

Presipanje iz šupljeg u prazno

Nisam vam pisala nove doživljaje. Nisam dispečer, te nisam u centru dešavanja. Radim na terenu, u jednoj od ekipa van Novog Sada. Moja lična interesovanja su ovih nedelja dosta udaljena od medicine. Zanimanje je bilo okrenuto bankama, kreditima, platnim karticama...
Kako se izvući iz minusa, vratiti dugove? Čini mi se da je ovih dana u Srbiji veoma popularan takozvani Kredit za refinansiranje. Većina građana,sa svojim primanjima, ne može da pokrije troškove života. Zadužujemo se, ali dokle? Ja sam morala uzeti kredit da bi pokrila minus na platnim karticama. A vi ?
Drugo važno interesovanje je bila moja porodica, prehlade i lošiji uspeh sina-pubertetlije u prvom razredu Srednje škole. " Neću, ni onako kako ja hoću "!!, mnogo devojčica i dečaka su napisali, na raznim internet stranicama "Pubertet je život sastavljen od gluposti ".

Novi predlog o povećanju plata

Upravo sam saznala nove informacije o platama sa sajta Ministarstva zdravlja
www.zdravlje.sr.gov.yu

08.11.2006.
Нови предлог о повећању плата
Министри финансија и здравља су 18.10.2006. год. на састанку са представницима сва три репрезентативна синдиката запослених у здравству изнели предлог да:
*у новембру 2006.г укупно повећање плата здравствених радника, од медицинске сестре до субспецијалисте буде 23,8%,
*у новембру 2006.г. укупно повећање плата немедицинских радника буде 9,4%.
Тиме би укупно повећање плата медицинских радника у 2006.г. износило 46%, а немедицинских 15,5 %.
Такође је за 2007. год. предложено додатно повећање зарада:
*за високу стручну спрему 21,8%
*за медицинско особље са вишом и средњом стручном спремом 14%
*за остале 9,65%.
Настављен је дијалог са сва три репрезентативна синдиката у здравству са ставом да је овај предлог веома повољан.
Синдикат медицинских сестара и техничара прихватио је понуђени предлог протокола за повећање зарада.
На сутрашњој седници Владе Републике Србије биће предложено управо такво повећање зарада запослених у здравству сходно изнетом предлогу 18.10.2006.

09.11.2006.
Усвојено повећање плата запослених у здравству
На данашњој седници Владе Републике Србије донета је одлука о повећању основице за обрачун плата запослених у здравству, које износи 4%.
Тиме ће укупно повећање плата медицинских радника у 2006.г. износити 46%, а немедицинских 15,5 %.

21.11.2006.
Конференција за новинаре координатора министарства здравља, Слободана Лаловића
Новоименовани координатор министарства здравља, Слободан Лаловић, је, представљајући наредне кораке у области здравства у предстојећем периоду, изјавио да неће предузимати суштинске промене у области здравствене политике. Он је на конференцији за новинаре рекао да ће настојати да започете пројекте убрза и заврши, и предложио оснивање непрофитног Фонда за додатно здравствено осигурање.
Лаловић је рекао да ће посебну пажњу усмерити на однос пацијената и лекара, као и на плаћање лекара према резултатима рада.
Он је рекао да ће до краја ове године бити усвојена Стратегија о менталном здрављу и Стратегија о контроли дувана.
Лаловић је најавио и наставак разговора са репрезентативним синдикатима о Протоколу о зарадама у здравству у 2007. години и Посебном колективном уговору за здравство.

What if we have no money at all?

"Well it's simply not as bad as it seems.
The truth is that you don't need to have vast reserves of capital to make a self sufficient life.
Energy and intelligence are of much more importance - and it can actually be an advantage to be broke. " www.pages.britishlibrary.net/patgardiner/broke.htm

U tekstu „ Gde živi gospođa Dragana „ napisala sam ga 08.09.2006.navela sam primanja koja imaju i treba da dobiju medicinski radnici posle povećanja od 40,5%, na kraju ove godine. Lični dohodak-plata, je tajna, odnosno ne možete saznati kolika su nečija primanja.Da ponovim podatke koje su izneli radnici sindikata, a objavljeni su u listu „ Dnevnik „ 14.06.2006 godine.„ Zarada medicinske sestre skočiće s decembarskih 15.273 na 21.414 dinara, lekara s 25.532 na 35.852 dinara. Specijalista, koji je u decembru primio 29.573 dinara, u novembru će dobiti platu od 41.548 dinara, a zarada supspecijaliste će narasti s 33.202 na 46.349 dinara.”
Ja sam lekar opšte prakse-nisam specijalista. Pošto radim u hitnoj pomoći, trebalo bi da imam neki dodatak na terenski rad i na uslove rada, pošto imamo i beneficiran radni staž 12/15 tj tri meseca godišnje. Nisu nam posebno plaćeni rad vikendom, niti nam se plaćaju veštačenja o uzroku smrti i pisanje potvrde-umrlice ( oko kojih je pre nekoliko meseci dignuta velika prašina-zbog navodnih zloupotreba u Beogradu, a oni čak ni ne pišu potvrde o smrti , već postoji posebna služba mrtvozornika-što u Novom Sadu-za sada NEMA ), niti smo materijalno nagrađeni ( nagrada je samo naša moralna satisfakcija i sreća, zbog spašenog jednog ili više života ) za bilo koju uspešnu intervenciju i stres koji doživljavamo pri svakoj reanimaciji, masovnoj ili pojedinačnoj saobraćajnoj nesreći.Jedino možemo biti kažnjeni i plata nam smanjena od 10% do 30%, ako dođe neka prijava i neko se žali da smo pogrešili u radu ( bez ozbiljnijih posledica, po život i zdravlje pacijenata ,a u tim slučajevima su prijave i kazne mnogo drastičnije-krivične prijave kod sudije i inspektora za krvne delikte-zbog lekarske greške tj. nemara.” praktična vrednost pravnih i moralnih normi zavisi od postojanja određenih sastojaka u ličnosti lekara. Ispunjavanje mnogih dužnosti ostaje, naime, zavisno od mera njegove čovečnosti i razuma, od ljubavi prema pacijentu. Jer nije bez osnove rečeno da “samo dobar čovek može biti dobar lekar”. Mislim da sam humana i, kao i većina medicinskih radnika predana svom poslu, ali od primanja koje imamo suprug i ja mesečno, ne možemo da vratimo, 250 Evra, pozajmili smo ih letos ( od rodbine ) da bi smo okrečili stan.

Platu-drugi deo za oktobar smo primili 03.11.2006.god i jako sam se razočarala. U ta naša primanja-platu ulaze i topli obrok i regres ( navodno ) pošto to ne dobijamo, niti nam se posebno iskazuje na listi.
U septembru smo dobili povećanje, tako da je cena rada i koeficijent za septembar i oktobar potpuno isti. ZAŠTO SAM SE RAZOČARALA? Dodaci na platu su, kad imamo više radnih sati, rad noću, praznicima.Pošto sam u oktobru radila, pa time šest noći nisam spavala, za tih šest noći sam nagrađena sa celih 2224,54 dinara, toliko je veća plata u oktobru u odnosu na septembar. Znamo da se sat noćnog rada plaća više nego sat dnevnog rada ( 26% više ) a noć se računa od 22h do 06h , lako je izračunati da me je država nagradila sa 46,34 dinara za jedan sat mog noćnog rada. HVALA!!!
Možda će neko reći da su nam plate velike, kao Danilo u svom komentaru, na tekst : Da li imamo status službenih lica “Просечни грађанин Србије са платом од 250 евра месечно је у 15% најбогатијих становника планете: www.globalrichlist.com
(хвала „Свакодневици“ за адресу). Истовремено, 50% становника Велике Британије зарађује мање од 2000 фунти годишње (тј. просечне годишње плате у Србији).”
ili da ne treba da ih dobijamo, već da radimo isključivo volonterski, bez nadoknade.

" Lečiti čoveka, a ne bolest "

Slabljenje poverenja između lekara i pacijenata je nastalo postepeno, a "uzroci su mnogobrojni", kako piše prof. Jakov Radišić u tekstu MEDICINSKO PRAVO U SVETU I KOD NAS.
Lekari u svojoj želji da napreduju i imaju sve uža, stručnija saznanja. Često zaboravljaju da leče čoveka a ne bolest, jer svaki je čovek individua za sebe. Medicina, kako sam davno na nekom od predavanja čula,nije matematika, pa 2+2 nisu uvek 4, već mogu biti i 3 i 5. Odnosno većina pravila ima svoje izuzetke. Prema pacijentima se ponašamo kao prema slučajevima „ Ona renalna kolika u sobi 23 „ ili „ Ona glavobolja, u ulici Svetozara Markovića „ a ne prema osobama, individuama, ljudima željnim pažnje ,nege, razumevanjem i nadasve željom da ozdrave.Možda bi nam bilo lakše, kad bi smo razmišljali o Sanji, koju boli stomak ili Marku, koji se prehladio. Pretpostavljam da bi Sanja i Marko tada imali više poverenja u svog lekara.
Sa druge strane i pacijenti, radi neke svoje skrivene koristi, često pribegavaju lažima i različitim iskazima. Da bi došli do neke koristi izvrću činjenično stanje i nisu iskreni prema lekarima. Ako treba da se zaposle, tada negiraju bilo kakvu bolest, a ako im je potrebna ošteta od osiguranja ili bolovanje tad preteruju u svojim tegobama. Tome se uče od mladosti, "klinci" idu kod pedijatra i izmišljaju razne tegobe, da bi dobili opravdanje, a osnovni uzrok je odgovaranje u školi. Kad im to uspe, nastavljaju sa tom praksom i kasnije u životu.Jedna interesantna serija na TV-u, dr House, o lekaru koji je ciničan, neprijatan,koji ne veruje pacijentima, ne želi da bude na klinici u kontaktu sa ljudima, već ima grupu mladih sposobnih lekara , ta grupa je zadužena za dijagnostiku i lečenje najkomplikovanijih slučajeva. Pri tom i oni, pored svih knjiga i dijagnostičkih sredstava,često počinju pogrešno lečenje, ali na kraju otkrivaju o čemu se radi i pronađu pravu dijagnozu.
Kod nas u Hitnoj pomoći je naročito prisutna pogrešna i/ili često namerna laž bolesnika. Prijavljuju jedno stanje,bolest, na terenu lekar nailazi na potpuno drugu situaciju, a kad potraži stare nalaze ( pošto prvi put vidi i pacijenta i porodicu ) često pronađe sasvim treću dijagnozu.
To otvara mogućnost za greške i još veće nepoverenje.

Lekarska komora i Kontinuirana medicinska edukacija

Konačno je formirana dugo očekivana Komora zdravstvenih radnika.
Sve o formiranju, izborima za Skupštinu možete pročitati na sajtu
Srpskog lekarskog društva www.sld.org.yu/sr/lekarska_komora.asp .
Prema zakonu, komora, između ostalog. donosi etički kodeks, vrši upis članova, vodi evidenciju. izdaje i oduzima licence, posreduje u sporovima između lekara i pacijenata i organizuje sudove časti za utrđivanje povrede profesionalne dužnosti. Ministar je naglasio da Zakon o komorama, koji je usvojen krajem prošle godine. daje javna ovlašćenja komorama u izdavanju licenci, koje će posle sedam godina, ako lekar ispuni sve što se od njega zahteva, biti relicencirane. Posle donošenja statuta komore, koji se očekuje tri meseca od osnivanja, znaće se i pod kojiom uslovima će se, ako lekar napravi grešku, oduzimati licence, rekao je predsednik Srpskog lekarskog društva Vojkan Stanić. Prema rečima ministra, zakonski je moguće da licenca bude oduzeta privremeno do šest meseci, ili trajno, u zavisnosti od greške koja je ustanovljena. Funkcija komore će biti i da osigura svoje članove u slučaju greške ili propusta, naglasio je on. Članstvo u komori, koja se definiše kao nezavisna, profesionalna organizacija, obavezujuće je i za privatne i državne zdravstvene ustanove. U skupštini će biti ukupno 100 lekara. od kojih 70 iz državnog i 30 iz privatnog sektora.Neke od stranica dnevnih novina su, a bilo je tekstova i u drugim dnevnim listovima: www.blic.co.yu/blic/arhiva/2006-04-18/strane/drustvo.htm#3
www.danas.co.yu/20060418/hronika1.html#8
Ko želi da prouči zakon, može ga pročitati na strani
www.komdent.com/plus/zakon_o_komorama.pdf
Udruženje za medicinsko pravo ponudilo je toj instituciji na usvajanje Nacrt kodeksa lekarske etike koji su izradili pravnici i lekari.
Nacrt novog Kodeksa lekarske etike izradili su stručnjaci medicinskog prava, profesor Jakov Radišić, Hajrija Mujović Zornić, Vesna Klajn Tatić i Marta Sjeničić, kao i lekari Slobodan Kovačević i Branislav Dimitrijević.
www.informator.co.yu/informator/tekstovi/kodeks_603.htm
O medicinskom pravu u svetu i kod nas, o odnosu poverenja - nepoverenja između pacijenta i lekara pisao je prof. Jakov Radišić , profesor Pravnog fakulteta i predsednik JUMP-a* (Jugoslovensko udruženje za medicinsko pravo ) u tekstu objavljenom na on line izdanju časopisa, Pravni informator www.informator.co.yu/informator/tekstovi/medicina_902.htm

O statutu i kodeksu Lekarske komore možete pročitati i na stranicama
Srpskog Lekarskog Društva- Požarevac www.sld.co.sr
Postoje dva predloga Kodeksa a i u jednom i u drugom postoji član koji govori o pružanju Hitne medicinske-lekarske pomoći.
“Lekar ne sme odbiti hitnu lekarsku pomoć bez obzira da li je na radnom mestu ili ne. Kod vitalne ugroženosti bolesnika lekar je urgentno i apsolutno obavezan da u granicama svojih mogućnosti i stručnog znanja pruži hitnu medicinsku pomoć.“

KONTINUIRANA MEDICINSKA EDUKACIJA
“Doktori će za sedam godina, mehanizmima kontinuirane edukacije i skupljanjem poena obnavljati licencu. Na kontinuiranoj edukaciji radimo sa fakultetima i Srpskim lekarskim društvom. Licenciranje biće do kraja naredne godine regulisano podzakonskim aktom. Vraćanje poverenja građana zavisi od jasno definisanih esnafskih pravila koje dobija ovim kodeksom.”
piše u Listu “ Danas “ 09.10.2006.
A kako će se sprovoditi Kontinuirana medicinska edukacija, najpreglednije možete pročitati na stranicama Timočkog medicinskog glasnika www.tmg.org.yu/v311207.htm , a naročito je interesantan deo teksta „ KME U SRBIJI “ .
Naravno, šta će biti doneto novim podzakonskim aktom u vezi licenci, još se ne zna, a do sada je naš zakonodavac u tom pogledu bio vrlo precizan. Mene, a pretpostavljam i većinu kolega interesuje na koji način ćemo doći do licence i kako ćemo platiti troškove seminara, putovanja ...
U članu 181. definisano je da:
«Troškove stručnog usavršavanja zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika snosi poslodavac.»

Non progredi est regredi

„Ne napredovati znači nazadovati“
Na ovaj citat me je podsetila gospođa, koja je prošle noći pozvala broj 94,radi saveta, zbog visokog pritiska. Posle datog saveta, javila se ponovo, bilo joj je bolje. Nastavila je razgovor sa rečima : „ Da li znate, da ste mi vi mnogo pomogli, pre nekoliko meseci? „ ( prepoznala mi je glas ).„ Zvala sam vas i požalila se da mi je pritisak stalno visok, a nijedan lek mi ne deluje. Promenula sam tri kardiologa i velik broj lekova, ali niko mi nije pomogao. Tada ste vi zaćutali, zamislili se i posavetovali me da sutra ( to je bila noć ) kupim šumeće tablete Magnezijuma, i da počnem redovno uz ostalu terapiju da pijem i magnezijum. Poslušala sam vas i od tada se dobro osećam, a lekovi su počeli da deluju. Pohvalila sam vas i prof. dr Bencu-kardiologu, a čudila sam se, kako se ni jedan od kardiologa, kojima sam se obraćala, nije setio toga i prepisao mi magnezijum uz diuretike. „
Preplavio me je osećaj ponosa i sreće, zbog pohvale i zadovoljstvo, što sam gospođi pomogla samo lepom reči, razumevanjem i pravim savetom. Te večeri (pre nekoliko meseci), sam se setila predavanja sa jednog od stručnih sastanaka.
Nekoliko reči o Mg. Magnezijum je mineral neophodan za funkcije svake ćelije, učestvuje u brojnim enzimskim reakcijama. Bitan je za pravilno funkcionisanje nervnog i kardiovaskularnog sistema. Relaksirajuće deluje na skeletnu muskulaturu. Važan je za realizaciju funkcija drugih minerala u organizmu (Na, K, Ca). Ima aktivnu ulogu u metabolizmu proteina i masti. Simptomi deficita Mg su brzo umaranje, grčevi u listovima, nervna napetost....
Indikacije
- Stanja akutnog i hroničnog stresa
- Sportistima
- Kod grčeva u listovima i menstrualnih grčeva
- Trudnoća (posebno II i III semestar)
- Kao zaštita i dodatna terapija bolesti srca
- Loša glikoregulacija
- Kod neumerenog konzumiranja alkohola
- Osobama preko 60 godina
- kao dodatak th. diureticima i laksativima
Doziranje i nacin primene::
Efervetu Mg rastvoriti u 2 dl vode.
U skladu sa RDA za Mg (300-420 mg), preporučuje se 1 do 2 efervete na dan.
Hipermagneziemija nastaje retko, udružena sa bubrežnom insuficijencijom.
Deficit Mg zbog svega ovoga dovodi i do toga da se na ćelijskom nivou, lek ne iskoristi. Pa se desi kao kod pacijentkinje, da joj ni jedan lek ne pomogne, a ona postane razočarana i u medicinu i u lekare. www.lekoteka.com/Metabolizam_i_Vitamini-Preparati_Magnezijuma.html
Sve rečeno do sada samo dokazuje da treba redovno posećivati stručna predavanja i pratiti nova saznanja . www.exatest.com/index.html .Da završimo ovaj tekst sa još jednom Latinskom izrekom
"Non scholae, sed vitae discimus. " - Ne učimo za školu, nego za život. - Seneka

Nesuglasice

Ponekad kolege iz Kliničkog centra sa Neurologije, vode mali rat sa kardiolozima iz Kamenice. Pacijenti boluju od bolesti srca i krvnih sudova, kod nekih je više ispoljeno oboljenje srca a kod drugih, krvnih sudova mozga.Postoji jedna izreka koja slikovito govori o tome kako je nama, zaposlenima u HMP Novog Sada i pacijentima, zajedno sa rodbinom, kad se nađemo u njihovoj unakrsnoj vatri, „ Tukla se braća preko magarca, pa sve po magarcu „. Nažalost, ova situacija, nije ni prva, ni jedina, ovaj slučaj nije jedinstven, već je taj problem prisutan već duže vreme :
Prošle noći smo za jednu istu pacijentkinu angažovali ČETIRI razne ekipe,( a druga dva pacijenta smo samo tri puta vozili gore-dole i konačno kući- ali nije angažovana urgentna ekipa, sa lekarom već su to uradili vozači transporta). Na uspaničen poziv sinova brzo je poslata ekipa HMP u kuću, kod bolesnice koja je bila bez svesti, ta ekipa ju je posle pregleda i ukazivanja pomoći, odvezla na neurologiju.Dežurni specijalista, neurolog, je tražio da se ona preveze u Kamenicu, kod kardiologa i da u pratnji bude i lekar HMP,pošto je pacijetkinji loše ( poslata je druga lekarska ekipa ). Posle toga su kolege iz Kamenice, tražile da se pacijentkinja vrati nazad na neurologiju, takođe uz pratnju lekara, jer je navodno bolesnica u komi. ( poslali smo trećeg lekara ). Posle te vožnje i maltretiranja i nas i same bolesnice,a uplašeni i zabrinuti sinovi su išli za našim kolima i nadali se da će neko od dežurnih specijalista učiniti nešto više i zadržati njihovu mamu u bolnici da bi se lečila, konačno su dežurni sa neurologije pozvali transportna kola da se ista bolesnica, vrati kući . Na moje pitanje kako mogu da vrate kući bolesnika u komi, dobila sam odgovor da nije ni bila u komi !!!! Hvala kolegama što su nam omogućili da toliko radimo te noći, (od 20h do 23h su bile angažovane , zauzete, 7 urgentnih ekipa, od ukupno 8) koje rade na na teritoriji opštine Novi Sad, tj grad i sva okolna sela, a žao mi je bolesnice i njene rodbine, koji su se posle svega, razočarani i izmoreni vratili kući. Ovde su lekari u svom neslaganju „ istukli „ dva „ magarca „, jedan smo mi- radnici HMP, a drugi su bolesni ljudi. Nažalost pacijenti to ne znaju, misle da je hitna pomoć u sklopu bolnice i nas krive što su se izmaltretirali i što smo ih vratili kući, pa nas zovu telefonom i grubo nam prebacuju " Vi ste nas vratili kući, a njoj nije dobro" .

Noćna smena

Prošle noći, kao i obično, HMP Novog Sada je imala preko 40 ( a ponekad bude i preko 50-60 ) izlaza na teren. Većinom su bili hronični bolesnici, koji čekaju noć da pozovu lekare u kućnu posetu, a ne urgentni, vitalno ugroženi pacijenti. Nadam se da će Posebna radna grupa za urgentnu medicinu Ministarstva zdravlja do 2007.godine,završiti izradu vodiča za urgentna stanja, da ćemo konačno imati usaglašene stavove u svim urgentnim situacijama. www.danas.co.yu/20061003/hronika1.html#7
Možda bi nam bilo malo lakše, ako bi nas kolege razumele. Koleginica iz opšte prakse je savetovala rodbinu stare bake, svoje pacijentkinje, da sačekaju noć pa da pozovu ekipu HMP, da je vozi na hirurgiju, da bi se plasirao kateter, iako baka ne može da mokri ceo dan, a i dan pre toga je imala iste smetnje. Problem te pacijentkinje se lepo mogao rešiti u toku dana, a ne u 20h noću, samo da je doktorka otišla u kućnu posetu i dala nalog terenskoj službi ili pozvala transportnu ekipu HMP , ali zašto bi se ona mučila da ide u kućnu posetu, piše nalog i brine se o svojoj pacijentkinji, kad smo tu mi,da uradimo njen posao.Kod druge bolesnice smo bili tri puta za 24h,dan ranije, sledeću noć,ponovo sledećeg dana-tad su je odvezli na hirurgiju (rana posle operacije, nije dobro zarasla), vraćena je kući, i konačno četvrti put, u toku noći , ponovo je vraćena na hirurgiju. Tek tada je ostala u bolnici. Naravno da takvo ponašanje, ne uliva poverenje i razumevanje za zdravstvene radnike.

Miholjsko leto

Miholjsko leto

krajem oktobra,
prijatna toplota sunca obradovala je mlade i mališane ali sudeći po broju poziva Hitnoj pomoći,nije prijala starijim i srčanim bolesnicima.
Juče su se usijali točkovi naših automobila, jureći od jedne do druge adrese, takođe više pacijenata je transportovano u bolnicu, Institut za Kardiovaskularne bolesti, u Sremskoj Kamenici i Institut za Neurologiju, Kliničkog centra u Novom Sadu. Nije neuobičejeno da se javi tri do pet pacijenata u isto vreme, sa srčanim tegobama i akutnim pogoršanjem već ranije dijagnostikovane bolesti srca i krvnih sudova, ali juče je u toku pre podneva od 09h do 11h bilo tri puta više tih bolesnika, i svi u Novom Sadu.
Sreća naša, da su neki od bolesnika već bili u raznim zdravstvenim ustanovama, Domu Zdravlja i na klinikama, pa su tu pregledani, data im je početna terapija, pomoglo im se u tom prvom hitnom stanju a potom je pozvana ekipa HMP da ih preveze do odgovarajuće bolnice.
Kasnije se situacija malo smirila, ali i dalje su se javljali pacijenti i kolege iz Doma Zdravlja te je dan završen, tako da su svih 30 do 40 veoma ozbiljno bolesnih ljudi zbrinuti.Ostali pacijenti nisu spadali u vitalno ugrožene, ali nisu dozvolili zaposlenima u Hitnoj pomoći da predahnu i malo se odmore. Hitnjaci su doručkovali tek negde posle 13h, ili i kasnije ( izašli smo na teren preko 60 puta ). Kako je bilo kolegama na hitnom prijemu u Kamenici i Neurologiji, ne znam, ali pretpostavljam da ni oni nisu stali sa poslom celo pre podne.
Srećom nije bilo saobraćajnih nesreća ( sem jedne i to posle podne ) , inače nikako ne bi smo uspeli da ovako dobro i efikasno završimo jučerašnju dnevnu smenu. Sudbina !

Da li imamo status službenih lica

Ponovo napad na zdravstvene radnike!!!
10.oktobra 2006 godine u popodnevnim časovima prebijena medicinska sestra u Somborskoj bolnici. Pacijentkinja je primljena u bolnicu 02.10. sa dijagnostikovanim ponovljenim infarktom srca ( prvi je bio 2002.godine ), 07.10. je došlo do komplikacija razvio se šlog, i pacijentkinja je pala u komu. 10.10. je sin prvi put došao da obiđe majku. Dozvoljeno mu je da je poseti i pored toga što je vreme za posete prošlo.Tada je nasrnuo na jednu od medicinskih sestara, a kako list Dnevik 12.10.2006 piše : „Nakon nekoliko šamara sestra je pala, a sin pacijentkinje Z. D. je nastavio da je šutira. Kolege su pokušale da je zaštite, ali je on nasrnuo i na njih. Pozvana je policija, koja je ovo lice lišila slobode i odvela van kruga bolnice. Povređena medicinska sestra je u teškom psihičkom stanju, a stepen njenih fizičkih povreda, “puka sreća kako nije mrtva”.
“ Da li ste ikada čuli da je neki lekar prebio kasirku u samoposluzi zato što mu je mala plata? “
“Majka preminula, sin u pritvoru “, sinu pacijentkinje Z. D. je određen pritvor u trajanju do 30 dana, na osnovu krivične prijave somborskog SUP za “napad na službeno lice tokom vršenja službene delatnosti”. Pročitajte tekst na stranici www.dnevnik.co.yu/modules.php?name=News&file=article&sid=15306
A ovo su neke od interesantnih stranica iz naših novina o temi :
Šta zdravstveni radnici misle o inicijativi Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo da se zdravstvenim radnicima da status službenog lica
Takav status, primera radi, imaju policajci, pripadnici vojske, poreske policije i carinici.
List Danas četvrtak, 17. avgust 2006. www.danas.co.yu/20060817/terazije1.html#0
Najčešće u delikatnoj poziciji: Hitna pomoć.
List Politika istog dana piše : “– Свуда у свету лекари и сестре су на радном месту заштићени. “, a ja bih dodala i mnogo, bolje plaćeni. Već sam pomenula kako nas štiti
МИНИСТАР ЗДРАВЉА ТОМИЦА МИЛОСАВЉЕВИЋ
„Бићу отворен и јасан: ја не кажем да сам против ове иницијативе, али не сматрам да ће давање таквог статуса решити тај проблем у нашем здравству. Морамо бити свесни да је наш посао, у суштини, жртвовање и давање, па и медицински радници, с друге стране, треба тако да схвате своју улогу. Као лекар сматрам да је сувише отуђености између лекара и пацијената. “
Kad je ministar zadnji put radio kao lekar i došao u direktan kontakt sa pacijentima? Tačno je da je suviše otuđenosti između lekara i pacijenata ali i između samih zdravstvenih radnika kao i između ministra i nas.
www.politika.co.yu/detaljno_arhiva.php?nid=4090&y=2006&m=8&d=17
“Вербални напади су код нас као „добар дан”, али сада су учестали и физички напади, каже др Бранислава Планчак “. dr Branislava Plančak je Predsednica Sindikata ZZSZS
“Малтретирањима су посебно изложене медицинске сестре, које раде на шалтерима. Као да су оне криве за све промене и незадовољства пацијената. Разумем и бес пацијената, јер су до сада навикли да све буде бесплатно, а и стално слушају уверавања да нема гужви, листа чекања, док је то у пракси мало другачије. Међутим, прописе и правила не доносе лекари и сестре или чистачице, а на радном месту не сме нико да их угрожава и закон од таквих напада мора да их штити – оценила је др Планчак.”
Sindikat zdravstva ima svoju web stranicu
www.zdravko.org.yu
Pismo upućeno 13.10.2006 Ministarstvu zdravlja
ZDRAVSTVENI RADNICI PONOVO NA METI

Lažni pozivi i uznemiravanja službe Hitne Medicinske Pomoći

Raditi kao dispečer je bilo izuzetno teško, još teže nego sada, sve dok nismo dobili identifikator poziva.
Nažalost , na broj 94, osim osoba koje su tražile pomoć ili savet od zdravstvenih radnika, postojao je velik broj poziva koji su uznemiravali zdravstvene radnike, a ujedno blokirali telefone službe Urgentne medicine i na taj način onemogućili bolesnim ljudima da se obrate lekaru. Takvih poziva ima i sada, ali ih je manje, osim toga, sad imamo 4 linije i 4 telefona, vidimo da je to broj koji nas uznemirava i na njega se ne javljamo a na ostala tri telefona primamo pozive.
Tih poziva ima više vrsta;
- poziva od strane dece koja zbijaju šale :
primer : dete- Halo
dispečer - Izvolite, Hitna med. Pomoć . Kako mogu da vam pomognem ?
dete- Da li je to mlekara ?
dispečer - Ne, pogrešili ste broj .
dete - Otkud onda krava na telefonu ! Ha! Ha ! Ha ! i slični pozivi .
- poziva od strane mladih nekulturnih i zlonamernih osoba :
primer : pozivalac - Halo, Hitna, ovde se desila nesreća, ( ili čovek pao bez svesti , ne diše )
dispečer - Izvolite, Hitna med. Pomoć . Kako mogu da vam pomognem ? Gde se desila nesreća?
pozivalac - daje odgovor i locira neko opšte poznato mesto ili konkretnu ulicu
dispečer - sa kog broja telefona zovete, ostanite na vezi, kako se zovete? Odmah šaljemo ekipu .
Na to on ili ona prekida vezu. Da li slati ekipu ili je povući ? Da li je poziv lažan ? Da li se stvarno desila nesreća ? To su pitanja, u toj sekundi , koje dispečer rešava u datom trenutku na različite načine, više po osećaju i iskustvu, boji glasa pozivaoca i naglasku. Što naravno moze dovesti do grešaka.
Pozivalac, ponovni poziv - da li ste poslali ekipu na adresu?
Dispečer - kazite br. tel. i ostanite na vezi . Šaljemo ekipu ( odmah šalje ili preusmerava ekipu ), a pozivalac daje br. tel . ( koji nije tačan, ili ne postoji ) i dalje ostaje na vezi dajući lažne podatke i lažno ime, potom opet prekida vezu.
Ekipa dolazi na lice mesta i ne nalazi unesrećene, niti znake da je bilo nesreće. Proverava se dati br. tel. i zaključuje se, da sa njega nije upućen poziv ili da ne postoji. Za to vreme može se desiti da unesrećen ili bolestan čovek u žutoj zoni indeksa čeka da ekipa bude slobodna i pređe u crvenu zonu i slično. Sad imamo identifikator i odmah proverimo broj kod poziva koji su nam sumnjivi. Nažalost , baš zbog ovakvih poziva, ne primamo ni jedan poziv sa javnih govornica, već isključivo sa brojeva koje možemo proveriti ponovnim pozivanjem.
- poziva od strane „ psihički promenjenih osoba „ koje koriste besplatnu 94 liniju za svoje „bolesno“ iživljavanje kao Hot-line liniju i govore opscene reči uz pokušaj podsticanja svog polnog uzbuđenja ili uz uzdisanje i čulno-psihopatsko dahtanje . Te osobe to ne kriju, nego naprotiv , često ponavljaju poziv , ponekad uz „molbu“ „ Nemoj prekinuti liniju, sačekaj da svršim , !!!“ i slično.
Sluzba HMP Novog Sada ranije je imala izuzetno velik broj poziva ove vrste, posebno kad je dispečer žena , naročito noću . Poslednjih meseci pozivi te vrste su retki i manje uporni, ali su i dalje prisutni, a kolege prijavljuju da su se pojavili i novi pozivaoci , homoseksualci, koji traže muški glas.
- poziva od strane nacionalista iz raznih krajeva zemlje , sa naglašenim albanskim akcentom ili pričaju na albanskom, uz izražavanje vulgarnim rečima začinjeni sa obiljem psovki i vređanja . Nekad čak i kažu odakle zovu. I ovih poziva je sada manje ali su i dalje prisutni.

Meni lično se pre nekoliko godina desilo da je psihopata dahtao i blokirao telefone od 23h do 05h. Zvao je svakih 2-10 sekundi. Posle sat vremena, više se nisam odazivala, već sam spuštala slušalicu onog trena čim sam čula duboko disanje. Posle dva sata sam se toliko razljutila , da sam mu rekla , da je manijak i još po koju etiketu, sa upozorenjem da neko od bolesnih ljudi te noći može da umre zbog njega i njegovog iživljavanja. Međutim efekta nije bilo i pozivi su se nastavili istim intenzitetom još 3 sata. Epilog cele situacije je za mene bio strašan. Oko 6h ujutu, baš kad su prestali ti pozivi, zazvonio je telefon i sa druge strane žice se čuo uzemiren glas, starijeg čoveka. Gospodin se predstavio i izjavio da će me tužiti. Rekao mi je, da je on star i bolestan od hroničnoh bronhitisa, a da sam mu ja TRI PUTA SPUSTILA SLUŠALICU u toku noći, kad je zvao i imao gušenje, osim toga najgore od svega je što sam mu rekla neke uvredljive reči , da je manijak ...i time ga uvredila. U tom trenu mi se zavrtela cela soba, shvatila sam da je taj, jedini put,kad sam ljuto odreagovala (na jedan od 5000 dahtanja te noći ) bio, ne psihopata, već bolestan čovek. Narednih pola sata sam mu se izvinjavala i objašnjavala razlog mog postupka i reči, uz napomenu da je sve ružno što sam mu izgovorila snimljeno na registrofonu, da on ima dokaz, ako želi da me tuži, ali i da je to sve upućeno osobi koja me je ponižavala cele noći i zbog koje sam i naglasila da bolesni ljudi ne mogu dobiti vezu. Nažalost tada nismo imali identifikator, a deka koji se gušio nije ni jedan od tri puta, kad je dobio vezu izgovorio bilo koju reč. Gospodin je prihvatio moje izvinjenje. To jutro sam se odmah obratila , tadašnjem načelniku, dr Saravolcu, i iznela mu neprijatnu situaciju koja mi se desila. On je odmah pronašao broj telefona bolesnog Gospodina, ( sa obzirom da se on često obraćao HMP i mi smo dolazili kod njega ) pozvao ga i još jedan put, kao načelnik službe, mu objasnio celu situaciju uz dodatno izvinjenje. Deka me nije tužio. Ovom prilikom se zahvaljujem i dr Saravolcu, time što nas je uvek saslušao i zaštitio, kad nismo bili krivi, ali i opomenuo i kaznio, kad je bilo propusta u radu i odnosima prema pacijentima ili kolegama.
Drugi psihopata koji je bio naročito neprijatan, uznemirio je sve doktorke HMP Novog Sada, jer je na neki način saznao naša imena i tražio nas lično, po imenu , predstavljajući se kao prijatelj ili kum. Priču je obično počinjao normalno, traženjem saveta za bolesno dete,koje ima temperaturu, a posle toga, kad bi smo mu dali savet, on bi dalje razvio svoju bolesnu, pedofilsku fantaziju, na različite načine. Posle desetak dana, od kako smo, zahvaljujući donaciji grada
dobili identifikator, saznali smo broj mobilnog sa kog je zvao, i da pozivi nisu iz Novog Sada, već iz mesta dosta udaljenog od našeg grada. Isti dan smo ga prijavili načelniku dr Stevanoviću, sa molbom da se osim prijave telekomu, odmah pošalje prijava i Policiji, zbog sumnje na pedofiliju. Poziva od strane tog lica, sa tog broja telefona, više nema.
Problem je prisutan i u susednim zemljama
u Rumuniji- članak u listu Dnevnik NEDELJA, 23. JUN 2002. GODINE
/www.dnevnik.co.yu/arhiva/23-06-2002/Strane/svet.htm
Ispitivanja lista “Adevarul” pokazuju da se svi ovi pozivi mogu grupisati u tri kategorije: javljanja čudaka, manijaka i šaljivdžije.
Dispečer vatrogasaca žalio se na neozbiljnost građana i molio štampu za pomoć da urazume one koji zbijaju šale na račun ove službe. Požari nisu stvar za igru, jer dok cisterne pune vode jure za lažnim pozivom, dotle se na drugom kraju grada zaista može dogoditi nesreća. Tragom ovog apela tiražni dnevnik, “Adevarul”, (Istina) sproveo je opširna istraživanja i konstatovao da svaki vatrogasac za 24 sata dežurstva ,,popije” do 3.000 psovki, vređanja i drugih vidova maltretiranja. Specijalnost novijeg datuma su seksi razgovori. Takvi razgovori ometaju rad službe i otežavaju prijavljivanje istinskih požara.
U Hrvatskoj-23.11.2005. tekst u Hrvatskim novinama : Više od 10.000 telefonskih poziva u 36 sati upućeno je na dežurne telefone 94 Hitne medicinske pomoći u Zadru.
članak napisan 24.11.2005. u novinama Glas Slavonije
www.glas-slavonije.hr/trazi2.asp?ID=49364
članak u Jutarnjem hr.napisan 27.03.2006.
www.jutarnji.hr/dogadjaji_dana/clanak/art-2006,3,27,halo_manijaci,18836.jl
kao i drugim službama HMP širom naše zemlje
na primer: U listu Danas objavljen tekst u petak, 25. jun 2004.
Vulgarni pozivi blokirali rad Hitne pomoći
"Dom zdravlja u Rožaju zbog čestih uznemiravanja bio primoran da menja broj telefona 24 časa uznemiravali osoblje Hitne službe, a samim tim onemogućavali građane kojima je stvarno bila potrebna intervencija lekara da dođu do pomoći."

U zemljama Evropske unije, takvih poziva nema. Možda će neko pomisliti da je razlog isključivo u kulturi, odnosno nekulturi Balkanskih zemalja, ali mislim da nije. Razlog je i u načinu kako se kažnjavaju te osobe. Na nekom od sajtova Hitne pomoći zemlje članice EU piše, da se osobe koje lažno prijavljuju poziv hitnoj pomoći prijavljuju Policiji i podnosi se krivična tužba za pokušaj ubistva , uz objašnjenje da su ugrozili život jednog ili više bolesnih ljudi koji su čekali urgentnu ekipu.

Kad komšije zovu

Kad komšije ili slučajni prolaznici pozovu Hitnu pomoć, retko se stanje na terenu i dispečerska anamneza slažu. Obično je situacija blaža i bezazlenija, od one koja je prijavljena. Najčešće su razlozi pozivanja socijalne prirode. O starim, bespomoćnim licima se ne vodi dovoljno brige, a na ulici se viđaju pijane osobe, koje leže na travi i betonu. Pozivi upućeni od tih, trećih lica nemaju u sebi dovoljnu notu zabrinutosti, niti bilo kakvih podataka o dotadašnjem zdravlju te osobe. “ Ja sam vas obavestio, a vaša je dužnost da dođete i da vidite “, je jedan od čestih završetka takve prijave.
Pre neki dan je bilo slično, a drugačije. Ono što je prijavljeno od strane komšija : “ Komšinici nije dobro, loše se oseća, jedva je došla do vrata i tražila pomoć” nije upućivalo na urgentno i po život opasno stanje. Prva slobodna ekipa je ipak poslata, a na terenu su videli mlađu ženu, koja je imala jake bolove u stomaku.Neobjašnjivo, teže opšte stanje. Tek posle upornog insistiranja, lekar je saznao da se radilo o nasilju u porodici i povredama u predelu trbuha. Odnešena je na Urgentnu hirurgiju i odmah prebačena u salu zbog teških telesnih povreda. Sličan slučaj se desio i na ulici. Prijavljeno je od strane građana, da žena leži na betonu, a jedan mladić je i prišao i konstatovao da njoj i nije loše “ Lepo joj je “.
Moj zaključak je bio da je pijana. Osim njega i drugi prolaznici su pozvali za istu osobu , a ona nije odlazila sa date adrese. Poslali smo ekipu. Lekar pri pregledu nije osetio alkohol, ali je video povrede na glavi, siromašne i nesretne žene. Tada je ona dala podatak da su je NN osobe istukle. U kolima je osetila mučninu, povraćala i osim opšte slabosti imala i poremećaj svesti. I ona je odvežena na hirurgiju, sa uputnom Dg potresa mozga .

Srčani bolesnici

Teži srčani bolesnici često pozivaju lekare HMP, i može se reći da su po pravilu najkorektniji pacijenti, sa najviše razumevanja za naš rad, uvek spremni da saslušaju savet, pa čak i otkažu dolazak ekipe, čim im se stanje popravi. „ Sad mi je bolje, ako mi bude lošije, zvaću vas pa će te onda doći. Hvala vam, ali za sada ne morate dolaziti. „ .Lekari HMP , i kao dispečeri , a i na terenu, posebnu pažnju poklanjaju baš bolestima srca i krvnih sudova. Jedan od naših lekara, specijalista urgentne medicine, po znanju i umećima iz oblasti kardiologije, može se meriti i sa najboljim kardiolozima u zemlji ( ko poznaje lekare HMP Novog Sada , tačno zna , o kom lekaru je reč ). Ostali će u skladu sa svojim znanjem, učiniti sve da se pacijent oseća sigurno, a ako je samo stanje nedovoljno definisano , kamenički Institut nam je blizu pa ćemo, za svaki slučaj pacijenta odvesti do specijaliste kardiologa, ili u „Dom Zdravlja „ do dispanzera za kardiologiju.
Ali kao što obično biva , postoji neki izuzetak. Pre neko veče, koleginica me je zamolila da radim na terenu, a ona će raditi kao dispečer-konsultant, prehladila se i leđa su joj se ukočila,na bolovanje nije otišla, za to veče drugu zamenu ne može naći, te i pored toga što ni to nije adekvatno, lakše joj je fizički sedeti i primati pozive. ( najmanje mislimo na svoje zdravlje, a dešava se da je lekar ili tehničar bolesniji od pacijenta kod kog odemo na teren ). Odmah po dolasku na posao, dispečer iz predhodne smene, hitno nas šalje na adresu gde je prijavljeno jako gušenje starijeg čoveka koji je operisao srce. Odmah sedamo u kola i krećemo. Dolazimo do kuće i zatičemo unuka, koji ne zna da je deda bolestan, proverava kod bake i pušta nas u kuću, sa rečima da se deda napio i ukočila su ga leđa. Ulazimo u sobu, i uzimam anamnezu od dede. Time saznajemo da je unuk u pravu. U alkoholisanom stanju, vidno neprijatan i svađalački raspoložen, pacijent nam se obraća „ Kosio sam travu posle podne i ukočilo me je „ Na pitanja o gušenju i srčanim tegobama, pokazuje stari operativni rez na grudima . Na pitanje zbog čega je zvao HMP, osorno odgovara „ Pa da mi date injekciju. Ja već dugo imam problema sa leđima. Ovo je kuća, treba mnogo da se radi. Meni pomaže samo injekcija, vitamini B6, B1, B12 , to sam ranije dobijao." Prišla sam mu, palpirala stomak, izmerila pritisak, i u toku pregleda osetila miris alkohola. Pitala sam ga da li je popio neku tabletu protiv bolova i savetovala ga da popije neki od antireumatika i sedativ kad se otrezni. Iz kuće smo ispraćeni rečima „ Nisam vas zvao da mi popujete, već da mi date injekciju. Marš, đubre jedno" i još po koja reč „zahvalnosti“.

Every human being is the author of his own health or disease. - Buddha

Posle ovako “prijatnog” ispraćaja, dispečer nas šalje kod bake, sa naznakom da se ne radi o hitnom stanju. Dolazimo na datu adresu, te zatičemo siromašnu, bolesnu ženu u hodniku zgrade, spremila se da je vozimo u bolnicu. Uzimamo anamnezu, te saznajemo da tegobe traju već dva meseca, da je na neke preglede išla, i da su joj rekli da treba da obavi još pregleda,ali je njena penzija toliko mala da na žalost nema para da plati, čak ni participaciju. Pošto ništa do tada rečeno nije ukazivalo na urgentno stanje, odvodimo je nazad u sobu. Pregledam je. Glavne tegobe su joj problemi sa trbuhom, želudac, proliv i povraćanje, kao i temperatura, a celo telo joj treperi, uz to u nalazimo vidimo da se leči i kod neuropsihijatra. Pokušavam da joj izmerim pritisak i tada čujem izraženo ubrzan rad srca sa čestim preskakanjima. Tražim nalaz od kardiologa, ali ga ona nema ( predložen joj je i taj pregled, no nije imala para da ga plati ). Uradili smo joj EKG, dali joj terapiju, napravili kontrolni EKG. Bilo joj je bolje, telo joj više nije treperilo. Posavetovali smo je da se sutra obrati svom lekaru, sa EKG snimcima i da joj se prepiše terapija i za srce. Bilo mi je žao žene, ne može adekvatno da se leči, zbog siromaštva , a zbog psihijatriske dijagnoze do tada joj se nije ni verovalo kad se žalila na slične tegobe. Ni ovaj slučaj nije bio urgentan, ali je bio hitan i mnogo ozbiljniji od prethodnog.